Početna > Izdanja > Broj 130 > Ambasador - Argentina

Nj. E. G. Estanislao Anhel Savels, ambasador Argentinske Republike

ARGENTINA

Argentina je zemlja smeštena većim delom na južnoj polovini Južne Amerike. Veliki deo južne kupe Latinske Amerike na zapadu deli s Čileom a graniči se još sa Bolivijom i Paragvajem na severu, Brazilom na severoistoku, Urugvajem i Južnim Atlantskim okeanom na istoku i Drejkovim prolazom na jugu. Kopneni deo teritorije zauzima 2.780.400 km2. Argentina je osma najveća država na svetu, četvrta najveća u Americi, druga najveća u Južnoj Americi posle Brazila i najbrojnija nacija španskog govornog područja. Suverena država podeljena je na dvadeset tri provincije i jedan autonomni grad Buenos Ajres, koji je po odluci Kongresa proglašen saveznom prestonicom. Provincije i prestonica imaju svoje sopstvene ustave, ali se nalaze u saveznom sistemu. Argentina je proglasila pravo suvereniteta nad delom Antarktika, Malvinskim ostrvima i Južnoj Džordžiji i Južnim Sendvičkim ostrvima.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Veoma mi je drago što imam priliku da zastupam Argentinu kao ambasador u Beogradu. U Srbiju sam došao u oktobru 2018. godine. Tu sam pronašao veoma toplu zemlju, u društvenom smislu veoma sličnu Argentini. Delimo brojne sklonosti i navike, i pokreće nas kultura u svim svojim oblicima. Takođe, moram priznati da postoji veoma ugledan i zanimljiv diplomatski krug.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Po zanimanju sam diplomata. Od 1987. do 1996. godine bio sam član stalne misije Argentine pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, a služio sam i u našoj ambasadi u Londonu od 2000. do 2007. godine. U Buenos Ajresu sam poslednji put bio na poziciji Generalnog direktora za međunarodne organizacije, a pre toga sam bio Direktor za Aziju i Pacifik. U periodu od 2009. do 2013. godine bio sam na čelu Evropskog odeljenja za ekonomske pregovore.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Smatram da su naši diplomatski odnosi odlični. Jedan od razloga je to što obe države imaju poverenja u međunarodno pravo, a naročito u princip teritorijalnog integriteta. Takođe, naše delegacije intenzivno sarađuju na međunarodnim forumima na kojima učestvujemo. Diplomatske odnose uspostavili smo pre 92 godine.

To nije slučaj u kontekstu naših trgovinskih i investicionih odnosa, jer verujem da tu ima mnogo prostora za napredak. Deo moje misije ovde jeste da kod srpskih privrednika izgradim svest o Argentini.

4. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Argentine vide srpsko tržište? Koliko argentinskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Što se tiče trgovine i investicija, napomenuću da je Argentina po svojoj prirodi zemlja koja proizvodi hranu, pošto uspevamo da prehranimo više od 400 miliona ljudi. Godine 2019. prinos je bio 150 miliona tona, a 30 godina ranije naš prinos koji smo smatrali odličnim bio je oko 30 miliona tona. Kako smo uspeli da povećamo proizvodnju? Korišćenjem asortimana najsavremenije tehnologije.

Što se tiče mogućnosti ulaganja, za sada nisam primetio nikakva bitna dešavanja. U Argentini vlada periodična ekonomska kriza. Paradoksalno, ovo je najbolje vreme za odlazak u inostranstvo u cilju investiranja, odnosno dolazak u Argentinu u cilju ostvarivanja zarade, imajući u vidu mogućnosti. Mogli bismo ostvariti saradnju u nekoliko privrednih sektora, od kojih sam neke već pomenuo, poput poljoprivrede. Smatram da je ovo odličan trenutak za razmišljanje o zajedničkim ulaganjima. Pravo je vreme za promenu.

MERCOSUR, regionalna organizacija čiji je Argentina član, nedavno je završila pregovore sa EU o sporazumu o pridruživanju, čiji proces ratifikacije treba da počne. To nam daje još jedan dobar razlog za recipročno povećanje investicija.

Argentina je spremna da kroz bilateralnu saradnju podeli ovu tehnologiju, kao i svoje znanje i iskustvo. Isto tako, naš agrobiznis spreman je za saradnju sa srpskim privrednicima.

5. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Argentinu, a šta uvozi iz nje?

Osim toga, Argentina je i industrijska zemlja, a pored ozbiljnih baznih industrija poput petrohemijske, industrije čelika, aluminijuma, cementa itd, ističemo se i u mnogim oblastima visoke tehnologije. Daću vam primere nekoliko tehnoloških i industrijskih sektora u kojima Argentina prednjači u pogledu tehnologije:

Biotehnologija: Argentina je bila među prvim zemljama koje su u potpunosti prigrlile ovu tehnologiju u različitim oblastima, poput poljoprivrede, kao i u veterinarske i medicinske svrhe. Nekoliko naših privatnih kompanija aktivno posluje na svetskom nivou.

Softver predstavlja važan sektor u Argentini koji se razvija više od 20 godina. Neke naše kompanije stekle su status tzv. „kompanije jednoroga“.

Nuklearna tehnologija: Argentina je na ovom polju aktivna od 1950. godine. U današnje vreme smo specijalizovani za projektovanje, izgradnju i izvoz eksperimentalnih nuklearnih reaktora. Među našim kupcima nalaze se Peru, Alžir, Egipat, Australija, Saudijska Arabija, a odnedavno i Holandija. Imamo i bogato iskustvo u domenu nuklearne medicinske opreme.

Satelitska tehnologija: Od 1990. godine kada je Argentina započela svoj svemirski program, razvila je, izgradila i uspešno lansirala nekoliko satelita za naučnu upotrebu (SAC), poput serije od četiri SAC-a, dva geostacionarna satelita za komunikaciju i treći koji je u fazi razvoja. Tu je i nekoliko mikro-satelita i nano-satelita. Sa Italijom učestvujemo u zajedničkom svemirskom programu sa dva argentinska naučna satelita (poznata pod nazivom SAOC).

Energetika: U Argentini, koja ima jednu od najvećih poznatih rezervi ulja i gasa iz škriljaca na svetu, jedna vodeća privatna kompanija specijalizovana za opremu za TNG, VPG i KPG razvila je tehnologiju za eksploataciju odzračenog gasa u novim jamama.

Razvoji u sektoru farmacije i veterine: Ovo je veoma važan sektor u Argentini, a 60% firmi koje mu pripadaju je u privatnom i državnom vlasništvu.

Poljoprivredni klaster, koji uključuje mehanizaciju, znanje i iskustvo i softver, veoma je napredan i prilagođen različitim karakteristikama naših raznovrsnih poljoprivrednih grana.

.

Imajući to u vidu, realnost je da je naša bilateralna trgovina vrlo mala, a investicija gotovo da i nema. Države mogu da ukinu barijere ili daju prostor i opremu privatnom sektoru, ali na kraju je na našim privrednicima da se snađu.

6. Srbija je danas država kandidat – pregovori su počeli u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Što se tiče pregovora Srbije sa EU, smatram da je Evropska unija najnapredniji politički sistem, odnosno organizacija svih vremena. EU, ovakva kakva je danas, nastala je po cenu ogromne ljudske patnje i taj proces trajao je vekovima, i to zahvaljujući zajedničkim naporima bistrih umova kao što su Robert Šuman, Žan Mone, Konrad Adenauer, Altijero Spineli i drugi, koji predstavljaju njene idejne tvorce.

Ovo je perspektiva iz koje posmatram mogućnost da Srbija postane članica Evropske unije. I razumem zašto je to strateški cilj za Srbiju. Pored toga, Srbija je iz geopolitičke perspektive evropska zemlja, kako geografski, tako i istorijski gledano, i okružena je članicama EU.

7. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Jedna dimenzija Argentine koja često pada u drugi plan jeste da je ona turistička zemlja.

Moglo bi se reći da je raznolikost ključna reč, odnosno moto kada govorimo o turizmu u Argentini. Ta raznolikost odražava se u klimi, ekoregionima, pejzažima, divljini i kulturi. Po svojim geografskim dimenzijama Argentina se proteže od krajnjeg juga južnog povratnika sve do subantarktičkog regiona; od obala Južnog Atlantika do najviših vrhova planinskog venca Anda. Argentina je po svojoj površini osma najveća zemlja na svetu. Na njenoj teritoriji postoje 33 nacionalna parka i nekoliko pokrajinskih parkova.

Severoistok se odlikuje ogromnim rekama kao što su Pilkomajo, Paragvaj i Parana, vodopadima Igvasu i Mokona, močvarama Ibera i deltom reke Parane. U Iberi koja se prostire na površini od 12.000 km2 živi 357 vrsta ptica, 103 vrste vodozemaca, nekoliko vrsta kajmana i zmija, sisari kao što su kapibara, mravojed, jaguar, močvarni jelen, lisice, i divlje mačke. Na severoistoku se takođe mogu videti ostaci jezuitske misije i prvih španskih doseljenika, a tu se nalaze i važni gradovi kao što su Rosario, Posadas, Korijentes i Santa Fe.

Najviši deo zemlje na severozapadu bio je deo carstva Inka. U visokim planinama na zapadu i visoravnima na velikoj nadmorskoj visini nalazi se jedna od najvećih rezervi litijuma na svetu, kao i poznate sorte koje se gaje na velikim nadmorskim visinama u gradovima Kafajate i Katamarka, čiji je predstavnik poznata sorta belog vina Torontes. Tu je i Kebrada (jaruga) de Umauaka, sa planinama koje imaju slojeve različitih boja i drevnim gradovima iz doba Inki. To bi bile neke od znamenitosti. Pored puma i kondora, ovde žive i tri od ukupno četiri južnoameričke vrste iz porodice kamila i lama – lama, alpaka i vikunja, čija se dlaka odnosno vuna koristi za tkanje visokokvalitetnog tekstila.

Centar se proteže od ušća reke Plata do vrha Akonkagva na zapadu. Ovo veliko područje obuhvata pampas, ogromnu, ravnu i plodnu ravnicu, srce argentinske poljoprivrede i stočarstva, koja je i dom čuvene argentinske govedine hranjene travom, koja će uskoro biti dostupna u Srbiji. Na oblama mora nalazi se i nekoliko letovališta. U središtu ovog područja nalazi se planinski niz koji je niži od Anda, sa plodnim dolinama i starim gradovima u španskom stilu. Zapadno su pustinja i Andi, gde se nalazi najveće područje proizvodnje vina u Južnoj Americi. Vraćajući se ka istoku, na obali reke Plate leži Buenos Ajres, glavni kulturni centar Latinske Amerike, sa stotinama pozorišta, opera i koncertnih dvorana, kao i mnoštvom muzeja i nekoliko univerziteta, gde je studiralo četiri od pet argentinskih dobitnika Nobelove nagrade. Pored toga, Buenos Ajres se nalazi na zajedničkom ušću reka Parane i Urugvaja, koje predstavlja raj za jedrenje tokom čitave godine.

Patagoniju karakterišu ogromna jezera, šume i planine na zapadu, kondori i nekoliko porodica detlića i gvanakoa, četvrte vrste iz porodice kamila i lama. Na morskim obalama ima neverovatnih divljih životinja kao što su pingvin, morski lav, morski vuk i morski slon, kao i okeanskih ptica poput burnjaka, antarktičkog galeba i albatrosa, dok u moru žive severnoatlantski arktički kit, delfin i orka. Ovo područje su u 19. veku naselili Velšani, a u njegovim gradovima možete pronaći čajdžinice sa ukusnim kolačima i pogačama. U Patagoniji se nalazi i Ušuaja, na ostrvu Ognjene zemlje, glavna južna luka, prirodni prolaz do Antarktika i ostrva Južnog Atlantika. More je takođe veoma bogato komercijalnom ribom i lignjama. Na sredini ove dve krajnosti nalazi se ogromno stepsko područje na kom mogu da pasu milioni ovaca i koje presecaju reke sa veoma plodnim dolinama gde se gaje jabuke, breskve, kruške i bobičasto voće. U jugozapadnom delu Patagonije nalazi se jezero Arhentino sa svojim ogromnim kontinentalnim glečerima Perito Moreno i Upsala.

Turizam je u Argentini dobro razvijen i u ponudi su sve vrste smeštaja, hoteli i hosteli za svačiji džep, uključujući butik hotele i seoske hotele. Možete iskoristiti sportske i rekreativne aktivnosti, kao što su posmatranje ptica, planinarenje, penjanje, vožnja kajakom, skijanje (alpsko i nordijsko), rafting, surfovanje, kajting, gledanje kitova, paraglajding, jedrenje, jahanje, polo, ribolov mušičarenjem ili obalnim varaličarenjem, degustacija vina, tango ili jednostavno odlazak u kafić ili na sladoled u hiljade kafića i restorana u gradovima i selima Argentine.

8. Šta Vam se naročito dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Volim da putujem u ruralne predele, posebno uz Dunav i njegove nacionalne parkove. Zaista uživam u odlascima u Topolu, mesto Prvog srpskog ustanka protiv Osmanlija, i crkvu Svetog Đorđa. Uživam i u dobrim vinima proizvedenim na ovim prostorima. Volim i posete Sremskim Karlovcima i njihovoj okolini. Drago mi je i što znam da se u vašoj divnoj zemlji može još mnogo toga otkriti.

Pre kraja ovog intervjua, želeo bih da se vratim na Srbiju. Veoma sam srećan što živim u Srbiji gde zaista uživam u životu u Beogradu, ne samo u pogledu kulture, već i u hrani, koja predstavlja još jedan od vidova iskazivanja kulture jedne države.

xxxx


Berza

investicioni fondovi

kursna lista