Početna > Izdanja > Broj 24 > Intervju Oracle

Intervju

Klod Kolaro, Country Senior Director – Oracle Srbija, Crna Gora i Bugarska

Oracle Corporation, je vodeći dobavljač programske opreme za upravljanje informacijama, najveća “Business Software” kompanija, kao i druga najveća nezavisna softverska kompanija na svetu. Prisustvo na svetskom tržištu, dugo više od 30 godina, sa preko 345 000 korisnika, poslovanje u 145 zemalja sveta i preko 80 000 zaposlenih, čini Oracle liderom u oblasti upravljanja informacijama i kompanijom sa vrhunskom ekspertizom i iskustvom u realizaciji kompleksnih projekata za najzahtevnije korisnike. Oracle Srbija i Crna Gora aktivno učestvuje u podsticanju tranzicije Srbije ka informatičkom društvu, pružajući podršku institucionalnom razvoju IT tržišta. Ekspertiza iz realizovanih projekata i iskustva iz ostalih zemalja omogućila su da Oracle, direktno kao i kroz različite strukovne organizacije, ostvari značajan doprinos u razvoju i širenju informacionih tehnologija u zemlji. Sagovornik PROFIT magazina je gospodin Klod Kolaro, Country Senior Director kompanije Oracle za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku.

Klod Kolaro

Gospodine Kolaro, gde ste rođeni, odrasli, školovali se?

Rođen sam u Beogradu, iako se to ne bi moglo naslutiti iz mog imena. Moj deda je iz Francuske došao u Srbiju, neposredno pre II svetskog rata i osnovao porodicu, koja je ostala ovde sve do danas. U Beogradu sam završio osnovnu školu „Kralj Petar Prvi“, potom i Prvu beogradsku gimnaziju. Aktivno sam se bavio košarkom, trenirao sam u Crvenoj Zvezdi i kažu da sam bio dosta dobar. Na Građevinskom fakultetu sam diplomirao 1993. godine.

Visoke škole za menadžment ste završiliu Engleskoj?

Da, prvi put odlazim u Englesku 2002, i na London Business School završavam razne programe iz oblasti Executive Education. Potom slediUniversity of Edinburgh, gde stičem zvanje Executive MBA 2004. godine.

Da li biste za sebe pre rekli da ste inženjer ili menadžer?

Svakako menadžer, iako inženjerska logika i način razmišljanja doprinoseda upravljate efikasnije i da se vodite jasnim, realnim i merljivim ciljevima.

Gde ste radili i na kojim pozicijama pre nego što ste došli u Oracle?

Neposredno pošto sam diplomirao, radio sam u Ministarstvu građevina i Zavodu za prostorno planiranje na poslovima razvoja IS-a. Tusam se i prvi put susreo sa tehnologijama kompanije Oracle, što će se kasnije pokazatiod presudnog značaja za moju dalju profesionalnu karijeru.

Kada ste počeli da radite za Oracle i na kom radnom mestu ste tada bili zaposleni? Kada ste otišli u Bugarsku?

Godine 1998. i, naravno, sve se desilo, moglo bi se reći, slučajno. Poznanik me je obavestio da Oracle u Beogradu traži dva inženjera za tehničku podršku. Tada je Oracle bila jedina strana kompanija prisutna u Srbiji, i možete misliti koliko se ljudi javilo na taj oglas. Sećam se dobro testiranja u Sava centru, gde se tada nalazila kancelarija. Ulazili smo u grupama po šest, sa velikom nadom, ali i strepnjom da ne ispustimo šansu koja se retko pruža. Telefonski poziv koji je usledio nekoliko nedelja kasnije, kada sam obavešten da sam primljen, neću nikada zaboraviti. Nedugo nakon toga, odlazim prvi put u Sofiju na dve nedelje, kako bih sa našim kolegama u toj zemlji učestvovao na nekim projektima. Sudbina je odredila da, umesto 2 nedelje, u Bugarskoj ostanem 7 godina. U tom periodu, moja karijera se razvijala postepeno od inženjera tehničke podrške, Team leader-a tehničke podrške za naš region, pa do pozicije Managing Director-a za Bugarsku.

Koje sve uslove je bilo neophodno ispuniti da bi Oracle započeo sa radom u Srbiji?

Može se reći da je početak Oracle-a u Srbiji, kao prve kancelarije koju je naša kompanija otvorila u istočnoj Evropi, rezultat entuzijazma nekolicine naših ljudi, koji su u Americi prepoznali potencijal koji Oracle ima. Tada je naša kompanija tek počela da sa svojim core prozivodom, bazom podataka, postaje prepoznatljiva u svetu.

Vi ste trenutno na poziciji direktora Oracle za Srbiju, Bugarsku i Crnu Goru. Na koji način koordinirate poslovima, ali izaposlenima u tri različite države?

Najbitniji je, naravno, tim koji imam i koji sam gradio poslednjih sedam godina. Svi oni dele iste vrednosti i to, pre svega, rad i entuzijazam, želju za uspehom, transparentnost u radu, posvećenost poslu i kompaniji za koju rade. Uz jasne ciljeve, individualne i grupne, kao i KPIs (key performance indicators), kojima sistematski merim ostvarivanje dogovorenog, moguće jeefikasno upravljati timovima koji se nalaze u različitim zemljama.

Gde se još može naći Oracle tehnologija, osim što je danas zastupljena u skoro svim granama industrije?

Naša tehnologija, i to pre svega mislim na Oracle baze podataka i Oracle Middleware softver, predstavlja tzv. horizontalna softver rešenja, odnosno primenljiva su u svim industrijskim granama. Osnovne odlike naših tehnoloških rešenja su visoke performanse, pouzdanost, raspoloživost, bezbednost podataka. Industrije koje zahtevaju softver ovih karakteristika, kao što su telekomunikacije, finansijski sektor, javni sektor, upravo su one u kojima je naša tehnologija najprisutnija.

Stalne inovacije su neophodne za uspešan opstanak bilo koje IT kompanije na tržištu. Na koji način Oracle stvara nova rešenja?

Inovacije (proizvoda i procesa) i akvizicije su osnovni izvori rasta naše kompanije. U 2009. godini, oko 22,000 naših inženjera radilo je uistraživanju i razvoju novih proizvoda i u tu svrhu je investirano oko 2.8 milijardi američkih dolara.

Od mnoštva novih ideja realizuju se samo one koje, između ostalog, mogu da ponude superioran ROI (povraćaj uloženih sredstava) i poboljšaju zadovoljstvo klijenata, u skladu sa strateškom orijentacijom kompanije.

Partnerstvo Sun-Oracle se pokazalo kao prava formula za uspeh na tržištu?

Oracle je nedavno završio akviziciju kompanije Sun Microsystem i time, po prvi put, napravio iskorak u hardverski biznis i transformisao celu IT industriju. Ovom kupovinom, naš portfolio proizvoda je značajno proširen sa operativnim sistemom Solaris, serverima, storage sistemima, programskim jezikom Java.

Tako smo postali jedina kompanija u svetu koja može da ponudi kompletna, otvorena, integrisana tzv. application to disk rešenja, odnosno kompletnu softversku i hardversku platformu za razvoj IS.

Koje proizvode nudite na srpskom tržištu i koja je vaša ciljna grupa?

Osnovne dve grupe proizvoda su Oracle tehnologije i aplikacije. Pod tehnologijom podrazumevamo baze podataka i “middleware”, a pod aplikacijama ERP i CRM sisteme. Naravno, kao posledica akvizicije Sun Microsistem-a naš portfolio će biti značajno proširen. Oracle proizvodi su cenom, funkcionalnim karakteristikama i performansama prilagođeni različitim ciljnim grupama, tako da imamo rešenja, kako za MSP (mala i srednja preduzeća), tako i za “enterprise” segment. Radi se o tzv. horizontalnim aplikacijama, koje se mogu primeniti u svakoj industriji. Pored njih, postoji i grupa naših rešenja, specijalno razvijenih za određene industrije, kao što su bankarstvo i osiguranje, telekomunikacije, retail, zdravstvo.

Koje usluge i kakvu podršku nudite svojim klijentima?

Pored prodaje softvera, nudimo i konsultantske usluge i to, pre svega, u implementaciji naših rešenja, kako tehnoloških tako i aplikacijskih.

Koliko ljudi sačinjava vaš menadžerski tim i na koji način birate svoje saradnike?

Radi se o desetak ljudi različitog profila, sales management, finansije, marketing, Alliance&Channel, konsalting. Pored formalnih zahteva koji se pre svega odnose na obrazovanje i neophodno iskustvo, svaki moj saradnik mora biti dobar timski igrač, visoko motivisan, radan i lojalan kompaniji za koju radi. Pored navedenog, važno je da veruje u viziju koju ja imam i u ispravnost ciljeva kojima kao tim težimo.

Edukacija zaposlenih, ali i klijenata je od presudnog značaja za rad IT kompanije. Na koje načine edukujete svoje saradnike, ali i klijente?

Obrazovanje jeste veoma važno i kontinuirano obrazovanje je neophodno, kako bi kompanija uspešno poslovala u današnjem dinamičnom okruženju. Pored toga, edukacija je sastavni deo različitih projekata i zapravo se ne može zamisliti uspešan projekat bez adekvatne obuke. Oracle se posvećuje obrazovanju, prvenstveno kroz Oracle Univerzitet, kao liniju biznisa okrenutu krajnjim korisnicima, koja kroz profesionalne kurseve omogućava našim korisnicima efektivnije korišćenje široke palete naših proizvoda. Pored toga, imamo Oracle Akademiju, koja je usmerena na saradnju sa obrazovnim institucijama.

Kakva je uloga vaših poslovnih partnera u distribuciji Oracle proizvoda?

Mreža domaćih kompanija, koje su partneri Oracle Srbija i Crna Gora, se svakim danom sve više širi i danas okuplja više od 60 kompanija. Partneri, preko kojih Oracle indirektno posluje, su veoma bitni sa stanovišta generisanja prihoda, jer je procenat prihoda koji se ostvaruje preko partnerske mreže vrlo značajan. Oracle, na taj način, ostvaruje mnogo bolji market reach, što znači da može bolje da pokrije tržište na taj način, nego ako bi proizvode prodavao samostalno. Sa druge strane, obim i kompleksnost našeg portfolija je trenutno toliko velika da lokalna kancelarija nije u mogućnosti da razvije ekspertizu za sve proizvode, već je potrebno da specijalizujemo partnere i da ih diferenciramo po određenim grupama proizvoda i industrijama.

Upravo je ovo suština procesa specijalizacije partnera, koji je krajem prošle godine počeo da se sprovodi na globalnom nivou.To je novi program, odnosno način organizacije partnerske mreže, koji u fokus stavlja stručnost i proverene kompetencije partnera u radu sa Oracle-ovim rešenjima. Ovaj program daje priliku partnerima da steknu konkurentsku prednost i izdvoje se u određenom smislu na tržištu.

Takođe, uz partnere imamo mogućnost da tržištu ponudimo domaće eksperte, po prihvatljivoj ceni i samo u situaciji da, kada kompleksnost projekta to nalaže, angažujemo stručnjake iz regiona. Na ovaj način, partnerska mreža nam ne omogućava samo pokrivanje tržišta, već i postizanje zavidnog market richnessa, odnosno mogućnost da naši proizvodi stignu do svih korisnika, pod konkurentnim uslovima.

Koji od vaših realizovanih projekata u Srbiji biste posebno izdvojili? Na kojim projektima ste trenutno angažovani, a koji su u planu?

Projekata je zaista mnogo. Ovom prilikom bih izdvojio Ministarstvo finansija - Poresku upravu, gde smo realizovali projekat Registar poreskih obveznika i projekat fiskalne decentralizacije. U Ministarstvu Unutrašnjih poslova privodimo kraju projekat vezan za nedavno usvojen Zakon o bezbednosti saobraćaja. Započinjemo rad i na jednom od najznačajnijih i najkompleksnijih projekata uvođenja ERP sistema za potrebe JKP, JP i zdravstvenih ustanova u Beogradu.

U okviru društveno-korporativne odgovornosti, koliko Oracle na globalnom planu radi na zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti? Da li ste i u Srbiji učestvovali u sličnim projektima?

U oblasti društveno-korporativne odgovornosti, na globalnom planu, Oracle je posvećen unapređenju obrazovanja, povećanju kvaliteta društvenog života, zaštiti životne sredine i promovisanju i podržavanju različitosti. Naravno, svi ovi segmenti su važni i lokalnoj Oracle kancelariji, koja je organizovala mnoge projekte u ovoj oblasti. Poslednji projekat na kojem smo radili sa organizacijom Dostignuća mladih (Junior Achievement Serbia) obuhvatao je set od 7 predavanja iz oblasti strateškog management-a, marketinga i CSR-a, koje smo održali đacima iz 20 beogradskih srednjih škola i gimnazija.

Srednjoškolci su se nakon toga, okupljeni u timove, takmičili u rešavanju realnih poslovnih problema, poput onih sa kojima će se sretati kada budu zaposleni u različitim kompanijama.

Kako će, po Vašem mišljenju, izgledati IT tržište za 10 godina? Kako vidite Srbiju na tom budućem tržištu?

Recesija neće umanjiti potrebu zaIT-em. Iako na prvi pogled kontradiktorno, desiće se upravo suprotno. Potreba za povećanjemefikasnosti i smanjivanjem troškova poslovanja biće osnovni pokretač daljih investicija u nove IT projekte. Oni će se delimično finansirati i iz uštedakoje se mogu ostvariti smanjivanjem operativnih rashoda postojeće IT infrastrukture i to, pre svega, kroz postizanje veće efikasnosti (bolja iskorišćenost postojećih resursa i uvođenje novih tehnologija), konsolidaciju hardverske i softverske infrastrukture, dogovaranje novih, ekonomski povoljnijih komercijalnih uslova sa isporučiocima IT.

Ono na šta će se naročito obraćati pažnja, kada je reč o kapitalnim investicijama u nove IT, jeste da isti moraju doneti jasne i finansijski merljive benefite u poslovanju kompanije. Zato je danas naročito važno integrisanje IT-a u rukovodeće poslovne strukture svake kompanije i njihovo uključivanje u kreiranje poslovne politike. Mislim da će, srednjoročno, razvoj IT-a u Srbiji pre svega biti baziran na velikim državnim projektima. Efikasnost države u uvođenju E-government-a će, u suštini, ključno uticati na tempo razvoja industrije. Ovi projekti će u vreme recesije omogućiti da se sačuva zdrav i kvalitetan deo IT industrije, kao i da se realizacijom projekata na najnovijim tehnologijama značajno unaprede postojeća i steknu najnovija tehnološka znanja. Pored države, sektori kao što su finansijski i telekomunikacije, gde je proces privatizacije skoro okončan i gde je nivo konkurencije visok, osnovni su inicijatori uvođenja naprednihbusiness orjentisanih rešenja, kao što su Corporate performance management-a, CRM, poslovne analitike.

Vaš posao je veoma zahtevan i podrazumeva stalna putovanja. Koliko Vaša porodica trpi zbog toga? Na koji način porodici nadoknađujete propušteno vreme?

U poslu, kao i u životu, disciplina je najvažnija. Bez obzira na obim posla, moj radni dan se ne završava nikad pre 18h. Od tog trenutka se više ne bavim poslom, već porodicom i samim sobom. Smisao života i ono najlepše, u stvari, počinje svakog dana posle 6 sati posle podne. Moja ćerka Sofija je divna devojčica, od sedam godina, sa kojom moja supruga Nataša i ja uživamo, kako kroz učenje, tako i kroz igru.

Čime se bavite uslobodno vreme? Hobi? Interesovanja?

Tenis igram dosta redovno, a skijanje je nešto što sam otkrio pre 4-5 godina i u čemu zajedno sa porodicom uživam.

Kada biste mogli da krenete od početka, da li bi Vaše životno opredeljenje tada bilo sport ili opet nauka?

Zadajete mi vrlo teško pitanje. Od skoro sam potpredsednik košarkaškog kluba Crvena Zvezda, a vraćanje staroj ljubavi i ljudima sa kojima sam rastao na Malom Kalemegdanu je lepo iskustvo. Ovo je možda i kompromis u kojem ne biram između sporta i biznisa, već imam oba. Možda je to i odgovor na vaše pitanje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista