homepage_name! > Izdanja > Broj 118 > Ambasador - Meksiko

NJ. E. Marko Antonio Garsija Blanko, ambasador Meksika u Srbiji

Meksiko

Meksiko, ili zvanično Sjedinjene Meksičke Države, je država u Severnoj Americi koja se na severu graniči sa SAD, na jugoistoku sa Gvatemalom i Belizeom, na zapadu sa Tihim okeanom, a na istoku sa Meksičkim zalivom (Atlantski okean) i Karipskim morem. Površina Meksika iznosi 1.972.550 km² i po tome je 13. država u svetu.

Glavni i najveći grad Meksika je Meksiko Siti, a drugi veći gradovi su Ekatepek de Morelos, Gvadalahara, Puebla, Sijudad Huarez, Tihuana, Monterej i Leon.

Prema Svetskoj turističkoj organizaciji, Meksiko privlači najviše stranih turista u Latinskoj Americi, dok je u svetskim razmerama na šestom mestu. Tome doprinose i kulturni i prirodni lokaliteti koje je Unesko uvrstio u Svetsku baštinu; u Meksiku ih ima 35 što ga svrstava na prvo mesto u Americi i šesto u svetu.

Prema bruto domaćem proizvodu, Meksiko je četrnaesta globalna ekonomija, a po paritetu kupovne moći nalazi se na jedanaestom mestu u svetu.

Takođe, Meksiko je jedna od zemalja sa najvećim klimatskim diverzitetom u svetu, smatra se jednom od 17 zemalja sveta sa megadiverzitetom; u Meksiku se nalazi 10—12% svetske biološke raznovrsnosti, a takođe je i dom za preko 12.000 endemskih vrsta.

Oko 6.000.000 državljana Meksika u svakodnevnom životu govori neki od domorodačkih jezika kao maternji, a najrasprostranjeniji je jezik navatl.

Meksička književnost je zajedno sa književnostima Španije, Argentine i Kube jedna od najplodnijih i najuticajnijih književnosti španskog govornog područja.

Meksička kuhinja je poznata po svojim intenzivnim i raznovrsnim ukusima, šarenim dekoracijama, kao i raznim začinima. Većina današnje meksičke hrane zasniva se na tradicionalnim jelima pretkolumbovskih civilizacija kombinovanim sa kulinarskim trendovima kojesu doneli španski doseljenici.

Nacionalni sport Meksika je čarerija, jedna varijanta rodea.

U Meksiku su održane Letnje olimpijske igre 1968. (u Meksiko Sitiju) i dva svetska prvenstva u fudbalu,1970. i 1986, a treće, zajedno sa Amerikom i Kanadom, sledi 2026.

  1. Vaša ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Moja žena i ja smo veoma srećni što imamo privilegiju da predstavljamo Meksiko u Srbiji. To je lepa i prijatna zemlja, s mnogobrojnim atrakcijama i ljudima koji su otvoreni, prijateljski nastrojeni, vredni i puni podrške; sve to je olakšalo naše zvanične dužnosti i omogućilo nam da sklopimo divna prijateljstva. Naročito uživamo u njenoj gastronomiji, aktivnoj kulturnoj agendi i šetnjama kroz brojne parkove i zelenilo, kao i u šetnjama u kojima istražujemo i učimo o raznim gradovima i manastirima. Nameravamo da posetimo još dosta mesta u unutrašnjosti.

  1. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Ministarstvu spoljnih poslova Meksika pridružio sam se 1. juna 1982. godine i tu sam ostvario 36 i po godina profesionalne karijere. Počeo sam od najniže pozicije, kao pomoćni analitičar i došao do nivoa ministra preko javnog konkursa, sve dok mi predsednik Meksika nije dodelio rang ambasadora. Na tom putu bio sam i savetnik generalnog direktora specijalnih organizacija UN, šef odeljenja generalnog direktorata međunarodnih organizacija, savetnik ambasadora u posebnoj misiji za karipska pitanja, savetnik ministra spoljnih poslova, zamenik šefa misije u ambasadi Meksika u Boliviji, Argentini, Urugvaju i Venecueli, meksički konzul u Hondurasu i Arizoni, ambasador Meksika u Nigeriji, ali istovremeno i u drugih sedam zemalja zapadne Afrike, i stalni predstavnik Ekonomske zajednice država zapadne Afrike (ECOWAS). U Srbiju sam stigao pre dve i po godine kao ambasador Meksika istovremeno i za Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, na nerezidentnoj osnovi.

  1. Kakva je diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja trenutno, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala? Meksiko i Srbija imaju veoma dobre odnose na svim poljima. Naravno, sve se može poboljšati i radi se na jačanju i proširenju bilateralnih odnosa. Politički dijalog teče bez poteškoća, pošto obe strane dele zajedničke poglede na višestruka pitanja koja su na globalnoj agendi. To se vidi u posetama na visokom nivou i u mehanizmima političkih konsultacija koje redovno obavljamo, kao i u stalnoj saradnji koju razvijamo u međunarodnim organizacijama. Takođe je prisutan i dijalog između parlamenata. Kao što je poznato, Meksiko ne priznaje unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova, podržava teritorijalni integritet Srbije, kao i Rezoluciju 1244 (iz 1999. godine) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za mirno rešenje uz pregovore. Ove godine proslavljamo 73. godišnjicu naših bilateralnih diplomatskih odnosa.

  1. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva? Saradnja na različitim nivoima vlada i poslovnih organizacija omogućava razmenu informacija u cilju utvrđivanja poslovnih i investicionih prilika, zajedničkog investiranja i strateških saveza za povećanje trgovačkih tokova za dobrobit obe strane. Memorandum o razumevanju potpisan 2017. godine između ProMexico i Razvojne agencije Srbije (RAS), između Privredne komore Srbije i meksičkog Poslovnog saveta za spoljnu trgovinu, investicije i tehnologiju (COMCE), kao i između Nacionalne spoljnotrgovinske banke Meksika (Bancomext) i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) dokazali su svoju svrsishodnost.

  1. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Meksiko, a šta uvozi iz Meksika? Iako je bilateralna trgovina još uvek na početnom nivou, nalazi se na uzlaznoj putanji: tokom 2018. godine povećanje je iznosilo 45% u poređenju sa onim iz 2017. godine, a 72,59% u poređenju sa onim iz 2016. godine, i 79% ako upoređujemo sa 2015. godinom. Po pravilu, Meksiko iz Srbije uvozi turbopunjače, delove automobila i proteinske koncentrate, a izvozi motore sa unutrašnjim sagorevanjem, tekilu i pivo.

  1. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Meksika vide srpsko tržište? Koje su najuticajnije kompanije koje su ulagale kod nas? Srbija je tržište koje samo po sebi privlači sve više pažnju meksičkih preduzetnika. Međutim, Srbija je takođe atraktivna s regionalne tačke gledišta kao ulaz za Balkan. Treba da se zna da je Meksiko imao ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom od 2000. godine. Najveće meksičke investicije u Srbiji odvijaju se preko kompanije za mobilnu komunikaciju i internet VIP, ekspoziture Telekoma Austrije, što je evropsko predstavništvo meksičkog telekomunikacionog preduzeća América Móvil, četvrtog najvećeg na svetu. Sa investicijom od jedne milijarde evra i 2,2 miliona korisnika u Srbiji, to je treći najveći pružalac takvih usluga u zemlji, gde obezbeđuje 1.200 direktnih radnih mesta. VIP je najveći zeleni investitor u Srbiji.

  1. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata – pregovori su započeti u januaru 2014. godine.Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica? Srbija neprestano naglašava svoju zainteresovanost da postane deo Evropske unije i sprovodi važan proces reformi koji će omogućiti kretanje u tom smeru. To je proces koji se mora završiti, a vreme zavisi od više činilaca, kako internih, tako i eksternih. Srbija će se pridružiti Evropskoj uniji u pravom momentu.S tim u vezi, Meksiko s naklonošću, poštovanjem i solidarnošću posmatra napore Srbije.

  1. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Meksika na polju nauke, kulture i obrazovanja? Jedan od prioriteta bilateralnih odnosa jeste unapređivanje i proširenje pravnog okvira koji to reguliše i promoviše, pošto su mnogi od bilateralnih instrumenata koje imamo stari dosta godina. U protekle dve godine napredovali smo potpisivanjem tri instrumenta koja nam omogućuju poboljšanje trgovine i investicija. Pregovaramo o ažuriranju Ugovora o tehničko-naučnoj saradnji i nalazimo se u poslednjoj fazi ažuriranja Ugovora o obrazovnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji. Ubrzo ćemo potpisati i Memorandum o razumevanju između diplomatskih akademija, čiji su pregovarački razgovori uspešno sprovedeni. Slično tome, obe strane razmatraju druge bilateralne instrumente koji bi nam omogućili dalju promociju obrazovne, kulturne, sportske, tehničke i naučne saradnje.

  1. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli? Meksiko je 10. najgušće naseljena zemlja na svetu, sa 130 miliona stanovnika i najveća zemlja u kojoj se govori španski jezik. Takođe je 11. najveća ekonomija na svetu. Prema agencijama Blumberg, PricewaterhouseCoopers i časopisu Ekonomist, Meksiko će biti deveta najveća ekonomija na svetu do 2030. godine, a sedma do 2050. godine. Između 2012. i 2018. godine Meksiko je dobio 181,7 milijardi dolara stranih direktnih investicija (godišnji prosek je 30,2 milijarde dolara), i 31,6 milijardi dolara u 2018. godini. Prema 22. izdanju ankete Global CEO Survey (iz 2019. godine), koju sprovodi PricewaterhouseCoopers, Meksiko se nalazi među 10 najprivlačnijih zemalja za globalno investiranje. Meksiko ima mrežu od 13 ugovora o slobodnoj trgovini sa 52 zemlje. Naša godišnja trgovina iznosi 829,8 milijardi dolara (2,27 milijardi dolara dnevno).

Meksiko ima duboke, drevne kulturološke korene koje nas objedinjuju kao narod i u svetu smo predstavljeni kao narod s jedinstvenim identitetom. Moja zemlja se nalazi među 10 najposećenijih zemalja u svetu, sa 41,5 miliona međunarodnih posetilaca u 2018. godini, što je 134,99% više nego 2012. godine. Meksiko je 2018. godine posetilo 6,9 miliona putnika na turističkom krstarenju. Meksiko se nalazi na 1. mestu na svetu kao zemlja s najvećim brojem poseta brodova na krstarenjima. Turistička ponuda Meksika uključuje plaže, kolonijalne gradove, arheološka nalazišta, moderne i kosmopolitske gradove, kao i objekte poslovnog, ekološkog i medicinskog turizma. Meksiko se nalazi na sedmom mestu po broju mesta koja se nalaze na Uneskovom spisku mesta svetske baštine, sa ukupno 35 mesta (prvo mesto u Latinskoj Americi). Meksička gastronomija je jedna od svetskih kuhinja koju je Unesko proglasio za nematerijalno kulturno nasleđe. Tradicionalna meksička muzika marijačija i čarerija (konjička tradicija) takođe su dve od deset meksičkih kulturnih manifestacija koje je Unesko proglasio za nematerijalno kulturno nasleđe. Meksiko je miroljubiva i prijateljska zemlja sa širokom turističkom ponudom za svačiji džep.

Budući da ima mnogo direktnih letova do Meksika iz raznih glavnih gradova zapadne Evrope, želeo bih da naglasim da će od 21. avgusta 2019. kompanija Turkish Airlines uvesti tri leta nedeljno na ruti Beograd-Meksiko Siti-Kankun-Beograd, preko Istanbula, uz promotivnu cenu od 705 evra za povratnu kartu.

  1. Kako provodite slobodno vreme? S porodicom, prijateljima, čitajući, putujući i svirajući gitaru, instrument čiji sam ja večiti učenik.

berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!