Kakva je, trenutno, vlasnička struktura u Knjaz Milošu?

Investicioni fond Salford upravlja Knjaz Milošem, u ime sto procentnog vlasnika, Klejts Holding iz Holandije. To je akcionarsko društvo zatvorenog tipa, što znači da je 100% vlasništvo Salforda. U okviru Salforda, kad je Srbija u pitanju, postoje u sistemu, , još i konditorske industrije Bambi Banat, koji je lider u konditorskoj industriji, ali i Imlek, Novosadska mlekara, Subotička kao i Zaječarska mlekara koje su deo te velike grupe. Beogradska kancelarija je, takođe, odgovorna i za region, jer Salford pokriva biznise u mlekarskoj industriji na teritoriji Bosne ali i Makedonije.

Da li Salford planira da odustane od srpskog tržišta? Najavljena je ponovna prodaja?

Po svom uređenju, Salford je investicioni fond, koji kao takav ima svoj investicioni ciklus, od nekih 3-5 godina. Ideja investicionog fonda je da u jednom trenutku uđe u investiciju kupovine određene kompanije iz neke ciljane industrije. Tako da program restruktuiranja celog tog posla podigne tu kompaniju na jedan viši nivo, spremi je za prodaju nekom novom strateškom kupcu i na taj način ostvari svoj interes, ostvari tu razliku u ceni. To je princip po kome rade investicioni fondovi. Ono što se desilo u našem slučaju, je da je iz celog ovog sistema kojim je upravljao Salford, beogradska kancelarija, Knjaz Miloš bila prva kompanija koja je stasala da za prodaju, gde je zaokružen ceo taj proces tog restruktuiranja. Investicioni ciklus je završen i menadžment okupljen, to je jednostavno bila kompanija koja je bila spremna za dalju prodaju. Međutim, sa ovim najnovijim dešavanjima koja su bila početkom četvrtog kvartala prošle godine, sa najavom ekonomske krize, to je prouzrokovalo odlaganje prodaje, što znači da se nije odustalo od prodaje, već je samo prodaja odložena za neki bolji trenutak. Tako da će, u tom smislu, Salford verovatno produžiti taj svoj ciklus, ne mogu precizno da kažem koliko, ali verovatno 2-4 godine.

Kad ste Vi došli na čelo Knjaz Miloša? Opišite nam ukratko Vašu karijeru.

To je bilo tačno pre 2 godine, negde u ovom periodu 2007. To je malo vezano i za moju radnu biografiju, šta sam sve radio i gde sam se profesionalno dokazivao. Kada je o industriji napitaka (Beverages) u Srbiji konkretno reč, imao sam prilike da iskusim sve.

Najduže sam radio u Coca Cola-i, gde sam se prvi put i susreo sa Beverages industrijom uopšte, gde sam na neki način zavoleo sve to i počeo vrlo brzo da shvatam kako taj svet funkcioniše.

Nekoliko mojih kolega i ja smo, pravo sa fakulteta i otvorenog uma, došli, a onda smo se zarazili tim poslom. To je odličan način za napredovanje u karijeri . Tako sam naučio biznis gaziranih bezalkoholnih napitaka.

U Tetrapaku sam naučio najviše o sokovima, nektarima, napicima, u toj sam industriji radio, doduše sa druge strane stola, kao dobavljač. Ali, Tetrapak je imao jedan super-proaktivan pristup klijentima. Bio sam neko ko je morao da vlada tom materijom, da bih mogao da pomognem i da pružim kvalitet više svim kupcima. Tako da sam ušao i u taj svet i to sam potpuno savladao.

Koliko je Knjaz Miloš napredovao i razvio se zahvaljujući ulaganju investitora?

Da bismo to razumeli, moramo da shvatimo u kojoj se poziciji nalazio Knjaz pre privatizacije, pre 2004. godine kada je Salford ovde ušao. Pre toga je Knjaz Miloš bila kompanija u većinskom državnom vlasništvu, apsolutni monopolista, sa tradicijom dugom 200 godina. Međutim, već tada je počeo da pada tržišni udeo. Tu se proizvodilo sve, a dalji nastup na tržištu zbog tog monopolističkog položaja, nikad nije bio dovoljno eksploatisan. Kada je Salford došao, zatečena je odlična oprema, jer su oni ulagali u proizvodnju, kupovali su odlične linije renomiranih proizvođača. Drugo, tu su bili kvalitetni izvori vode, tradicija, kvalitet. Postojalo je mnogo dobrih stvari koje je Knjaz Miloš tada imao, ali, jednostavno, rukovođenje nije bilo dobro. Odmah nakon ulaska, napravljena je strategija koja se zasnivala na četiri stuba. Prvo se radila revizija celog portfolija, u tom smislu je bilo inovacija, renoviranja postojećih brendova. Počelo je da se aktivno komunicira sa našim potrošačima.

Treća stvar je da smo poradili na našoj prisutnosti na tržištu. To je upravo ono što smo mi promenili. Postavili smo veliki broj frižidera, da bismo omogućili laku dostupnost naših proizvoda potrošačima. Četvrti stub, kao ključni faktor u tom trenutku, je bio da se operacije u proizvodnom delu svedu na ciljanu efikasnost. To je bila strategija preokreta u tom trenutku. Kasnije, 2006. godine, urađena je strateška revizija celog biznisa, gde su određene kategorije i zauzeti pravci u razvoju. Na taj način se jednostavno ceo biznis dalje razvijao.

Koliko je investirano u Knjaz Miloš, od privatizacije do sada?

Investirano je preko 50 miliona evra u sve aspekte poslovanja: proizvodnju, proizvodne linije, novu fabriku vode, u infrastrukturu u samoj fabrici, distributivne centre koje smo gradili, vozni park koji smo obnavljali. Kupili smo preko 200 automobila za prodavce na terenu. Sa druge strane, kada su sami izvori u pitanju, napravljeni su pre 30 godina i nikada nisu obnavljani, pa smo uveli nove tehnologije. Ti izvori su, na neki način, osveženi i napravljeni novi, tako da smo omogućili dobru bazu iz koje bi se sve dalje razvijalo.

Tradicija duga dva veka garantuje i dobru pozicioniranost na tržištu?

Postoji veliko nasleđe brenda Knjaz Miloš i to je naša konkurentska prednost u odnosu na ostale.

Mi razvijamo, proizvodimo i plasiramo zdrave proizvode, koji našim potrošačima daju vitalnost, pružaju dobar osećaj tokom celog dana. To je jednostavno naša misija. Retko koji brend na svetu je star 200 godina. Coca-Cola nema 200 godina, ni Perrier. To su stvari koje Knjaz Miloš ima. Ali, nećemo sebe da dovodimo u zabludu da je to dovoljno. Treba uvek biti u skladu sa trendovima, u skladu sa tržištem, a to jeste zadatak Knjaza i to je ono sa čime mi pokušavamo da se izborimo na tržištu.

Mi smo najveći izvoznici u našoj kategoriji proizvođača mineralne vode u Srbiji. Izvozimo u oko 15 zemalja, na svih 5 kontinenata. Gde god ima naših ljudi, gde god ima naše dijaspore, to je veza sa Srbijom. Međutim, to nisu glavni obimi. Naša glavna izvozna tržišta su, u ovom trenutku, naši najbliži susedi, region. Zajedno sa Srbijom su naše glavno od ta četiri tržišta.

Šta sve obuhvata asortiman? Koji su novi proizvodi?

Knjaz Miloš je za skoro 2 veka koliko postoji, od jednog brenda, Knjaz Miloš gazirana mineralna voda u staklenoj flaši, prerastao u kompaniju koja u svom portfoliju sadrži porodicu brendova različitih prirodnih i zdravih napitaka i mineralnih voda, koji doprinose vitalnosti potrošača. Pod okriljem naše kompanije, danas se nalazi negazirana voda Aqua Viva, energetsko piće Guarana, Nektar i sokovi Golf, osvežavajuće piće Juice Up, ali i novi brend koji predstavlja veliku inovaciju na našem tržištu, a to je prva herbalna voda Mila. Ono čemu je Knjaz Miloš uvek težio je funkcionalnost i dostupnost proizvoda, i zbog toga se naši proizvodi nalaze u velikom broju različitih dimenzija pakovanja, tako da odgovaraju na potrebe potrošača u svakoj prilici i u svakom trenutku.

Knjaz Miloš ima vrlo zanimljivu marketinšku prezentaciju, reklame. Ko to osmišljava?

Kompanija Knjaz Miloš, kada je reč o marketinškom nastupa u sarađuje sa nekoliko renomiranih agencija. To su, pre svega, Communis, Orange, Marketing Kitchen, kao i agencija Futura ddb iz Slovenije. To su na neki način naši partneri u poslu, i oni su po različitim brendovima, naši saradnici. Sa druge strane, kaže se da je dobra komunikacija rezultat dobrog „brifa“, što je osnovni zadatak našeg sektora marketinga, koji ume da prepozna potrebe potrošača. Izuzetno smo ponosni što u vreme veoma velikog broja reklama koje se proizvode u našoj zemlji, ali i onih koje velike, internacionalne kompanije emituju kod nas, naši potrošači smatraju da smo mi među 5 kompanija sa najatraktivnijim reklamama.To radi naš mali marketing tim koji ima 10 ljudi. Mi vodimo 5 brendova iz 5 različitih kategorija, samim tim, shvatate koliki obim posla može da bude. Tako da održavati sve to, predstavlja jedan veliki izazov.

Šta ste pripremili za ovo leto? Kakva nas marketinška kampanja očekuje? Koji proizvod iz vašeg asortimana je aktivan ovog leta?

S obzirom na to da je ovo godina koju obeležava finansijska kriza, i s obzirom da potrošači vode računa kako će potrošiti svoj novac, mi smo se opredelili za strategiju veoma jasnog, otvorenog i činjeničnog komuniciranja sa njima. Kampanja će uskoro početi, a mi se iskreno nadamo da ćemo pomoći potrošačima da naprave najbolji mogući izbor, kako za sebe i svoje potrebe tako i za svoj novčanik.

Da li je aktuelna svetska kriza uticala na Knjaz Miloš? Da li je smanjen budžet za marketing?

Kriza svakako podrazumeva, kao jednu od osnovnih mera, smanjenje troškova na svim nivoima, pa je u skladu sa tim i marketinški budžet prilagođen ovim uslovima. Međutim, potvrđeno je da u krizi opstaju najbolji, a 200 godina liderstva u Srbiji, koja je za to vreme prolazila kroz različite probleme i krize, ulivaju nam sigurnost da ćemo i iz ove krize izaći još jači i voljeniji. Manjak novca nas svakako tera da budemo kreativniji i predstavlja svojevrsni motiv za ceo marketinški tim, a ne ograničenje.

Šta očekujete od predstojeće letnje sezone?

Nama je letnja sezona veoma važna, jer u tom periodu ostvarujemo 40 % prometa, pa smo zbog toga uvek prilično fokusirani na taj deo godine. S obzirom na to da su naši planovi već pripremljeni i da se očekuje dugo, toplo leto, mi smo optimisti i nadamo se da ćemo, u nekom manjem procentu, čak i nadmašiti prethodnu godinu.

Kakvo je Vaše mišljenje o najvećoj konkurenciji Knjaz Miloša trenutno?

U okviru različitih kategorija različiti su i konkurenti. U gaziranim vodama su Minaqua, Vrnjci, Heba, u negaziranim Rosa, Prolom, ali hoću da kažem da postoje konkurenti koji igraju na faktor cene, i to nas može ugroziti u nekom manjem obimu i kratkoročno. Ali, ako pričamo o ozbiljnijim konkurentima, onda je to svakako Coca -Cola. To je ozbiljna kompanija koja ima ogromna ulaganja kako na mestu prodaje, tako i na nivou marketinških ulaganja. Iz tog razloga su nam oni pravi i ozbiljni konkurenti.

Da li je konkurencija lojalna ili prodaju „mačku u džaku“, pardon, u flaši?

Svako ima svoj put i mi zaista poštujemo svačiji rad. Naše konkurente cenimo i pratimo i pokušavamo da odgovorimo na pravi način, u skladu sa zakonskim propisima i u skladu sa željama i potrebama potrošača. Trudimo se da se usredsredimo na sopstveni rad, sopstvene prednosti i da to plasiramo potrošačima na adekvatan način. Ujedno, radimo na tome da, kao lider, edukujemo potrošače da obrate pažnju na to šta kupuju, da provere svaki proizvod i naprave najbolji izbor. Liderstvo pokazuje da u tome i uspevamo. Mi imamo našu, akreditovanu laboratoriju i praksa je, već godinama, da mi ispitujemo sve vode koje su na tržištu Srbije, zato što imamo resurse. Ja sad mogu da kažem javno da su sve vode u skladu sa zakonom o mineralnim vodama kod nas i da su deklarisane-ono što piše na etiketi, to je u sastavu. Kvalitet voda u Srbiji je tradicionalno visokog kvaliteta, Srbija je jednostavno tačka na planeti koja ima dobre mineralne izvore.

Da li su vode u Srbiji kvalitetne?

Najbolji dokaz dobrih termalnih i mineralnih voda u Srbiji su sve banje.

Kvalitet voda po svom sastavu se razlikuje. U svom sastavu imaju minerale, oligoelemente, a to zavisi od toga na kojoj se teritoriji nalaze izvori, kao i od geologije zemljišta i od toga kroz kakvo zemljište i stene prolaze, a to sve daje izvesnu specifičnost određenim vodama, tako da kvalitet tih voda jeste dobar. Druga je stvar šta je to što je potrošačima potrebno ili šta očekuju da dobiju od neke vode. Pomenuo sam akreditovanu laboratoriju - Knjaz Miloš godinama, interno, sopstvenih potreba radi, proverava kakve su vode konkurencije, i mi tačno znamo o čemu se radi.

Kakve su vode konkurencije?

Ja kažem dobre, u skladu su sa onim što je napisano na etiketama, svaku etiketu treba čitati i svako treba da zna šta njemu najviše prija ili odgovara.

Šta propisuje standard kvaliteta pijaće flaširane vode kod nas i da li ga se svi pridržavaju ?

Da, pridržavaju se, bar po onome koliko mi pratimo. Ali, to pitanje, kvaliteta pijaće flaširane vode, je generalno regulisano pravilnikom o kvalitetu i zakonima o standardizaciji, tu nema puno odskakanja, sve je u okviru tog pravilnika i standarda. Važno je reći da su naši pravilnici standarda usklađeni sa regulativom EU, u tom smislu možemo da konkurišemo i na evropskom tržištu.

Zašto je, po Vašem mišljenju, dozvoljen uvoz strane flaširane vode kada je Srbija jedna od najbogatijih zemalja Evrope, sa prirodnim resursima i kvalitetom pijaće vode?

Srbija je, kad je kategorija mineralnih voda u pitanju potpuno liberalno tržište, tako da se ovde nalaze neki proizvođači sa svojim brendovima iz uvoza, i to obično iz regiona.

Možemo reći da domaći potrošači preferiraju domaće robne marke, u 98% slučajeva. Ono što je kod vode bitno, to je da vodu kao kategoriju proizvoda veoma opterećuje transport, tako da ona ima neku vrstu lokalnog karaktera. Sada, kada biste vi vodu, pošto je ona kao proizvod jeftina, dovezli sa udaljenosti od 1000 kilometra ovde, njenu cenu opterećuje cena transporta. Transport je najskuplja stvar. Sa druge strane, tržište voda u Srbiji je jako konkurentno, neko ko dolazi sa strane, ili ko hoće da uspe na ovom tržištu, mora mnogo da uloži.

Koliki su proizvodni kapaciteti Knjaz Miloša trenutno i da li planirate proširenje kapaciteta?

Ne planiramo proširenje kapaciteta, jedna od najvećih investicija u prošloj godini je bila u liniju za punjenje. Značajno smo podigli kapacitete, i zaokružili smo investicije u tom segmentu posla. Kapaciteti iznose oko 100 hiljada litara na sat, imamo 10 različitih linija za punjenje naših proizvoda. Prosečna iskorišćenost linija je 70 % i kada je proizvodnja u pitanju, i rekao bih da imamo sasvim dovoljno proizvodnih kapaciteta za nekoliko narednih godina.

Koji su osnovni ciljevi kompanije koje treba postići do kraja 2009. godine

Od trenutka kada nas je Salford preuzeo prve dve godine, u stvari prve tri godine, su bile veoma teške godine tranzicije, peta i šesta su bile sa negativnim finansijskim rezultatima, a prva pozitivna godina je bila 2007. Prošla godina je druga pozitivna godina, tako da u 2009. Očekujemo, uprkos celoj ovoj situaciji i krizi, treću pozitivnu godinu i to nam je primarni cilj. Morali smo da se u hodu prestrojavamo, strateški znamo gde idemo, ali operativno se prilagođavamo na mesečnom ili na kvartalnom nivou. Očekujemo da 2009. završimo sa dobrom profitabilnošću, što je najbitnije. Da obimi budu negde na nivou prošle godine i da to bude baza sa kojom ćemo krenuti u 2010. Svi su se složili da posle krize ništa neće biti isto, biznis će izgledati sasvim drugačije. Posebno u tom finansijskom sektoru, ja ne verujem da će to ikada biti tako liberalni uslovi kod mnogih stvari, kod mnogih aspekata u tom finansijskom sektoru . Mi, realno, moramo da se spremamo za ono što će doći posle krize, kad god ona bude prošla, i to su dugoročni i strateški pravci koje mi želimo da zauzmemo.

Prošle godine smo imali 220 miliona litara, 6,5 milijardi dinara prometa, tako da je to bilo u skladu sa očekivanjima za tu godinu. Ova godina je opet malo sporije krenula, pokazuju se prvi znaci oporavka. Evo, dolazi nam leto, nakon leta ćemo više znati, ali očekujem prošlogodišnje rezultate.

Strategija razvoja u narednih par godina?

Prodaja nekom strateškom partneru je cilj koji je Salford, kao neko ko upravlja Knjaz Milošem, postavio sebi. I to će se sasvim realno desiti, u ovom trenutku ne znam kada, ali za jedno 2- 3godine je sasvim realna opcija. Tako da, kada pričamo o nekom budućem vremenu, cilj je da se Knjaz Miloš, kada se steknu uslovi, proda. U biznisu imamo kategoriju u kojoj smo lideri, imamo kategoriju u kojoj želimo da budemo lideri i postoje neke nove kategorije koje potpuno želimo da osvojimo, tako da će 2009. godina biti priprema za 2010. kada ćemo ući u nove kategorije iz industrije napitaka.

Koliko multinacionalne kompanije ulažu u ljude, u edukaciju?

Mnogo, jer to su, u stvari, kompanije koje ulažu u ljude. Kao i sve multinacionalne kompanije, oni su shvatili vrednost ljudi, jer ljudi su ti koji vode posao .

Da li se u Knjaz Milošu ulaže u ljude i njihovu edukaciju?

Ulaže se, ne toliko koliko u drugim kompanijama koje su deo svetskog sistema. To je drugačija postavka, drugačija je struktura, ali ulaže se koliko god se može. Vidite, ako ne idete u korak sa vremenom, posebno kada je tehnologija, vi zaostajete. Zato, da bismo mogli da pratimo trendove, moramo da imamo konstantne edukacije.

Šta je po Vama poslovni uspeh?

Moj uspeh kao profesionalnog menadžera je vrlo merljiv, iza mene stoje rezultati. Mene kao top menadžera mere po ciframa . Tako da, u tom smislu, ostvarivanje svih rezultata meri se kroz ključne biznis indikatore po kojima me vlasnici kompanije prate.

Koji su ključni biznis indikatori?

Ima ih nekoliko. Pre svega, to je obim prodaje, zatim prihodi, profitabilnost i onda same investicije. Ova 4 indikatora imaju jednu mrežu manjih ciljeva koje se sektorski dodeljuju mojim saradnicima, timu sa kojima ja radim.

Na kraju se sve svodi na profit?

U industriji u kakvoj smo mi, to jeste prvi pokretač. Ja imam vlasnike, profesionalac sam koga je taj vlasnik doveo da bi imao rezultate i omogućio mu da zarađuje. Imati zadovoljne vlasnike za svakog top menadžera je primarni cilj, a njih možeš da zadovoljiš na samo jedan način - ako ispuniš sve one indikatore koji su postavljeni. Ja bih voleo da sam sam svoj gazda. Ali, nisam.

Da li ste lično zadovoljni svojim dosadašnjim uspehom i šta biste promenili, da možete, na svom putu ka uspehu?

Ja sam svojim dosadašnjim rezultatima zadovoljan. U tom svetu sam 13 godina, nekako sam se profilisao kao stručnjak u total beverages tržištu. Tako da u tom smislu, na izvestan način, imam satisfakciju. Interesantno je pitanje da li bih nešto promenio. Ne znam . Smatram da sam možda jednu ili dve odluke u životu, kada je profesija bila u pitanju, napravio samo iz te energije koja je iz mene izašla, iz te želje da se nešto promeni i napravio sam pogrešan izbor.

Šta je uticalo na donošenje te odluke, intuicija ili nešto drugo?

Za ovih 13 godina sma promenio pet kompanija. Svaka mi je nešto dala. Bio sam u Coca Cola-i, Tetrapaku, Don kafi, bio sam u kompaniji Rodić, i evo sad u Knjaz Milošu. Kažem opet, možda bi taj moj izbor bio drugačiji. Želja da saznaš nešto novo, i intuicija, jednostavno nameste se stvari tako. Uvek sam imao tu ambiciju, da vidim, da naučim i da primim novo znanje. Kroz sve te kompanije je rastao moj formalni status, tako da sam danas na mestu generalnog direktora.

Ima tu intuicije, a ima i sreće, naravno, da se opsesivno bavim nekom novom industrijom. Nameste se stvari, jer ja nigde nisam otišao a da sam za sobom zatvorio vrata, sa svim tim ljudima i danas kontaktiram i to je moja referenca na tržištu, u dobrim smo odnosima, poslovno sarađujemo, imamo neke zajedničke programe i aktivnosti prema trećim stranama, prema institucijama, vlasti, i tako dalje. Tako da uvek postoji ta dobra saradnja i vrlo lako mogu da komuniciram sa svima njima, nemam rezervi u toj komunikaciji.

Šta Vas čini zadovoljnim? Šta srećnim? Šta Vas plaši u životu?

Meni je porodica, supruga i dvoje dece, baza, moje utočište,. Zdrava i prava familija mi je nešto najbitnije, jer da ne zvuči filozofski, iza mene će da ostane samo moja porodica.

Pokušavam da napravim jedan optimalni balans između privatnog i poslovnog života, pokušavam da budem super tata i da budem uspešan u ovom poslu. Postoji mnogo odricanja. Imam i veliki krug prijatelja sa kojima se družim. Ne stižem da razmišljam o strahu, ne znam.

Kako se borite protiv stresa na poslu?

Ja bez rezerve pokušavam da maksimalno budem posvećen i poslu i privatnim obavezama. Pokušavam maksimalno da budem fer i pošten i prema sebi i prema poslu i da na taj način budem siguran da više od toga nisam mogao. Da li sam mogao bolje, verovatno sam mogao bolje, da sam mogao više, od toga nisam mogao. Onda sam u tom smislu i rasterećen.

Sa druge strane, pozicija na kojoj se nalazim je skopčana sa dnevnim odlukama koje su teške, ponekad i neprijatne, to je takođe izvor stresa, ali to se od vas i očekuje. Ako ste došli na tu poziciju, ako vas je neko postavio, ako vam je neko ukazao poverenje, to znači da očekuje od vas da donosite takve odluke. To je upravo ona razlika između menadžera i običnog zaposlenog. Oni su i jedan i drugi, ono u čemu se razlikuju je nivo odgovornosti koju nose i odluke koju moraju da donose. Tako da u tom smislu ima stresa, ja to pokušavam da amortizujem, da ne prenosim na porodicu.

Putujem svakog dana, do Aranđelovca i nazad, moje radno mesto jeste u Aranđelovcu, to ume da bude strašno naporno, posebno kada je zima, pa mrak padne u 4, padne sneg, pa se putuje pola sata- 45 minuta duže. To je izuzetno naporno, ali to je bio moj izbor, tako da nemam prava da se nešto žalim.

Vaša životna filozofija je?

Demokratski stav imam prema rukovođenju uopšte. Svako ima svoje pravo na mišljenje i svako ga iznosi slobodno, to uvek na neki način, stimuliše, promoviše. Postoje oblasti posla u kojima sam bolji, postoje oblasti posla u kojima sam možda slabiji, ali zato u mom timu postoje stručnjaci koji su svako u svom poslu gledano, bolji od mene. I ja tako svakog dana mogu da ih posmatram sa te strane kao nekog od saradnika sa kojim mogu da otvoreno pričam, čak i naučim stvari. Mislim da oni svi to prepoznaju negde, tako da ja nemam veliki problem u komunikaciji.

Ja jesam, uslovno rečeno, lak za saradnju, saradnju usmeravam u tom procesu postizanja određenog rezultata, umem i da saslušam, umem i da promenim mišljenje, nisam isključiv. Nisam od onih, jednom sam rekao i neću da povučem reč, prihvatam argumentovane rasprave. Velike odluke dvaput merim, pa jednom presečem, ali sve koje su operativne biznis odluke, donosim u skladu sa svim saradnicima.