Digitalna transformacija i održivo poslovanje javljaju se kao dva najsnažnija tržišna uticaja u današnjem poslovnom okruženju. Njihovo zajedničko delovanje ostaje uglavnom nedovoljno istraženo, jer digitalizacija nije nužno održiva. Negativni efekti digitalizacije mogu biti sve veća potrošnja električne energije, retkih materijala i povećanje e-otpada, ali i zazor ljudi od primene digitalnih tehnologija u svakodnevnom životu. Međutim, iz dana u dan smo svedoci sve veće i šire primene digitalnih tehnologija, čak i na mestima u kojima ih do juče nismo mogli ni zamisliti.

Da li znate da od ovog leta nećete moći da uđete na pojedine plaže na Sardiniji bez adekvatne aplikacije? Da li ste čuli za Terabote koji, prema najnovijim istraživanjima daju neverovatno dobre rezultate? Da li znate da su danas podaci, finansijska sredstva i tržišna moć sve više centralizovani u rukama nekoliko kompanija s digitalnim platformama. Ova povećana tržišna moć daje glavnim platformama status „prevelike da bi propale“, što ih često čini dodatnom polugom protiv zakonskih regulativa o socijalnoj zaštiti i zaštiti životne sredine.

Primena nove tehnologije, digitalizacija i digitalna transformacija modifikuju postojeće ili stvaraju nove poslovne procese. Za brojna preduzeća ovo je poslovni izazov, ali i šansa da poprave svoju konkurentsku poziciju na tržištu. Integracija digitalne tehnologije u poslovne procese rezultira promenama u samom načinu poslovanja i stvaranju vrednosti za potrošače. Zahvaljujući tehnologiji, preduzeća inoviraju poslovne procese kako bi sve više odgovarala potrošačima. Strategija digitalne transformacije ima četiri glavne oblasti: 1) privući pažnju potrošača, 2) transformisati proizvode iz tradicionalnih u digitalne, 3) optimizovati operacije kako bi se smanjili troškovi i ostvarili veći prihodi i profit i 4) osnažiti zaposlene novim znanjima i veštinama. Ali gde je tu održivots? Održivost poslovanja znači da se kompanija suočava sa ekonomskim, finansijskim, društvenim i ekološkim rizicima, izazovima i mogućnostima u cilju stvaranja koristi i blagostanja za društvo. Ključni pokretač održivosti je povećanje održivih investicija. Održivi razvoj i digitalizacija utiču na to kako se organizacija prilagođava i vodi svoje poslovanje, a na ovom polju, barem kada je reč o našoj zemlji, je neophodno dodatno povezivanje stručnjaka različitih oblasti i implementacija strategija koje će dati rezultate na nivou Evropske Unije.

Pomenuli smo na početku ovog teksta i uplive digitalizacije u oblasti svakodnevnog života u kojima ih do sada nismo mogli ni zamisliti. Terabotovi su očigledno budućnost, a sada i vrlo izvesna realnost. Reč je o korišćenju generativne veštačke inteligencije u formatu četbota u psihoterapijske svrhe. Naime, prema istraživanju objavljenom u prestižnom naučnom časopisu, četbotovi, koji su još uvek u test fazi, pokazuju odlične rezultate u tretmanu depresivnih i anksioznih stanja u smislu da su korisnici prijavili značajna poboljšanja nakon četiri nedelje intervencija i stabilnost poboljšanja nakon osam nedelja. Ovi terabotovi su trenutno na nivou savetnika, nikako ne još uvek stručnjaka psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta, ali navedeni rezultati govore da se u budućnosti može krenuti i u ovom pravcu.

Dakle, korišćenje digitalnih tehnologija i čet botova je postalo naša svakodnevnica i korisničko iskustvo gotovo svakog sajta, a izgleda da će u skorijoj budućnosti postati i savetodavna svakodnevnica za očuvanje mentalnog zdravlja. Navedeno svakako ima svoje prednosti u smilsu brzine odgovora, stalnoj dostupnosti, smanjenju troškova kompanija, ali s druge strane dovodi do gubitka velikog broja radnih mesta koje menja tehnologija i postavlja se pitanje adekvatne personalizacije odgovora. U skladu s navedenim, svakako možemo očekivati dalju digitalizaciju svih svera života, ali očigledo, barem u bližoj budućnosti iza svega i dalje mora ostati čovek.