Ova prelepa zemlja se prostire do samog severa evropskog kontinenta. 61,1% teritorije čine planine, 4,8% čine jezera i reke, 1,4 večni sneg i led i 21,3% teritorije je pod šumama. Obala Norveške je izbrazdana uskim morskim zalivima koji se zovu fjordovi. Oni čine prirodne luke zaštićene od nevremena. Iako na krajnjem severu, primorska Norveška ima prilično blagu klimu zahvaljujući Golfskoj struji. Od 4,3 miliona stanovnika, 50% živi u gradovima. Fjordovi, koji se prostiru duž obale, kao i planine i šume, Norveškoj daju neponovljiv kolorit. Putovanja po fjordovima sa vodopadima i malenim ribarskim selima su nešto najlepše što se može doživeti u Norveškoj. Hiljade nezagađenih reka i jezera daje izvanredne mogućnosti za ribolov i užitak u najdivljijim predelima Evrope. Glavni grad Norveške je Oslo. Oslo je moderna norveška prestonica u kojoj živi oko milion stanovnika. Predstavlja kulturni i politički centar Norveške i jedan od najlepših gradova severne Evrope. Grad su u 9. veku osnovali Vikinzi, a svoj razvoj doživljava tek u 18. veku. Nalazi se u istoimenom fjordu dugom preko 100 km koji se završava u zalivu Skagerak u Baltičkom moru. Frekventnim feribotskim linijama grad je odlično povezan sa Danskom. Tokom boravka u ovom sjajnom gradu treba videti zamak i tvrđavu Akeršus, Norveški nacionalni muzej, Gradsku kuću u kojoj se vrši dodela Nobelove nagrade, Kraljevsku palatu u kojoj se nalazi rezidencija norveške kraljevske porodice, Katedralu, park Vigeland, Muzej vikinških brodova... Jedan od najčuvenijih Norvežana, pisac Henrik Ibzen, rekao je da ćemo i njegovu zemlju i njegove zemljake najbolje upoznati preko predivne netaknute prirode i svetski poznatih fjordova, ali i hladnoće, snega i ponoćnog sunca. Slikar Edvard Munk i kompozitor Edvard Grig samo su neki od umetnika koji su širom sveta proneli slavu ove skandinavske zemlje. Norveška, po veličini peta a po gustini naseljenosti među poslednjim zemljama u Evropi, ima više prirodnih lepota nego ljudi koji mogu da ih vide i najveći broj biljnih i životinjskih vrsta na evropskom kontinentu. S obzirom na geografski položaj, Norveška je zemlja u kojoj se pojavljuju tri zanimljiva prirodna fenomena: polarna noć, polarni dan i polarna svetlost (aurora borealis) koji su karakteristični za područja arktičkog kruga. Polarni dan ili ponoćno sunce je prirodni fenomen koji se pojavljuje severno od arktičkog kruga i južno od antarktičkog kruga a tokom kojeg je sunce vidljivo 24 sata na dan, odnosno uopšte ne zalazi. Vreme tokom kojeg sunce ne zalazi zavisi od geografskog položaja mesta, a varira od 20 sati na samim krugovima do 186 dana na polovima. Glavna turistička atrakcija Norveške, jeste njena božanstvena priroda.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom Ekselencijom g. Arne Sanes Bjornstadom, ambasadorom Norveške u Srbiji.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji? Kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

U Beograd sam došao iz Osla gde sam bio generalni inspektor Ministarstva spoljnih poslova.

Želeo sam promenu i Beograd je bio očigledan izbor jer sam tražio mesto koje će mi pružiti uzbudljiv posao i dobar život u dinamičnoj atmosferi. Kada sam se preselio ovde u septembru, prvo sam se prošetao centrom Beograda kako bih osetio grad. Atmosfera je bila veoma prijatna. Spustili smo se prema Savi i jeli tradicionalna srpska jela spremljena na moderan način. Bilo je sjajno. Možete osetiti da je ovo ponosan grad s teškom istorijom, ali i dinamičan grad s puno potencijala. Kroz šetnju vidite grad koji se menja, prilagođava novim izazovima i prilikama. Zaista uživam ovde.

Bio sam na pozicijama u Londonu, Parizu i Ankari i osećam veoma sličnu energiju u Beogradu.

2. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?

Nakon skoro dve godine od početka procesa pregovora sa EU, Srbija je postigla veliki uspeh otvaranjem prvih poglavlja u procesu pridruživanja EU. Komesar Evropske unije Johanes Han s pravom je pohvalio uspeh Srbije u sprovođenju reformi, saradnji sa susedima u regionu i njene napore u dijalogu s Kosovom. Sada je važno potvrditi preduzete napore i nastaviti s reformama.

Biće zahtevno zatvoriti svih 35 poglavlja. Dok se uveliko ne započne taj proces, nije lako sagledati zadatak usklađivanja srpskih zakona i uredbi sa hiljadama EU uredbi i direktiva. Međutim, ako posvećenost članstvu ostane snažna kao i danas, Srbija će postati član EU za par godina.

3. Kako vidite evrointegracije Srbije u budućnosti i da li će, nakon što se priključi Evropskoj uniji po Vašem mišljenju postati privlačna za investitore, ne samo iz Norveške već i iz drugih zemalja?

Smatram da je veoma bitno da Srbija nastavi s reformama i da će to olakšati trgovinu i investicije. Poslovna klima se već poboljšala, kao što se navodi u najnovijem izveštaju Svetske banke o poslovanju „Doing Business“, Srbija je napredovala za trideset i dva mesta, sa devedeset prvog na pedeset deveto mesto. Moji razgovori s potencijalnim investitorima pokazuju da još treba raditi na smanjenju uočenih rizika poslovanja u Srbiji. Primena istih uredbi, standarda i procedura kao u EU predstavlja verovatno najbolji način da se to uradi.

4. Norveška nesumnjivo spada među najbogatije i najuređenije zemlje sveta. Kakva je trenutno diplomatska i ekonomska saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti, i šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi se ona poboljšala?

Srpsko-norveški odnosi su tradicionalno veoma dobri. Norveška je podržavala napore Srbije da se pridruži EU tokom poslednjih 15 godina putem donacija u iznosu od preko 250 miliona evra. Sa ekonomske strane, Telenor je najveći strani investitor u Srbiji od 2000. godine (1,6 milijardi evra), ali ima i oko 20 drugih norveških kompanija koje rade u Srbiji, na primer Elopak, Emisoft, Cambi, Elcom Q-Free, RAPP Zastava... Međutim, postoji potencijal da se poveća saradnja u oblasti ekonomije. Što pre Srbija primeni pravila i procedure slične onima u uspešnim članicama EU, pre će investitori doći i investirati više kapitala.

Želeo bih da naglasim značaj spremnosti premijera Vučića da otvoreno razgovara o izazovima koji očekuju investitore. To veoma cene kako trenutni, tako i potencijalni investitori.

5. Kakva je spoljno trgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Norvešku, a šta uvozi iz nje?

U 2014. godini nije predstavljena nova oblast povećane trgovine. Prema preliminarnim podacima Zavoda za statistiku Norveške, izvoz Srbije u Norvešku u 2014. godini dostigao je vrednost od oko 164 miliona norveških kruna (oko 19,1 miliona evra), dok je izvoz Norveške u Srbiju imao vrednost od oko 78 miliona norveških kruna (oko 9,1 miliona evra).

Izvoz Srbije u Norvešku bio je naročito visok kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, dizalice, menjači i njihovi delovi, med, zupčanici, papir i karton, avionsko gorivo, municija i njeni delovi, delovi za karoseriju vozila, kao i zamrznute maline, kupine i dudinje.

Izvoz srpskog prirodnog meda u Norvešku je i dalje priča o velikom uspehu. Ambasada je naročito ponosna na to imajući u vidu da je Fond ambasade Norveške podržavao projekte: „Proizvodnja meda – izvozna šansa Braničevskog okruga“ i „Sačuvajmo njeno veličanstvo – pčelu“ tokom poslednjih par godina.

Prema carinskoj administraciji Srbije, najveći srpski izvoznici u Norvešku u 2014. godini bili su: Sojaprotein a.d. Bečej, RAPP Zastava d.o.o. Kragujevac, Le Belier Livnica Kikinda d.o.o. Kikinda, Medino d.o.o. Krnjevo, Tetra Pak Production d.o.o. Beograd, NIS Novi Sad, Prvi Partizan a.d. Užice, MONTAVAR metalna lola d.o.o. Beograd, Master Frigo d.o.o. Beograd i Foka d.o.o. Gornji Milanovac.

Kada je reč o uvozu Srbije iz Norveške, on obuhvata: ribu, pulpu, papir, hemijske proizvode, elektro-dijagnostičke aparate i predajnike sa ugrađenim prijemnikom, lekove itd.

6. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Norveške vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije norveške kompanije koje su ulagale kod nas? I kakvi su utisci norveških kompanija koje posluju u Srbiji?

Telenor je verovatno najbolji primer dobre saradnje. Oni uvek navode Srbiju kao jednu od zemalja u kojoj imaju najviše uspeha u poslovanju. Telenor je u stvari veoma efikasan ambasador Srbije u Norveškoj. Zato ne čudi činjenica da Telenor nastavlja da ulaže u svoje poslovanje u zemlji i da je odabrao Srbiju za pokretanje svoje prve mobilne banke – Telenor Banke. Druge norveške kompanije u Srbiji takođe deluju veoma zadovoljno svojim poslovanjem na srpskom tržištu.

7. Vlada u Oslu je donirala 250 miliona evra bespovratne pomoći za modernizaciju Srbije tokom prethodnih 15 godina. Možete li nam tačno reći gde je taj novac investiran?

Naglasak je sve više bio na izgradnji institucija, procesima demokratizacije i reformi, kao i na ukupnom ekonomskom razvoju. Pomoć Norveške ima za cilj da dopunjava IPA fondove Evropske Unije. Sada je glavni fokus podrška Srbiji u suočavanju sa izbegličkom krizom. Napori su takođe usmereni na manji broj oblasti kao što su: reforma javnog sektora, vladavina prava, razvoj administrativnih kapaciteta, kao i energetski sektor, životna sredina i klima.

8. Koliko su nafta i prirodni gas doprineli bogatstvu Norveške?

Mnogi ljudi veruju da je bogatstvo Norveške prirodnim resursima za nekoliko decenija transformisalo zemlju iz siromašne u jednu od najbogatijih zemalja sveta. Međutim, mi nismo u jednom mahu od siromašnih postali bogati. Pre nafte imali smo uspešnu industriju ribe i bili jedna od najvećih nacija kada je u pitanju brodski transport u svetu. Imali smo i druge industrije, često koristeći naše šume i vodopade. Akumulacija ljudskog kapitala je primarna sila koja stoji iza ekonomskog preobražaja Norveške od sredine 19. veka. Prirodni kapital je sekundaran. Akumulacija ljudskog kapitala može da podigne životni standard bez prirodnog kapitala kao što je bio slučaj u Japanu, ali prirodni kapital je od male pomoći bez ljudskih resursa.

9. Postoje različite priče u vezi sa Norveškom i njenim bogatstvom. Jedna od njih glasi da kada bi Norvežani danas prestali da rade, mogli bi da se izdržavaju narednih 40 godina. Da li je to tačno?

Državni penzioni fond „Global“ za očuvanje budućnosti Norveške i njenih stanovnika i obezbeđenje prihoda dobijenih iz nafte i gasa će svima biti od koristi. Osnovan 1990. godine, Fond je jedan od najvećih fondova s jednim vlasnikom u svetu danas, sa tržišnom vrednošću od oko 760 milijardi evra. To je deo pripreme za budućnost, s obzirom na to da će se industrija nafte/gasa koja je bila pokretač rasta u poslednjih 40 godina smanjiti, a javnom (norveškom) penzionom sistemu će biti potrebna rezerva dok se tržište rada Norveške prilagođava novim uslovima.

10. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Norveške na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Želeo bih da istaknem saradnju u oblasti kulture. Ona obuhvata različite aktivnosti, od nedavno održanih Dana norveške književnosti u Beogradu do projekcija norveških filmova, kao i dolaska norveških umetnika u Srbiju i odlaska srpskih umetnika u Norvešku. U ovoj oblasti takođe postoje dve veoma važne institucije: renomirana Katedra za skandinavske jezike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao i Skandinavski kutak koji dalje produbljuju i jačaju kulturne veze između dve zemlje. Međutim, i dalje postoji veliki potencijal za dodatno unapređenje ove saradnje, kao što je to slučaj u oblasti nauke i obrazovanja.

11. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Norveška je svetski poznata po svojim prirodnim lepotama. Moguće je iskusiti ponoćno sunce severno od Arktičkog kruga ili sankanje sa zaprežnim psima ili safari na motornim sankama dok se najspektakularnija igra svetlosti ili takozvana Polarna svetlost odvija oko vas. Kada je u pitanju skijanje, planinarenje, pešačenje i biciklizam u planinama duž norveških fjordova, nema mnogo zemalja, ako ih uopšte ima, sa boljim mogućnostima i brojnijim pejzažima od kojih zastaje dah. Postoje lako pristupačne i razvijene mreže dobro održavanih staza i puteva širom Norveške, kako duž obale tako i širom planinskih vrhova za pešačenje. Sve to zajedno predstavlja aktivan odmor, nešto što nam je danas svima potrebno.

12. Šta Vam se posebno dopada u Srbiji, a šta vam se ne dopada? I da li planirate da ostanete da živite ovde nakon isteka mandata?

Ja zaista uživam u životu i radu u ovom dinamičnom gradu sa veoma ljubaznim ljudima koji su uvek spremni da pomognu. Moj mandat ovde počeo je pre samo nekoliko meseci, tako da je suviše rano govoriti o mom sledećem poslu. Ali sigurno ću se vratiti u Srbiju kao turista.

13. Kako provodite slobodno vreme i šta Vam je najdraža uspomena iz Srbije?

Pored odlične hrane koju sam već spominjao, postoje različite kulturne aktivnosti u zemlji koje uvek volim da vidim. Tu spadaju izložbe, koncerti , filmske projekcije itd. Takođe, pošto živim u blizini Hajd parka i Topčidera, šetnja mog psa u ovim parkovima je nešto u čemu zaista uživam.