Fundamentalna analiza bazira se na teoretskim modelima koji određuju valutni kurs, kao i na glavnim ekonomskim faktorima i verovatnoći njihovog uticaja na devizne valutne kurseve. Teoretski modeli određivanja valutnog kursa u svojoj osnovi tretiraju ekonomske faktore, finansijske faktore, političke faktore i krize, kao i prirodne nepogode i ekološke katastrofe.

Ekonomski faktori

Ekonomski faktori razlikuju se od ostalih po izvesnosti njihovog objavljivanja. Datumi i vreme objavljivanja ekonomskih podataka znaju se unapred, a posebno kod industrijalizovanih država.
Cilj fundamentalne analize je ne samo istraživanje smera kretanja na tržištu, nego i suština činilaca koji utiču na to kretanje. Budući da se fundamentalna analiza praktikuje mnogo ranije od tehničke analize, šta više, dugo vremena je bila i jedini način analize svetskih tržišta kapitala, važno je napomenuti i bitnost njene kompleksnosti koja se, između ostalog, ogleda i u važnosti redosleda i trajanju konkretnih indikatora.

Najčešće korišćene teorije o određivanju valutnog kursa su: PPP (Purchasing Power Parity)  – Prioritet kupovne moći, Portfolio balans pristup, Teorija elastičnosti i Moderne monetarne teorije o kratkoročnim fluktuacijama valutnog kursa.
Prioritet kupovne moći se bazira na principu zakona jedne cene (cena jednog proizvoda u dve različite države), na koji utiče promena po trenutnom kursu, gde se zanemaruju troškovi transporta, značaj brenda i sl. Iz tog razloga, ova teorija ima dve verzije: apsolutnu i relativnu, gde se kod apsolutne verzije izjednačava odnos opštih nivoa cena između država, a procena vrši na osnovu prosečne proizvodnje svih roba u državi. Relativna verzija se zasniva na procentualnim promenama u valutnom kursu iz datog osnovnog perioda i mora biti jednaka razlici između procentualne promene nivoa domaćih cena i procentualne promene nivoa stranih cena, gde se nailazi na poteškoće u definisanju baznog perioda, usled stepena proizvoljnosti, kao i indeksa cena (promenljivi interni odnosi cena u pojedinim državama). Ali, bez obzira na trgovinske barijere, koje čine ovaj metod veoma kompleksnim, njegov značaj u fundamentalnoj analizi se ogleda u jasnom pokazatelju da se trenutni valutni kurs menja nezavisno od relativnih domaćih i stranih cena i da kratkoročno na valutni kurs utiču uslovi na finansijskom tržištu, a ne na tržištu roba.

Portfolio-balans pristup govori da je potražnja za valutama uslovljena potražnjom za finansijskim dobrima, a ne potražnjom za samim valutama.

Teorija elastičnosti se bazira na činjenici da je valutni kurs, zapravo, cena trgovanja valutama koja održava balans plaćanja, što se direktno povezuje sa uvozom i izvozom, promenama u potražnji za domaćim i inostranim proizvodima, uz konstantan uticaj na povećanje i smanjenje prihoda. Varijabilnost navedenih činilaca utiče na elastičnost valutnog kursa, posebno kratkoročno posmatrano, dok na dugoročnom planu konstantno utiču dodatne varijabile valutnog kursa, dovodeći do determinacije i značajnih promena u dešavanjima na finansijskom tržištu.

Moderne monetarne teorije o kratkoročnim fluktuacijama valutnog kursa uzimaju u obzir kratkoročnu ulogu tržišta kapitala i dugoročni uticaj tržišta roba na Forex. Fluktuacije se javljaju jer se tržišta robe sporije prilagođavaju od finansijskih tržišta. Ovaj pristup je poznat pod nazivom dinamični monetarni pristup.

U cilju što boljeg usklađivanja teorijskih modela sa stvarnim tržištem, praktikuje se prilagođavanje striktnih uslova prema sintezi tradicionalnih i modernih monetarnih teorija, tako da se rešavanje problema kod kratkoročnog protoka kapitala, gde se usled monetarnog udara stvara disbalans plaćanja, pristupa promeni valutnog kursa, kako bi se zadržao balans plaćanja. Špekulativne sile, poremećaji na tržištu roba i kratkoročna pokretljivost kapitala utiču na fluktuacije (volatilnost) valutnog kursa, a stepen promene valutnog kursa predstavlja funkciju promptne potrošačke elastičnosti.

Ekonomski indikatori javljaju se u kontinuitetu, u određenom vremenu i češće nego promene u kamatnim stopama, politici ili prirodnim pojavama i nepogodama. Ekonomski podaci se najčešće objavljuju mesečno (osim za bruto domaći proizvod i indeks cene zaposlenosti za koje se podaci objavljuju kvartalno). Svi ekonomski indikatori objavljuju se u paru. Prvi broj prikazuje poslednji period.
Drugi broj prikazuje revidiranu vrednost za prethodni period. Ovo svojstvo je značajno za trejdere zbog celishodnosti izveštaja o tom ekonomskom pokazatelju. Ekonomski indikatori se objavljuju u različito vreme, u zavisnosti od vremenskih zona, a većina podataka bitnih za Forex objavljuje se u 08:30h po istočnom vremenu.

Informacije o ekonomskim indikatorima objavljuju se u svim vodećim novinama, kao što su Wall Street Journal, Financial Times i New York Times i u poslovnim magazinima kao što je Business Week.

Trejderi koriste i druge izvore i sisteme za praćenje vesti – Reuters ili Bloomberg, kako bi imali pristup i štampanim medijima i informacijama sa tih izvora. Vodeće brokerske kuće, poput Broco Company, sa svojih sajtova omogućavaju pristup putem linkova, sa najboljim on-line forex-calendar and news.

Finansijski i društveno-politički faktori

Finansijski faktori su veoma važni za fundamentalnu analizu. Promene u državnoj monetarnoj ili fiskalnoj politici vezane su za nastajanje promena u privredi, što se prirodno odražava na valutni kurs. Finansijski faktori bi trebalo da budu uslovljeni samo ekonomskim (privrednim) faktorima, mada nije uvek tako kada su kamatne stope u pitanju.

 S obzirom da se Forex, po definiciji, sastoji od simultane trgovine sa dve valute istovremeno, znači da se tržište takođe mora fokusirati i na dve odgovarajuće kamatne stope. Ovo predstavlja diferencijal kamatnih stopa, što je osnovni faktor na tržištima.

Trejderi  reaguju i kada se promeni diferencijal kamatnih stopa, a ne samo kada se same stope menjaju i posmatraju kamatne stope, kao i svaki drugi faktor, a poznato je i da trguju na osnovu očekivanja i činjenica - „Kupuj na osnovu glasina (očekivanja), prodaj na osnovu činjenica...“. Ostali faktori koji utiču na trgovanje su vremenski period između glasina i činjenica, razlozi promene kamatnih stopa i karakter značaja tih promena.

Politička dešavanja obično traju izvesno vreme i umeju doprineti veoma značajnim promenama, a krize, prirodne nepogode i katastrofe dolaze iznenada i, kao po pravilu, su neočekivane. Brzina reagovanja u takvim situacijama je često jedini način odbrane od nepovoljnih ishoda u trgovanju, jer praktično nema vremena za analiziranja sve do trenutka normalizacije tržišta. Ovakve situacije dovode do naglih i trenutnih kretanja cena, pa sve do smanjivanja volatilnosti nakon reakcija ukupnog tržišnog sistema.

Odnos tehničke analize i fundamentalnog predviđanja

Podeljena su mišljenja kod trgovaca u davanju prednosti fundamentalnoj, u odnosu na tehničku analizu i obratno. U stvarnosti, ove dve kategorije se dosta preklapaju, a zajedno sa psihološkom analizom čine celishodan pristup finansijskim tržištima.

 I po samoj definiciji cilja, svaki od ovih načina pristupa tržišnom predviđanju želi rešiti isti problem – odrediti smer kretanja cene. Međutim, treba navesti i činjenicu da trejderi, koji prednost daju tehničkoj analizi, imaju pravo, ukoliko time ne zanemare i poznavanje fundamentalnih činjenica. Ovo proističe iz praktičnog posmatranja da tehnički pristup uključuje fundamentalni, dok obrnuto ne važi (na tržištu se trguje primenom grafikona tehničke analize). Pojam tržišnog kretanja uključuje cenu i veličinu (volume) trgovine, iz čega proističe da je pojam cenovno kretanje, zapravo, sužen pojam.

Sa druge strane, fundamentalna analiza ne uključuje analizu tržišnih kretanja (pošto su fundamentalne vrednosti već inkorporirane i plasirane na tržištu), dok se tehnička analiza temelji na trima pretpostavkama: tržišna kretanja (uzima u obzir sve dostupne informacije), cene koje slede trendove i istoriju ponavljanja tržišnih kretanja (po sistemu „Istorija je učiteljica života” – ključ razumevanja budućnosti leži u prošlosti, kao i za sve pojave u društvu).   

UPOZORENJE

Forex Market je tržište visoke volatilnosti i podložno je velikim i naglim promenama u kratkim vremenskim intervalima, što ga postavlja u grupu rizičnih tržišta.  Korišćenje DEMO računa i upotreba platforme su besplatni i dostupni svima, i preporučljivo je da se što duže koriste za učenje, analizu i praćenje aktivnosti tržišta. Primeri u ovom tekstu namenjeni su u edukativne i informativne svrhe i nisu saveti za trgovanje.