homepage_name! > Izdanja > Broj 16-17 > Giganti managementa

Giganti menadžmenta

Eugene Schueller

Kosa se farba još od drevnih vremena. Sve do početka XX veka, za farbanje kose se koristio širok spektar biljnih prirodnih boja. Suprotstavljajući se drugim hemičarima, koji su farbanje kose smatrali trivijalnim i nedostojnim njihovog doba, francuski hemičar Eugène Schueller stvorio je 1909. godine prvu neškodljivu, promotivnu farbu za kosu. Svoju novu, potpuno bezbednu farbu za kosu nazvao je „L’Auréale“. Napravio je formulu a pravio je i sopstvene proizvode koje je prodavao pariskim frizerima.

Nauka o bojenju kose je ozbiljno počela da se razvija, što je kasnije postalo osnova L’Oréal-a. 1920. godine je kompanija već zapošljavala 3 hemičara. Danas ima preko 3200 istraživača iz 30 oblasti i istraživački budžet koji premašuje bilo koji drugi na polju kozmetičkih istraživanja: 3% kompanijinog prometa. Mala porodična kompanija je izrasla u vodeću svetsku kompaniju za kozmetiku i proizvode za negu lepote.

Nastanak trajne boje za kosu

Radeći iz svog doma u Parizu, Eugène Schueller je utvrdio principe i hemijske sastojke koje je koristio za proizvodnju fabričkih boja za upotrebu na ljudskoj kosi. Njegov trud je u početku rezultirao ograničenim spektrom tamnih, zlatnih i crvenih nijansi na prirodnoj osnovi, ali je efekat na industriju bio revolucionaran.

Ova mala kućna laboratorija je postala centar moći u kozmetici za kosu. Cela industrija farbe za kosu proizišla je iz njegovog rada.

Koristeći hemikalije koje su davale boju identičnu ljudskoj boji kose, Eugène Schueller i drugi kozmetički stručnjaci- pioniri mogli su da dupliraju primarne molekule, stvarajući tako velike crne i braon i manje crvene i žute pigmente. Oksidacione boje postale su prvi metod za trajno farbanje kose. Prethodne, direktne boje, kao što su biljke i industrijske hemikalije korišćene za farbanje tkanine, nudile su samo privremenu promenu boje kose.

Takođe, u najranijoj fazi, boja je morala da se ostavi na kosi 3 sata. Eugène Schueller je smatrao da može da potrese tržište tako što će razviti efikasne boje za kosu, koje će i štititi i hraniti kosu. Nastavio je sa istraživanjima i 1928. je uveo prvu brzu oksidacionu farbu za kosu u istoriji, koja je predstavljala pravu revoluciju i ostala je tako inovativna tehnologija bojenja da jedva da se i promenila tokom jednog veka.

Istorija L’Oréal-a

L’Oréal-ova priča počinje u Parizu, s prelaska iz XIX u XX vek, u vreme kada su žene “lakog morala” farbale kosu, a izbor im je bio sveden na vatreno crvenu ili zift crnu. Tada mlad student u Parizu, Eugène Schueller, razvio je veliko interesovanje za boje za kosu tokom časova hemije. Sa diplomom u ruci, kratko je radio kao pomoćnik u apoteci. Kada ju je napustio, spreman da zasnuje sopstvenu kompaniju, šef ga je upozorio: boje za kosu su ”veoma ograničeno tržište, sa malo ili bez ikakve budućnosti.”

Schueller je, međutim, bio odlučan u nameri da uspe. Umesto da koristi porodične recepte i tradicionalne sastojke, kao što je u to vreme bilo uobičajeno, on je kosi pristupio kao predmetu naučnog istraživanja i razvio je svoje proizvode zasnovane na brižljivoj analizi. 1907. godine

Schueller je stvorio svoju prvu boju za kosu – L’Auréale, a 1909. je osnovao “La Société Française de Teintures Inoffensives Pour Cheveux” (Francuska kompanija za bezbedno bojenje kose) u malom stanu u Parizu, u kome je trpezarija služila i kao prostor za demonstracije, a kuhinja kao laboratorija. Odlučan da uspe u industriji, koja u to vreme nije ni postojala, Schueller je ubrzo uspostavio kontakt sa grupom frizera u Parizu, koji su podržavali njegove napore i posvećenost njegovom zanatu.

Od početka je Schueller govorio o svojoj mladoj kompaniji, ne kao o poslovnom poduhvatu, već kao o obrazovnom centru za profesionalce na polju nege kose: “Univerzitet za boje za kosu”, kako ju je opisivao. Schueller je dao prioritet pojmu usluge njegovoj industriji i uveliko je doprineo razvoju zanimanja u vezi sa negom kose.

Schueller je bio opčinjen renesansnim slikarima: posvećenost umetnika njegovoj veštini je za Schuellera bila inspiracija i model koji je želeo da reprodukuje u svojoj kompaniji. Veoma ambiciozan, Schueller-ov pristup poslovanju je bio transverzalan. “Sve sam radio: obuku, prodaju, isporuku”, rekao je. “Najteža je prodaja. Bio sam stidljiv i morao sam da se prisiljavam da to prevladam.” I Schueller-ova posvećena radna etika i težnja ka izvrsnosti su ostali u središtu DNK današnjeg L’Oréal-a.

Schueller-ov „tajming“ je bio neobično dobar. Kraj I svetskog rata je proslavljen dobom džeza, kada je kratka kosa postala moderna, sa novim naglaskom na obliku i boji. Do kraja dvadesetih godina, postojalo je 40.000 frizerskih salona samo u Francuskoj, a L’Oréal-ovi novi proizvodi su osvojili rastuće tržište.

1939. godine je kompanija zvanično preuzela ime “L’Oréal” koje je proizašlo iz imena jedne marke i otvorila je sedište u broju 14 ulice Royale u Parizu.

Tokom 100 godina, sa povećanim resursima i stručnošću, L’Oréal je lansirao izvestan broj uspešnih proizvoda, od kojih su mnogi i danas tržišni lideri. Marke se obično kategorizuju po ciljnim tržištima, kao što su proizvodi široke potrošnje, profesionalni, luksuzni i aktivna tržišta.

Internacionalizacija i rast

Eugène Schueller je imao i viziju osvajanja dalekih tržišta i osetio je da je širenje u Evropi moguće. Već 1910. Grupa je ustanovila prisustvo u Italiji, do 1914. je mreža agenata prodaje radila po čitavoj Evropi, u Italiji, Španiji, Belgiji, Holandiji, Švajcarskoj, pa čak i u Rusiji.

Godine 1930. kompanija je bila prisutna u 18 zemalja. Tokom previranja II svetskog rata i tokom posleratnog perioda, L’Oréal se borio da nastavi svoj rast, odlučan u nameri da se izgradi na osnovi svog ranijeg uspeha. U Danskoj su se proizvodi isporučivali biciklima; u Engleskoj su proizvodi razvijani u starom bioskopu kada su fabrike uništene; u Finskoj su se ogromne geografske razdaljine nalazile između distributera Grupe.

U šezdesetim godinama je internacionalni razvoj postao jedan od prioriteta Grupe. Prodaja u Nemačkoj, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu je dramatično porasla, a počelo je i širenje u SAD-u, Latinskoj Americi i Japanu. Do devedesetih godina L’Oréal je započeo svoje širenje na pet kontinenata. Godine 1994. Grupa je pojačala svoje prisustvo u SAD-u preko kupovine Cosmair-a, što je L’Oréal-u dalo prava na velike marke kao što su Maybelline, Softsheen.Carson i Redken, a 1997. je stvorila podružnice u istočnoj Evropi (Romelor Cosmetica u Rumuniji, i Lorcos Kozmetika u Sloveniji).

Sa početkom novog milenijuma došao je i obnovljeni naglasak na razvoju novonastalih tržišta, kao što su Kina, Brazil, Rusija, Meksiko i Indija.

“Veruj mi. Videćeš da je zarazno.”

Danas se L’Oréal i dalje drži Schueller-ove filozofije “istraživanja i inovacije u interesu lepote”. Ova međunarodna kompanija je prisutna u preko 130 zemalja u svetu i ima preko 67.000 zaposlenih. 581 milion evra je uložen u kozmetička i dermatološka istraživanja, a istorijskih 628 patenata je registrovano širom sveta tokom prošle godine. Grupa L’Oréal je imala preko 17 milijardi evra prodaje 2008. godine, a danas poseduje 23 globalne marke prisutne u svakom sektoru distribucije (frizerski saloni, tržište proizvoda široke potrošnje, luksuzni proizvodi, apoteke) sa različitim kulturološkim poreklom. Svo bogatstvo koje je stvorila Grupa L’Oréal direktan je rezultat Schueller-ovog ličnog motiva za profitom.

Prekretnice – marketing i reklamiranje

L’Oréal-ov osnivač Eugène Schueller je od reklamiranja napravio prioritet od samog osnivanja Grupe, radeći sa Robertom Guérin-om, jednim od prvih svetskih profesionalaca u reklamiranju.

Rane reklamne poruke Grupe su bile didaktične, precizne, a ponekad i otresite: “Previše ste stari” je pisalo na jednoj reklami za boju za kosu, dok je druga pitala: “Da li bi se Vaš muž i sada oženio Vama?”. Inovativni kreativni dizajni i reklamne strategije koje su igrale važnu ulogu u uobličavanju istorije Grupe su pratili ove realistične poruke. Do danas, proizvode Grupe prate reklamne kampanje usredsređene na istinitost i integritet, koje pokušavaju da iskreno i objektivno komuniciraju, ali ne žrtvujući zbog toga lepotu ili glamur.

U vreme kada pojam “uličnog marketinga” nije ni postojao, Schueller je već eksperimentisao sa javnim demonstracijama, u cilju povezivanja sa potrošačima i uključivanja u njihov svakodnevni život. Već 1938. godine, na primer, za lansiranje linija proizvoda za negu kose OCAP-a, četiri muškarca u kostimima “Neverovatnih” (pripadnici pomodne subkulture u Francuskoj na kraju XVIII veka) su kružili po terasama pariskih kafea, nudeći besplatne uzorke proizvoda.

Slogan-prekretnica: „Zato što ja to zaslužujem“

ČuveniL’Orealov slogan koji promoviše žensku nezavisnost i vrednost je prvi  put lansiran 1971. u SAD-u,  kako bi se potpomogla prodaja boje za kosu L’OrealPreference, koja je za dolar bila skuplja od boje konkurencije: “Koristim najskuplju boju za kosu na svetu zato što ja to zaslužujem.” Slogan je postao simbol L’Oréal-a Pariz i postao je poznat širom sveta na različitim jezicima. Kako su se proširile linije proizvoda, rečenica je preuzela različite oblike(“Zato što Vi to zaslužujete”, “Zato što one to zaslužuju”), ali je ključna poruka ostala ista: lepota je dragocena.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!