homepage_name! > Izdanja > Broj 144 > Ambasador - Mađarska

NJ. E. g. Atila Pinter, ambasador Mađarske u Srbiji

Mađarska

Mađarska je zemlja u Centralnoj Evropi. Na severu se graniči sa Slovačkom, na severoistoku sa Ukrajinom, na istoku i jugoistoku sa Rumunijom, na jugu sa Srbijom, na jugozapadu sa Hrvatskom i Slovenijom a na zapadu sa Austrijom. Mađarska se prostire na površini od 93.030 kvadratnih kilometara u Panonskoj niziji, a njena populacija iznosi 10 miliona stanovnika. Zvanični jezik je mađarski, uralski jezik sa najvećim brojem govornika na svetu i jedan od nekoliko jezika u Evropi koji ne pripadaju indoevropskim jezicima. Glavni grad Budimpešta ujedno je i najveći grad; druge veće urbane oblasti su Debrecin, Segedin, Miškolc, Pečuj i Đer.

1. Vaša ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Srbija je prelepa zemlja s veoma ljubaznim i otvorenim ljudima koji su uvek spremni da pomognu. Srbi su uglavnom dobro raspoloženi i to mi se dopada. Ovde sam se uvek osećao veoma dobro. Vaša zemlja obiluje prirodnim lepotama, a kulturno nasleđe Srbije je vekovima bilo autentičan deo evropske kulture. Manastiri Mileševa, Ravanica i Manasija su savršeni primeri pravoslavnog verskog nasleđa.

Uvek sam se divio Srbiji zbog veoma dobrih rezultata u košarci i vaterpolu. Imate mnogo talentovanih igrača i ogromne kapacitete da budete najbolji u košarci, pa se nadam da će vaša reprezentacija osvojiti sledeće evropsko i svetsko prvenstvo.

Moram priznati da sam „talac” srpske kuhinje: s vremena na vreme prosto moram pojesti ćevape ili pljeskavicu s pečenom ljutom paprikom, jer mi mnogo nedostaju. Srbija je svetski šampion u proizvodnji rakije, ali moram vam reći da u prethodnih par godina vaša zemlja ima sve bolje rezultate u proizvodnji vina. Srpska crna i bela vina zaista zaslužuju više pažnje.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Započeo sam svoj mandat u Beogradu sredinom oktobra 2014. godine, što znači da sam ambasador Mađarske već više od šest i po godina. Prethodno sam radio u Istanbulu, gde sam bio odgovoran za konzularne poslove, a potom u Beogradu od 2003. do 2007. godine, a pre svog drugog mandata u Beogradu proveo sam 5 godina u Makedoniji od 2008. do 2013. godine. Dakle, proveo sam više od 16 godina u ovom regionu.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Kada je reč o političkim odnosima, biti ambasador Mađarske u Srbiji nikad nije bilo bolje. U prošlosti smo se uglavnom nalazili na različitim stranama na evropskoj političkoj sceni, kao i za vreme važnih događaja 20. veka. Nažalost, to je dovelo do mnogih tragedija u našoj zajedničkoj istoriji koje smo morali razumeti i o njima razgovarati. S ponosom mogu reći da smo mnogo napredovali od tada i da smo uspeli da iza sebe ostavimo vekove nepoverenja i neprijateljstva, koji su se pretvorili u uspešne susedske odnose. Pomirenje između Budimpešte i Beograda daje primer i dokazuje da Jugoistočna Evropa postaje važna regija u Evropi. Političke veze koje postoje danas pokazuju da se može postići mnogo ako imamo poverenja u svoje susede i sa njima zajedno gradimo budućnost. U današnje vreme ministri Mađarske redovni su gosti Beograda, a naša saradnja se proširila na polju politike, privrede, infrastrukture, trgovine, obrazovanja i kulture. Naša spoljna politika naročito je usredsređena na Srbiju, zemlju koju smatramo strateškim partnerom.

Kada je reč o trgovini i privredi, Mađarska i Srbija imaju dugu tradiciju podsticanja poslovne saradnje na raznim poljima. Međutim, u poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog poboljšanja naših bilateralnih odnosa. Naše političko udruživanje stvorilo je čvrstu osnovu za povoljnu sredinu u poslovanju koja je dovela do dinamičnog povećanja u obimu trgovine i tokovima investicija. Drugim rečima: stvaranjem stabilnog partnerstva između naših vlada izgradili smo jake poslovne odnose. Činjenica je da je 2020. godine, kada je kovid-19 bacio globalnu ekonomiju u neverovatnu recesiju, naša bilateralna saradnja nastavila uzlaznom putanjom, što svedoči o jakoj vezi između naših zemalja. Postoji više faktora koji Srbiju čine idealnom destinacijom za izvoz mađarskim kompanijama: neposredna blizina, njena centralna lokacija na Balkanu, kao i rastuća stabilnost i konkurentnost privrede stvaraju odličnu poslovnu klimu u kojoj mađarske kompanije mogu da cvetaju.

4. Kakva je trenutna situacija u Mađarskoj kada je u pitanju pandemija?

Mađarska je pokrenula ogroman program vakcinacije koji je jedinstven u Evropi i postavlja nas na vrh dijagrama vakcinacije na kontinentu. Vlada Mađarske vakcinaciju smatra najvišim prioritetom i vakcine koje smo uspeli da obezbedimo sada su dostupne svim građanima. U ovom trenutku, broj vakcinisanih ljudi prevazišao je 4 miliona. Postepeno otvaranje preduzeća, uslužnih delatnosti i javnih događaja krajnje je usklađeno sa programom vakcinacije. Imamo značajne zalihe svih vrsta vakcina proizvođača sa Zapada i Istoka, tako da je jedino ograničenje procesa u vidu dnevnih doza koje se daju. Broj ljudi koji su spremni da se vakcinišu raste, pa je vlada optimistična da ćemo dostići visok nivo imuniteta do leta.

5. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata za ulazak u EU, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?

Rekao bih – koristeći jedan svakodnevni izraz – da je Srbija na pola puta. Trenutno je teško predvideti buduće korake pošto se dešavaju značajne reforme u okviru politike pristupa EU. Nova metodologija predviđa dinamički pristup koji je zasnovan na zaslugama, što bi bilo pogodno za Srbiju. Složio bih se sa skorašnjom izjavom g. Olivera Varheljija, komesara za susedstvo i proširenje, da „mogućnost otvaranja klastera može doneti više dinamičnosti u pregovorima”. Verujem da, iako se plan za pristupanje Srbije malo usporio u skorije vreme, može doći do novog podsticaja u narednom periodu, te da uskoro možemo očekivati značajne rezultate. Po mom mišljenju, Srbija vredno radi na otvaranju novih poglavlja – i klastera – tako da rezultati neće izostati. Ekonomska saradnja između EU i Srbije je dobra osnova za budućnost. Setimo se da je EU kao i njena prethodnica, Evropska zajednica za ugalj i čelik, zasnovana upravo na ekonomskoj saradnji. Ovde vidim sličan put.

Istovremeno bih želeo da naglasim da je Mađarska odlučna u podržavanju plana za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Mi koristimo sve dostupne političke forume da ubedimo svoje međunarodne partnere da je politika proširenja i podrška Srbiji nešto što će doneti korist obema stranama. EU može mnogo toga pridobiti razvijanjem jačih veza sa Srbijom na poljima bezbednosti i mira, upravljanja tokovima migracije, infrastrukture i trgovine. Očigledno je da je Srbija ključna država za dugoročni mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu – samim tim, EU ne može zanemariti Beograd kao značajnog kandidata za članstvo. Naša podrška nije samo političke prirode, već smo poslali i stručnjake koji imaju iskustva u pregovorima za pristupanje kako bi podržali administraciju Srbije i na tehničkom nivou. Mi iskreno verujemo da će naši napori uroditi plodom i nadamo se promeni u brzini pregovora.

6. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Mađarske vide srpsko tržište? Koliko mađarskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Mađarske kompanije veoma su svesne da je poslednjih godina Srbija imala impresivan ekonomski oporavak koji je doveo do rastuće stabilnosti i konkurentnosti. Ovi ekonomski uslovi u kombinaciji sa talentovanom i vrednom radnom snagom, kao i podsticajima koje pruža Vlada Srbije, čine Srbiju izuzetno privlačnom destinacijom za investicije. Svi ti faktori doprineli su povećanom interesovanju za mogućnosti investiranja u zemlji, na šta jasno ukazuje i rastući priliv stranih direktnih investicija (SDI). Veliki investitori, kao što je međunarodno poznata petrohemijska kompanija MOL i mađarska kompanija OTP Bank Group, odavno su prisutni u Srbiji, konstantno šireći svoje aktivnosti kroz reinvesticije.

Kada je reč o alokaciji kapitala, Srbija je danas prioritetna ciljna država za mađarska preduzeća. U vezi s tim, Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske je u novembru 2019. godine pokrenulo specijalizovan finansijski instrument pod nazivom Investiciona šema za Zapadni Balkan, sa posebnim ciljem da se podrži ekonomski razvoj balkanskog regiona – uključujući Srbiju – jačanjem prisustva i uloge mađarskih kompanija. Program se smatra veoma uspešnim, stoga je mađarska vlada nastavila sa inicijativom podsticanja mađarskih investicija u inostranstvu kroz novi program pod nazivom „Podsticaj rasta stranih tržišta”, koji je globalnog obima. Ove nove investicije dovešće do vidljivih rezultata u godinama koje dolaze.

7. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Kao što sam već pomenuo, odlični politički odnosi pomogli su u stvaranju i jačanju dobre poslovne klime. Redovne posete na visokom nivou, kao i godišnji sastanci koji se organizuju između naših vlada, odnosno sesije zajedničke ekonomske komisije, često su propraćene poslovnim delegacijama. Svi ovi događaji organizovani na nivou vlada, kao i odlični odnosi između komora doprinose jačanju poslovne saradnje među kompanijama. Takođe bih istakao značaj mađarske Agencije za promociju izvoza, Centralne evropske mreže za razvoj CED i EXIM banke – sve ove tri mađarske institucije imaju predstavništva u Srbiji u cilju razvijanja izvoza i promovisanja investicija.

8. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Mađarsku, a šta uvozi iz nje?

Među zemljama Zapadnog Balkana Srbija je naš najvažniji trgovinski partner. Obim bilateralne trgovine pokazuje stabilan rast, a u poslednjih pet godina porastao je za 50%. Po tom pitanju 2019. godina je bila rekordna, jer je obim trgovine dostigao vrednost od 2,6 milijarde evra. Međutim, uprkos epidemiji, mađarsko-srpski trgovinski odnosi nastavili su da jačaju u 2020. godini, beležeći rast od 3,4% iz godine u godinu. Ovo dinamično pojačanje jasan je rezultat svih prethodno pomenutih aktivnosti. Prema stanju računa i dalje je primetan višak s mađarske strane, pošto je mađarski izvoz predstavljen sa 64,2% ukupne trgovine. Međutim, srpski doprinos se postepeno povećava, što znači da smo na putu ka uravnoteženoj bilateralnoj trgovini. Najznačajniji proizvod koji Mađarska izvozi u Srbiju je električna struja – u 2020. godini predstavljala je 12,9% ukupnog obima izvoza. S druge strane, električne mašine, aparati i uređaji su glavni proizvodi koje Srbija izvozi u Mađarsku (22,3% ukupnog uvoza). Pored velikih investitora postoji i nekoliko stotina mađarskih kompanija koje posluju u Srbiji. Značajan broj njih su zajednički poslovni poduhvati koji predstavljaju mađarske kompanije širom Zapadnog Balkana.

9. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Mađarske na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Naš uopšteno dobar odnos oslikava se i na tim poljima, bilo da je reč o opsežnim projektima očuvanja međusobnog kulturnog nasleđa – na primer, rekonstrukcija sinagoge u Subotici ili renoviranje i proširenje Srpskog pravoslavnog muzeja u Sentandreji – ili svakodnevnim pitanjima, kao što je podrška obrazovanju na maternjem jeziku za Mađare u Srbiji i obrnuto. Glavno mesto za susret sa mađarskom kulturom u Beogradu jeste „Collegium Hungaricum”, gde – ukoliko to epidemiološka situacija dozvoljava – organizujemo izložbe, koncerte i konferencije. Takođe, svake godine Mađarska daje 50 stipendija mladim ljudima koji žele da studiraju na mađarskim univerzitetima, od osnovnih do doktorskih studija.

10. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Iako je Mađarska relativno mala zemlja, ima raznolik pejzaž i bogatu kulturu koju turisti definitivno treba da upoznaju! Kao najveća atrakcija u zemlji, naš glavni grad, Budimpešta, ima mnogo toga da ponudi za svako godišnje doba. Od Božićnog vašara do letnjih festivala, od koncerata do sportskih događaja – u ovom gradu ima svega. Kao poseban ugođaj preporučio bih termalna kupatila u Budimpešti jer su zaista jedinstven fenomen na svetu. Posetioci iz Srbije mogu uživati u opuštajućim i isceljujućim svojstvima termalnih voda koje postoje već vekovima. Nakon toga dobra je ideja prošetati stazom pored Dunava. Pogled je zaista jedinstven i sam po sebi predstavlja svetsku kulturnu baštinu. Otvorite oči i videćete srpsko kulturno nasleđe prisutno i po gradu! Za ljubitelje gastronomije tu je konstantno rastuća ugostiteljska scena koja čeka poklonike kulinarstva. Novi kuvari i ideje daju novi život tradicionalnim receptima i ja iskreno verujem da će naša jela prijati srpskom ukusu!

Pored Budimpešte spomenuo bih i druge atrakcije u zemlji. Jezero Balaton je bogat kulturni predeo koji posetiocima nudi neverovatno plavu vodu, sveža vina, muzeje i istorijsko nasleđe. Lako možete provesti nedelju dana vozeći bicikl oko Balatona i razgledajući zamkove, plaže i prirodne rezervate u okolini. Za one koji vole lov i ribolov, bogate reke i jezera Mađarske mogu pružiti nezaboravno iskustvo. Obilje divljači i ribe čini našu zemlju idealnom destinacijom. Ljubitelji pešačenja i ekoturizma definitivno treba da probaju poznatu mađarsku Nacionalnu plavu stazu koja prelazi 1.168 kilometara širom zemlje i prolazi kroz poznatija turistička mesta. Mislim da je ovaj kratak rezime dovoljan da pokaže koliko toga može da se vidi i doživi u Mađarskoj!

berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!