Početna > Izdanja > Broj 132 > Ambasador - Švedska

Nj. E. gospodin Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji Švedska

Švedska

Švedska je nordijska zemlja u Skandinaviji, u severnoj Evropi. Graniči se sa Norveškom na zapadu i Finskom na severoistoku. Na jugozapadu Eresundski most spaja Švedsku sa Danskom. Moreuz Skagerak nalazi se na jugozapadu, a Baltičko more i Botnijski zaliv su na istoku. Švedska ima relativno malo stanovnika i poznata je po velikim mirnim šumama i planinskoj divljini. Ona je po površini 5. zemlja u Evropi .

Glavni grad je Stokholm, koji je i najveći grad Švedske sa oko 1,5 miliona stanovnika. Drugi veći gradovi su Geteborg, Malme, Upsala, Linčeping, Vesteros, Erebru, Norćeping, Helsingborg i Jenčeping.

Baltičko more i Botnijski zaliv na istoku Švedske stvaraju dugačku obalu, što utiče na klimu. Na zapadu, na granici sa Norveškom, nalaze se Skandinavske planine. Južni delovi Švedske se uglavnom sastoje od poljoprivrednih područja, gde je i gustina naseljenosti najveća. Ostalu teritoriju uglavnom zauzimaju šume. Švedska je najnaseljenija zemlja severne Evrope i treća po veličini. Ona se nalazi u istočnom delu Skandinavskog poluostrva. Švedska ima površinu od 449.964 km kvadratnih i oko 8,9 miliona stanovnika. Gustina naseljenosti je 20 stanovnika po kvadratnom kilometru.

1.Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Osećam se sjajno u Beogradu, gde sam ukupno proveo više od deset godina karijere. Grad nije ni prevelik, ni premali, s prijatnim ljudima i prijatnom klimom. Moja supruga odrasla je u jednom od „solitera“ na Banovom brdu koje je opisao Duško Radović, čije sam radio emisije slušao na putu do posla ovde sredinom osamdesetih godina. U pogledu ljudi, klime i kulture, Srbija je jedan od prijatnijih delova Evrope, ali može biti teško mesto za život, jer je toliko naroda tokom istorije želelo da ostane ovde. U tom smislu, možda je lakše na severu Evrope, ali opet, mi moramo da se izborimo s klimom, a imali smo i dosta sukoba u istoriji.

2.Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Ambasador sam četiri godine. Moje poznavanje slovenskih jezika je odredilo moju karijeru tako da sam njen veći deo proveo ovde i u bivšem Sovjetskom Savezu, konkretno u Moskvi tokom devedesetih. Služio sam takođe u Berlinu i naravno u Stokholmu. Bio sam diplomata u svojoj zemlji i šef Sekretarijata međunarodne organizacije pod nazivom Savet baltičkih država.

3.Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Diplomatski odnosi između Švedske i Srbije traju više od 100 godina i uglavnom su bili dobri kroz istoriju. Izuzetak je bilo Miloševićevo doba. Više od 100.000 Srba živi u Švedskoj. Činjenica da je ambasada u Beogradu najveća švedska ambasada u Evropi dokaz je posvećenosti Švedske da podrži ambiciju Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. Saradnja je dobra i proširuje se. Podržavamo pridruživanje Srbije Evropskoj uniji npr. pomažući ministarstvima zaštite životne sredine i unutrašnjih poslova u njihovom nastojanju da se reformišu i usklade sa standardima EU. Takođe podržavamo istraživačko novinarstvo i radimo na poboljšanju transparentnosti i vladavine prava. Vladavina prava je ključni uslov za integraciju u EU, a Švedska je u ovoj oblasti prilično stroga i želi da vidi ne samo neophodne izmene u zakonodavstvu, već i rezultate koji pokazuju da sistem vladavine prava (policija, sudovi itd.) funkcioniše i u praksi.

4.Kakva je trenutna situacija kada je u pitanju pandemija u Švedskoj?

Švedska vlada je odlučila da ne uvede zvanične mere izolacije kada su druge zemlje, uključujući Srbiju, to učinile sredinom marta. Prednost ovoga je da je ekonomska kriza u Švedskoj bila nešto manje izražena nego u mnogim drugim zemljama do sada. S druge strane, posledica je veći broj umrlih u poređenju s ostalim nordijskim zemljama sa strožim merama, ali uporediv ili bolji u odnosu na Veliku Britaniju i Belgiju. Naravno, nemoguće je reći koja je metoda ili politika optimalna. Trenutno se čini da se situacija stabilizuje i da bi za nekoliko meseci Švedska trebalo da bude sigurna zemlja za posetu. Trenutno su na snazi ograničenja putovanja.

5.Kako pandemija utiče na Evropsku uniju s obzirom na njene ranije probleme?

Pandemija je svakako test za EU, sve države članice su pogođene u manjoj ili većoj meri. Uprkos privremeno zatvorenim granicama između naših zemalja, verujem da bi to moglo ojačati koheziju i saradnju EU u budućnosti. Istorijski gledano, tako se razvijala EU; učimo iz kriza i shvatamo da je odgovor povećanje obima saradnje, a ne smanjenje.

6.Kako će izgledati „dan posle“ pandemije?

U nekom smislu, „dan posle“ je već ovde, pošto se širom Evrope ublažavaju ograničenja usled smanjenog broja infekcija i smrtnih slučajeva. Međutim, ponovna otvaranja će biti postepena, a moguće je i da će se neke stvari trajno promeniti. Na primer, testiranje na virus pre putovanja avionom van zemlje će verovatno postati trajni preduslov sve dok se ne pojavi vakcina ili lek protiv Covid-19. U nekim situacijama to će biti i nošenje zaštitnih maski. Ko zna hoćemo li se ikad više pozdravljati rukovanjem u Evropi ili ćemo usvojiti neki drugi međunarodni oblik pozdravljanja?

7.Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Švedske vide srpsko tržište? Koliko švedskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Srbija je ekonomija u razvoju, interesantna sama po sebi švedskim proizvođačima robe za široku potrošnju kao što su IKEA, Hennes & Mauritz i Volvo ili naš telekomunikacijski gigant, kompanija Ericsson i kompanija za bezbednosne usluge, Securitas, ali predstavlja i dobro mesto za „nearshoring“, proizvodnju namenjenu drugim delovima Evrope. Primer za to je fabrika Tetra Pak u Gornjem Milanovcu koja proizvodi velike količine ambalažnog materijala za tečnosti. Postoji više IT kompanija u švedskom vlasništvu koje su otvorene i koje rade u Beogradu. Ne znamo tačan broj, ali ovde je aktivno verovatno više od 200 kompanija, koje zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi.

8.Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Saradnja je dobra, iako ne bih rekao da je definišemo kao razvoj preduzetništva. Umesto toga, fokusiramo se na sektore gde smatramo da postoji potencijal za razvoj biznisa. Jedan primer je rudarstvo, gde Srbija poseduje veliku vrednost u pogledu npr. nalazišta jadarita, a švedske kompanije kao što su Sandvik, Atlas Copco/Epiroc i Volvo spadaju u najveće proizvođače rudarske opreme na svetu.

9.Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Švedsku, a šta uvozi iz nje?

Već sam pomenuo rudarstvo, ali naravno postoji još puno toga. Srbija treba da proširi i nadogradi svoju infrastrukturu u mnogim oblastima, a švedske kompanije mogu da ponude rešenja. U ICT poslovanju postoji potreba za investiranjem u 5G mobilne tehnologije, a Ericsson je najveći proizvođač takve tehnologije na svetu. Švedska kompanija ABB Robotics izvozi industrijske robote srpskim kompanijama i na taj način drastično povećava produktivnost u „starim“ industrijskim granama. U zdravstvenom sektoru, Getinge je svetski lider u proizvodnji opreme neophodne u borbi protiv Covid-19 kao što su respiratori. Kompanija Elekta je svetski lider u oblasti radiohirurgije tumora, a Klinički centar u Beogradu se razvio u regionalni centar za tretman tumora mozga korišćenjem opreme kompanije Electa. S druge strane, važno je pomenuti srpsku industriju hrane koja je već veliki izvoznik jagodičastog voća u Švedsku. Nakon što rudnik jadarita u zapadnoj Srbiji za nekoliko godina bude u funkciji, definitivno postoji potencijal za snabdevanje ogromne fabrike baterija za električne automobile kompanije Northvolt koja se trenutno gradi u severnom delu Švedske. Naravno, Srbija može odlučiti da napravi sopstvenu fabriku baterija. Ovo je sektor gde se očekuje ogromna potražnja.

10.Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Švedske na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Postoji veliki broj preduzimljivih i aktivnih pojedinaca koji su uključeni u kulturnu saradnju između naše dve zemlje, koji organizuju na primer filmske festivale, ponekad uz podršku ambasade Švedske ili Ministarstva kulture Srbije. Prošle godine smo u čast ikone švedskog filma, Ingmara Bergmana, ovde u Beogradu priredili festival Bergmanovih filmova. Ove godine ćemo proslaviti 75 godina od nastanka švedskog lika Pipi Duge Čarape. Svake godine, gospođa Jelena Mila organizuje festival balkanskog filma u Stokholmu. Pre dve godine, švedski pobednik na kanskom festivalu „The Square“ učestvovao je na filmskom festivalu Kustendorf na Mokroj gori. Što se tiče edukacije, mogućnosti studiranja u Švedskoj su se povećale zahvaljujući tome što se Srbija pridružila programu Erasmus+ koji finansira EU i svake godine desetine, ako ne i stotine studenata iz Srbije provodi najmanje jedan semestar na nekom švedskom univerzitetu. Trenutno je manje studenata koji dolaze u suprotnom smeru, ali jedan od primera je moja ćerka koja trenutno studira na Likovnoj akademiji u Beogradu. Saradnja u oblasti nauke je nažalost trenutno ograničena, ali pokušavamo da organizujemo nastavak tradicionalnih konferencija između SANU i Kraljevske švedske akademije književnosti, istorije i antikviteta. I siguran sam da postoji saradnja između švedskih i srpskih istraživača za koju jednostavno ne znamo.

11.Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Skijanje i zimski turizam su dobri u proleće, ali švedsko leto u svom najboljem izdanju može da bude fantastično, kada se noću skoro ne smrkava, a temperatura je praktično idealna (oko +25 stepeni). Trudim se da idem na hajking u ogromnim netaknutim planinskim oblastima u severnom delu Švedske, a još uvek uživam u švedskim šumama, pošto je u blizini kuće gde sam odrastao bila jedna šuma.

Vikend u Stokholmu (nakon što bude završena epidemija Covid-19) je lako organizovati, a grad vredi posetiti. Pre nego što je došlo do zatvaranja granica, bilo je puno jeftinih letova iz Beograda i Niša do Stokholma i siguran sam da će to ponovo biti moguće. Uže jezgro Stokholma predstavlja jedan od najlepših glavnih gradova na svetu, gde se mešaju moderna i barokna arhitektura, sa zanimljivim muzejima kao što su Kraljevski zamak i brod Wasa – švedski ratni brod iz 17. veka koji je potonuo ubrzo nakon porinuća i ostao netaknut dok nije ponovo otkriven 60-ih godina prošlog veka. Postoji veliki broj odličnih restorana koji nude švedske specijalitete, kao i vrhunska prilika za šoping. Ako želite odmah da osetite ukus Švedske, a ne želite da čekate da se ukinu zabrane putovanja, preporučujem da posetite restoran u Ikea robnoj kući, južno od Beograda. Ikea prodaje prava švedska jela kao što su ćufte, haringe, losos itd. Možete da kupite i pravi švedski hotdog za nekih 70 dinara...


Berza

investicioni fondovi

kursna lista