Početna > Izdanja > Broj 13 > Giganti menadžmenta - Alexander Graham Bell

Giganti menadžmenta

Alexander Graham Bell

„Gospodine Watson, dođite. Želim da vas vidim!“ - Alexander Graham Bell Alexander Graham Bell je bio veoma zadovoljan uspehom svog telefonskog izuma. Njegove brojne laboratorijske beležnice pokazuju da je bio vođen pravom i izvanrednom intelektualnom radoznalošću koja ga je terala da često istražuje, da teži ka nečemu novom, da uvek želi da uči i da stvara. Kada je Bell počeo da eksperimentiše sa električnim signalima, telegraf je bio ustanovljeno sredstvo komunikacije već nekih 30 godina. Iako je bio veoma uspešan sistem, telegraf je, sa svojim Morzeovim kodom koji je koristio tačke i crtice, bio ograničen na primanje i slanje jedne poruke u isto vreme.

 

Belovo opsežno znanje o prirodi zvuka i njegovo razumevanje muzike mu je omogućilo da nasluti mogućnost prenošenja mnogostrukih poruka preko istog telegrafa. Iako je ideja o višestrukim telegrafskim porukama postojala neko vreme, Bell je ponudio svoj muzički ili harmonijski pristup kao moguće praktično rešenje.

 

Kako je sve počelo

 

Jednog dana, dok su radili Bell je slučajno čuo zvuk pokidanog kalema koji je dopirao preko telegrafske žice. Votson je podešavao metalne kalema u susednoj sobi. Bel je napravio nacrt za telefon i nastavili su sa eksperimentima.

Sledećeg dana su preneli čuvene reči: „Gospodine Wotson, dođite. Želim da vas vidim!“

 

Nekoliko meseci kasnije, 14. februara 1876, prijavio je patent za svoj telefon. Bell je najveći uspeh doživeo 10. marta 1876. godine koji je označavao, ne samo rođenje telefona nego i izumiranje višestrukog telegrafa.

 

Istovremeno, dva pronalazača Elisha Gray and Alexander Graham Bell su nezavisno projektovali aparate koji mogu preneti govor električnim putem (telefon). Oba čoveka su brzo donela svoje projekte u agenciju za patente sa razlikom od nekoliko časova. Alexander Graham Bell je prvi patentirao svoj telefon. Elisha Gray and Alexander Graham Bell su ušli u poznatu pravnu bitku oko izuma telefona iz koje je Bell izašao kao pobednik. Zbog toga što je Bell imao patent, imao je i pravo da bude jedini koji može da proizvodi telefone u Sjedinjenim Državama u narednih 19 godina.

 

Rađanje kompanije

 

Iako su njegove genijalne ideje usadile u mnoge poslovne ljude razmišljanja o bogatstvu i prosperitetu, Alexander Graham Bell je postao jednostavno siromašan akcionar čiji su primarni interesi bili u polju nauke i humanosti.

 

Dana 27. februara 1875. godine, prvi poslovni poduhvat je započet pre pronalaska, kao dogovor izmedju Thomas Sandersa, Gardiner G. Hubbarda i Bella. Zamišljen kao fond za finansiranje Bellovih eksperimenata, sporazum je nazvan Asocijacija za Bellove patente.

 

Thomas Watson je postao Bellov saradnik. Pravio je delove i gradio modele Bellovih izuma.

Telegraf i telefon su električni sistemi koji za osnovu imaju prenos preko žice, a uspeh Alexandera Grahama Bella  sa telefonom je došao kao direktan rezultat njegovih pokušaja da poboljša telegraf. Jedina vredna aktiva ovog udruženja su bile rani Belovi patenti: „Unapređenje prenosnika i prijemnika električnog telegrafa“, „Unapređenje u telegrafiji“ (njegov osnovni patent telefona) i dva druga patenta koja su usledila.

 

U julu 1877. godine tri člana udruženja za patente su osnovala Bellovu Telefonsku Kompaniju, u Masačusetsu.

 

Do 1917. godine su skoro cele Sjedinjene Države koristile telefonske usluge.

 

Bell je pokazao pronalazak engleskoj Kraljici Viktoriji i ona je poželela da telefonske linije povezuju njene zamkove.

 

Prva franšiza

 

Godine 1878. prvo posredovanje za kupovinu telefona u Sjedinjenim Državama otvoreno je u Nju Hejvenu u Konektikatu pod licencom Bell Telefona. U periodu od nekoliko godina, licencirana prodajna mesta su počela da se otvaraju u svakom većem gradu u zemlji.

Ove franšize su postale, zajedno sa matičnom kompanijom, poznate kao Bell Sistem. Zbog velike potražnje 1882. godine, američka Bell Telefonska Kompanija je postala jedini snabdevač telefonske opreme, snabdevajući brzo razvijajuću kompaniju za komunikacije, Western Electric.

 

Prva velika relacija i kraj Belovih patenata

 

Nekoliko godina kasnije, Američka telefonska i telegrafska kompanija je oformljena kao kćerka kompanija tada matične Američke Bel Telefonske Kompanije, sa sporazumom da sagrade i posluju sa izvornom mrežom duge relacije. Do kraja godine 1885, kompanija je završila svoju prvu liniju - između Njujorka i Filadelfije.

 

Drugi telefonski patent Aleksandra Grejema Bela je istekao 1894. godine, što je otvorilo vrata telefonske industrije za više od 6.000 srodnih telefonskih kompanija širom zemlje.

 

Do 1899. godine počela je da se dešava reorganizacija kompanije uvođenjem i razvojem kalema koje je kompanija izumela. Američki telefon i telegraf su pribavili za sebe aktivu matične kompanije, tako da je Američki Bell Telefon postao matična kompanija Bell Sistemu.

Finansijsku uspeh

 

Sa  ogromnim tehničkim i kasnije finansijskim uspehom njegovog telefonskog izuma, budućnost Alexandera Grahama Bella je bila sigurna, tako da se mogao posvetiti svojim naučnim interesovanjima.

 

On je u tu svrhu, tokom 1881. godine, iskoristio 10.000 dolara dobijenih od Voltine nagrade u Francuskoj za izgradnju Laboratorije Volta u Vašingtonu. Pobornik naučnog timskog rada, Bel je radio sa dva saradnika, svojim rođakom Chichester Bellom i Charles Sumner Tainterom  u Labaratoriji Volta.

 

„Fotofon“

 

Jedan među njegovim privim  izumima nakon telefona je bio „fotofon“, uređaj koji je omogućavao da se zvuk prenosi preko snopa svetlosti. Bel i njegov pomoćnik, Charles Sumner Tainter, razvili su fotofon korišćenjem osetljivih kristala selena i vibrirajućeg ogledala osetljivog na zvuk. Tokom 1881. godine, oni su uspešno poslali fotofon poruku preko 180 metara od jedne do druge zgrade.

 

Bell je za  fotofon rekao da je to „najveći izumom koji sam ikada napravio većim od telefona“. Izum Alexander Grahama Bella otkriva osnovne principe današnjih lasera i fiber optičkih komunikacionih sistema, ali daljim razvojem više modernih tehnologija moglo bi se u potpunosti realizovati.

Druga otkrića

 

Istraživao je oblasti komunikacija ali se uključio i u širok dijapazon naučnih aktivnosti kao što su zmajevi, avioni, tetraedarske strukture, uzgajanje ovaca, veštačko disanje, desalinizacija i destilovanje vode.

 

Tokom godina, znatiželja će Alexandera Grahama Bella dovesti do razmišljanja o prirodi nasleđa, prvo među gluvima i kasnije sa ovcama rođenim sa genetskim nepravilnostima. Njegovi eksperimenti sa uzgajanjem ovaca u Bein Bregu imali su za cilj da se poveća broj rođenih dvojki i trojki.

 

Bell je bio spreman da pokuša da pronalazi pod pritiskom dnevnih događaja, a 1881. godine je naprasito konstruisao jedan elektromagnetski uređaj nazvan „indukcija ravnoteže“ i pokušao je da pronađe metak u predsedniku Garfildu nakon pokušaja ubistva. On je kasnije proizveo uređaj nazvan telefonska sonda, čija bi telefonska slušalica kliknula kada bi dotakla metal.

 

Izazov letenja

 

Međutim, ova interesovanja se mogu smatrati manjim poduhvatima u poređenju sa vremenom i naporom koji su uloženi u izazov letenja. Bell je do 1890-ih godina počeo da eksperimentiše sa propelerima i zmajevima.

 

Njegov rad ga je vodio da primenjuje koncepte tetraedra (geometrijskog tela sa četiri trougla kao stranice) za dizajn zmaja kao i da stvara nove arhitektonske oblike.

 

Belova grupa pronalazača je do 1909. godine proizvela četiri letelice na napajanje, od kojih je najbolja, Srebrna strela, načinila prvi uspešan let sa strujnim napajanjem u Kanadi, 23. februara 1909.godine.

Bell je proveo zadnju deceniju svog života unapređujući projekte glisera, a 1919. godine su on i Casey Baldwin napravili gliser koji je postavio svetski rekord u brzini na vodi koji nije bio oboren do 1963. godine.

 

Nekoliko meseci pre nego što će umreti, Bel je rekao novinaru:

 

„Mentalno propadanje se ne može desiti ni jednoj osobi koja nastavi da posmatra, da pamti ono što posmatra i da traži odgovore za neprekidna pitanja u vezi sa stvarima: Kako? Zašto?“

 

 

Marija Pavlović

 


Berza

investicioni fondovi

kursna lista