Početna > Izdanja > Broj 094 > Poslovna misao - Marshall Goldsmith

Maršal Goldsmit

„Ponašaj se kao da je svaki dan konferencija za štampu na kojoj te kolege procenjuju i čekaju da se sapleteš.”

Dr Maršal Goldsmit je jedan od vodećih svetskih predavača, instruktora i autora u obrazovanju rukovodećih kadrova. On je pionir u pomaganju uspešnim liderima da ostvare pozitivnu i trajnu promenu ponašanja. Njegov uspeh je baziran na veoma praktičnom i jednostavnom pristupu rukovodstvu. U njegove klijente spada preko 150 izvršnih direktora velikih kompanija.

On je autor bestselera u izdanju Njujork tajmsa: MODŽO i Ono što vas je dovelo ovde neće vas odvesti tamo, za koju je dobio nagradu Harold Longman za knjigu godine o biznisu.

Dr Maršal Goldsmit je priznat kao jedan od deset najboljih poslovnih mislilaca u svetu i najviše ocenjeni trener rukovodilaca na ceremoniji „Thinkers50“ u Londonu od 2011. godine. Njegova knjiga iz 2015. godine, Okidači, na prvom je mestu na listama bestselera Vol strit džurnala i Njujork tajmsa. On je takođe autor bestselera na listi Njujork tajmsa i najbolje knjige o biznisu Vol strit džurnalaOno što vas je dovelo ovde neće vas odvesti tamo, za koju je dobio nagradu Harold Longman za najbolju knjigu o biznisu godine.

Maršal je doktorat odbranio na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu i pionir je u oblasti tzv. povratnih informacija punog kruga kao pomagala u razvitku liderstva. Njegovi rani radovi u obezbeđivanju povratnih informacija i zatim praćenju rukovodilaca da bi se izmerile promene u ponašanju prethodile su onome što je postalo oblast treninga rukovodećeg kadra. Sa preko 40 godina praktičnog iskustva, Maršal Goldsmit je vodeći stručnjak u oblasti liderstva i podučavanja sa ciljem promene ponašanja.

Ono što vas je dovelo ovde neće vas odvesti tamo: kako uspešni ljudi postaju još uspešniji!

Korporativni svet vrvi od rukovodilaca, muškaraca i žena koji godinama vredno rade da dostignu gornje nivoe menadžmenta. Oni su inteligentni, vešti, čak i harizmatični. Ali samo mali broj njih će ikad stići do vrha, i kako trener rukovodilaca Maršal Goldsmit pokazuje u knjizi, stvar je u nijansama. To su male „transakcione greške“ u odnosu dve osobe (jednostavno, kao zaboravljanje da se kaže „Hvala“), koje dovode do negativnih konotacija i sprečavaju da rukovodilac napreduje.

U ovoj knjizi Maršal rezimira 20 najgorih interpersonalnih navika koje ispoljavaju uspešni ljudi na radnom mestu i objašnjava ih kao samoporažavajuće faktore koji vas sprečavaju da dostignete sledeći nivo u svojoj profesiji, iako imate sve sposobnosti koje su potrebne da stignete tamo.

1. Naglasak stavljamo na učenje kako URADITI neku stvar i zaboravljamo da primenimo naučeno na KAKO, KADA i GDE STATI. Kada jednom ovladamo STOP faktorom postaje lakše voziti se putem koji nije gladak kao autoput. Kao što svi znamo, nema projekta koji se odvija bez problema. Kao u vožnji automobila, i u životu je potrebna veština sinhrone upotrebe pedale gasa, kvačila i prebacivanja brzina.

2. Dajemo sve od sebe da pobedimo po svaku cenu i pod svakakvim okolnostima i zbog toga zaboravljamo da zadržimo fokus i pružimo najbolje. Nije važno pobediti u svim situacijama, kaže Maršal. Presudno je učiti.

3. Suviše pažnje pridajemo sebi i tako pokušavamo da učestvujemo u svemu što je važno (ili čak i nije važno). Pridajemo svemu suviše važnosti čak i kada to uopšte nije potrebno. Nije važno dati svoje mišljenje u svakoj diskusiji kojoj prisustvujete.

4. Skloni smo da stalno iznosimo svoj sud. Ocenjivanje drugih ljudi nije naš posao i povrh toga apsurdno je govoriti drugima da vas slede i rade onako kako vi želite.

5. Mislimo da je inteligentno biti sarkastičan i iznositi komentare koji nisu tačni. To postaje naša navika koju svuda ispoljavamo.

6. Preterujemo sa upotrebom reči poput „ali, međutim, ne itd.“ koje prećutno ali jasno kazuju da živimo u svom sopstvenom svetu sa osećanjem da svi osim nas samih greše.

7. Uvek procenjujemo koliko nas drugi smatraju pametnim i kako da im se još više nametnemo. To je trka bez kraja koja je izgubila smisao, a stvari počinju da se kreću u pogrešnom pravcu.

8. Gubimo uravnoteženost ako smo ljuti. Nije pogrešno biti ljut, ali izgubiti kontrolu u tom trenutku jeste. Kada govorite ne izigravajte ljutitost kao taktiku. A kada ste zaista ljuti, ne govorite dok se ne smirite.

9. Čak i kada je neko drugi odgovoran za posao koji nije urađen, trudimo se da objasnimo zašto to nije uspelo.

10. Zadržavamo informacije za sebe jer mislimo da će nas razmena informacija učiniti slabim ili drugima dati prednost. Razmenu informacija posmatramo kao davanje prednosti drugima i zato je sve vreme zaustavljamo.

11. Okrivljujemo okolnosti (sadašnje ili prošle) i ljude iz prošlosti za neuspehe sa nedvosmislenom namerom da se ogradimo od sopstvene odgovornosti.

12. Svesno ili nesvesno izbegavamo da priznamo postignuća drugih ljudi.

13. Vraćanje u prošlost nije dobra navika. Ne može se samo sedeti na lovorikama. Dobro odrađen posao je u prošlosti, pa razmišljajte kako da na najbolji način uradite sledeći posao.

14. Favorizovanje je još jedna loša igra u kojoj učestvujemo. Ponekad to radimo nenamerno ili nas neko drugi nagoni da to radimo. To je pogrešno u oba slučaja. To moramo da shvatimo unapred i jednostavno da se klonimo toga.

15. Imamo običaj da odbijamo da izrazimo žaljenje kada je to potrebno. U stvari, mi to stalno izbegavamo.

16. Ne samo da je neučtivo ne slušati druge, već na taj način možemo izgubiti poverenje da neko može da radi i razgovara sa vama. Kad razgovaramo sa nekim, moramo mu posvetiti punu pažnju. Imao sam priliku da vidim kako ljudi namerno pridaju veću pažnju važnom i-mejlu ili nekakvom hitnom telefonskom pozivu.

17. Ne izražavamo žaljenje kada je na nas red da to učinimo i takođe ne izražavamo zahvalnost drugima kada je zaslužuju.

18. Prema osobi koja donosi loše vesti uglavnom se grubo ponašamo čak i kada je samo kurir koji nije kriv za negativnu situaciju koja se dogodila.

19. Prebacujemo odgovornost na druge kada se dogodi nešto loše umesto da je prihvatimo.

20. Pridajemo sebi nepotrebnu važnost u velikoj meri, što je beskorisno.

Ono za čim traga autor jeste da objasni kako da budemo „čovečniji“ na radnom mestu. Knjiga se fokusira na interpersonalne veštine i kako u isto vreme biti uspešan ali i ljubazan, učtiv, zahvalan, pažljiv prema drugima itd. na radnom mestu. Ovo je nešto što bi moralo da bude normalno ponašanje na radnom mestu, ali nije i što viši položaj osoba zauzima to sve više zaboravlja šta znači biti čovek. U stvari, ako je ikada i znala šta to znači.

„Ljudi će nešto uraditi, uključujući promenu u sopstvenom ponašanju, samo ukoliko im se predoči da je to u njihovom najboljem interesu, onako kako ga definiše njihov sistem vrednosti.“

„Ljudi koji veruju da mogu da uspeju vide mogućnosti tamo gde drugi vide opasnost.“

„Uspešni ljudi postaju veliki lideri kada nauče da se usredsrede na druge umesto na sebe.“

„Voren Bafet savetuje da se, pre nego što preduzmemo neku moralno problematičnu radnju, zapitamo da li bismo voleli da naša majka pročita vest o tome u novinama.“

20 najgorih interpersonalnih navika koje ispoljavaju zaposleni na svom radnom mestu: 1) preterana želja za pobedom

2) precenjivanje važnosti razgovora

3) moralno superiorno ponašanje 4) iznošenje destruktivnih komentara 5) otpočinjanje iskaza sa „ne“, „ali“ ili „međutim“ 6) govoriti drugima kako imamo visoko mišljenje o sebi

7) govoriti dok smo ljuti

8) negativnost: „Dozvoli da ti objasnim zašto to ne može da uspe.“

9) zadržavanje informacija

10) nedavanje zasluženog priznanja

11) traženje priznanja koje se ne zaslužuje

12) izgovori

13) bežanje u prošlost

14) favorizovanje

15) odbijanje da se izrazi žaljenje

16) neslušanje sagovornika

17) neodavanje zahvalnosti

18) kažnjavanje kurira

19) prebacivanje odgovornosti na druge

20) davanje prevelike važnosti sebi

Modžo je trenutak kada uradimo nešto što je svrsishodno, snažno i pozitivno, a to shvati ostatak sveta. Ova knjiga je o tom trenutku i kako da ga stvorimo u našim životima, održimo i ponovo oživimo kada nam je to potrebno. Autor ga definiše na sledeći način: „Modžo je onaj pozitivni stav prema onome što radimo u ovom trenutku koji potiče iznutra i prenosi se na naše okruženje.“ Modžo je na vrhuncu kada u isto vreme osećamo sreću i pronalazimo smisao u onome što radimo i to iskustvo prenosimo na svet koji nas okružuje.

Ova knjiga se bavi otkrivanjem onoga što nam daje ili oduzima energiju u privatnom i profesionalnom životu. Iako to može zvučati jednostavno, važno je zapamtiti da nas tempo kojim koračamo kroz život ponekad dovodi do toga da hodamo zatvorenih očiju i ponavljamo svakodnevnu rutinu, a da nikada ne zastanemo i sebi damo zadatak da preispitamo čime se to bavimo i kakav to uticaj ima na naše živote.

Jedan od mnogih skrivenih dragulja u ovoj knjizi je izazovno pitanje koje treba da postavimo sebi pre nego što nešto uradimo ili kažemo: „Vredi li to uopšte?“ Četiri reči koje upućuju na uticaj vaših reči i dela na vas, vašu porodicu, vaš posao i reputaciju.

Reči koje karakterišu vaš lični modžo ili način da ga procenite su: sreća, nagrade, smisao, učenje i zahvalnost. Reči koje karakterišu vaš profesionalni modžo su: motivacija, znanje, sposobnost, samopouzdanje i autentičnost. Autor predlaže četiri pitanja koja treba da postavite da biste procenili svoj modžo:

Identitet – šta mislite ko ste vi uopšte? Dostignuće – šta ste postigli u poslednje vreme? Reputacija – šta drugi ljudi misle ko ste vi i šta ste postigli u poslednje vreme? Prihvatanje – šta možete da promenite i šta je van vaše kontrole?

Maršal takođe objašnjava paradoks modžoa: „Nije uobičajeno da doživimo sreću u životu. Nije uobičajeno da nađemo smisao. Uobičajeno je da u životu doživimo inerciju.“

Ubice modžoa:

1) Preterana posvećenost

2) Čekanje da se stvari promene

3) Traženje logike na pogrešnim mestima

4) Ogovaranje šefa

5) Odbijanje da se promenimo zbog „troškova“

6) Nerazumevanje sopstvenog raspoloženja

„Da biste shvatili kako se odnosite prema svakoj aktivnosti, morate razumeti svoj identitet – ko ste vi uopšte. Da biste promenili svoj modžo, možda ćete morati da stvorite nov identitet za sebe ili ponovo pronađete identitet koji ste izgubili.“

„Ako hoćemo da pojačamo naš modžo, možemo ili da promenimo stepen postignuća – koliko smo uspešni – ili da promenimo definiciju postignuća – u čemu pokušavamo da budemo uspešni.“

„…Briga zbog prošlosti i zabrinutost zbog budućnosti može lako da uništi naš modžo. To uznemirava naše emocije. Zamagljuje naše rasuđivanje. Ispunjava nas žaljenjem. I može nas dovesti do samokažnjavanja. Ovakvo razmišljanje pogađa i one gore i one dole, bogate i siromašne, uspešne i one koji posrću.“

„U ovom novom svetu, modžo je teže steći i važnije ga je zadržati. Kada vaš konkurent već ima odgovor na neugodno novo okruženje tako što radi više i duže, vama je potrebno jedinstveno oruđe koje vas izdvaja od gomile.“

„Kad imate jasno postavljen cilj, time sebi dajete svrhu – a to daje jasnoću svim radnjama i odlukama koje slede. Potcenjuje se vrednost jasno postavljenog cilja: on vam daje fokus, usmerava vas u novom pravcu, menja vaše ponašanje i, kao posledicu toga, menja predstavu koju drugi imaju o vama.“


Berza

investicioni fondovi

kursna lista