Glavne teme razgovora sa srpskim vlastima bile su stanje javnih finansija i mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru, koje su umanjene od novembra 2014. godine. Očekivanja Vlade bila su da će MMF odobriti te povišice jer je budžet Srbije u deficitu manjem od planiranog, ali se to nije desilo. Misija MMF-a analizirala je i kako se sprovodi dogovor o reorganizaciji javnih preduzeća, pre svega Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Železnica Srbije.

Dogovor o kreditnom aranžmanu postignut je u novembru 2014. godine, a Odbor direktora MMF-a ga je odobrio u februaru 2015. godine. MMF je krajem juna ove godine odobrio prvu reviziju trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom bez diskusije, pošto su ispunjeni svi indikativni ciljevi utvrđeni programom za kraj marta 2015. godine i sprovedene planirane reforme.

Na kraju posete novi šef misije MMF-a Džejms Rouf je, povodom druge revizije, koje se vrše kvartalno, izdao sledeće saopštenje za štampu (IMF Press release, 1. septembar 2015):

Misija MMF je postigla sporazum na nivou tima sa vlastima Srbije, koji treba da odobri rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a, o paketu politika potrebnih da bi se okončala druga revizija SBA iz predostrožnosti. Razmatranje Izvršnog odbora je tentativno zakazano za sredinu oktobra. Okončanjem revizije dodatnih 117 miliona SPV-a (oko 147 miliona evra) biće stavljeno na raspolaganje Srbiji u okviru SBA, čime će ukupna raspoloživa sredstva dostići 421 miliona SPV-a (528 miliona evra). Vlasti Srbije najavile su da ne nameravaju da povlače sredstva raspoloživa u okviru aranžmana.

Program daje dobre rezultate. Zahvaljujući snažnim politikama Srbija ponovo beleži pozitivan ekonomski rast, zaposlenost raste, a nezaposlenost pada. Poboljšano poverenje je takođe pomoglo Srbiji da izbegne prelivanja negativnih efekata dešavanja u Grčkoj ili na tržištima u usponu u toku poslednjih nekoliko meseci. Misija MMF-a je korigovala naviše projekciju realnog rasta BDP-a za 2015. godinu na plus 0,5%. Ova nešto bolja ekonomska perspektiva odraz je uticaja nižih cena nafte i zarada u privatnom sektoru koje su bile više nego što se očekivalo na domaću potražnju, kao i boljih izvoznih rezultata. Inflacija je i dalje niska zahvaljujući niskim uvoznim cenama, odlaganju korekcije regulisanih cena i privredne aktivnosti koja je i dalje ispod svog potencijala. U srednjoročnom periodu očekuje se da će se rast ubrzati, što će zavisiti od daljeg sprovođenja zdravih makroekonomskih politika i dinamičnijih strukturnih reformi.

U prvoj polovini 2015. godine u Srbiji su zabeleženi dobri fiskalni rezultati. Deficit sektora opšte države zadržao se na nivou znatno ispod projektovanog, uglavnom zahvaljujući poboljšanoj naplati prihoda, ali i javnim investicijama koje su bile ispod planiranog nivoa. Mada su jednokratni prihodi dali znatan doprinos, naplata poreza, koja je premašila projekcije, predstavlja ohrabrujući znak. Fiskalni rezultati u 2015, koji su bolji od projektovanih, biće upotrebljeni za smanjenje duga. Što se narednog perioda tiče, razmere trajnih povećanja prihoda, a u vezi sa tim i prostora za bilo kakvu eventualnu dodatnu potrošnju u 2016. godini, biće procenjene tokom treće revizije programa u kontekstu izrade budžeta za 2016. godinu. Odlučno sprovođenje fiskalnih politika na koje se Srbija obavezala u okviru programa, uključujući racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru, biće od ključne važnosti da bi se tekući rashodi zadržali u okviru ciljeva predviđenih programom do kraja 2015. godine i nakon toga.

Obuzdana inflatorna očekivanja i značajna fiskalna konsolidacija omogućili su prekomponovanje makroekonomskih politika, kao što je predviđeno programom. Nedavna relaksacija monetarne politike predstavlja ispravan potez i podržaće ekonomski oporavak. Dalja smanjenja referentne kamatne stope trebalo bi da uzmu u obzir inflatorna očekivanja, eksterno okruženje u pogledu finansiranja i napredak u fiskalnoj konsolidaciji. Misija takođe pozdravlja znatan napredak u inicijativama srpskih vlasti u oblasti finansijskog sektora. Usvajanje strategije za rešavanje pitanja akumuliranih problematičnih kredita i otpočinjanje posebnih dijagnostičkih studija kvaliteta aktive banaka predstavljaju značajne korake ka jačanju stabilnosti finansijskog sektora i unapređenju finansijskog posredovanja.

Program strukturnih reformi napreduje i misija pozdravlja poboljšanje discipline u pogledu plaćanja u javnom sektoru. Međutim, vlasti bi trebalo da unaprede realizaciju reformi državnih, odnosno društvenih preduzeća, pored ostalog putem privatizacije, restrukturiranja ili stečaja. Vlasti bi takođe trebalo da ubrzaju druge strukturne reforme radi podsticanja investicija i rasta u privatnom sektoru. U vezi sa tim, misija pozdravlja ponovno potvrđenu odlučnost vlasti da nastavi na putu širokih strukturnih reformi, kaže se na kraju ovogsaopštenja za štampu.

VladaSrbijeipredstavniciMMF-arazgovaralisuoprostoruzapovećanjeplataipenzija, izjaviojeministarfinansija, istakavšidajesastanakbio„veomadobarikonstruktivan”. Plan je da se to povećanje očekuje krajem ove godine i da će biti potvrđeno na sledećoj reviziji aranžmana, koja će biti za treći kvartal. MMF je upozorio da to povećanje primanja ne bi smelo da naruši program reformi i fiskalne konsolidacije, ali „shvataju i podržavaju ideju da zadobijanje poverenja građana i penzionera jeste vrlo važno za nastavak i uspeh reformi”. Ministarfinansijajenaglasioda ćeza 1,1 do 1,2 milionagrađanatobitiapsolutnopovećanjeprimanja, poštonjihoveplateipenzijenisusmanjene.Deficitbudžeta ćebitirevidirannaniže, sa 232 milijardedinara, kolikojebilozamišljenonapočetkugodine, naoko 160 milijardi. Oko 70 milijardije, presvega, nastraniprihoda, amanjimdelomnasmanjenjukapitalnihrashoda.

Kada je reč o zamerkama MMF-a na račun srpskih institucija, na prvom mestu je sporost u sprovođenju strukturnih reformi. Ministar finansija je istakao i da su bankari očekivali da će biti manji „taj stepen otpora i sporosti u sprovođenju strukturnih reformi, kako zbog administrativnih teškoća, tako i zbog otpora pojedinih interesnih grupa, u svim delovima”. Prema njegovim rečima, opravdanje je bilo samo to što smo tražili dopunsko vreme i dali obećanje da ćemo ubrzati sve te procese. Najveći problem jeste i to što imamo projekte nerealizovane zbog kašnjenja u vrednosti od 13 milijardi dinara. Nasastankujekonstatovanodajetorezultatslabijegplaniranjaiadministrativnihkočnicakojepostojeodranije.

MMFjepristaodarazgovaraovećimplatamaipenzijama, alinijeodustaoniodjedneodmeranakojeseSrbijasporazumomobavezala. To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih u 2016. i 2017. godini za po 5%. Srpska strana tvrdi da bi to umanjilo efikasnost uprave, dok MMF na to traži jasne računice kako je moguće umanjiti izdvajanja za plate u javnoj upravi ako se ne smanji broj zaposlenih. Nema načina da MMF odustane od dogovorenog umanjenja mase zarada u javnoj upravi.

Kako je prezentovano ekspertima MMF-a, već je napravljen plan za umanjenje uprave za više od 20.000 ljudi, ali slično mora da se uradi i 2017. godine. Srpska delegacija je ukazivala na to da problem javne uprave nije toliko u broju, koliko u lošoj strukturi zaposlenih i manjku kadra.

Podsećanja radi, u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici koji je Srbija utvrdila sa MMF-om povodom odobravanja novog aranžmana iz predostrožnosti, stoji da će plate i penzije biti smanjene u narednom trogodišnjem periodu. Dogovoreno je i da učešće plata u BDP-u bude smanjeno sa 10% na 7%, a penzija sa 13% na 11%.

Pojedini ekonomisti podsećaju da je Vlada u fiskalnoj strategiji predvidela da se troškovi rada zaposlenih u državnom sektoru smanje sa 12% na 8% BDP-a u naredne tri godine. Ako se rashodi za zaposlene zadrže na više od 10% BDP-a, biće teško smanjivanje fiskalnog deficita u narednim godinama.

U 2016. godini ne možemo očekivati ovako dobre rezultate po pitanju niskog deficita budžeta i najveći ekonomski izazovi Srbije u narednoj godini biće veći rashodi za kamate u otplati javnih dugova, otpremnine zaposlenima, i veći rashodi za kapitalne investicije, ocenili su pojediniekonomski analitičari, koji smatraju da broj zaposlenih u javnom sektoru u naredne dve godine treba da se drastično smanji. U sprovođenju ekonomske politike Vlade, u skladu sa aranžmanom s MMF-om, najveći pomaci ostvareni su na obaranju fiskalnog deficita, restrukturiranju javnog sektora, fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju inflacije. Ove godine smo kao zemlja već dostigli nivo deficita budžeta, koji je planiran da se ostvari za naredne dve godine trajanja aranžmana sa MMF-om.

Komentarišući ocenu MMF-a da imamo smanjene investicije u kapitalne projekte, istaknuto je da su ta ulaganja ubrzana u proteklih nekoliko meseci i treba očekivati njihovo blago ubrzanje u naredna dva meseca, ali ćemo do kraja godine ipak imati neželjene uštede na tom planu i teško ćemo dostići cilj da kapitalne investicije do kraja godine budu više od 3% BDP-a. Ove godine smanjili smo deficit budžeta na oko 24 milijarde dinara, a prošle godine imali smo ukupno 122 milijarde dinara, što predstavlja veliku uštedu. Najveća ušteda u budžetu za ovu godinu ostvarena je na smanjenju izdataka za plate i penzije u iznosu od oko 50 milijardi dinara, a do kraja godine, kako je navedeno, možemo očekivati deficit republičkog budžeta od oko 3% BDP-a.

Postojao je strah da će zbog strogih mera stezanja kaiša privredna aktivnost, odnosno BDP, biti u padu. Umesto toga, mi imamo rast, stopa nezaposlenosti pada, a stopa zaposlenosti raste, kazao je šef misije MMF-a. Prilikom druge kontrole programa iz predostrožnosti koju Srbija ima sa MMF-om stopa rasta korigovana je sa nula na plus 0,5%. To je treći put da MMF koriguje stopu rasta za Srbiju sa prvobitno planiranih minus 1%. Prošle godine je privredna aktivnost bila u padu od minus 1,8%. Budžet je skrojen na proceni da će prosečna godišnja inflacija biti 2,7%, a ona sada iznosi 1%.

Ova glavna svetska finansijska institucija je zadovoljna dosadašnjim napretkom Srbije i objavila je dobre rezultate u pogledu makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije. Alibez obzira na dobre ocene MMF-a, ostaje još veliki broj reformskih zahvata, koje će srpska vlada preduzeti. U budućnosti moramo da računamo sa rešavanjem pitanja problematičnih kredita, to jest više od tri milijardi evra izloženosti prema bankama. Kao izazov u narednom periodu vidi se i restrukturiranje 13 velikih preduzeća, a do kraja godine treba da se reši najmanje sedam, što neće biti lako.Vlada je obećala da se okreće novim zadacima, a da su najveći upravo strukturne reforme.

Misija MMF-a je pozitivno ocenila rezultate druge revizije aranžmana sa Srbijom i najavila da će se o mogućnosti povećanja plata u javnom sektoru i penzija razgovarati u novembru, tokom sledeće posete misije. Članovi misije MMF-a istakli su napredak Srbije u sferi makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije. MMF je pohvalio to što je postignuta finansijska i fiskalna stabilnost u zemlji, tako da će se tokom sledećeg dolaska MMF-a razgovarati o tome u kojoj meri trajno povećanje budžetskih prihoda može da bude iskorišćeno za povećanje potrošnje u 2016. godini.„Kad se budemo vratili u novembru, razmatraćemo budžet za 2016. i sve tendencije i kretanja u ekonomiji vezana za naplatu prihoda. Na osnovu toga, Vlada i mi ćemo doneti odluku koliki prostor postoji za relaksaciju plata i penzija. Eventualno povećanje zarada bi trebalo da bude selektivno i targetirano”, poručio je šef misije MMF, a vodiće se i računa o kretanju inflacije, koja je trenutno 1%.Pošto misija MMF-a u novu posetu dolazi tokom novembra, već početkom decembra bi se očekivala potvrda Odbora direktora MMF-a, tako da bi odluka o eventualnom povećanju penzija i plata u javnom sektoru mogla da bude doneta do kraja ove godine.

Upitan koliko udeo u uštedama od 70 milijardi dinara čine trajne, a koliko jednokratne uštede, od čega zavisi buduće povećanje plata i penzija, šef misije MMF-a je rekao da će se na to pitanje usredsrediti u novembru, prikom narednog razmatranja budžeta, ali da polovinu ušteda čine trajne, a polovinu jednokratne uštede, uključujući i podbačaj u javnim investicijama. Misija MMF-a je ponovila da su vidljiva trajna fiskalna povećanja, ali i da je pitanje povećanja plata i penzija koegzistentno sa opštim ciljem, a to je konsolidacija fiskalnog deficita i smanjenje javnog duga.

Recimo na kraju da i akobudenekog povećanja, odnosno delimičnog vraćanja uzetihplata i penzija iduće godine, ono će najverovatnije biti vrlo skromno, u stvari, simbolično, uprkos najavama Vlade da će njihovi primaoci to osetiti.Vlada se preterano populistički hvali da smo od skoro verovatnog bankrota došli do sređenih finansija, do unapređenja u fiskalnom deficitu i prešli od resecije, koja je pretila da postane veliki problem, u pozitivan rast ekonomije.

Dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a