Početna > Izdanja > Broj 130 > Edukacija - Investicioni trendovi u Srbiji

Investicioni trendovi u Srbiji

Privredna kretanja unutar jedne zemlje zavise u najvećoj meri od investicionih trendova u svetu, a pre svega u najrazvijenijim privredama sveta. Glavni predvodnici koji defakto trasiraju svetsku privredu svakako su Kina, Amerika, Japan, Nemačka, Indija, skandinavske zemlje i druge razvijene demokratije. Nacionalne privrede drugih zemalja, pa i naše zemlje, apsorbuju i neznatno modifikuju svetske trendove. Samu modifikaciju možemo uporediti sa začinima u glavnom jelu. Određene zemlje kao što je – sa posebnim zadovoljstvom to ističem – naša zemlja, predstavljaju vodeće zemlje određene regije tj. zdrave pandane od kojih komšije pokušavaju da prepišu recept za uspešan rast.

Ukoliko posmatramo globalne privredne trendove, svakako u prvom planu primećujemo IT eru kao posebnu eru u razvoju civilizacije. Digitalizacija procesa, razvoj softvera, te doprinos digitalizacije i novih IT dostignuća u svakodnevnom životu dostižu takav nivo da je stalna edukacija svakog od nas neophodna kako bi mogli da ostvarujemo svakodnevne potrebe. Naime, funkcija mobilnih telefona da se sa nekim čujemo i nešto dogovorimo danas nije primarna funkcija tzv. pametnih telefona. Plaćanje, gledanje TV i video sadržaja, planiranje vremena i obaveza, elektronska pošta, navigacija, video nadzor i alarmi, aktiviranje kućnih uređaja, društvene mreže, zabava, aktuelna vremenska prognoza, kupovina robe, usluga, naručivanje taksija i hrane, rezervacija restorana samo su neke od brojnih mogućnosti uređaja koji stalno držimo u rukama.

Profiti koje generišu IT kompanije i kompanije kojima je IT baza poput kompanija Amazon i Alibaba jesu na nivou budžeta pojedinih razvijenih zemalja sveta. Dakle, razvoj veštačke inteligencije jeste aktuelni svetski trend, ali i srpski investicioni trend. To što je izvršna vlast ovo prepoznala kao oblast kojoj se treba posebno posvetiti samo je znak da je za razvoj Srbije zaslužna mudra politika, odnosno da ona nije produkt spleta sretnih okolnosti.

Razvoj infrastrukture, puteva i mostova jeste preduslov za život, pa ukoliko želimo da sačuvamo sela i gradove u unutrašnjosti, u ovom segment moramo da računamo na ogromne investicije. Ukoliko propustimo ovaj bitan segment, onda ćemo svesti zemlju na jedan ili dva grada bez privrede, poljoprivrede, stočarstva, tj. osudićemo zemlju i naciju na propast.

Obeležje Srbije, pa i Beograda, do pre samo koju godinu bilo je slično obeležju zemlje posle nekog rata. Beograd je mogao biti sve osim belog grada. Godine finansijskih kriza, sankcija, ratova i inflacije svodile su budžet na najosnovnije potrebe njenih stanovnika. Gotovo se ništa nije ulagalo u razvoj životnog prostora. Trgovi, fasade, mostovi, prolazi, ulazi, prozori, delovi grada često su više ličili na scenografiju za neki horor film nego delove grada koji u nazivu ima epitet „beli“. Trend razvoja građevinske industrije traje i danas, a iskreno se nadam da će trajati bar još koju godinu, budući da je iz korena promenio sliku grada i države. Ne samo izgradnja novih zgrada, već i rekonstrukcija postojećih, kao i ulaganja u trgove i pjacete, jesu nešto zbog čega bi svi trebalo da budemo zadovoljni jer se Beogradu konačno vraća stari sjaj i on ponovo zavređuje epitet „belog“ grada.

Turizam je grana privrede koja bi drastično mogla uticati na razvoj BDP-a. Ulaganja u banje, vodne puteve i zabavni sadržaj jesu oblasti koje se stostruko mogu isplatiti. Ono što jedan grad čini metropolom jeste upravo to što je primamljiv za turiste. Turistički sadržaj u budućnosti mogli bi da kreiraju najkreativniji pojedinci, a izvršna vlast bi trebalo, kao i do sada, da podrži progresivne ideje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista