1. Kompanija Ferrero je počela da koristi srpske lešnike u svojim proizvodima – koliki značaj ovaj korak ima za Treesury i za širu zajednicu uzgajivača lešnika u Srbiji?

Kompanija Ferrero je pre 11 godina došla u Srbiju i otpočela razvoj ove veoma perspektivne grane – proizvodnje lešnika. Na osnovu strateškog sporazuma s Ministarstvom poljoprivrede, Ferrero je razvio čitavu mrežu kooperanata sa kojima je za deset godina uspeo da posadi oko 5.000 hektara leskinih plantaža.

Prošle godine imali su svečani događaj – proslavu desetogodišnjice prisustva u Srbiji koji je bio organizovan za njihove partnere, prijatelje i zvaničnike. Tom prilikom su podelili informaciju da je lešnik iz Srbije izuzetnog kvaliteta i da je prošao sva testiranja koja su neophodna da bi se našao u proizvodima Ferrera. Ono što je interesantno je da je to da je lešnik iz Srbije prošao testiranje za svega nešto više od godinu dana, a taj proces inače traje mnogo duže. Najavili su i posvećenost daljem razvoju i želju za ozbiljnijim otkupom ove sirovine u Srbiji, zato što se lešnik pokazao kao sirovina veoma visokog kvaliteta.

Važno je i zato što kada jedna takva kompanija, multinacionalna korporacija kao što je Ferrero, koja samo za sopstvenu proizvodnju potroši oko 25 odsto lešnika koji se proizvede u svetu, ima prisustvo u Srbiji. Upravo to potvrđuje potencijal Srbije kao uzgajivača lešnika, jer mi ovde imamo idealne uslove - kako klimatske tako i po kvalitetu zemljišta, a koji dokazano dovode do toga da proizvodimo lešnik vrhunskog kvaliteta.

Ferrero kao velika multinacionalna kompanija prodaje najkvalitetniji, sertifikovan sadni materijal što je osnova za uspešnu proizvodnju, a potom daje sigurnost plasmana. Upravo je to, čini mi se, najveća tačka spoticanja za sve poljoprivredne proizvođače, zato što kada proizvode bilo koju kulturu treba im sigurnost da će uspeti da je prodaju i da će cena po kojoj je prodaju biti adekvatna.

Kod lešnika je upravo takva situacija zato što najveći potrošač lešnika u svetu, Ferrero, je ovde direktno prisutan, vrši otkup, a cene se formiraju po formuli na svetskom nivou. Dakle ne u Srbiji, već na inostranim tržištima. A zašto je takva situacija? Zato što je lešnik kao sirovina deficitaran, i posebno konditorska industrija, ali i Ferrero kao najveći konzument lešnika, ima veoma veliku potrebu da obezbedi najkvalitetnije sirovine i to je velika šansa za srpske proizvođače. Značaj za Treesury je kao i za sve druge proizvođače lešnika u tome da se možemo osloniti na multincionalnu, stabilnu kompaniju koja ima dugogodišnju tradiciju i posvećenost kvalitetu, a koja je demonstrirala ozbiljnu stabilnost i posvećenost svojim dobavljačima. Na taj način je praktično jedan stub oslonca i sigurnost da će se proizvedena sirovina i plasirati.

2. Treesury je uspešno završio svoju prvu inicijalnu javnu ponudu tokena – šta smatrate ključnim faktorima tog uspeha?

Ključni faktor uspeha smatram da su različite ekspertize našeg tima koje su stavljene u službu jednog projekta. Takođe, korišćenjem tehnologija (senzora, dronova, satelita…) dobijamo sijaset podataka koje veštačka inteligencija obrađuje i na osnovu tolikih podataka možemo donositi mnogo preciznije i informisane odluke, a kako bismo dobili bolje rezultate u proizvodnji. Potom, važno nam je i da je projekat ekološki održiv i naravno finansija koje su bile neophodne, odnosno ekspertiza u finansijama, da bi se strukturirao jedan ovakav finansijski proizvod, i na pravi način u skladu sa zakonom izneo na tržište.

Pored takve interdisciplinarnosti tima, mislim da je ključna i dobra priprema, odnosno, ove dve stavke idu ruku pod ruku zato što smo se na neki način mi za ovaj projekat spremali čitav život. Imamo ekspertizu u proizvodnji lešnika i sopstvenu metodologiju koja je razvijana i usavršavana tokom tih 25 godina, a koja daje 30-50% više i kvalitetnije prinose od standarda u industriji. Proteklih osam godina je za nama intenzivnog rada na eskperimentalnim plantažama kako bi se poboljšao kvalitet i kvantitet roda. Takođe, i veliko iskustvo u oblasti finansija i ulaganja, posebno alternativnih investicija i industrije investicionih fondova. Mi smo na ovom projektu radili tri i po godine pre nego što smo ga izneli na samo tržište kako bi sve bilo profesionalno postavljeno, s maksimalnom transparentnošću i smanjenim rizicima do najveće moguće mere... Ekspertiza i priprema su faktori koji stoje iza uspeha ove inicijalne javne ponude. Kao treći faktor bih dodao odabir pravih partnera koji su nas podržali na našem putu.

3. Kako funkcioniše koncept „jedan token = jedno stablo lešnika“ i kakvu vrstu prihoda investitori mogu da očekuju tokom 40 godina trajanja investicije?

Jedan token jednak je jednom stablu lešnika. Kupac, odnosno investitor, od tog stabla lešnika ima prihod u narednih 40 godina. Građani ovom investicijom mogu da ostvare veći povrat sredstava u odnosu na klasičnu štednju u bankama ili kupovinom nekretnine. Investitori mogu očekivati prinose koji su između 12 i 15 odsto na godišnjem nivou, što je značajno iznad očekivane stope inflacije, i na taj način se ljudi štite od propadanja imovine.

4. Na koji način Treesury kombinuje poljoprivredu, tehnologiju i održivost, i zašto verujete da je upravo ta kombinacija budućnost investiranja?

Mi u Treesury-ju verujemo da je kratkoročan pogled na poslovanje i težnja ka maksimizaciji profita apsolutno pogrešan pristup, i da na duži rok ne može dati dobre rezultate. Takođe verujemo da je upravo ovakav pristup uzročnik mnogih problema današnjice poput preteranog zagađenja ili konzumerizma, odnosno preterane proizvodnje nekvalitetnih proizvoda koji imaju dugoročne posledice na planetu. Čvrsto verujemo da jedino takozvani tripple bottom line aproach je održiv i isplativ poslovni model na duge staze i da će uvek dugoročno dati prave rezultate. Kada profit ide pod ruku sa dobrobiti planete i naravno dobrobiti društva u kome poslujemo, to uvek daje rezultate i pravi je put. Tako smo i mi u potpunosti izgradili naš model poslovanja za koji verujemo da upravo pokriva sve ove aspekte na pravi način. Kada smo dizajnirali poslovni model to nam je bio imperativ, da imamo pozitivan uticaj kako na zajednicu u kojoj poslujemo, tako i da naše poslovanje bude ekološki održivo. U tom smislu Treesury je tehnologiju stavio u službu poljoprivrede kao fundamentalne grane kako bi istu učinio što efikasnijom i transparentnijom, te omogućio većem broju investitora da investira u ovu krucijalnu granu čineći je održivijom i otpornijom za buduće generacije. Takođe, uvođenjem inovacija kao što su karbonski krediti učinili smo da profitabilnost u poljoprivredi poraste tako što smo otvorili do sada neistraženi izvor prihoda za poljoprivrednike, a koji predstavlja veoma veliki potencijal. Upravo takav pristup izdvaja Treesury od drugih poslovnih modela, zato što korišćenjem tehnologije povećavamo efikasnost poljoprivrede i sprečavamo trošenje nepotrebnih resursa.

Recimo, poljoprivreda je najveći potrošač slatke vode. Do 70 odsto potrošnje svetske vode odlazi na poljoprivredu. Korišćenjem pametnih sistema navodnjavanja i senzora uštede vode mogu biti drastične, a isto tako senzori nam mogu omogućiti da nemamo prekomernu upotrebu đubriva ili bilo kojih prihrana koje koristimo i samim tim štedimo na resursima. S druge strane, zapošljavamo mlade ljude u ruralnim sredinama gde život nije tako jednostavan i odakle mladi uglavnom emigriraju u urbane sredine. Mi im sada omogućavamo da ostanu na selu, tamo gde su rođeni, i da imaju kvalitetan i dostojan život radeći ono što vole.

Svakako, omogućavamo im dodatno obrazovanje zato što da bi koristili moderne tehnologije moraju proći obuke, i upravo na taj način postaju konkurentni na globalnom tržištu. Koristeći sve tehnologije i ovakav pristup, ali i metodologije regenerativne odnosno održive poljoprivrede, štedimo prirodne resurse. Jednako vodimo računa i o tome da poboljšamo kvalitet zemljišta, i da obnovimo organsku materiju kako bismo vratili svojstva zemljištu koje je nekada imalo. Recimo u Vojvodini je u proteklih osamdesetak godina nivo organske materije u zemljištu smanjen sa pet na svega 1,5 do dva odsto. U te svrhe koristimo metodologije regenerativne poljoprivrede – sadnju pokrivnih kultura i vetrozaštitnih pojaseva koji dodatno dorpinose i povećanju biodiverziteta i sprečavaju eolsku eroziju, smanjuju rast temperature i čiste vazduh od ugljen-dioksida i poboljšavaju njegov kvalitet. Leska tokom procesa fotosinteze apsorbuje veliku količinu ugljen-dioksida, dok konverzijom zemljišta iz pojedinih ratarskih kultura u šume leske, usled povećanja biomase i smanjenog uznemiravanja zemljišta postižemo još veći pozitivan efekat na karbonski otisak.

Sa ovakvim pristupom možemo obezbediti održivost i atraktivnost ulaganja u poljoprivredu što privlači sve veći broj investitora koji prepoznaju ovakve poslovne modele kao dugoročno održive i isplative. Stoga, zelene investicije poput Treesury tokena koji predstavljaju tokenizovane zelene obveznice, postaju sve više interesantni investitorima, jer se uklapaju u investicione strategije koje mnogi institucionalni investitori moraju usklade sa regulativom.

5. Učestvovali ste na GITEX GLOBAL-u u Dubaiju i EBRD Star Venture samitu u Londonu – kakve prilike su proizašle iz tih nastupa i kako vidite internacionalizaciju vašeg modela?

Učešće na ovakvim događajima u najvećim svetskim finansijskim centrima poput Dubaija i Londona u velikoj meri nam pomaže da razumemo u kom smeru treba dalje da se razvijamo i na koji način treba da oblikujemo naše finansijske proizvode kako bi oni bili atraktivni na globalnom finansijskom tržištu. Ovakvi događaji predstavljaju idealnu priliku da se povežemo sa međunarodnom zajednicom investitora, posebno institucionalnim, što je u ovom trenutku našeg razvoja od velikog značaja kako bismo mogli da formiramo pravu strategiju za dalji razvoj kompanije.

Učešće na ovakvim događajima orijentisanim ka investitorima ima dvostruku važnost za nas. S jedne strane u smislu formiranja naše ponude za investicije u samu poljoprivredu, i ali i sa aspekta obezbeđivanja kapitala za brzi razvoj naše kompanije. Za sada mogu da kažem da smo imali konkretnih benefita – da smo se povezali s velikim brojem globalnih investitora iz različitih delova sveta, što je pokrenulo brojne konkretne razgovore o saradnji.

Sa aspekta internacionalizacije u nekom kraćem do srednjem roku vidimo internacionalizaciju u pogledu prikupljanja kapitala iz celog sveta i plasmana takvog kapitala kroz poljoprivredne projekte u Jugoistočnoj Evropi. Svakako u srednjem do dužem roku planiramo i ekspanziju posebno na afrički kontinent, ali isto tako i na Latinsku Ameriku gde prepoznajemo zaista fantastične potencijale i vidimo velike potrebe za našim uslugama kako na strani lokalnih poljoprivrednika tako i na strani lanaca snabdevanja kojima naš model omogućava veću otpornost i do sada u poljoprivredi nezamislivo skaliranje. Naši trenutni partneri prepoznaju vrednost koju Treesury može da im pruži i u drugim regionima.

Kada je reč o internacionalizaciji investicija napomenuo bih da je i prva inicijalna javna ponuda Treesury tokena bila otvorena kako za građane u Srbiji (rezidente), tako i za nerezidente, odnosno strane investitore, i da je upravo to od samog starta bila naša ideja – da se otvorimo ka globalnom tržištu. S velikim zadovoljstvom mogu da kažem da smo u prvoj emisiji imali investitore sa tri kontinenta.

6. Koje su konkretne prednosti gajenja lešnika u poređenju s drugim voćarskim kulturama, kako sa agronomske, tako i sa investicione strane?

Za lešnik smo se odlučili prevashodno iz tog razloga što se pojavila jaka potražnja i izvestan plasman. Takođe, naš region pruža idealne uslove za gajenje lešnika zbog izvrsnog kvaliteta zemljišta i pogodne klime za ovu poljoprivrednu kulturu. Proizvodnja lešnika je daleko jednostavnija od drugih poljoprovrednih kultura, jer se može mehanizovati i zahteva značajno manje održavanja. Imamo manje problema i u pogledu radne snage, a takođe postoji otpornost na vremenske nepogode i bolesti. Naš multidisciplinarni tim ima 25 godina iskustva u proizvodnji lešnika i sopstvenu metodologiju proizvodnje koja daje prinose koji su od 30 do 50 odsto viši od industrijskih standarda. A tu je i pozitivan uticaj na životnu sredinu, koji se može dodatno monetizovati prodajom karbonskih kredita. Zato smo i bili uvereni da će Treesury projekat uspeti.

7. Tokenizacija i blockchain su često povezani s visokotehnološkim industrijama – kako ste uspeli da ih primenite u tradicionalnoj oblasti kao što je poljoprivreda?

Tokenizacija i blockchain daju mnogo veće mogućnosti i fleksibilnost privredi. Konkretno u poljoprivredi se javlja problem finansiranja proizvodnje, ne samo kod nas već na globalnom nivou. Poljoprivredni proizvođači uglavnom se oslanjaju na sopstvena sredstva ili su usmereni na tradicionalne bankarske proizvode koji uglavnom zahtevaju značajan kolateral i imaju veoma rigidne uslove i visoke troškove. Uz pomoć sigurnosnih tokena, koji predstavljaju digitalne hartije od vrednosti, omogućili smo jednostavno finansiranje poljoprivredne proizvodnje tako što se koristeći naše rešenje poljoprivrednici mogu direktno obratiti otvorenom tržištu i prikupiti kapital od šire javnosti. Takođe, dodatna vrednost je i to što poljoprivrednike pratimo i kroz modernizaciju i digitalizaciju poljoprivredne proizvodnje, što povećava efikasnost same proizvodnje, kao i kvalitet i kvantitet prinosa, te stvara maksimalno transparentan investicioni okvir koji investitori očekuju. Ovakav model nam omogućava da obezbedimo plasman proizvedene robe kroz dugoročne ugovore sa industrijskim kupcima koji zahtevaju usklađenost s rigoroznim standardima i velike količine. U najkraćem, poljoprivrednici kroz tokenizaciju prikupljaju kapital, digitalizuju proizvodnju i imaju obezbeđen plasman robe.

Nova generacija tržišta kapitala na blokčejnu otvorena je 24 sata i daleko je efikasnija, jer je automatizovana, garantuje stranama ispunjenje obaveza iz pametnog ugovora i podrazumeva daleko brže saldiranje transakcija uz značajno manje troškove. Investitorima smo uklonili velike barijere za investiranje u poljoprivredu: značajno smo smanjili minimalan iznos kapitala, omogućili investiranje bez domenskog znanja jer svim projektima upravljaju provereni profesionalni poljoprivredni proizvođači, i unapredili smo likvidnost, jer se digitalnim tokenima mnogo lakše i brže može trgovati. Industrijski kupci sada dobijaju stabilan izvor visokokvalitetne sirovine koja ispunjava najrigoroznije standarde i koji se može skalirati po potrebi.

8. U kom pravcu planirate dalje širenje poslovanja? Da li planirate da tokenizujete i druge poljoprivredne kulture osim lešnika?

Prioritet u daljem širenju poslovanja definitivno ostaje na lešniku, jer je to sirovina koja ima snažnu potražnju i u tom pogledu imamo ogroman potencijal da proširimo naše poslovanje na desetine hiljada hektara. To je definitivno niša u kojoj ćemo ostati makar jednu deceniju sa, nadamo se, eksponencijalnim rastom površina koje ćemo saditi.

Pored same leske planiramo i tokenizaciju drugih kultura, s tim što u tom slučaju mi nećemo biti i poljoprivredni proizvođač, već ćemo takve projekte raditi u partnerstvu sa proverenim poljoprovrednim proizvođačima. Oni će koristiti naš poslovni model i biti odgovorni za samu proizvodnju. Oni sami će biti izdavaoci tokena naspram investitora. Imamo već nekoliko različitih kultura koje razmatramo i uglavnom su to projekti gde već imamo poznate kupce kojima je stalo da obezbede sirovinu visokog kvaliteta u dovoljnim količinama. Ukoliko se ispoštuje Treesury poslovni model, oni će garantovati otkup takve sirovine.

9. Koliko je značajna uloga državnih institucija i međunarodnih organizacija, poput Ministarstva poljoprivrede i EBRD-a, u podršci vašem poslovnom modelu?

Uloga Ministarstva poljoprivrede, ali i svih drugih državnih organa, značajna je za naš poslovni model, ali i za sve druge učesnike na tržištu zato što su to instutucije koje kreiraju poslovni ambijent. U tom smislu u mogućnosti su da uklone administrativne barijere, ali isto tako i da kreiraju stimulativniji ambijent za razvoj poslovanja.

Jedan konkretan primer ovakvih administrativnih barijera je procedura registracije poljoprivrednog gazdinstva. U našem slučaju je to bilo nešto specifičnije, jer je poljoprivredno gazdinstvo u vlasništvu pravnog lica, i u tom smislu proces registracije i određena tehnička ograničenja nama su zaista prouzrokovala dosta problema. Ali, moram pohvaliti konstruktivan pristup Ministarstva, jer smo uspeli da te probleme prevaziđemo u adekvatnom roku kako naše poslovanje ne bi bilo ugroženo.

Takođe, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, zajedno s Fondom za inovacionu delatnost, formirali su podsticajni ambijent za razvoj inovativnih startapa kao što je Treesury. Na raspolaganju nam je značajan broj programa podrške, od finansijske, preko stručne i transfera znanja, do podrške za izlazak na strana tržišta.

Uloga međunarodnih finansijskh institucija poput Evropske banke za obnovu i razvoj sa svojim Star Venture programom i Svetske banke kroz Katapult akcelerator koji je deo šireg SAIGE projekta zaista je od presudnog značaja za kompaniju poput Treesury-ja. Kako s aspekta finansijske podrške, tako i sa aspekta kredibiliteta koji takve institucije nose sa sobom. Investitori koji investiraju u Treesury tokene vide podršku međunarodnih finansijskih institucija našoj kompaniji i tako stiču veće poverenje, jer znaju da moramo poslovati u skladu sa visokim standardima i nivoom transparentnosti kako bismo uopšte dobili njihovu podršku. U finansijskoj industriji, poverenje investitora ima najveći značaj, jer se sve zasniva na tome da li će investitor verovati u određeni poslovni plan, ali još više – da li će verovati u organizaciju koja stoji iza tog poslovnog plana i u njene kapacitete za njegovu realizaciju.

10. Treesury omogućava građanima da investiraju u zelenu budućnost – kako edukujete tržište i gradite poverenje u ovako inovativan i još uvek relativno nov investicioni model?

Mnogo smo investirali u edukaciju tržišta, najviše u domenu ritejl investitora imajući u vidu da u našem regionu tržišta kapitala nisu razvijena, i da finansijska prismenost još uvek nije na nivou na kakvom se očekuje da bude.

Edukaciju smo sprovodili kroz transparentno prikazivanje informacija i ukazivanje na prednosti ovakvih ulaganja, prednosti poslovnog modela, održivog investiranja... Svaki segment našeg poslovanja učinili smo transparentnim i pokušali da ga na jednostavan način približimo i objasnimo investitorima.

Takođe, u tom procesu su nam dosta pomogli i naši partneri – međunarodne finansijske institucije i druge kredibilne institucije, poput Instituta Biosensa, koje su već duže vremena na tržištu, i koje su nas podržale u projektu. To je važan element koji je doprineo kredibilitetu Treesury kompanije i naše priče koju smo prezentovali investitorima.

Takav pristup evidentno je dao pozitivan rezultat i privukao veliki broj investitora u našu zajednicu, te obezbedio podršku koja nam je bila neophodna za realizaciju prve emisije Treesury tokenizovanih zelenih obveznica.