I upravo taj „način“ već biva presudan u Evropi, a u Srbiji isti taj trend polako, ali sigurno dolazi. Više nije važno da li su, na primer, neke patike kvalitetne, udobne i pristupačne, već i ko ih je i na koji način proizveo (recimo na dalekom istoku). Ranije to nije bilo važno, dok su god te iste patike zadovoljavajućeg kvaliteta i adekvatne cene. Danas je bitno i da u tom lancu snabdevanja ili lancu kreiranja vrednosti ili jednostavno proizvodnji nisu narušena ničija prava, niti su možda radnici, a posebno maloletna lica, bili primorani na prinudni rad. Puno je urbanih legendi o dalekoistočnim fabrikama velikih brendova koje i nisu baš toliko odgovorne koliko se prikazuju. Koliko god da je istina negde na sredini, što samo po sebi nije dobro jer podrazumeva da je bilo kakva, pa i najmanja zloupotreba zaposlenih prisutna, ohrabruje činjenica što polako, baš taj „način“, pobeđuje sam brend. E to je suština ESG-a i zato se sve više priča o njemu.

Bitno je s kolikom odgovornošću organizujemo i vodimo svoje poslovanje, kakav je naš odnos prema ljudima, društvenoj zajednici, ali i okruženju uopšte. Nemamo svi jednake startne pozicije, niti smo jednako daleko istrčali svoje maratone, a u tome i jeste poenta održivosti – da izbalansirano pristupamo razvoju – u dva pravca. Prvi pravac je jednako vrednovanje sva tri stuba održivosti – i „E“ i „S“ i „G“. Samo ravnopravno odgovoran odnos prema životnoj sredini, ljudima i održivom poslovanju može da spasi planetu i omogući bolju budućnost. Drugi pravac je pravac podrške i pomoći onima koji još uvek nisu stekli adekvatnu ESG kondiciju za svoj poslovni maraton. Tu je znatno veća odgovornost na velikim kompanijama koje su ili dovoljno rano ili, zahvaljujući većoj dostupnosti resursa, blagovremeno shvatile suštinu priče o ESG. One treba da osvetle put malim i srednjim preduzećima da i sama razumeju poentu održivosti i primene je u sopstvenom poslovanju. Princip „Leading by example“ je dobitna kombinacija u osnaživanju lanaca vrednosti. U taj drugi pravac treba uneti i dimenziju „lokalnog“ zato što globalne politike održivog razvoja imaju smisla tek kada se primene lokalno. Osnaživanje lokalne ekonomije daje suštinsku vrednost koja se može konvertovati i u dodatu vrednost koju trenutno predstavlja ESG.

Održivi razvoj ili ESG ima dva važna segmenta – upravljanje i izveštavanje, uz komunikaciju kao „vezivno tkivo“. To je prva lekcija koju donosioci odluka moraju da savladaju na putu postizanja sopstvenog cilja izgradnje jačih relacija s korisnicima proizvoda i na kraju lojalnosti. Dobrovoljno izveštavanje o održivom razvoju bio je jedan od kvalitetnih načina da se upravo to i postigne, s tim da je mali broj kompanija to na vreme shvatio, prihvatio i primenio. Zato je ESG izveštavanje danas postalo zakonska obaveza, kako bi se napori čovečanstva usmerili ka istim ciljevima, koje mogu da trasiraju upravo ciljevi održivog razvoja – njih 17. Korisnici proizvoda i kupci su postali svesni da njihovi izbori mogu da promene svet na bolje. Zato je održivi razvoj mesto susreta odgovornih brendova i odgovornih korisnika. Možda su i jedni i drugi i dalje u manjini, ali kolektivna ESG svest se nezaustavljivo budi. Upravo zato je ESG jedan od najvažnijih poslovnih i društvenih tema danas. Zato hajde da pričamo o održivosti i da učimo jedni od drugih, u teoriji i u praksi, jer planeta Zemlja je jedina adresa svih nas zajedno!