homepage_name! > Izdanja > Broj 14 > Giganti managementa

Giganti menadžmenta

Kemmons Wilsonova priča o Holiday Inn-u

„Mislim da je hotelijerstvo siguran i sjajan posao za osobu koja je voljna da radi. Kao i bilo kojim drugim poslom kojim se bavite, morate naporno da radite da biste postigli svoje ciljeve, a mislim da u današnje vreme većina ljudi jednostavno ne želi da radi...“ K.W. Američki biznismen (05.01.1913, Osceola, Ark.- 12.02.2003, Memphis, Tenn.), transformisao je industriju motela, kada je ranih 50ih godina osnovao lanac Holiday Inn, koji se nekada reklamirao kao „nacionalni gostioničar“(nations innkeeper). Godine 1951. Wilson, koji je već bio milioner nakon mnoštva poslova, uključujući i džuboks franšizu, bio je neprijatno iznenadjen objektima za smeštaj duž puta na koje je naišao, dok je bio na odmoru sa porodicom. Odlučio je da stvori lanac urednih, jeftinih motela, koji bi bili privlačni porodicama. Prvi Holiday Inn otvorio je u Memfisu, država Tenesi, 1952. (ime potiče od filma iz 1942.). Do 1959. postojalo je već 100 Holiday Inn-a širom države, a do 1975. preko 1700 je radilo širom sveta.

Koristeći oštroumnu percepciju i smisao za inovaciju, Charles Kemmons Wilson se preobrazio iz memfiskog preduzetnika u globalnog tajkuna. Sposoban da uvidi potrebe klijenata, Wilson je formulisao koncept privremenog smeštaja, koji je rezultirao američkim Holiday Inn-om, lancem koji je promenio hotelijerstvo, postavljajući standarde hotelima kakve danas poznajemo.

Životni put

Wilson je rođen u Osceol-i, u Arkanzasu, 05. januara 1913. godine. Bio je jedino dete Kemmons Wilson-a, agenta osiguranja i Ruby Lloyd (Hall) Wilson. Njegov otac je preminuo kada je Wilson imao samo devet meseci. Wilson je oženio Dorothy Elizabeth Lee 1941. godine.

Imali su petoro dece: Spence, Robert, Kemmon Jr, Betty i Carole. U slobodno vreme Wilson je uživao u tenisu i putovanjima. Godine 1996. napisao je autobiografiju. Smisao za biznis Wilson je pokazao veoma rano, iako nikada nije priveo kraju svoje obrazovanje.

Nakon očeve smrti, preselio se sa majkom u Memfis, u Tenesiju, gde je ona radila kao knjigovođa i stomatološki pomoćnik. Sa sedam godina je već počeo da radi, prodajući Saturday Evening Post od vrata do vrata. Uskoro je imao još 12 dečaka koji su radili za njega.

Kada je imao 14 godina, udarila su ga kola dok je radio kao raznosač za jednu apoteku. U toj nesreći je polomio nogu i bio u gipsu narednih 11 meseci, zbog čega je skoro godinu dana bio odsutan iz škole. Školu je u potpunosti napustio kada je, 2 meseca pre mature, njegova majka hospitalizovana, tako da je morao da radi da bi izdržavao i sebe i nju.

Poslovanje

Wilsonov prvi poduhvat, posao sa kokicama, otvorio je vrata za druge mogućnosti. Kupio je polovni aparat za pravljenje kokica i dogovorio se sa direktorom lokalnog bioskopa da ga instalira u holu. Uskoro je Wilson zarađivao 30 dolara nedeljno, a direktoru je plaćao 2,50 dolara struju i prostor. Ipak, direktor je ubrzo shvatio da je profit od kokica veći od njegove plate, pa je raskinuo ugovor i od Wilsona kupio aparat.

Wilson je taj novac investirao u kupovinu fliper aparata. Do 1933. godine zaradio je dovoljno novca da majci sagradi kuću. Zatim mu je, na osnovu te nekretnine kao jemstva, banka odobrila zajam od 3000 dolara, a on je i dalje širio posao.

Kupio je još fliper aparata, džubokseva i tabakera za odvikavanje od pušenja. Zatim je dobio pravo na distribuciju Wurlitzer džubokseva i njegovo poslovanje je nastavilo da se razvija. Ubrzo je izgradio i otvorio sedam bioskopa, a čak je postao i suvlasnik jednog malog aviona.

Kada je počeo II svetski rat, Wilson je prodao svu svoju imovinu i uložio u ratne obveznice. Godine 1943., nakon pristupa Komandi vazdušnog transporta, izgradio je devet dupleks objekata, koje je iznajmljivao pripadnicima vojnih snaga.

Nakon rata, dobio je pravo na distribuciju bezalkoholnog pića Orange Crush. U toj kompaniji je izgubio novac, ali su njegova ulaganja u nekretnine bila veoma unosna. Godine 1946. osnovao je Kemmons Wilson Inc, a 1948. Kemmons Realty Company. Kao predsednik tih kompanija, Wilson je izgradio i prodao na hiljade kuća i stanova. Tokom posleratnog procvata, kupio je još nekoliko bioskopa i bio uspešan u poslu sa građevinskim materijalom.

Wilson je 1951. godine bio na putovanju koje je imalo veliki uticaj na hotelijerstvo. Na proputovanju automobilom kroz zemlju ka Vašingtonu, sa suprugom i petoro dece, Wilson je uvideo da je hotelski smeštaj neudoban i preskup. Nekoliko skučenih objekata u kojima su odseli imali su restorane koji su tek bili pristojni, a još manji broj njih je bio klimatizovan. Povrh svega toga, dodatno je platio za decu, iako su svi spavali u istoj sobi, a deca su spavala u vrećama. „Soba od šest dolara me je koštala 16, a soba od 8 dolara, 18.“ Wilson se u jednom razgovoru 1996. prisećao: „Rekao sam ženi: Doroti, to nije fer. Nisam mnogo putovao, ali posle ovog puta sam shvatio koliko mnogo porodica putuje i koliko im je potrebno lepo mesto u kome mogu da odsednu“.

Holiday Inn je „rođen“

Kad se vratio kući u Memfis, već imajući viziju procvata turizma zahvaljujući izgradnji međunarodnog autoputa i porastu zavisnosti od automobila, odlučio je da preuzme na sebe izgradnju lanaca motela. Bio je odlučan u nameri da njegov lanac eliminiše nedostatke koje je pronalazio i da zadovolji potrebe svih putnika onako kako ih je on video.

Uzimajući ime filma iz 1942. godine, Wilson je odlučio da nazove svoj lanac Holiday Inn. Godine 1952. pozajmio je novac za izgradnju prvog hotela, objekta sa 120 soba, koga je smestio na jednom od glavnih puteva koji su vodili ka Memfisu.

Na kraju sledeće godine imao je izgrađena još tri hotela. Do tada su se već zvali Holiday Inn Hotel Courts i svi su imali osobinu Wilsonovih standarda koji će uskoro postati toliko poznati širom Amerike i celog sveta: karakteristične, svetle, vesele boje; klimatizovane sobe, sa telefonom i besplatnom televizijom; restorani u kojima se služi dobra hrana po pristupačnim cenama; bazen; kućica za pse; baby-sitting služba i besplatno parkiranje, bez dodatnog naplaćivanja za decu koja odsedaju u istoj sobi sa roditeljima.

Lanac je uspostavljen

Wilson je ubrzo uvideo veliki potencijal nacionalnog lanca. Zajedno sa Wallace E. Johnson-om, takođe građevinskim preduzetnikom iz Memfisa, stvorio je lanac Holiday Inns of America. Lanac je inkorporiran 1954. godine, sa Wilsonom kao predsedavajućim i Džonsonom kao predsednikom. Prva franšiza otvorena je te iste godine. Ubrzo zatim, dok se Holiday Inns of America širio, kompanija se otvorila javnosti, a deonice su ponuđene budućim akcionarima po ceni od 9.75 dolara.

Početna vrednost deonice uvećala se do 800 dolara za petnaest godina. William B. Walton, pravnik iz Memfisa, koji je postao partner sa Wilson-om i Johnson-om, došao je do podatka da je lanac Holiday Inn, između 1963. i 1973. otvarao novi objekat, negde u svetu, na svaka 2 i po dana. Holiday Inns Inc. se granao u srodne firme, uključujući putničku agenciju, firmu za snabdevanje hotela i autobusku liniju Continental Trailways. Šezdesetih godina takođe su kupljeni Delta Steamship Lines, firma za pakovanje mesa iz Memfisa i korporacija za vođenje restorana na autobuskim terminalima. Wilson je brzo prepoznao potencijal za kompjutere u poslu sa motelima. Godine 1965. sklopio je ugovor sa IBM-om, za razvijanje i instaliranje sistema za rezervacije pod imenom „Holidex“, zahvaljujući kome su gosti ili putnički agenti mogli da provere raspoloživost soba, kao i da ih rezervišu bilo gde u sistemu.

Do 1968. u SAD je postojalo hiljadu Holiday Inn-a, a i međunarodno tržište je raslo. „Nacionalni gostioničar“ postao je „svetski gostioničar“. Godine 1972. Holliday Inn je postao prvi lanac hrane i smeštaja koji je premašio milijardu dolara prihoda. U istoj deceniji kompanija je kupila firmu Harrah’s casino\hotel, učinivši je najvećom američkom kompanijom za igre na sreću.

Godine 1977. Holiday Inn je ušao u posao sa hotelima i kasinima, a 1979. kupio je Harrah’s, najveću kockarnicu u Nevadi, sa lokacijama u Las Vegas-u i Atlantic City-ju, New Jersey. Dok se kompanija i dalje razvijala, Holiday Inn je postalo preduzeće u vlasništvu Holiday Corp-a, a 1989. prodato je kompaniji Bass Plc, koja je najbolje poznata kao britanska pivara.

Posle pretrpljenog srčanog udara 1979. godine, Wilson je otišao u penziju iz kompanije Holiday Inn. Nedugo zatim, kupio je zemljište u Orlandu i sagradio svoj prvi Wilson World hotel, koji je od tada postao mali lanac koji snabdeva hranom poslovne ljude koji putuju.

Posle prodaje lanca Holiday Inn, Wilson je ostao aktivan vodeći više od 60 preduzeća iz svog štaba u Memfisu. Pored lanca hotela Wilson World, tu su bili i štamparija, starački dom, stovarište drvene građe, fabrika slatkiša (koja je proizvodila čokoladu sa žitaricama, pod imenom „W&W) i razna ulaganja u nekretnine.

Društveni i ekonomski uticaj

Tokom ovog perioda fantastičnog rasta, Wilson-ov lanac Holiday Inn je razvio reputaciju kompanije usmerene prema klijentima. Putnici su mogli da očekuju komfor, čistoću, kvalitetnu uslugu i dobru hranu po umerenim cenama. Hoteli Holiday Inn su ubrzo postali prepoznatljiva lokacija na obodu američkih gradova, jednostavnog i prepoznatljivog izgleda, obeleženog znakom koji je franšizu činio lako prepoznatljivom sa puta.

Politika kompanije je postalo pažljivo ispitivanje karaktera, menadžerskih sposobnosti i finansijske odgovornosti svih onih koji konkurišu za licencu. Wilson je formirao veoma izričite ugovore o licenci po pitanju standarda usluga i smeštaja. Takođe je i zauzeo progresivni poslovni pristup prema zaposlenima u hotelima Holiday Inn, nudeći im opcije akcija i drugih pogodnosti. Menadžment, verovao je Wilson, treba da se brine o svojim zaposlenima.

Do 1970. godine, Wilson, čija porodica je imala u vlasništvu oko 7.6 procenata svih preostalih deonica kompanije, je vukao prihod od $100,000 godišnje kao predsednik. U to vreme, njegova neto vrednost je procenjena na više od $100 miliona.

Do 1972. godine, Holiday Inn je imao globalno poslovanje – bio je u svetu najveći i najbrže rastući hotelski lanac, sa oko 1,500 objekata u 50 država u SAD-u i 25 u inostranstvu. Iako se kasnije taj rast usporio, Wilson-ova kreacija je ostala jedan od lidera hotelijerstva i kasnije, tokom 90-ih godina prošlog veka.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!