Vaša biografija ukrakto…

Rođen sam u Beogradu, gde sam završio osnovnu i srednju školu, nakon čega sam napustio zemlju, jer mi je otac radio uglavnom po istočnoj Evropi, kao predstavnik jedne spoljno trgovinske firme. Pošto je u trenutku kada sam završio srednju školu bio u Poljskoj, otišao sam tamo i završio građevinski fakultet, dok sam magistarsku praksu imao u Nemačkoj, radeći u projektnom birou u Frankfurtu. Pošto je poljsko školstvo bilo naprednije od našeg, već tada su primenjivali sadašnju „Bolonju“, radilo se dodatno pola godine i dobijala se master diploma.

Kada sam završio magistarske studije, vratio sam se u Srbiju kako bih odslužio vojni rok, s obzirom da je bio obavezan. Usledilo je zaposlenje u direkciji za uređenje teritorije pri vojsci, gde sam se zadržao dve godine. Otišao sam sa pozicije rukovodioca gradilišta u Durmitorskoj ulici. Devedesete godine sam otišao u Australiju, gde sam proveo pet i po godina, radeći uglavnom u Sidneju i godinu dana u Melburnu, u firmama za niskogradnju.

Kasnije sam otišao u Hong Kong, u francusku firmu Boja, koja tamo radi pod imenom Dragaž. tamo sam proveo osam meseci, a zatim sam otišao u Kuala Lumpur, Malezija i radio za Daewoo Corporation na velikom projektu, koji se sastojao od hotela, office tower od 74 sprata, za koji sam bio zadužen, podzemne železničke i autobuske stanice, ogromnog shopping mall-a i servisiranih apartmana. Ceo kompleks je, u to vreme, koštao 500 miliona dolara. Tu sam radio nepune tri godine.

Vaše iskustvo u Dubaiu…

U Dubaiu sam, počevši od 1998. bio šest godina. Moram priznati da je Dubai tada bio mnogo lepši i prijatniji nego sad, osećao se život grada na vodi. Tada nije bilo mnogo stranaca. Radio sam, uglavnom, na hotelskim projektima. Prvi je bio Emirates Towers Hotel, zatim Dused Dubai, treći Ramada, a poslednji, sa kojeg sam i otišao, je bio stambeno-poslovni kompleks Jumeria beach, koji se sastojao od 54 višespratnica, sa po više od 38 spratova.

Kada ste počeli da radite za MACE?

U MACE sam prešao sredinom 2004. godine. Tada sam sa njima sklopio ugovor da „pokrivam“ celu jugoistočnu Evropu, kao direktor bussines development-a.

Istovremeno se pojavila prilika za posao sa Filip Morisom u Nišu.

Proveo sam mesec dana u Švajcarskoj, na pregovorima, nakon čega je potpisan ugovor sa Filip Morisom i formiran prvi tim MACE-a u Srbiji, ali tada nismo osnivali firmu, već smo radili kao MACE International, strano predstavništvo u Srbiji. Bio sam angažovan na formiranju tog tima, zajedno sa direktorom za Evropu.

Posle toga sam preuzeo projekat Zlote terase, velikog shopping mall-a u centru Varšave. Vrlo atraktivan projekat, sa cenom od preko 200 miliona evra, sa staklenom kupolom na prostoru od preko 2ha, što ga čini vrlo specifičnim.

Nakon toga sam preuzeo vođenje projekata u Poljskoj, Ukrajini i Češkoj.

Još pri kraju projekta u Nišu, pozvali su me da konkurišem za projekat Delta City-a. Pripremili smo ponudu, okupili tim i tada smo osnovali MACE d.o.o u Srbiji. Firma nije imala aspiracije na ovom tržištu, međutim, splet okolnosti je bio takav. Filip Moris smo pratili i na nekim drugim projektima, pa je i sam projekat u Srbiji vezan za njega bio prirodan sled događaja .

Kakva je vlasnička struktura MACE d.o.o Beograd?

MACE d.o.o Beograd je sto posto vlasništvo MACE International-a. MACE d.o.o Beograd je osnivač MACE-a u Crnoj Gori i Hrvatskoj, sa idejom da predstavništvo u Beogradu bude centar za ceo Balkan.

Spomenuli ste projekat Delta City-a, zatim je na red došlo Univerzitetsko naselje. Koliko ste zaposlenih imali u trenutku kada ste prešli sa Filip Morisa na Delta City?

Ta dva projekta su išla, otprilike, paralelno. U to vreme smo imali tačno 12 zaposlenih. Kroz sam projekat ovaj broj je narastao do 21. S obzirom da smo na polovini uzeli projekat Univerzitetskog naselja, broj zaposlenih se povećavao u skladu sa potrebama. Treći projekat je bio u Crnoj Gori.

Čini se da idete obrnutim redom, prvo dobijete posao u nekoj zemlji, pa tek onda otvorite firmu. Da li inače tako radite?

To je politika naše firme, koja se pokazala kao veoma uspešna. Pilot projekte u novim zemljama radimo pod okriljem centralne firme.

Da objasnim: postoji MACE Limited sa sedištem u Velikoj Britaniji, koji zapošljava oko 1800 ljudi i osnivač je MACE International-a, koji brine o radovima u celom svetu i predstavlja osnivača ostalih.

Šta predstavlja ime MACE?

To je skraćenica imena osnivača, nema drugo značenje.

Koji su bili ključni parametri u analizi tržišta 2004. godine, na osnovu kojih ste doneli odluku da ipak ostanete u Srbiji?

Posmatrali smo objekte koji su bili u završnim fazama za dobijanje odobrenja za izgradnju, iz čega smo zaključili da finansiranje istih jaki, domaći investitori ne mogu da iznesu, pa je potrebno da se obrate stranim finansijskim institucijama ili domaćim bankama. Samim tim, postoji uslov banaka da se ceo projekat prati nezavisno, da i one same imaju stranu koja plaća investitora, ali nije direktno vezana za profit.

Uz ime Vaše firme uvek stoji „nezavisni konsultant“. Šta to tačno znači?

Uvek naglašavamo da smo u privatnom vlasništvu. Mi smo potpuno samostalni, nismo deo nikakve grupe, pa je i naš jedini kredibilitet da li su naši projekti završeni u roku i u okviru planiranog budžeta. To je velika razlika i uglavnom banke i strani investitori znaju to da cene, jer dobijaju pravu sliku.

Bilo je nekoliko investitora za koje smo radili studije isplativosti, pa su odustali od investiranja ovde, zbog vremena koje je potrebno za dobijanje dozvole za izgradnju.Većina zemljišta je ovde u vlasništvu fizičkih ili pravnih lica, koja vam pri prodaji obećavaju usluge u smislu obezbeđenja urbanističkih uslova, što uglavnom podrazumeva veći broj kvadrata. Ozbiljni investitori žele da rade po zakonu, jer su u pitanju dugoročni projekti.

Kolika je vaša odgovornost za grešku, kao konsultantske kuće?

Mi smo potpuno legalni. Za potpisane ugovore sa stranim investitorima imamo osiguranje od pet miliona funti, 150 000 funti po pozivu, a za lokalne imamo posebno osiguranje do milion evra i 50 000 po zahtevu. To je profesionalna odgovornost: ako mi damo neki izveštaj koji se pokaže potpuno pogrešnim, za to se snosi odgovornost. Iako i sami investitori znaju da su parametri podložni promenama, realno stanje je od velike važnosti.

Ova kriza je, na neki način, dovela do toga da su sve naše procene za investitore otišle u pozitivnom smeru. Cene zemljišta su pale, kao i usluge izvođača radova, u odnosu na početak prošle godine.

Studije isplativosti su prvi korak?

Sve počinje studijom isplativosti, kada investitor još uvek ispituje tržište, želi da sazna procedure, mogućnosti. Tada još nema konkretne lokacije, već imaju grubi biznis plan, gde je vreme vrlo važan faktor, tačnije, kroz koji vremenski period investicija može da im se isplati.

Kada uradite procenu i investitor je prihvati, šta dalje?

Postoje dva scenarija. Prvi, gde je investitor već odredio ili kupio neku lokaciju. Zatim, u dogovoru sa njima pravimo tim arhitekata koji će uraditi idejno rešenje. Sama izrada je jako bitna, jer je to deo u koji je investitor najviše uključen. Idejno rešenje se uglavnom radi u inostranstvu, dok razradu prepuštamo domaćim arhitektama.

Dakle, vi ne projektujete?

Ne. Osnivači su razmišljali o tome, ali su shvatili da bi to bio konflikt interesa, jer ne možete istovremeno biti učesnik u projektu i projektant, ne možete ocenjivati sami sebe u smislu kvaliteta. U svetu postoji projektantski nadzor, ali ne i to da sam projektant ocenjuje svoj rad.

Šta sledi nakon idejnog rešenja?

Bitan korak je izrada preliminarnih budžeta, koji se, po našem iskustvu, nikada ne razlikuje od krajnje cene za više od pet ili deset posto. Preliminarni budžet se prezentuje investitoru, koji on dodaje projektu prema kojem pravi biznis planove.

Naša pomoć firmama se ogleda u tome što imamo dobar odnos sa bankama od kojih će eventualno tražiti pozajmicu i registrovani smo kao njihovi revizori za projekte koje one finansiraju. Kada je biznis plan završen, tražimo ko će izvesti konkretan projekat.

To spada u nabavke. Vi organizujete izvođače, dobavljače, kompletan tim koji vi i nadzirete?

Tako je. Mi pripremamo tendersku dokumentaciju, ugovore. Moram da naglasim da smo mi u Srbiju doneli Fidik ugovore, imamo prevedenih svih sedam knjiga, zastupali smo Fidik do pré mesec dana kad smo praktično uspeli da formiramo Udruženje konsultana koji će sada to preuzeti.

Ko je sve u Udruženju?

U Udruženju je trenutno deset konsultantskih kuća različite veličine, uslov je bio da imaju minimum pet zaposlenih, pet inžinjera. Tako da smo prošli kroz period nerazumevanja toga šta Udruženje zaista predstavlja. Nismo naišli na razumevanje ni od strane Inženjerske komore Srbije koja je Udruženje shvatila kao konkurentsku organizaciju, što je potpuno netačno, jer se mi bavimo konsultantskim delom.

Cilj Udruženja je predlaganje izmena zakona, poboljšanje uslova rada konsultantskih kuća. U kom pravcu ćete dalje ići?

U oktobru ćemo biti na kongresu FIDIC-e u Londonu, gde će nas zvanično primiti kao asocijaciju u svetsko udruženje FIDIC (Fédération Internationale Des Ingénieurs).

Investitori prepoznaju takav tip ugovora, koji u velikoj meri štiti i izvođača. Postojao je mali otpor, ali smo odmah, vać kod Delta city-a, uveli takve ugovore. Sada je već drugačije.

Kašnjenja u plaćanju su, za većinu objekata, minimalna, čemu doprinosi i naš nadzor koji primenjujemo u Srbiji i regionu, ali ne i u svetu. Pružamo projekt menadžment koji je vezan sa nadzor, imamo čak i posebne softvere, tako da je razmena informacija veoma brza i direktna.

U Srbiji je licencirano 42 naša inžinjera u svim strukama. Dakle, pružamo usluge pre izgradnje i projekt menadžment, finansijski, planski i organizacioni, u toku same izgradnje.

Pojavljuje se i strateška nabavka na kojoj sve više insistiraju veliki investitori što znači da treba da, u toku izrade projekta, sagledamo koji su to elementi koji bi mogli da ugroze projekat, eventualno ako izvođač ne izvrši nabavku na vreme.

Vodite projekat do kraja. Imate neke upite vezano i za opremanje enterijera?

U okviru kompanije postoji MACEmakro, u samoj MACE firmi postoji još osam delova koji pružaju usluge u okviru grupe. U okviru Srbije ne formiramo specijalizovana odeljenja , već ih angažujemo, po potrebi, iz centrale za Facility management, hotelski menažment.

Trenutno su tri stanca uključena za poslove u CG, i po potebi ih angažujemo na mesec dana. Imali smo nedavno nabavku za jedan hotel u CG, što je veoma složen proces. Trenutno to radimo i za shopping mall u Osijeku, i za shopping mall Camelia u CG.

Postoji koordinacija zakupaca , firme kao sto su Coliers i Kingstedž ugovore zakupce, a mi ih kasnije preuzimamo, šest meseci pre završetka projekta. Oni su dužni da nam dostave svoje projekte a naše je da ih usklađujemo sa projektom shopping mall-a, da pratimo njihovo izvođenje, odobravamo njihove izvođače. Sve ovo se mora sinhronizovati da bi se svi lokali otvorili istog dana.

Da bi se sve to postiglo potreban je dobar tim. MACE kompanija stavlja akcenat na svoje ljude, da se celokupno uspešno poslovanje zasniva na dobrim kadrovima. Ulaže mnogo u svoje zaposlene, kroz razne beneficije, dobre plate, dobre uslove rada. Kako vi to u Srbiji radite?

Naše jedino ulaganje je u kadrove. Kada počinjemo neki posao, zapošljavamo ljude na određeni period, koliko traje projekat. Međutim, kada je poslovanje dobro, to se produžava na neodređeni period. Osim plata, koje su nešto više u odnosu na prosečne u ovoj branši, naše prednosti su i što pružamo ljudima mogućnost napredovanja, podržavamo sve vrste školovanja koje će zaposlenima pomoći pri izvršenju zadataka, kako u Srbiji tako i u i inostranstvu.

Na svaka tri meseca šaljemo pet naših zaposlenih u London na po tri nedelje ili na neka druga velika gradilišta, gde mogu da sagledaju obim firme.

Pored toga, u okviru firme, na globalnom nivou, postoji grupa od 10 ljudi koja se bavi isključivo oblašću prenošenja procedura. Trudeći se da u najvećoj meri poštujemo te međunarodne procedure, naši zaposleni dobijaju mogućnost napredovanja.

Na različitim mestima u Evropi se svakih tri meseca organizuju skupovi na kojima se raspravlja o najčešćim problemima sa kojima se susreću.

MACE je, prvi put, konkurisao 2003. godine za nagadu invest in people i dobili ste nagradu?

U poslednjih pet godina smo u 20 najboljih poslodavaca u Velikoj Britaniji. U svetu smo u prvih 100. Među konsultantskim kućama smo na drugom mestu.

Godine1997. MACE se širi izvan granica Velike Britanije. Kakav je dalji plan širenja i od čega konkretno zavisi?

Evropa, kao tržište, nije profitabilna, ali nama je to tržište veoma važno jer mnogo ne varira. Pošto smo tamo već dugo prisutni, pomenuću primer Španije, koja je među konsultantskim kućama važila za teško tržište, kao i južne mediteranske zemlje su prilično zatvorene.

U Španiji je već sedam-osam godina priliv poslova konstantan, kao i broj zaposlenih - oko 50.

U zemljama gde nema velikih poslova, imamo manje zaposlenih. Primer je Nemačka, gde ih je samo sedmoro, ali tamo ima puno investitora koji investiraju po svetu.

Naše strategije su takve da po njima negde moramo malo i da gubimo, ali je od strateškog interesa da budemo prisutni. Tako da smo mi, što se tiče regiona Balkana, jako priznati. Kao dokaz toga je i to što sam od aprila postavljen u bord direktora MACE International-a.

Vaš posao u Srbiji je direktno povezan sa stranim investitorima. Zašto su, po Vašem mišljenju, uprkos velikoj zainteresovanosti stranih investitora njihova ulaganja u Srbiji mala?

Oni imaju svoje sisteme za informisanje o sveukupnom stanju u nekoj zemlji. To su, uglavnom, neke nezavisne procene. Posmatrao sam njihov ulazak u Rumuniju, koja je mnogo nerazvijenija od nas i neregulisana. „Presekli“ su i u roku od tri meseca, doneli su sve potrebne zakone, preslikavajući zakone EU i na taj način su postavljena pravila igre.

Investitoru, posebno onom velikom, je bitno da je njegov projekat zaštićen u svakom trenutku, što ide i dotle da posmatraju i pravosudni sistem jedne zemlje. Nadam se da će se, posle stabilizacije tržišta, projekti prodavati u paketima i to velikim real estate kompanijama. Stvar je u tome što oni još uvek ne osećaju povoljnu klimu.

Šta treba Srbija, kao država, da uradi kako bi privukla inostrane investitore?

Treba da se oformi grupa ljudi koji poseduju internacionalno iskustvo, koji poznaju rad sa takvim profilom investitora da bi se oni na neki način animirali. Nije dovoljno predstavljati samo prirodne lepote, potreban je konkretan projekat. Prvo pitanje potencijalnog investitora je da li je predeo urbanistički rešen.

Mislite li da smo i suviše dugo bili zatvoreni za ulaganja?

Smatram da je problem sistemski. Potrebni su ljudi koji su školovani u inostranstvu ili su tamo radili. Potrebni su zakoni o vlasništvu, tačni rokovi dobijanja dozvola i da, ako nisu ispoštovani, imate pravnu zaštitu u vidu tužbe. U zakonu postoje odredbe o tome ali nema ni jedne izvršene presude i u tome je problem.

Nikoga ne interesuje zakon ako je neprimenljiv. Poverenje se ne stiče lako, ništa ne može preko noći. U velikim projektima, potrebno je i da se država pojavi kao vid obezbeđenja, kao garant, kao u slučaju sa Fijatom. Ne samo da bi zaštitila socijalni program već da svojom garancijom oživi investiranje u Srbiju.

Bole me izjave nekih naših funkcionera kako nam ne treba otvaranje prema inostranstvu, što je čista demagogija. Velike investicone firme gledaju ceo region i iz mnogo razloga gledaju nas kao jako slične našim susedima, što je dobro.

Kako je moguće da ne umemo na pravi način da eksploatišemo naše prirodne resurse?

Nije dovoljno govoriti o prirodnim lepotama potrebno je imati i plan razvoja, konkretnu ponudu.Pogledajte Mađarske banje sada. Potrebno je ulaganje kako bi investitor vídeo da je nešto krenulo.

Koliko je, po Vama, daleko momenat kad će stranci doći bez straha i predrasuda?

Prošle godine sam bio veći optimista, realno ne pre dve- tri godine.

Kako je svetska ekonomska kriza uticala na poslovanje MACE-a?

Kriza je pogodila projekte koji je trebalo da se započnu početkom godine. Sve je pomereno za godinu dana ili 6 meseci. Sve je pod znakom pitanja. Bukvalno se radi o obezbeđenju finansija. Prvi zamajac mora da krene od banaka jer su fondovi i investicione grupacije sa većom dozom opreznosti kada je pozajmljivanje u pitanju. Banke nisu najveći finansijeri, ali su one te koje vuku investicije.

Šta mislite, kolko će ova svetska ekonomska kriza trajati i kakve će posledice imati? Mišljenja su podeljena.

Kriza sigurno nije lokalnog karaktera, to se jednostavno dešava. Ona kriza na Dalekom istoku 1997. god. je imala lokalni karakter. Ova je globalna, a Srbija, svakako, nije izolovana. Što sporije ulazimo u krizu sporije ćemo iz nje izlaziti. Nismo pogođeni u toj meri, jer je naš bankarski sistem bio restriktivniji. Kod nas će se kriza osetiti, jer je priliv stranog kapitala značajno redukovan.

Kriza je nezapamćeno pogodila tržište nekretnina u svetu. Kakvo je stanje kod nas?

Pošto ponuda nije bila velika, redukcija cena ne bi trebalo da premašuje nekih 10 procenata. Očekujem promenu kada je najam u pitanju, jer cene nisu prilagođene kvalitetu ponude. Prostor u kojem se mi nalazimo je B klasa po svetskim standardima.

Korporativna odgovornost... Učestvovali ste u akciji za pokretni mamograf kao i u akciji za kupovinu inkubatora za porodilište u Kotoru?

Poenta je da moramo da budemo socijalno odgovorni kada se radi o zdravstvu, deci, školstvu. Važno nam je da vidimo ko je osnivač tih fondova i akcija i da znamo da će se to realizovati. Sponzorišemo Građevinijadu na Beogradskom univerzitetu, uzeli smo u razmenu par studenata koji će nam doći za vreme letnjeg raspusta.

Šta je za Vas poslovni uspeh?

Lični uspeh sam doživeo kroz realizaciju tih projekata dok sam bio u inostranstvu, jer su mi, tada, projekti bili važniji od samih firmi za koje radim. Sada je drugačije. Uspehom smatram uspešnost ove firme .

Osim novca, šta Vam je još satisfakcija?