Kompletna misija povodom sedme revizije po novom rasporedu polugodišnjih revizija stand-by aranžmana, u kombinaciji sa konsultacijama po članu IV Statuta MMF-a, za 2017. godinu, planirana je za maj ove godine.

Umestouočekivanusedmukontroluaranžmanaizpredostrožnosti, kojiSrbijaimasaFondom, misijaMMF-adošlajeutehničkuposetu. Toznačidaovogaputanijebilouslovljavanja, nitipostavljanjarokovaiciljevakoje ćesrpskavladabitiobaveznadaispuni. Sedma kontrola aranžmana iz predostrožnosti zakazana je za maj, dakle posle predsedničkih izbora. Misija MMF-a je poslednji put u tehničku posetu došla u februaru 2016. godine, pre vanrednih parlamentarnih izbora.

MMF je, zbog toga što se ekonomski program dobro sprovodi, odlučio da u kontrole dolazi na šest meseci, umesto na tri meseca, kao što je to do sada činio. To praktično znači da Srbiju do kraja februara 2018. godine, do kada je trajanje aranžmana oročeno, čekaju još dve revizije: u maju i novembru ove godine. Uoči novembarske kontrole aranžmana, predstavnici Fonda doći će u Beograd, u još jednu misiju tehničke prirode.

Na kraju ove posete, šef misija MMF-a izdao je sledeće saopštenje za štampu (IMF Press Release, March 6, 2017):

„Ekonomski program Srbije nastavlja da daje dobre rezultate. Stopa ekonomskog rasta je porasla na 2,8 procenta u 2016. godini, uz povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti. Fiskalni rezultati su i dalje iznad ciljeva predviđenih programom. Deficit opšteg nivoa države pao je na 1,4 procenta BDP-a, što je najniži nivo od 2005. godine, a dug opšteg nivoa države smanjio se na 74 procenta BDP-a u 2016. godini. Značajno je što je nezaposlenost na stabilnoj silaznoj putanji, kao i problematični krediti u bankarskom sektoru.

Kratkoročna makroekonomska perspektiva je pozitivna, sa projektovanim rastom od 3 procenta u 2017. godini i inflacijom koja bi trebalo da ostane u planiranom rasponu. Međutim, rizici su i dalje prisutni, kao i strukturni ekonomski izazovi. U tom kontekstu, misija je naglasila potrebu da se u potpunosti realizuje program reformi srpskih vlasti u cilju obezbeđenja održivosti pozitivnih makroekonomskih rezultata koji su postignuti uz velike napore, smanjenja fiskalnih rizika koji potiču iz državnih preduzeća, daljeg jačanja finansijske stabilnosti i podsticanja srednjoročnog privrednog rasta i zaposlenosti u Srbiji.

Misija je naglasila važnost potpunog sprovođenja planiranih reformi državne uprave, uključujući u oblastima zdravstva, obrazovanja i poreske uprave, kao i mera za unapređenje upravljanja javnim investicijama. Ocenila je i tekuće planove za trajno rešavanje ili restrukturiranje problematičnih državnih preduzeća, posebno u sektoru rudarstva i energetike, kao i delotvornost mera za otklanjanje docnji u plaćanjima u sektoru energetike i zdravstva. Misija je takođe razgovarala o statusu programa reforme finansijskog sektora, uključujući sprovođenje strategije za rešavanje problematičnih kredita i strategije za banke u državnom vlasništvu“, navedeno je na kraju saopštenja za štampu.

Kakosuprenelasredstvainformisanja (Tanjug 7.3.2017. godine), šefmisijeMMF-azaSrbiju, DžejmsRuf, oceniojenaKopaonikbiznisforumudajeSrbijasprovelaneverovatnutransformacijuuprethodnedvegodine, iistakaodajenajvećiuspehbilosmanjenjenezaposlenosti. On je rekao da dalji zajednički fokus mora biti na osiguranju nastavka tog uspeha.

„Za mene je najveći uspeh koji se dogodio u okviru programa to da su spušteni trendovi nezaposlenosti, uz trend rasta zaposlenosti. Bez obzira na smanjenje broja zaposlenih u javnoj administraciji, došlo je do rasta zaposlenosti”, konstatovao je Ruf dodajući da je nezaposlenost i dalje na visokom nivou.

Prema njegovim rečima nedovoljno je tri miliona zaposlenih na stanovništvo od više od 7 miliona. Ruf se osvrnuo na prošlost, ukazujući da je privredni rast na zapadnom Balkanu početkom prošle decenije bio između 6 i 7 odsto, ali da je potom došlo do velikog pada i stagnacije. Sada je Srbija ponovo na putu rasta, ali ima još prostora da dostigne zemlje EU. „Potrebno je još dosta vremena da se uhvati korak sa prihodima u EU. Izazov predstavlja pre svega ubrzanje rasta i konvergencije”, objasnio je on.

Program koji je MMF definisao sa vladom, kako je podsetio, oslanja se na tri stuba. Prvi je makroekonomska stabilnost za koju smatra da je na putu da se postigne. Dalje je jačanje finansijskog sektora, a potom i sprovođenje strukturnih reformi za unapređenje privatnog sektora.

Ukazao je da je u Srbiji prisutan trend opadajuće inflacije, koja je pod kontrolom i u dozvoljenom, ciljanom opsegu. Makroekonomska stabilnost ne bi trebalo, kako kaže, da bude ugrožena u narednom periodu.

Ruf je posebno podvukao da se fokus mora usmeriti na privatni sektor odakle dolaze fiskalni prihodi i odakle se ostvaruje rast. „Izazov je da Srbija izgleda više kao Nemačka. Ona će uspeti kao država samo ako bude uključila mnogo veći deo privatnog sektora”, uveren je on, dodajući da postoji konsenzus da se to učini. Ruf ističe da su neophodne reforme kako bi se kreiralo povoljno okruženje za rast privatnog sektora.

„Ako Vlada i u domenu strukturnih reformi bude ostvarila uspeh koji je postigla na makroekonomskom planu, Srbija ima dobru budućnost”, naglasio je on.

Takođe je ocenio da je neophodno osnažiti dinar, kako bi on bio valuta u koju bi građani imali poverenja. Isto tako, podvukao je neophodnost povećanja pravne sigurnosti, koja je i dalje problem u Srbiji.

U svom govoru na temu „Srbija: uspesi i izazovi”, rekao je da se, pod uslovom da sprovede sve strukturne reforme, Srbija vratila na dobar put i sada ubrzano ide ka nivou EU. „To stvara pozitivan zamajac usled kojeg ljudi mogu da osete prednosti i dobre strane sprovođenja reformi. Mi pomažemo vlastima da sprovedu ovaj program, koji traje još godinu dana”, zaključio je Ruf.

MMF je zainteresovan za sudbinu preduzeća u državnom vlasništvu. Problem je, međutim, što MMF nema mehanizme da prati kako napreduje reforma javnog sektora, jer nema eksperte za strukturne reforme. Ono što njih najviše interesuje je budžet, koji je u solidnoj situaciji, jer i deficit i javni dug padaju.Proces reformi preduzeća u državnom vlasništvu mnogo je više u nadležnosti sestrinske organizacije Svetske banke. Fond nadgleda proces restrukturiranja.

Na pitanje da li je vreme za povećanje plata i penzija, kako je najavio srpski premijer, šef misije Fonda je odgovorio da ne može sada da govori o tome. Budžet za 2017. godinu dogovaran je u oktobru i novembru prošle godine, i tada je uokviren nivo rashoda za ovu godinu. Kada budemo razgovarali o budžetu za 2018. godinu, tada ćemo govoriti i o tome, naglasio je Ruf. Zajednički je konstatovano da bi cilj Srbije trebalo da bude godišnji rast BDP-a između četiri i pet procenata na godišnjem nivou, što bi onda omogućilo i značajnije povećanje plata i penzija.

Kako navodi agencija Beta (2.3.2017. godine), Ruf je ocenio da su prihodi stanovništva u Srbiji „bolno niski po zapadnoevropskim standardima”, a da bi se to promenilo potrebno je da ekonomski rast bude znatno brži od tri procenta. Javni dug Srbije veći od 70 procenata BDP-a još je visok i osetljiv na promene eksternih uslova ili pad ekonomske aktivnosti – naveo je Ruf u nedavnom autorskom tekstu za nedeljnik NIN. Po njegovim rečima, ekonomski program koji Srbija sprovodi uz podršku MMF-a premašio je sva očekivanja u pogledu privrednog rasta, investicija, zaposlenosti i fiskalnog prilagođavanja.

Ruf je istakao da je taj program jedan od najboljih u istoriji programa Fonda, u kojima su rezultati nadmašili projekcije. „Uspeh na dugi rok će, međutim, zavisiti od uspešnog okončanja strukturnih reformi” istakao je on i podsetio da je od 2000. godine ovo peti program koji Srbija sprovodi sa MMF-om.

Po njegovim rečima, Srbija je skoro svaki put uspevala da na kratak rok uspostavi makroekonomsku stabilnost, ali ne i da reši osnovne, strukturne slabosti, pa je posle kratkoročnog poboljšanja dolazilo do usporavanja rasta, uz sve veće fiskalne probleme, zbog čega „Srbija još ima puno toga da uradi”.Ukazao je da „daleko od toga da je tranzicija u Srbiji završena, a privreda je preopterećena neefikasnim javnim sektorom i premalo se oslanja na produktivni privatni sektor”.

On je istakao da su gubici u mnogim javnim preduzećima u Srbiji toliko veliki da bi državi bilo jeftinije da plaća radnike da ostanu kod kuće nego da nastavi da subvencijama ta preduzeća održava u životu. Naveo je da trećina zaposlenih u privatnom sektoru radi u sivoj ekonomiji, da su plate u javnom sektoru u proseku više nego u privatnom, a pružanje javnih usluga je i dalje na niskom nivou.

„Jedini način da prihodi stanovništva u Srbiji rastu na održiv način jeste da se privatni sektor ojača i proširi, a da se javni sektor smanji. Dobra vest je da vladin program ima za cilj ostvarenje upravo tih ciljeva”, naveo je Ruf. Po njegovoj oceni za reforme je potrebna trajna politička i makroekonomska stabilnost, a njima će se, kako je rekao, „prirodno protiviti interesne grupe koje profitiraju od održavanja postojećeg stanja”.

„Zemlje koje su bile u stanju da prevaziđu te prepreke beležile su brz rast i brzo hvatale korak sa razvijenijim zemljama. Centralna Evropa i baltičke zemlje sada su na nivou od dve trećine dohotka Zapadne Evrope, u poređenju sa oko jednom trećinom u slučaju Srbije”, naveo je Ruf.

Pojedini naši ekonomisti smatraju da je potreban novi aranžmana sa Fondom, kada istekne tekući aranžman iz predostrožnosti. Od 2006. do 2008. godine, kada Srbija nije imala aranžman sa MMF-om, budžetski deficit je povećan i Srbija zamalo nije zapala u dužničku krizu.

„Prve dve godine ekonomske krize, 2009. i 2010. godina kada je Srbija opet bila pod nadzorom MMF-a, smanjen je fiskalni deficit, a pad BDP-a je bio 3,6 odsto, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope pad bio veći pet odsto”, navode pojedini ekonomisti. Srbija je bez aranžmana sa MMF-om od 2011. do 2014. godine, „lutala u ekonomskoj politici, donet je niz pogrešnih mera, a nije uspela ni fiskalna konsolidacija. Pred Srbijom su krupni izazovi, javni dug je visok, fiskalna konsolidacija nije završena, a najavljuje se i smanjenje poreskih stopa i rast plata”, tvrde neki ekonomisti. Takođe, nije završeno ni restrukturiranje državnih i javih preduzeća.

Zato ovi stručnjaci tvrde da Srbija treba da ugovori novi aranžman sa MMF-om, i to aranžman iz predostrožnosti, jer joj nije potreban novac već stručno nadgledanje, a pokazalo se da je aranžman sa Fondom „sidro“ za ekonomsku politiku zemlje.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES