Početna > Izdanja > Broj 113 > Ambasador - Maroko

NJ.E. g. Mohamed Amin Belhaž, ambasador Maroka u Srbiji

Maroko

Maroko, ili zvanično Kraljevina Maroko, jeste zemlja na severozapadu Afrike. Na zapadu izlazi na Atlantski okean, a na severu na Sredozemno more. Države sa kojima se graniči su Alžir i Mauritanija. Površina države iznosi 710.850km ². Glаvni grаd Mаrokа je Rаbаt, dok je njenа vаlutа mаrokаnski dirhаm.

Puno arapsko ime može se prevesti kao Zapadno Kraljevstvo. Al-Magreb znači „zapad“. Samo ime Maroko potiče od imena bivše prestonice Marakeš (što znači „božija zemlja“ na berberskom jeziku).

Relativno široku niziju uz obalu Atlantskog okeana uokviruju sa severa planina Rif, paralelno mediteranskoj obali, a s istoka i juga planine Atlasa u kojem se nalazi i najviši vrh, Džebel Tubkal (4.167 m).

Glavni jezici stanovništva su arapski i amazirski prema novom Ustavu iz 2011. godine. Stanovništvo Maroka je mešavina mnogih skupina, od starosedelaca Berbera, preko doseljenika iz severne i podsaharske Afrike, do izbeglica sa Iberijskog poluostrva nakon rekonkiste.

Državna religija je islam, kojoj pripadaju gotovo svi stanovnici. Većina Marokanaca po veri su sunitski muslimani, kojima pripadaju Arapi i Berberi.

Po broju stanovnika je četvrta arapska zemlja, iza Egipta, Sudana i Alžira. Arapi su došli u Maroko u 7. veku i tu uspostavili svoju kulturu. Jevrejska zajednica u Maroku se značajno smanjila, a trenutno broji oko 7.000 stanovnika.

Većina od 100.000 stranih državljana koji žive u Maroku su Francuzi i Španci, od kojih su mnogi učitelji ili visokokvalifikovani radnici. Sve više ima i penzionera, posebno u Marakešu.

Kаzаblаnkа je nаjveći grаd u Mаroku. Smаtrа se ekonomskom prestonicom Kraljevstva.

Turizam je dobro razvijen, s velikom turističkom industrijom koja uglavnom promoviše plaže, kulturu i istoriju zemlje. Smatra se jednim od glavnih izvora prihoda ove zemlje. Moroko je 2017. godine proglašen za najpopularniju turističku destinaciju u Africi.

Maroko je jedna od politički najstabilnih zemalja u severnoj Africi. Nezavisnost od Francuske dobio je 1956. godine, a zatim postepeno i od Španije na severu i jugu zemlje.U Fesu je 859. godine osnovan Univerzitet Al Karaouine (prema Ginisovoj knjizi rekorda najstariji postojeći univerzitet na svetu).

Mаrokаnska kuhinjа je mešаvinа mediteranske, arapske, berberske i afričke kuhinje, zbog svoje lokаcije između dva kontinenta.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom ekselencijom gdinom Mohamedom Aminom Belhažom, ambasadorom Maroka u Srbiji.

1. Vaša ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Došao sam u Beograd u novembru 2016. godine. Moj prvi utisak bio je veoma pozitivan i, kako sam provodio više vremena u zemlji, taj pozitivni utisak se samo potvrđivao. Srbija i Srbi su veoma prijatan narod i drago mi je da predstavljam Kraljevinu u tako prelepoj zemlji koju Marokanci veoma poštuju i uvažavaju. Takođe delimo isti smisao mediteranskog gostoprimstva i velikodušnosti.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Kao ambasador Njegovog veličanstva kralja Maroka, predstavio sam svoje akreditve NJ.E. predsedniku Tomislavu Nikoliću, 8. decembra 2016. godine, pre skoro dve godine.

Započeo sam svoju diplomatsku karijeru 1998. godine kao član kabineta Državnog sekretara i tadašnjeg savetnika zaduženog za francuski odsek u Direktoratu za evropske poslove. To je bio početak moje diplomatske karijere, a pre toga sam radio na ekonomskim i evropskim pitanjima. Nakon toga, bio sam savetnik u stalnoj misiji Kraljevine pri Evropskim zajednicama (EU) u Briselu i zamenik šefa misije u Rimu.

Od 2009. do 2016. godine bio sam direktor finansijskih poslova, a kasnije i direktor Sektora za globalna pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova.

3. Kakva je diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja trenutno, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Želeo bih da naglasim da su diplomatski odnosi između Maroka i Srbije veoma bliski i zasnovani na poštovanju, solidarnosti i međusobnoj podršci. Naš ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje bio je u zvaničnoj radnoj poseti Beogradu 11. septembra gde se sastao sa predsednikom, NJ.E. g. Aleksandrom Vučićem i zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova, NJ. E. g. Dačićem i pozvali su na ojačanje bilateralne saradnje na više polja.

Ekonomske veze su i dalje ispod naših aspiracija i obe strane rade na tome da ih podignu na nivo političkih odnosa. Prepoznali smo nekoliko sektora zajedničkog interesovanja kao što su poljoprivreda, aeronautika, automobilska industrija, nove tehnologije i obnovljivi izvori energije.

Već smo počeli da pravimo pravni okvir za ovu saradnju. Ove godine smo potpisali pet memoranduma o razumevanju i jedan program o saradnji na polju kulture, obrazovanja, naučnog istraživanja, omladine i sporta za period od 2018. do 2020. godine i nastavljamo dalje prateći implementaciju ovog okvira saradnje koji ne obuhvata samo ekonomsku sferu, već i oblasti politike, pravosuđa, kulture i nauke.

Druga združena komisija biće održana u Rabatu sledećeg decembra kako bi se ojačala bilateralna saradnja, a pre nje će biti održan poslovni forum kako bi veze između naših poslovnih zajednica bile delotvornije.

4. Kada je reč o ulaganjima, kako investitori iz Maroka vide srpsko tržište? Koliko kompanija iz Maroka trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Uzimajući u obzir ekonomski rast Srbije zabeležen proteklih godina, marokanske kompanije su sve više zainteresovane za srpsko tržište koje je dosta pogodno za investiranje i poslovanje i optimistični smo po pitanju budućnosti.

Nedavno, 14. septembra, Generalna konfederacija marokanskih preduzeća (CGEM) i Privredna komora Srbije (PKS) potpisale su Memorandum o razumevanju o osnivanju poslovnog saveta i, kako je dogovoreno, te organizacije će razviti akcioni plan, raditi na poljima aktivnosti koje mogu pokrenuti bilateralnu saradnju i organizovati B2B sastanke na osnovu sektora.

5. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva?

Dve zemlje imaju zajedničku želju da konsoliduju bilateralne ekonomske i trgovinske veze, a srpske vlasti su uvek bile otvorene i gostoprimljive prema svakoj ideji o zajedničkom ekonomskom interesu.

Prošlog septembra PKS je zajedno sa CGEM i ambasadom Kraljevine Maroko u Beogradu organizovala seminar po imenu „Kako poslovati sa Marokom“. Na tom događaju su učestvovale brojne institucije, Marokanska agencija za razvoj investicija i izvoza (AMDIE), Marokanska agencija za obnovljive izvore energije (MASEN), Agencija za poljoprivredni razvoj (ADA), Razvojna agencija Srbije (RAS) kao i Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

To je bila dobra prilika za učesnike da steknu bolje razumevanje poslovne klime u obe zemlje i da shvate značaj podsticaja za investicije i napora za poboljšanje investicija i partnerstava.

Kao što ste rekli, preduzetništvo, u bilo kojoj zemlji, predstavlja srce ekonomskog i komercijalnog razvoja. Povoljna poslovna klima i odgovarajući okvir su potrebni kako za postojeća, tako i za nova poslovanja i države moraju da ih podrže u njihovim poduhvatima.

6. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Maroko, a šta uvozi iz Maroka?

U 2017. godini ukupna vrednost trgovine između Maroka i Srbije iznosila je 18.400.000 dolara. Srbija uvozi automobile, ribu, lekove i proizvode od gvožđa, a izvozi duvan, papir, pneumatske gume, kukuruz, električne kablove i druge mašine i opremu.

Treba napomenuti da se bilateralna trgovina utrostručila i da nastavlja da se povoljno razvija.

7. Već neko vreme se pregovara o relaciji Beograd-Kazablanka. Do koje faze su pregovori došli i koje će biti prednosti nove relacije?

Kao što znate, prošlog septembra Ministar turizma, vazdušnog saobraćaja, domaće radinosti i socijalne ekonomije posetio je Srbiju kako bi sa srpskim kolegom potpisao sporazum o uspostavljanju direktne avio linije iz Maroka za Srbiju. To je važan korak napred u ojačavanju bilateralnih odnosa. Takva direktna relacija bi svakako poboljšala trgovinu između naše dve zemlje i povećala turistički protok u oba smera.

U toku su pregovori sa svim uključenim stranama kako bi se pronašla najpogodnija formula za takvu direktnu relaciju. Sve što mogu da kažem jeste da je marokanska vlada dala ovom projektu najviši prioritet i da ponuđene opcije uključuju marokansku niskotarifnu kompaniju i partnerstvo sa stranim nacionalnim prevoznikom. Nadamo se da ćemo postići taj cilj 2019. godine.

8. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata – pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Moje gledište je da je priključenje Srbije Evropskoj uniji isplativo za obe strane. Srbija je ključ stabilnosti na Balkanu i ima važnu ulogu u ovom delu Evrope koji se suočava s brojnim izazovima. Evropskoj uniji je bitno da ima bezbedno okruženje. Stabilan Balkan je važan za stabilnu Evropu.

Poslednji izveštaj Evropske komisije je bio pozitivan i pokazuje da je Srbija napredovala, naročito na polju ekonomije, i da treba da održava isti tempo usaglašavanja sa kriterijumima članstva.

Srbija je postigla dobre ekonomske rezultate i ima ambiciozan plan reforme u toj oblasti. Mislim da je važno konsolidovati ta dostignuća i povećati napore za dostizanje funkcionalne tržišne ekonomije koja može da se nosi sa međunarodnom konkurencijom.

Proces pristupanja je dug i težak. Srbija ostvaruje političke, ekonomske i društvene reforme prvenstveno radi svojih građana i posvećena je tom procesu.

9. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Maroka na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Kultura i nauka su jedni od ključnih prioriteta marokanske diplomatije, saradnja sa Srbijom na tim poljima je veoma dobra. Kao što znate, Maroko je bio Počasni gost na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga na kojem su učestvovali marokanski pisci i pesnici poznati širom sveta. Prošlog februara Maroko je pozvao delegaciju iz Srbije da prisustvuje Međunarodnom sajmu knjiga i uredništva u Kazablanki kako bi podelili iskustva i istražili prilike za saradnju na ovom polju. Pored toga, Maroko svake godine dodeljuje 15 stipendija srpskim studentima koji žele da steknu akademsko obrazovanje na jednom od marokanskih univerziteta. Tu su i sporazumi o kulturnim programima koje su dve zemlje potpisale kako bi se unapredila saradnja na raznim poljima kao što su obrazovanje, nauka, tehnologija, omladina i sport.

10. Koliko zahteva za vize se godišnje podnese ambasadi Kraljevine Maroko u Beogradu? Da li je postupak komplikovan i koji su uslovi za dobijanje vize?

Vize su trenutno potrebne građanima Maroka i građanima Srbije. Dobijanje vize za Maroko je veoma lako i vreme obrade je relativno lako. Podnosilac zahteva prvo mora da zakaže sastanak i da na dan intervjua donese nekoliko dokumenata koje zahteva konzularno odeljenje ambasade kao što su pasoš, obrazac za podnošenje vize, slike, karte, rezervacija smeštaja itd...

11. Najvažniji državni praznik u vašoj kraljevini, Dan prestola, proslavljen je 30. jula. Na koji način je taj dan proslavljen u Beogradu?

Ambasada Kraljevine Maroko u Beogradu organizovala je zvanični prijem 30. jula 2018. godine u hotelu Metropol Palace kako bi proslavila Dan prestola. Taj dan označava 19. godišnjicu stupanja Njegovog veličanstva kralja Muhameda Šestog na aluitski presto.

Ova proslava predstavlja značajan događaj sa velikim simboličkim značenjem za celu marokansku naciju u smislu da odražava obnavljanje sporazuma lojalnosti između prestola i naroda, privrženost marokanskog naroda nacionalnim konstantama i posebno mesto koje monarhija zauzima u kolektivnom sećanju i srcima Marokanaca. To je takođe prilika da se jednom godišnje istaknu značajna dostignuća kraljevstva pod prosvećenim vođstvom Njegovog veličanstva kralja Muhameda Šestog, ali i izazovi koji predstoje.

Takođe je prilika da se isproba jedna od najboljih i najraznovrsnijih kuhinja na svetu, „Marokanska gastronomija“ sa bezbrojnim ukusima i bojama, posluša naša tradicionalna muzika i otkriju turistički potencijali.

Prijemu su prisustvovali visoki zvaničnici iz vlade i parlamenta Srbije, Njihova visočanstva princ i princeza Karađorđević, predstavnici industrijskih, akademskih i kulturnih zajednica, srpskog civilnog društva, kao i marokanske zajednice u Srbiji.

12. Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Kraljevina Maroko zauzima 65. mesto od 136 zemalja rangiranih prema turističkoj privlačnosti. Koliki je značaj turizma u marokanskoj ekonomiji i koliko ljudi je zaposleno u turizmu?

Sa doprinosom BDP-u od 8,1% i udelom od 7,1% u ukupnom zaposlenju u 2016. godini, turizam zauzima važno mesto u ekonomiji Maroka. Budućnost turizma u Maroku je svetla sudeći po dobrim rezultatima postignutim u 2017. godini. Maroko ima nekoliko povoljnih faktora koji su dobra osnova za razvoj, na primer politička stabilnost, novi razvoj infrastrukture i vazdušnog saobraćaja i pokušava da do 2020. godine dostigne cilj od 20 miliona dolazaka. Najnovije brojke pokazuju povećanje aktivnosti što se vidi po rastućim prilivima, povećanom broju noćenja u registrovanim smeštajima i izgradnji nove infrastrukture.

13. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Maroko, zemlja stara hiljadu godina, nudi neverovatnu raznolikost pejzaža, tradicija i naroda.

Pošto je jedna od najkonkurentnijih afričkih destinacija, Kraljevina je uspela da se probije do trećeg mesta, ispred nje su samo Južna Afrika i Republika Mauricijus, a nalazi se ispred svih drugih zemalja u regionu.

Sa bogatom istorijom Maroko ima nekoliko lokaliteta na UNESCO-ovoj listi svetske baštine uključujući između ostalog medine Fesa (1981) i Marakeša (1985), ksar Ait Benhadu (1987), istorijski grad Meknes (1996) i medinu Tetuana (1997), lokalitet Volubilisa (1997), medinu Esaure (2001), portugalski grad El-Žadida (2004) i Rabat, savremenu prestonicu (2012)...

Maroko udovoljava svim tipovima turista. Ljubitelji kulturnih tura će biti zadovoljni šetanjem u medinama gradova Kraljevine sa aromatičnim sokacima i bogatim muzejima. Maroko takođe nudi širok izbor sportskih aktivnosti kao što su vožnja četvorotočkaša u pustinji, penjanje na najviši vrh Severne Afrike, Mon Tubkal, koji se uzdiže do 4.167m, vodeni sportovi u zalivima Dakla ili Agadir, a možete i usavršiti svoj zamah na jednom od 40 terena za golf koji se nalaze širom zemlje.

Ljubitelji mora će takođe biti oduševljeni obalom koja se proteže više od 3.500km duž obala Atlantskog okeana i Sredozemnog mora i nudi posetiocima ogromnu raznolikost plaža i aktivnosti, a to je sve praćeno prvoklasnom turističkom infrastrukturom.

Bilo da je to usled dobrote ljudi, njihove velikodušnosti, pejzaža koji vam oduzima dah na planinama, u Sahari ili pored mora, ukusnog jela koje vas vodi kroz vreme i prostor, jedna stvar je zagarantovana; gde god da odete i šta god da radite u Maroku, sigurno ćete biti očarani jer je Maroko zaista gozba za čula.

14. Šta Vam se naročito dopada u Srbiji? Kako provodite slobodno vreme?

Srbija je prelepa zemlja sa veličanstvenom i izuzetno očuvanom prirodom. Fasciniran sam lepotom i impresivnim pejzažima, čistim vazduhom i neverovatnim kanjonima, jezerima i rekama. Takođe su me impresionirale značajne kulturološke i istorijske lokacije, manastiri i tvrđave, a očaran sam gostoprimstvom srpskog naroda, njihovom veselošću, dobrotom i toplotom.

Srbija je takođe poznata kao sportska nacija i nudi širok raspon sportskih aktivnosti i atrakcija. Stvarno uživam u tome i svaki put pokušavam da pronađem te aktivnosti. Na primer, prošlog vikenda sam posetio Staru planinu i bio sam oduševljen lepotom prirode. To je dobra prilika da se otkrije ogromni potencijal ekoturizma u Srbiji.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista