Početna > Izdanja > Broj 24 > Ambasador

Intervju

Njegova Ekselencija Clemens Koja, ambasador Austrije u Srbiji

Republika Austrija (Republik Österreich) je mala zemlja, sa velikom prošlošću. Njeni vladari iz dinastije Habsburg su znatno uticali na evropsku i svetsku istoriju. Austrija je zemlja kontrasta, od visokih Alpa do bujnih otkosa žita u dolini Dunava. Istaknute figure iz kulturnog života obogaćuju istoriju ove zemlje, od genija Mocarta i Šuberta, do velikog uma psihologije Sigmunda Frojda. Veličanstvena arhitektonska blaga uključuju i podsetnik na nekada moćne Habsburgovce, koji su dominirali centralnom Evropom sedam vekova. Glavni grad, Beč, je veličanstven sa Operom i dvorcem Hofburg. Čak i danas, uticaj Austrije je daleko veći od njene skromne površine.

Njegova Ekselencija Clemens Koja

O prelepim predelima od „Plavog Dunava“ do snegom prekrivenih Alpa, od Salcburga do Bregenca, arhitekture i prijateljski raspoloženih ljudi, govori nam Njegova Ekselencija Clemens Koja, ambasador Austrije u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Moram vam reći da se osećam veoma lepo. Pre dve godine, mislim da je bio april ili maj, kada mi je rečeno da treba da idem u Beograd kao ambasador, bio sam iznenađen.

Moram priznati da moja porodica nije bila oduševljena u početku, jer znaju da je Srbija tu gde jeste, nakon svega što se dogodilo 90-ih. Slika vaše zemlje u inostranstvu nije tako dobra, i znam da to nije fer, ali je činjenica.

Pokušao sam da im objasnim da je to politički veliki izazov za mene, ali i znak poverenja ministra. I sada smo ovde, a tri devojčice pohađaju American International School,najstarija sada završava školu, i u međuvremenu im se dopalo. Svima nam se ovde dopada, to je nešto novo, uzbudljivo i ima mnogo pozitivnih strana, Austrija je blizu, skoro smo susedi.

Da li postoji mnogo zajedničkih stvari između Austrije i Srbije?

Da, posebno sada kada sam počeo da čitam o srpskoj istoriji i našim odnosima, pronašao sam neverovatno mnogo zajedničkih stvari, ne samo 1914, već i mnogo pozitivnih stvari.

Imali smo negativne faze, kada smo bili neprijatelji, ali je to bilo kratkotrajno. Beč je u XVIII i XIX veku bio veoma značajan kulturni centar za slavne Srbe kao što su Vuk Karadžić, Dositej Obradović i patrijarh Arsenije Čarnojević. Znam da je bilo mnogo Srba u Austriji koji su smatrani najlojalnijim građanima dinastije Habsburga. U XX veku, nakon I svetskog rata, naši odnosi su bili veoma dobri…

Danas su naši politički odnosi veoma dobri…

Da, mislim da su veoma dobri. Moramo priznati da su postojala dva momenta koja se vašoj zemlji nisu dopala, a to je bilo kada smo 1992. mislili da treba da prihvatimo realnosti i prihvatimo nezavisnost Slovenije i Hrvatske, a kasnije i Bosne i Hercegovine, i naravno 2008. ponovo, Kosovo, bili smo među zemljama koje su bile za priznavanje nove realnosti.

Mislim da smo sada prevazišli ove probleme?

Da, nadam se… Kao što sam rekao, politički odnosi su važni i danas su veoma dobri. Predsednik Tadić je prijatelj sa predsednikom Fišerom, premijer Cvetković ima veoma dobar odnos razumevanja sa mojim premijerom i mnogim drugim premijerima.

Sa druge strane je ekonomija, Austrija je najveći investitor u vašoj zemlji, sa nekih 300 preduzeća koja su ovde prisutna, mnogo banaka, kao što su Raiffeisen, Erste banka i tako dalje, građevinska preduzeća kao Strabag, osiguravajuća društvaUniqa, Wiener Staedtishce… Austrijska preduzeća su veoma aktivna u istočnoj Evropi. U tome smo veoma dobri i to je za nas sjajna prilika.

Zašto austrijske kompanije investiraju u Srbiji?

Mislim da je prvi razlog blizina, i to je jednostavna činjenica ekonomije i geografije.

Austrija i Srbija imaju mnogo zajedničkog, ali naša tradicionalno neraskidiva veza je Dunav, naravno. Ova reka je inspirisala nekoliko projekata čiji je cilj bio saradnja podunavskih zemalja. Možete li nam reći nešto više o tim projektima?

Da, moram reći da mi se ta ideja mnogo dopada, što sam na istoj reci, kao i u mom rodnom Beču. Mislim da je to zaista sjajno.

Dok sambio u Beču, učestvovao sam na sastanku u Ministarstvu inostranih poslova, gde je učestvovalo oko 25 organizacija i svi su se bavili Dunavom. To je prelepo, ali je i deo problema. Pozitivno je jer postoji Dunavska komisija, Komisija za zaštitu Dunava, zatim Dunavski proces saradnje (DCP) i veoma su aktivni na pod-državnom nivou.

Što se nas tiče, zajedno smo sa Rumunijom bili aktivni u pomoći Evropskoj komisiji oko ideje razvijanja strategije podunavskog regiona, jer mislimo da Dunav ima potencijal da bude kao reka Rajna, glavni put kroz Evropu, koji zaista povezuje Austriju, Mađarsku, Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju i Moldaviju.

To bi bio veoma dobar trgovinski put...

Tačno, bio bi. Istina je da trgovina ne funkcioniše tako dobro kako bi mogla. U svakoj zemlji postoje problemi. Evropska komisija je zamoljena da uradi elaborat za Dunavsku strategiju. I to je nešto gde smo pozvali Srbiju da učestvuje i zaista smo ubeđeni da je Srbija jedna od najvažnijih zemalja na Dunavu i da treba da učestvuje od početka diskusije.

Sledeći element je turizam, postoje ideje kao što su biciklistički put, staza duž Dunava. Zatim, postoji manji projekat austrijske Agencije za razvoj; predlog je da se uspostavi saradnja u turističkoj delatnosti između Hrvatske i Srbije, duž Dunava.

Druga veoma važna tema je srpska dijaspora u Austriji. Koliko Srba živi i radi u Vašoj zemlji i koliki je njihov doprinos privredi Austrije?

Na ovo gledamo kao na veoma pozitivnu pojavu, koja je počela, čini mi se kasnih 60-ih, kada su prvi gastarbajteri došli u Austriju.

Danas, oko 300,000 ljudi živi i radi u Austriji, 200 000 u Beču, a ostatak širom zemlje, i veoma su integrisani, imaju udruženja. Kulturno su veoma jaki, igraju kola, jedu ćevapčiće… Želim još da kažem da imaju pozitivan uticaj, ali moramo priznati da su se godinama bavili zanimanjima na veoma niskom nivou, bili su fizički radnici, zanatlije itd.

Ovo se danas menja, jer su mnogi ostali, njihova deca su išla u austrijske škole, čak su dobili i državljanstva, počeli su da se bave svim zanimanjima i to je zaista dobro.

Jedan od važnih ciljeva austrijske inostrane politike je integracija zemalja Balkana u EU. Šta konkretno činite i kako podržavate Srbiju na putu EU integracija?

Zapravo, veoma smo glasni u zagovaranju podrške i otvoreni, ne samo da mislimo da bi to bila dobra ideja, već vas zaista i podržavamo na svim poljima, jer, kao što ste možda već i uvideli, integracija je veoma komplikovan proces, sa mnogo elemenata i koraka, a prvi korak je, naravno, da približite svoju zemlju, a zatim treba da dobijete status kandidata.

To ne radimo zato što želimo da budemo fini prema vama, već jer smo uvereni da je EU dobra budućnost, da će narodu doneti pozitivne stvari, po pitanju kvaliteta života, boljih uslova, možda ne odmah, jer je to dugotrajan proces. Trenutni pozitivni element je vizna liberalizacija, to je nešto što je opipljivo.

Šta mislite da treba da promenimo ovde u Srbiji, kako bismo bili u stanju da shvatimo EU pravila?

Ne želim da vam dajem političke savete, to nije zadatak diplomata, ali dobra stvar u procesu evropskih integracija je što je zasnovan na objektivnim pravilima, EU je sistem pravila i vrednosti, prilično komplikovan, ali koji smo mi uspostavili.

Mi, zemlje članice EU, u početku nas 6, zatim 12, pa 15, danas 27, bio je to proces, sada imamo porodicu naroda, sa veoma dobrim, ali i strogim pravilima. I mislim da će vaši političari razumeti, u stvari već shvataju da će ulazak u ovaj voz, koji na kraju vodi do članstva u EU, biti težak proces i povremeno,čak, i bolan, jer se moraju promeniti mnoge navike, mentalitet. Biće teško ali će biti i lepo i, naravno, neće se dogoditi brzo.

Generalno, kako vidite ekonomsku i političku budućnost Srbije?

Moram vam reći da sam ubeđen da će biti pozitivna, to takođe dokazuju i austrijska preduzeća koja nisu napustila vašu zemlju tokom krize, ostala su čak iako su imala mnogo teškoća, ali će se popraviti, polako, jer mislimo da vaša zemlja ima dug put pred sobom, ali je to šansa za privredu, jer će biti potrebno mnogo investicija, tako da postoje mnoge prilike.

Vaša vlada je prilično dobro radila na upravljanju krizom, zaista, to čujem od stručnjaka. Moglo je biti mnogo gore, a nije bilo tako loše. Oporavak, koji je opipljiv za narod, kada se stvari poprave, će biti sledeće godine, ne ove. Ali finansijski sistem je stabilan, banke su stabilne, austrijske banke su rešene da ostanu. Zato, mislim da će se ekonomska situacija popravljati, ne brzo, ali konstantno.

Austrija je tehnološki razvijena zemlja, ali preciznost u organizaciji i tačnost su karakteristike po kojima su Austrijanci poznati u svetu. Kako prenosite svoje znanje i iskustvo iz tehnologije i organizacione veštine u Srbiji?

Ovde bih vam mogao dati više odgovora. Jedan je, naravno, tako što austrijska preduzeća ovde rade, grade mostove, onaj preko Ade, na primer, zajedno sa Slovencima, tako da je to već prenos znanja, jer austrijska preduzeća zajedno sa radnicima Austrijancima i Srbima pokazuju kako se radi, kako se gradi, kako nešto uraditi uz pomoć moderne tehnologije. Imamo, na primer, Knauf, ili Austrotherm itd…

Ali, jedan od problema u ovoj zemlji je što, ako nešto želite od administracije, tada poludite, jer to ne funkcioniše, ne daju vam dozvole i tako dalje… A zatim, shvatili smo da vi u Srbiji ne znate šta da radite sa otpadom, pa ga jednostavno bacate u prirodu, što je neverovatno. U Austriji, mi ga sagorevamo i grejemo tako gradove. Najveći deo Beča se greje pomoću samo dva postrojenja za spaljivanje otpada. Sagorevamo otpad i grejemo delove Beča, a kako postoje snažni filteri, količina dima je minimalna.

Šta je Twinning projekat?

Twinning je nešto što je super, ali je malo komplikovano. EU plaća za Twinning projekte. Jedna ili više zemalja članica, zajedno sa državom koja želi članstvo, u ovom slučaju sa Srbijom, priprema projekat i to se u potpunosti finansira od strane EU. Austrija je, na primer, nedavno dobila projekat, koji se bavi jačanjem institucionalnih kapaciteta po pitanju upravljanja otpadom, jer smo shvatili da vi čak nemate upravljanje, ne samo otpadom, već ni otrovnim otpadom, opasnim hemijskim otpadom … Mi smo izabrani i radićemo zajedno sa stručnjacima iz Rumunije.

Mislim da je Twinning koncept jedan od najboljih i imamo veoma dobro iskustvo sa Bugarskom, Rumunijom, Kiprom i Maltom.

Austrijski kulturni forum je u Beogradu od 2001. Koje vrste projekata, koji ima cilj predstavljanje naših kultura i njihovo približavanje, je realizovala ova organizacija?

Austrijski kulturni forum je bio ovde kod nas u Ambasadi do 2008godine, a zatim smo uspeli da dobijemo nove prostorije u Knez Mihailovoj ulici, što je mnogo bolje, jer tu postoji mnogo institucija kulture, a tu oni rade zaista sve, izložbe modernih austrijskih umetnika, književne večeri… Dakle, radimo mnogo, ali budžet Austrijskog kulturnog foruma je ograničen, ali mi želimo da se koncentrišemo na današnju austrijsku modernu umetnost, modernu nauku, takođe postoji obimna saradnja između srpskih i austrijskih univerziteta.

Austrijska kultura je širom sveta poznata po svojoj arhitekturi i klasičnoj muzici, ali veoma malo znamo o običajima, navikama i tradiciji svakodnevnogživota u austrijskom selu. Možete li nam reći nešto i o tome?

Mislim da je tu situacija slična kao i sa vašim selom. Naše zemlje imaju ruralnu tradiciju, vaša tradicija je prelepa, igre, nošnje, kao i naša. Volim da provodim dve ili tri nedelje u prirodi, sa porodicom, u samom središtu Austrije, a to je bogat region već hiljadama godina, tu je pronađena so, a ima i arheoloških nalazišta iz II milenijuma pre nove ere. Do danas, tu je tradicija veoma jaka. Na primer, kada proslavljaju odlazak stare godine, imaju velike maske đavola koje su zastrašujuće. Naravno, to potiče iz paganizma, duhove mrtvih treba uplašiti tako da ne mogu da uđu u vaš dom. Dakle, oni igraju oko kuća tokom noći na prelazu iz stare u novu godinu. Postoji razlika između zapadne i istočne Austrije. Na primer, u istočnoj, kuće su slične kućama u Vojvodini, male, farmerske. Seljaci nisu bili slobodni sve do 1848. godine, tako da nisu mogli da razviju sopstvenu tradiciju proslava, kao na zapadu, posebno u Tirolu, gde su seljaci bili slobodni i ekonomski nezavisni.

Turizam je jedna od najznačajnijih privrednih grana u Vašoj zemlji. Na čemu se zasniva turistička ponuda Austrije?

Austrijski turizam se stabilno razvija i, sa ponosom ću reći, veoma uspešno tokom proteklih 50 godina. Grana beleži više od 8% austrijskog godišnjeg BDP-a i predstavlja jedan od najvažnijihsektora austrijske privrede, koji se najbrže razvija. Najveća turistička atrakcija Austrije je predivna priroda. Samo bih pomenuo Alpe, koji pokrivaju najveći deo naše zemlje i predstavljaju atraktivnu destinaciju zimi za skijanje, a leti za pešačenje i kampovanje. Gradovi kao što su Beč i Salcburg su turističke atrakcije tokom cele godine, koji kombinuju izuzetnu lepotu arhitekture u obliku carskog nasleđa, zajedno sa kulturnim atrakcijama koje su jedinstvene u svetu. Takođe, želim da istaknem da konstantno stremimo unapređivanju naše turističke ponude investicijama u transportnu infrastrukturu, poboljšanjem sistema ski-liftova, hotela i infrastrukture za letnje sportove. Austrija sada pravi preko 140 terena za golf, na primer. Ove investicije su uložene kako bi se proširio sofisticirani, održivi turistički proizvodi, održivi tokom cele godine, sa međunarodnim afinitetom i koji odgovaraju svim potrebama i ukusima, od hotela sa 5 zvezdica do privatnih pansiona, čija je cena prihvatljiva. Druga važna činjenica je što Austrija nudi veliku vrednost za utrošeni novac. „Vodič gde skijati i voziti bord 2009/2010“ daje prikaz cena u centrima, upoređujući ih sa cenama u skijaškim selima.

Prema ovom vodiču, 19 od 20 „centara koji nude najveću vrednost za novac“ su u Austriji. Na kraju, ali ne i poslednje, želeo bih da pomenem austrijsku dobrodošlicu, koja čini da se gost zaista oseća kao kod kuće. U tom pogledu, veoma sam srećan što sada naši prijatelji iz Srbije mogu da putuju bez viza i želim da ih pozovem da dođu i posete Austriju i sami otkriju lepote zemlje.

Šta Vam se posebno dopada u Srbiji i da li postoji nešto što biste promenili?

Mnogo stvari mi se dopada u Srbiji, imate prelepu muziku koju sam već otkrio, a što je nešto potpuno novo za mene. Zatim, ovo je prelepa zemlja, imate prelepa mesta koja mi se dopadaju, vanredno lepe manastire. Posetio sam mnoge od njih, Studenicu, Sopoćane, čak sam posetio i manastire Gračanicu, Dečane i Peć na Kosovu prošlog leta. Moram priznati i da mi se dopada vaša hrana,rakije su impresivne, ćevapčići, kajmak takođe.

A po pitanju toga šta bih promenio u Srbiji, to je bacanje otpada u prirodu. To je zapanjujuće, zaista me pogađa, i to je sramota… Ne kažem da smo mi savršeni, i mi smo morali da naučimo šta da radimo sa otpadom, ali to je nešto što bih voleo da vidim da je promenjeno u Srbiji.

Šta ćete sigurno poneti sa sobom kada budete napuštali Srbiju?

Ne znam, jer sada ne želim da odem, i dalje želim da ostanem ovde. Sigurno ću poneti nekoliko flaša dobre rakije, a nešto što ću zasigurno poneti su uspomene na srpsko gostoprimstvo. Impresivno je da gde god da odete kao gost u Srbiji, dobijete poklon, a ljudi su toliko prijatni i fini, i to je ono što ću sigurno poneti sa sobom.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista