Ovo jenajmnogoljudnija arapska zemlja, poznata po svojoj antičkoj civilizaciji i po poznatim svetskim spomenicima.

Sa 100 miliona ljudi, Egipat je 14. najmnogoljudnija zemlja sveta u kojoj 99 % populacije živi na 5,5 % teritorije dok je znatan procenat egipatske radne snage danas zaposlen u turizmu.

Egipatska zastava slična je zastavama Sirije, Iraka i Jemena. U pitanju je zastava arapskog oslobođenja: crvena boja predstavlja krvavu borbu protiv represije, crna predstavlja represiju, a bela svetlu budućnost. U sredini se nalazi zlatni Saladinov orao.

Smatra se da je egipatska istorija počela 3200. godine pre nove ere, kada je kralj Menes ujedinio Gornji i Donji Egipat.

Egipćani su izmislili časovnik i prvi su imali godinu koja je trajala 365 dana.

Egipćanin Imhotep je poznat kao prvi lekar, prvi inženjer i prvi arhitekta u istoriji.

Kada bismo Keopsovu piramidu podelili na kocke od 30 kubnih centimetara, mogli bismo napraviti obruč oko meseca tri puta.

Najstarija haljina na svetu je iz Egipta i stara je 5.000 godina.

Hijeroglifi su nastali oko 3000. godine p.n.e. i imaju više od 700 simbola. Koristili su se isključivo u obrednim i službenim prilikama, a pošto ne označavaju samoglasnike još ne znamo kako su Stari Egipćani izgovarali (svoje) reči, mada su naučnici nedavno pokušali da analiziraju glasne žice mumija i rekonstruišu glas tih ljudi..

Njegova Ekselencija, g. Amr Alguvejli, ambasador Egipta

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Došavši u Srbiju po prvi put sam došao i na Balkan, čak i kao turista, a kamoli kao neko ko će tu da živi. To je region o kom smo često slušali, naročito tokom devedesetih godina prošlog veka, a o kom sada veoma malo znamo. Došlo je vreme da saznamo šta je istina i uporedimo je sa svojim utiscima. Naglasio bih da me i dalje prijatno iznenađuje toplina i gostoprimstvo koje mi svi ukazuju u svakoj prilici i u svakom kutku ove prelepe države.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

U Srbiju sam došao u januaru 2018. godine i tu sam tek nešto više od godinu i po dana. Pre nego što sam postavljen na poziciju ambasadora u Beogradu moja diplomatska karijera išla je u drugom pravcu jer sam se specijalizovao za multilateralnu diplomatiju, kako na pozicijama na kojima sam bio u inostranstvu – u Vašingtonu, Ženevi i Njujorku, tako i u okviru Ministarstva spoljnih poslova gde sam se bavio političkim, strateškim i ekonomskim pitanjima u kontekstu Ujedinjenih nacija.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

U poslednje dve godine zabeležen je gotovo neviđen napredak naših diplomatskih odnosa, o čemu svedoče posete na visokom nivou iz obe države. Dovoljno je reći da je predsednik parlamenta Arapske Republike Egipat posetio Beograd dva puta za manje od dve godine, što se po prvi put dogodilo u odnosima naše dve zemlje. Ministar spoljnih poslova Egipta prvi put je posetio Srbiju u skoro 9 godina, a dva guvernera Asuana i Crvenog mora bili su u više od četiri posete na ministarskom nivou, od kojih su neke podrazumevale velike delegacije. Predsednica Narodne skupštine Srbije takođe je posetila Egipat, gde se susrela sa predsednikom Egipta i predsednikom parlamenta u Kairu. Pored toga, ministar poljoprivrede Srbije prvi put je posetio Egipat 2019. godine. Ovakve ministarske posete u tehničkim oblastima istražuju potencijal za opipljive i konkretne ekonomske projekte u korist oba naroda. To će brzo kulminirati prvim sastankom Zajedničkog ekonomskog odbora u poslednjih deset godina, kojim će predsedavati ministri spoljnih poslova obeju zemalja. Ove i druge diplomatske razmene odražavaju želju naših dveju zemalja da unaprede svoje bilateralne odnose.

4. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Egipta vide srpsko tržište? Koliko egipatskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Postoji realan potencijal za podsticanje investicionih tokova između naših dveju zemalja. Generalno gledano, ekonomske odnose treba podići na nivo političkih i diplomatskih odnosa. Broj egipatskih kompanija koje posluju u Srbiji i dalje je ograničen. Međutim, dobra vest je da je egipatska strana Zajedničkog poslovnog saveta konačno imenovana, i to posle 14 godina, potpisivanjem Memoranduma o osnivanju Saveta. Kopredsednik Saveta i bivši ministar investicija Osama Saleh posetio je Srbiju prvi put u septembru 2019. godine, na čelu odabrane grupe članova Saveta koji predstavljaju kompanije iz oblasti energetike, građevine, turizma i finansija. Poseta je usledila pošto je Ambasada preuzela inicijativu da u saradnji sa Privrednom komorom organizuje prvu Poslovnu konferenciju o ekonomskim odnosima Afrike i Balkana: Srbija kao ogledni primer. U tom kontekstu od koristi je bila uloga Egipta kao predsednika Afričke unije za 2019. godinu,što je pozitivno obeleženo pokretanjem Afričke kontinentalne zone slobodne trgovine, najveće na svetu po broju građana koji od nje imaju koristi.

5. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Uspostavili smo odličnu saradnju sa ministarstvima finansija u Beogradu i privrednim udruženjima. Kao što sam već napomenuo, organizovali smo brojne forume zajedno sa Privrednom komorom. Pored toga, organizovali smo investicioni okrugli sto sa Srpskim poslovnim klubom, Udruženjem korporativnih direktora Srbije i Savezom ekonomista Srbije. Sproveli smo i brojne aktivnosti sa regionalnim privrednim komorama u Novom Sadu, Nišu i Užicu. Nadam se da ćemo plodove ovih aktivnosti ubirati u budućnosti, kada budu uspostavljene veze između srpskih i egipatskih preduzeća.

6. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Egipat, a šta uvozi iz njega?

Naš trgovinski bilans je i dalje ispod očekivanja i realnog potencijala, s obzirom na obim robne razmene između Egipta i brojnih zemalja u regionu. Nije dovoljno da se zadovolji trenutni obim robe koja čini glavni deo razmene između naše dve zemlje, čak i ako ona uključuje poljoprivredne mašine, poljoprivredne proizvode ili so. Čini mi se da nameštaj, građevinski materijal, prehrambena industrija, đubriva i informacione i komunikacione tehnologije predstavljaju sektore sa najvećim razvojnim potencijalom.

7. Srbija je danas država kandidat – pregovori su počeli u januaru 2014. godine.Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Egipat je u odličnim odnosima sa Evropskom unijom, što potvrđuje i uspešan Sporazum o pridruživanju. Mi igramo značajnu ulogu u zbližavanju Afrike i Evrope. Egipat je bio domaćin prvog Afričko-evropskog samita održanog u Kairu u aprilu 2000. godine i prvi je bio domaćin samita Evropske unije i Arapske lige održanog u februaru 2019. godine u Šarm el Šeiku. Spremni smo da učestvujemo u inicijativama Srbije u vezi sa EU.

Shodno tome, Egipat je, bilo da je u pitanju Kairo ili Šarm el Šeik, ili sada Asuan, uvek preuzimao inicijativu u pogledu jačanja veza afričko-arapsko-evropskog prijateljstva. Daću vam nedavni primer učešća guvernera Afričke omladinske prestonice Asuan na okruglom stolu u Novom Sadu, kao Evropske omladinske prestonice, kom su prisustvovali gradonačelnici bivših i budućih evropskih omladinskih prestonica. To je ujedno bila i prilika za razgovor o saradnji sa Udruženjem evropskih gradova mladih, što je pružilo priliku za buduću institucionalnu saradnju sa ovim prestonicama kroz Svetski omladinski forum koji se svake godine održava u Egiptu. Isto će se desiti kada Novi Sad 2021. godine ponese titulu Evropske prestonice kulture. Dakle, za nas su takve aktivnosti koje zbližavaju Afriku i Evropu veoma korisne.

8. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Egipta na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Odnosi na polju kulture obeleženi su izvanrednim nizom aktivnosti u poslednje dve godine, a krunisani su učešćem Egipta kao počasnog gosta na Beogradskom sajmu knjiga u oktobru 2019. godine, na kom je održan sastanak ministara kulture obe zemlje radi dogovora o programu za narednih nekoliko godina. Biće teško nabrojati sve aktivnosti koje su se odigrale, mnoge po prvi put, među njima su posete trupe modernog plesa i baletski ansambl Kairske opere, kamernog orkestra Al Nour Wal Amal koji čine mlade muzičarke oštećenog vida, izložba arhivskih dokumenata, poseta folklorne trupe Mahmuda Rede, kao i učešće na afričkom festivalu Durbar i Festivalu arheološkog filma u službi počasnog gosta.Što se tiče obrazovanja, sastao sam se sa ministrom prosvete kako bismo razgovarali o dva predložena Memoranduma o razumevanju između tri resorna ministarstva obeju zemalja. Trenutno se pripremamo za posetu ministra iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvojaSrbijekoji će govoriti na 2. zasedanju Globalnog foruma za visoko obrazovanje i naučna istraživanja koji će se održati od 2. do 4. aprila 2020. godine u novoj administrativnoja prestonici Egipta. Na kraju, kada govorimo o nauci posebno nas zanimaju predmeti koji se tiču informacione i komunikacione tehnologije, uključujući obrazovne ustanove specijalizovane za ovu oblast.

9. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Svakog dana otkrivam sve više turista iz Srbije koji redovno idu u Egipat, a neki od njih su ga posetili više od 30 puta u poslednjih 10 godina! Egipat je jedinstvena turistička destinacija koja nudi kulturni, rekreativni, konferencijski, zdravstveni i avanturistički turizam. Sada kada postoje direktni letovi do Kaira, Hurgade i Šarm el Šeika, ovi turistički dragulji udaljeni su samo tri sata.Učešće Egipta kao zemlje partnera na Beogradskom sajmu turizma u februaru 2020. godine može doneti povećanje broja turista koji posećuju Egipat, ali i kvalitativnu diverzifikaciju kako bi se u kulturni turizam uključili ne samo Kairo, gde će biti otvoren Veliki egipatski muzej, nego i čitava oblast do Asuana na jugu, koji će se pobratimiti sa Užicem u zapadnoj Srbiji. Nema druge zemlje na svetu sa ovolikom raznolikošću i tako toplom klimom na samo 3 sata od Beograda, a možda i manje od aerodroma u Nišu, odakle se nadamo da će takođe biti direktnih letova.

10. Šta Vam se naročito dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Posebno mi se dopada gostoprimstvo na selu. Volim zelenilo, pre svega ono u planinskim predelima, kakvo nam ponekad nedostaje u arapskim pustinjama. Voleo bih da imam više slobodnog vremena za istraživanje, obilazak gradova biciklom i jahanje konja po poljima. Pa, nadam se da ću za to imati prilike u preostale dve godine na svom diplomatskom položaju u Beogradu. Dobrodošli su svi saveti od Vas i Vaših cenjenih čitalaca!