Početna > Izdanja > Broj 107 > Ambasador - Danska

NJ.E. Anders Kristijan Hogard, ambasador Danske u Srbiji

Danska

Danska, zvanično Kraljevina Danska, je država u severnoj Evropi i najmanja država Skandinavije. Deo je Evropske unije, a glavni grad je Kopenhagen. Sastoji se iz poluostrva Jiland i još 405 ostrva od kojih je 323 naseljeno, a najveća su Seland i Fin. Danska je uglavnom ravna. Najviša prirodna tačka je Melehej koja se nalazi na 170,86 metara nadmorske visine. Zime su blage, a leta sveža. Najznačajniji gradovi su prestonica, Kopenhagen (na Selandu), Arhus, Alborg (na Jilandu) i Odense (na Finu). Oranice, pašnjaci i travnjaci zauzimaju oko ¾ površine i zasejani su u prvom redu krmnim biljkama. Više od polovine izvozne vrednosti potiče od stočarstva. Izvozi se živa stoka, meso, maslac, jaja, sir, med i mleko. Razvijen je i ribolov. Privreda je vrlo sindikalizovana; više od 75% radne snage su članovi sindikata. Pravila o radu i plati većinom se dogovaraju između sindikata i poslodavaca, bez uplitanja države. Većina stanovništva je skandinavskog porekla, uz male grupe Inuita (sa Grenlanda), Farana, i imigranata. Pre nego što je bila nastanjena Skandinavcima, Danska je bila dom Keltima — što je potvrđeno otkrićima ritualnih močvarnih ubistava i sahrana. Najstarije dansko pismo potiče iz sedmog veka, kada je nastala i nova runska azbuka. Najstariji grad je Ribe koji datira iz 810. godine. Životni standard je vrlo visok, danska kruna je stabilna i vezana uz evro ali je ta valuta odbijena na referendumu 2000. godine. Službeni jezik je danski, mada mala grupa blizu nemačke granice govori i nemački. Proglašeni su za najsrećniju zemlju na svetu, a poznate Lego kocke proizvode se u mestu Bilund u Danskoj.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom ekselencijom gdinom Andersom Kristijanom Hogardom, ambasadorom Danske u Srbiji.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Hvala Vam na ovom intervjuu – Beograd je sjajan! Oduševljen sam atmosferom, a ljudi su prijateljski nastrojeni i prijatni. Hrana je zaista odlična i vreme je mnogo lepše nego u Danskoj.

Malo sam putovao po Srbiji, uglavnom zbog posla. Najviše me oduševljava njena raznolikost, od severa ka jugu, od istoka ka zapadu – od prostranih vojvođanskih ravnica do fascinantnih planinskih venaca na jugu. Ljudi iz svih krajeva uvek su spremni da vas ugoste, što je prava retkost i zaista predivna osobina.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

U Srbiju sam došao u septembru, dakle tu sam 7-8 meseci. Po struci sam advokat i zaista volim svoju profesiju, što potvrđuje i činjenica da imam dve master diplome – sa Univerziteta u Orhusu i sa Harvarda. Diplomatijom sam počeo da se bavim 1992. godine, pre skoro 30 godina!

Oduvek su me privlačile „egzotičnije“ destinacije, a u okviru danske ambasade bio sam u Rijadu, Moskvi i Islamabadu, kao i u Generalnom konzulatu u Sankt Peterburgu. Bio sam ambasador u Islamabadu, Teheranu, Zagrebu i konačno Beogradu. Drago mi je što sam bio na svim tim mestima jer me za njih vezuju lepe uspomene.

3. Tokom 2017. godine obeleženo je 100 godina od uspostavljanja diplomatskih veza između Beograda i Kopenhagena. Kakva je diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja trenutno, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi se ona poboljšala?

Čast mi je bila da učestvujem u nekim događajima koje je Ambasada organizovala prošle godine i da vidim odziv ljudi iz Srbije. Podsećanja radi – filmski festival u Beogradu bio je rasprodat, a filmski festivali u drugim gradovima odlično posećeni; u Srbiji su bile organizovane izložbe; jugoslovenski i danski arhivi su ostvarili saradnju; Srbiju je posetio profesor Per Jakobsen, osnivač Katedre za srpskohrvatski jezik i književnost na Univerzitetu u Kopenhagenu. Ove mnogobrojne aktivnosti ilustruju jaku vezu između naših dveju zemalja.

Najviše su me oduševila dva primera veze između naših zemalja. Prvi je slučaj doktora Vilhelma Melgarda koji se u Srbiju doselio tokom Prvog svetskog rata kao član danske medicinske misije. Kasnije se oženio i živeo u Nišu, gde je lečio lokalno stanovništvo i volontirao u sirotištu. Ono što je počelo kao formalna saradnja dveju zemalja završilo se ličnom odlukom ovog čoveka da postane deo lokalne zajednice. Velika danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk danas je veoma aktivna u Srbiji, a Danska takođe podržava razvoj na jugu Srbije, što pomaže održavanju dobrih odnosa.

Drugi primer je izgradnja Novog Beograda, koja je započeta tridesetih godina prošlog veka. Nekoliko velikih danskih kompanija dovele su svoje inženjere i buldožer, pomažući tako postavljanje temelja za proširenje Beograda. Ovo je odličan primer privredne saradnje koja i danas postoji zahvaljujući kompanijama kao što su NIRAS, COWI, Grundfos i Danfoss.

4. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Dansku, a šta uvozi iz nje?

Prema podacima iz 2016. godine, vrednost robe izvezene iz Danske u Srbiju bila je oko 122 miliona evra, dok je vrednost robe uvezene iz Srbije bila oko 52 miliona evra. Industrijske mašine i oprema, kao i delovi za mašine, predstavljaju robu s najvećom izvoznom i uvoznom vrednošću.

Što se tiče industrijskih grana, lokalna radna snaga veoma je obrazovana i osposobljena, pa verujem da se Srbija može specijalizovati u brojnim industrijskim granama – od automobilske i elektronske, preko prehrambene industrije i poljoprivrede, pa sve do ugostiteljstva. Kao što sam već rekao, Srbija je veoma raznolika pa ne postoji jedinstveno rešenje za sve. Ono što je idealno za Vojvodinu možda neće biti prikladno za južnu Srbiju, i obrnuto. Isti slučaj je i u Danskoj – svi veliki proizvođači preselili su se na Jiland. U Kopenhagenu su ostale uglavnom kompanije koje se bave uslužnim delatnostima i informacionim i komunikacionim tehnologijama.

Želeo bih da posebno da istaknem činjenicu da su obe naše zemlje male, pa moramo na pametan način brinuti o sebi i svom poslovanju. Danska je uvidela da ne može da se takmiči s velikim industrijskim proizvođačima i igračima, iako ih sama ima nekoliko – npr. Carlsberg i Novo Nordisk. Stoga, Danska mnogo ulaže u razvoj malih i srednjih preduzeća koja danas zapošljavaju 2/3 radno sposobnog stanovništva! Te kompanije su našle svoje niše kako bi izgradile i uspele da održe konkurentnost i smatram da je to pristup na koji bi Srbija trebalo da se ugleda.

5. Kada je reč o ulaganjima, kako investitori iz Danske vide srpsko tržište? Koliko danskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

U Srbiji posluje oko 40 danskih kompanija koje se razlikuju po veličini. Čini se da im je veoma dobro ovde – neke od njih, kao na primer Ergomade i Grundfos, proširuju svoje proizvodne kapacitete. Druge, kao recimo NIRAS i COWI, proširuju svoje timove.

Neke kompanije – Velux, Danfoss, Novo Nordisk – posluju u Srbiji već više od 20 godina. Mnoge od njih su najbolje u svom domenu, kao recimo Carlsberg i DSV Logistics and Shipment. U Srbiji zaista posluje pregršt danskih kompanija koje planiraju da tu i ostanu! Prema rečima naših kolega iz Trgovinskog odeljenja, mnoge kompanije žele da se pridruže svojim kolegama iz Danske u Srbiji, što je ohrabrujuće.

Da bismo im pružili bolju podršku i platformu za umrežavanje, Ambasada je pre dve godine osnovala Danski poslovni klub i drago nam je što mu se sve više kompanija pridružuje.

Kada govorimo o privlačenju danskih kompanija u Srbiju, neke od prednosti koje uvek ističemo jesu vredna i obrazovana radna snaga, podrška koju centralna vlast i lokalni organi pružaju investitorima, blizina Danske i činjenica da se nalazimo u istoj vremenskoj zoni, sličan mentalitet i poslovne sposobnosti, kao i različiti sporazumi o slobodnoj trgovini. Naravno, tu je i odnos cene i kvaliteta rada o kom se mnogo govori, ali ne bih rekao da je to presudno za investitore. Sve kompanije su tu na duže staze, te stoga moraju u obzir uzeti sve faktore.

S druge strane, često pominjemo i sveprisutnu birokratiju i procedure koje oduzimaju mnogo vremena, ali me raduje što Vlada aktivno radi na tome, kao i na digitalizaciji usluga. Kada to bude završeno, administracija će postati brža, jednostavnija i transparentnija.

6. U novembru 2017. godine predstavnici udruženja „Danski poljoprivrednici u inostranstvu“ (DFA) izrazili su zainteresovanost za proširenje svog poslovanja u Srbiji. Recite nam nešto više o tome.

To nije bila njihova prva poseta, a nadam se ni poslednja! Ova delegacija bila je najveća koju smo do sada imali prilike da ugostimo, a posetili su ne samo Srbiju, već i Bosnu i Hercegovinu. Delegaciju su činila privatna lica i kompanije, pri čemu neki od njih već posluju u Ukrajini i Rusiji, te su upoznati s tržištem Istočne Evrope.

Poljoprivredni potencijal Srbije je ogroman, baš kao što je slučaj i u Danskoj. Danci dobro žive od poljoprivrede, i to ne samo kao primarne industrije. Brojne kompanije su specijalizovane za projektovanje farmi svinja, rešenja za energetsku efikasnost koja su posebno osmišljena za farme, proizvodnju hrane za životinje, pružanje konsultantskih usluga u organskoj proizvodnji, itd. Sve je povezano – razvoj jednog segmenta za sobom povlači razvoj ostalih. Mnogo Danaca zaposleno je u poljoprivredi i povezanim industrijskim granama, pa bih i ljude iz Srbije podstakao da razmišljaju u tom pravcu. Ovde ima dosta plodnog zemljišta koje treba iskoristiti. Hrana je nešto što će nam uvek biti potrebno, pa verujem da ovo jeste industrija budućnosti.

Takođe bih želeo da pohvalim otvaranje prve digitalne farme u Srbiji. Nadam se da će ovu inicijativu prihvatiti poljoprivrednici i drugi potencijalni korisnici, te da će se ona u budućnosti dalje razvijati.

7. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju jačanja preduzetništva?

Saradnja naše ambasade s Vladom Srbije uvek je bila veoma dobra.

Kada govorimo o razvoju privrede i preduzetništva u Srbiji, Danska je u tom polju veoma aktivna.

U periodu od 2010. do 2016. godine, Danska i Danska agencija za međunarodni razvoj (DANIDA) intenzivno su radile na projektu razvoja voćarstva i sektora jagodičastog i bobičastog voća na jugu Srbije u saradnji s Ministarstvom Poljoprivrede Republike Srbije. Ovaj projekat je doprineo privrednom razvoju i zaposlenju u privatnom sektoru na jugu Srbije otvaranjem više od 800 radnih mesta, uglavnom za žene. Ovaj program se i dalje pominje kao odličan primer programa koji je pružio tehničku stručnost i savete, što je korisnicima omogućilo da dostignu nivo održivosti.

Veoma smo ponosni i na Program za lokalni ekonomski razvoj na Balkanu (LEDIB) – veliki projekat u okviru Danskog susedskog programa čiji je cilj podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u Južnoj Srbiji.

LEDIB, sa sedištem u Nišu, postao je dobro poznat brend u periodu između 2007. i 2012. godine, zahvaljujući ogromnoj tehničkoj pomoći i podršci koja je pružena malim i srednjim preduzećima, kao i javim institucijama.

Jedan od glavnih rezultata bila je „Kuća klastera“ – organizacija za klastere u blizini Niša. Kuća klastera i dalje daje savete u oblasti menadžmenta, obrazovanja i komunikacije, i sarađuje s klasterima u drugim delovima Srbije i na Balkanu.

8. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine.Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Još jedna veza između naših zemalja – Srbija je postala kandidat za ulazak u EU 2012. godine, kada je na čelu Saveta Evropske unije bila upravo Danska, koja Srbiju na tom putu podržava.

Pred Srbijom je dug put koji zapravo i nema kraj. Kada institucije i procedure postanu snažne i dobro utvrđene, treba takve i da ostanu – to ne sme da se uzme zdravo za gotovo. Danska je posebno zainteresovana za poglavlja 23 i 24 (u vezi s vladavinom prava i pravosuđem), poglavlje 27 (koje se tiče životne sredine) i poglavlje 15 (koje se bavi energijom). Ipak, sva ta poglavlja su u horizontali – što znači da se ne može napredovati u jednom, a zaostajati u drugom.

Ako treba da se odlučim za jednu konkretnu oblast, to bi svakako bila vladavina prava. Smatram da je ona od ključnog značaja za sve države koje teže članstvu u EU. Efikasno i transparentno pravosuđe, bez korupcije i nepotizma. To je osnov za sva ostala poglavlja i oblasti.

Želeo bih da pomenem još dve stvari. Jedna je sloboda medija – tema koja nam je veoma bliska, zbog čega podržavamo Fondaciju Slavko Ćuruvija. Još jedan stub uspešnog i demokratskog društva su slobodni i odgovorni mediji.

Druga stvar je dijalog između države, privatnog sektora, univerziteta, nevladinih organizacija i medija. To je nešto na čemu zaista insistiramo u Danskoj. Brojni su primeri javno-privatnih partnerstava – Zelena država (the State of Green) ili Zdravstvena zaštita u Danskoj (Healthcare Denmark), koje okupljaju kompanije, ministarstva, univerzitete i zajedno radne na unapređenju uslova u svojim oblastima.

9. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Danske na polju nauke, kulture i obrazovanja?

U Srbiji raste zainteresovanost za dansku kulturu i to me veoma raduje. Pokušavamo da je približimo građanima Srbije organizujući filmske festivale i izložbe, dovodeći džez muzičare i baletske trupe. Takođe sarađujemo s kolegama iz ostalih Nordijskih zemalja jer se naše vrednosti i stavovi prema životu poklapaju.

Veoma mi je drago što na Univerzitetu u Beogradu ima studenata danskog jezika! Neki do njih su odlično savladali jezik i Dansku vide kao drugu domovinu. To takođe doprinosi izgradnji pozitivnih odnosa između naših dveju zemalja.

10. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Kada pomisle na Dansku, ljudima uglavnom prvo na pamet padne Kopenhagen, što je potpuno opravdano. Prema godišnjoj analizi Mastercard Global Destination Cities Index, Kopenhagen se nalazi na listi najbrže rastućih turističkih destinacija u Evropi. Tokom 2016. godine u Danskoj je bilo zapanjujućih 51,5 miliona noćenja, što je za 5% više od odnosu na 2015. godinu.

Ako volite istoriju, a pre svega Vikinge, preporučujem da posetite Ribe i Roskilde. Ako vas zanima kultura, tu je Kopenhagen, kao i Orhus koji je bio Evropska prestonica kulture 2017. godine. Odense je rodni grad Hansa Kristijana Andersena, a u Kopenhagenu se nalazi čuvena statua Male sirene. Prelepe prirode ima svuda – od litica Mons Klint do prostranih ravnica Jilanda. Volimo prirodu koja nas okružuje i čuvamo je.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista