homepage_name! > Izdanja > Broj 28/29 > Poslovna misao

Poslovna misao

Benjamin Graham

Bendžamin Grejem koristi imaginarnog investitora koji se zove gospodin Market, kako bi dokazao svoje stanovište da mudar investitor bira investicije po njihovim osnovnim vrednostima, a ne na osnovu mišljenja drugih ili pravca tržišta. Grejem ukazuje da je g. Marketova odluka nastala pre na osnovu promena raspoloženja, a ne racionalnog razmišljanja ,a to mudrim investitorima pruža mogućnosti za kupovinu i prodaju. Ako je cena g. Marketa nerazumno visoka, tada će mudri investitori imati priliku da prodaju. Sa druge strane, ako je nerazumno niska, tada će imati priliku da kupuju. Važno je da uspešni i obazrivi investitori donose svoje odluke, bazirane na sopstvenim idejama, o vrednosti investicije.

Benjamin Graham

Koncept Koncept g. Market izgleda otprilike ovako: zamislite da ste partneri u privatnom poslu sa gospodinom, po imenu Market. Svaki dan, on dolazi u vašu kancelariju ili kuću i nudi vam da kupi vaše akcije u kompaniji ili da vam proda svoje (izbor je vaš).

Caka je u tome da je g. Market emocionalna olupina. Ponekad pati od preterane euforije, a sa druge strane od samoubilačke depresije. Kada je u nekoj od svojih maničnih euforija, njegova ponuđačka cena u poslu je visoka, jer sve što je u njegovom svetu u to vreme je živahno, veselo.

U njegovim očima, kompanija je predivna, tako da je spreman da vam proda svoj udeo u kompaniji za premiju. A onda, njegovo raspoloženje opada i sve što vidi je sumorna budućnost kompanije.

Zapravo, on je zabrinut, spreman da vam proda svoj deo firme za manje nego što ona stvarno vredi. U svemu tome, osnovna vrednost kompanije se možda i nije promenila – menjalo se samo raspoloženje g. Marketa.

Najbolji deo celog ovog aranžmana je što ga možete slobodno ignorisati, ako vam se ne dopada njegova cena.

Sledećeg dana će se pojaviti pred vašim vratima sa novom ponudom. Što se vašeg interesa tiče, što je više manično-depresivan, u većoj ćete biti prednosti nad njim (ne brinite, on nema osećanja, niti razum koji biste mogli zloupotrebiti).

Dokle god ste čvrsto uvereni u to koliko kompanija zaista vredi, moći ćete da razmatrate g. Marketove ponude i odbacujete ih, ili prihvatate ... izbor je na vama.

Tačno tako inteligentni investitor treba da izgleda na berzi - svaka hartija od vrednosti, kojom se trguje, je samo deo posla.

Svakog jutra, kada otvorite novine ili uključite CNBC, možete naći cene g. Marketa. Na vama je da izaberete da li ćete reagovati na njih ili ne, kupovati ili prodavati.

Ako pronađete kompaniju čija je ponuda mnogo manja od stvarne vrednosti, iskoristite ga i preuzmite je. Sasvim je sigurno da, sve dok je preduzeće suštinski stabilno, vratiće se jednog dana, pod uticajem manične euforije i daće ponudu za kupovinu iste kompanije, po mnogo većoj ceni.

Razmišljajući o ceni akcija na ovaj način – samo kao o cenama emocionalno nestabilnog poslovnog partnera – oslobođeni ste od emocionalnog vezivanja, koje najveći broj investitora oseća, kada su u pitanju porast i pad cena akcija.

Ubrzo, kada tražite akcije za kupovinu, pozdravićete i pad cena. Jedini put kada želite da prizovete visoke cene akcija, je kada želite da prodate svoje hartije od vrednosti, iz nekog razloga.

Srećom, u većini slučajeva (osim u onima koje je izazvao „Život”, o kojima smo razgovarali ranije), slobodno možete da čekate gospodin Marketov emocionalni rolerkoster, sve dok ne ponudi cenu koju ćete smatrati jednakom ili višom od njene prave vrednosti.

Ovo je možda vaša najveća prednost u investicijama.

Značaj g. Marketa

U ovim vremenima, kada se tržišta suočavaju sa velikim kolebanjima, imperativ za kupce akcija je da shvate razliku između spekulativne aktivnosti i investiranja. Potreban je samo pogrešan korak investitora da se njegov investicioni poduhvat pretvori u spekulativni udes.

U tom smislu, Grejemovo poređenje gospodina Marketa je na mestu.

Ovo je, verovatno, jedna od najboljih metafora ikada stvorenih, koja objašnjava kako se može pogrešno odrediti cena akcija.

Grejem kaže da, ako ste oprezan investitor ili razumna poslovna osoba, nećete dozvoliti da gospodin Market, u svakodnevnoj komunikaciji, određuje vaše viđenje vrednosti vašeg interesa u preduzeću.

Možda ćete biti srećni da mu prodate akcije kada vam bude ponudio smešno visoku cenu i podjednako srećni da kupite od njega kada cena bude prilično niska.

Preostali deo vremena bićete mudriji, ako formirate svoje sopstvene ideje o vrednosti svojih fondova, na bazi kompletnih izveštaja iz firme o njenom poslovanju i finansijskom stanju.

Ono što Grejem govori investitorima, poređenjem sa g. Marketom, je da bi trebalo da obrate pažnju na fluktuacije, u smislu primera gospodina Marketa. Trebalo bi da od takvih fluktuacija naprave svoje prijatelje, a ne neprijatelje.

To znači da ne treba da se predaju iskušenjima koja porast tržišta nose sa sobom, niti bi trebalo da razmišljaju o propasti kada je tržište u neprekidnom opadanju.

Vraćajući se na prethodno pomenutu definiciju investicionog poslovanja, investitori bi trebalo da imaju dugoročnu (dve ili tri godine) perspektivu, prilikom donošenja investicionih odluka.

Jedino bi im se tada mogla obećati sigurnost glavnice direktora i adekvatni povraćaj.

Sada, termin „adekvatni povraćaj” obično varira od investitora do investitora. Investitor visokog rizika bi tražio visoki povraćaj od svojih investicija za dodatni rizik koji preuzima.

Sa druge strane, investitor niskog rizika će pristati na relativno mali povraćaj.

Po tome, na tržištima u usponu, očekivanja imaju tendenciju da budu na višoj strani, bez osnovne pretpostavke.

Ovde bi g. Market mogao da vas obmane. Ako verujete da je 15% godišnje „adekvatni povraćaj”, držite se onda toga, nezavisno od toga da li tržište ima rastući ili opadajući trend. U suprotnom, menjate se, profil rizika se menja, što nije traženo.

Međutim, dugoročno, tržište je mašina „za merenje“ koja evidentira vrednost svakog pitanja (posla) tačnim i bezličnim mehanizmom“.

Srećno investiranje!

berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!