Otkad je odlučeno da je tema broja donošenje odluka, jedna mi se reč neprestano nameće: pravovremenost.

Svakodnevno donosimo na desetine i stotine odluka – od toga kada ustati iz postelje, šta obući, šta kupiti za doručak, šta kuvati za ručak, koji hleb kupiti, koji sir, mleko; kojim putem ili kojim prevozom do odredišta. Nešto smo ranije odlučili i odabrali, ali kada toga nema na rafovima, menjamo odluku – uzimamo nešto drugo, od drugog proizvođača, ili odlazimo u drugu radnju; zaustavljamo taksi jer već kasnimo. Uglavnom o tome ne razmišljamo kao o odlukama, raskršćima, promenama, iako od tog niza malenih, svakodnevnih odluka u velikoj meri zavisi kvalitet našeg života. Zvuči ozbiljno – i jeste.

Svakako, kada je cena veća, kada su posledice odluke ozbiljnije, dugoročnije, kada od njih zavise i drugi ljudi, onda donošenje odluka predstavlja veći izazov. Ipak, postoje istraživanja koja pokazuju da najuspešniji ljudi, baš zato što brzo i često odlučuju o raznim stvarima, i pored toga što je od tri – samo jedna ispravna, napreduju. Oni manje uspešni, u želji da donesu najfantastičniju odluku, izgube mnogo vremena na promišljanje i odmeravanje. Često propuste trenutak, u međuvremenu se situacija promeni, a oni, baš zato što su teško i mukotrpno odlučivali, imaju problem da odustanu ili priznaju grešku. Uspešni, u hodu menjaju odluke, primete greške, ispravljaju, nastavljaju, učeći kako ne treba i mnogo su bliže rešenju kako treba nešto raditi.

Mnogo je lakše donositi odluke kada su one proizvod naših želja – na putu njihovog ostvarenja, ili postignuća nekih, nama važnih, ciljeva, lako je odlučiti da prihvatamo sve što nam pomaže da se oni brže realizuju, i svakako, da odbijemo sve ono što nas od njih udaljava.

Kada nam je jasna lista prioriteta, bilo da se radi o jednom danu ili celokupnom našem životu, i tu se nećemo mnogo nećkati, niti gubiti vreme oko onoga što nije usklađeno sa tom listom. Bilo da je u pitanju moralna dilema, nasrtaj na naše lične i poslovne granice, naš sistem verovanja, naša imovina ili naši voljeni.

Iako cenim znanje, intelekt i informisanost, najčešće svoje odluke donosim intuitivno. Saslušam, proverim, pronjuškam, a onda oslušnem sebe, ili primenim neku od mentalnih tehnika Silva metoda. U mom slučaju, već samo postavljanje pitanja DA ili NE znači da mi unutrašnji glasić kaže: obrati pažnju.

I da se vratim na pravovremenost. Pomislili ste možda da to znači brzo i da ne propustim trenutak. Najčešće je obrnuto – usporim i sačekam trenutak. Naravno, za to mi je bilo potrebno i znanje i iskustvo. Znate kako u šali kažu: „Mudrac je budala sa iskustvom“. Bez uvrede, ali ne postoji osoba koja nije grešila i donosila pogrešne odluke, pravila pogrešne korake u poslu i privatnom životu. No, posle godina ljutnje, svih onih ‘ko se jednom opekao i u hladno duva’ i želje da mi broj godina bude garant pametnijih poteza, shvatila sam da pola toga – tih iskustava, promišljanja, pametovanja – ničemu ne služi, osim da me drži pod tenzijom, da ne smem da pogrešim. A onda sam sebi dala pravo da pogrešim – i situacija se promenila. Greške su bile sve ređe, odluke sve mudrije, tenzija se smanjivala, a lakoća odlučivanja postala lična sportska disciplina.

Moje DA je postalo jasnije, kao i moje NE. MOŽDA je postalo oročena kategorija – do tad i tad ću znati, odlučiti i pretvoriti ga u DA ili NE.

I možda najvažnije – umirite se. Ako je potrebno, zapišite sve za i protiv, ostavite da odleži, uzmite za sebe vreme – nekada je to vreme i tri minuta, kada ćete se osamiti, duboko udahnuti, opustiti se i odlučiti, a nekada je potrebno više dana. Kada ste pod pritiskom i u vlasti emocija, kada vam je slika zamućena i nejasna, odluke mogu biti pogrešne. Kako Marta Bek kaže, kada ste usred velikih životnih promena, onda je lekovita mantra: „Nemam pojma šta se dešava, i to je sasvim u redu.“! Odluke ostavite za kasnije. Naravno, ako možete – a često možete, ali ne znate da je tako.

Pritisak i manjak vremena često su proizvod našeg odlaganja i izbegavanja odgovornosti. U jednoj knjizi čuveni Doktor Fil (Filip Makgro) ljudima koji nervozno traže rešenje u trenucima kada nisu najbistriji ni za odluke ni za rešenja i kažu da ‘nemaju izbora’, poručuje: „Ne pravite se da nemate izbora, jer je nedostatak izbora vaš izbor.“

Zato je svesnost prilikom donošenja onih svakodnevnih, malenih, naizgled beznačajnih odluka najbolji trening za donošenje većih i značajnijih odluka.