Početna > Izdanja > Broj 106 > Edukacija - Katarina Turčinović

Tamo gde su nam najveći strahovi, tu su nam najveći potencijali

Strah je emocija koja je direktno vezana za budućnost. Strah je jedan od najvažnijih izazova. Svako ljudsko biće mora da prođe kroz njega i mora da dođe do tačke razumevanja. To je proces sazrevanja. Strah se sastoji iz nepoznavanja sopstvenog bića. Manifestuje se na mnogo načina i vrlo je raznolik u svom ispoljavanju. Odgovori nisu spolja, već se oni nalaze duboko u nama.Kako razumeti i prihvatiti strah?

Lupanje srca, znojenje dlanova, pritisak u grudima, sušenje usana, ne znate šta da kažete, gde da krenete...Udahnite duboko i osvestite se, upravo ste uleteli u zamku zvanu strah. I šta sada? Koliko može dugo da traje? Da li se vidi izlaz?

Telo je poslalo poruku, tonus mišića je pojačan, stav tela je vidljiv spolja. O da, kreću misli, a poruke uma su nalik košmaru. Smenjuju se prošlost i budućnost. Um je linearan, vezuje događaje iz prošlosti, začinjene strašnim iskustvima koje smo čuli od drugih ili sami doživeli. Budućnost izgleda gotovo zastrašujuće.

Verujte svom umu kada vam pošalje poruku u sadašnjem trenutku („Pazi, kola!“), jer je to istinita poruka koju vam šalje. Onih 5 posto strahova čije poruke pratimo u sadašnjem trenutku čuvaju nam glavu i život.

Teška iskustva iz prošlosti koja nose emociju straha u budućnosti će, sa ove tačke gledišta, izgledati kao ružan san, jer um samo tako zna. Bilo šta nas može podsetiti na preživljenu traumu. Neke traume su jako bolne i važno ih je lečiti. Ukoliko ih zapustimo, one često preuzimaju kontrolu onda kada je važno da budemo sasvim svoji pred novim izazovom. Uostalom, ko vam je rekao da će se ponoviti? Strahovati nad budućim događajima je isto kao i planirati budućnost kakvu ne želimo. Setite se da se misli materijalizuju. Ali, vi ste tu da ih osvestite, prihvatite, razumete, i na kraju transformišete da vam služe, jer tamo gde su nam najveći strahovi, tu su nam i najveći potencijali.

Strah je emocija koja je direktno vezana za budućnost. Strah je jedan od najvažnijih izazova. Svako ljudsko biće mora da prođe kroz njega i mora da dođe do tačke razumevanja. To je proces sazrevanja. Strah se sastoji iz nepoznavanja sopstvenog bića. Manifestuje se na mnogo načina i vrlo je raznolik u svom ispoljavanju. Odgovori nisu spolja, već se oni nalaze duboko u nama.

Sam strah je nemoćan, ali mi verujemo u njega i tako mu dajemo moć. Samo ako smo spremni da mu „zađemo“ iza leđa tako što ćemo se suočiti sa sobom, možemo iznutra spoznati njegovu nemoć. Ništa se nikada ne rađa iz straha, ali on može da nas blokira tako da ne možemo istinski iskusiti lepotu, ljubav, radost. Ljubav rađa, ljubav stvara.

Dete se rađa bespomoćno, svi oko njega su veći i jači i ono ne može živeti bez tuđe pomoći. Dolazi sa iskustvom potpune sigurnosti koje je steklo u maminom stomaku. Od samog početka pokušava da se zaštiti, spava sa plišanim medom, sa upaljenim svetlom. Kako odrasta nastavlja da pravi psihološke plišane mede. U određenom periodu je to stvar potrebe, ali samo dok raste. Sazrevanjem počinje da uviđa šta sve to nosi sa sobom. Zrela osoba, posmatrajući svoje postupke, može da ustanovi da li su oni zasnovani na iskustvu ili strahu. Sve što je utemeljeno na strahu predstavlja blokadu koja nije korisna i koju treba transformisati. Strah sputava srce, a život prolazi. Osoba koja živi u strahu uvek drhti iznutra.

Kako prepoznati strah? Tako što uzaludno tražite od drugih da nešto urade za vas, a oni vam uporno kažu ne. To je mesto gde smo dužni da zastanemo, iskreno popričamo sa sobom i shvatimo šta nam zapravo treba. Kad spoznamo šta je to, setićemo se i šta treba da uradimo. Važno je znati stati i vrtlog negativnih misli prepoznati pre nego što nas preplave i potpuno preuzmu kontrolu nad našim bićem. To se ne može desiti odjednom i odmah. Potreba našeg bića da se vratimo sebi je velika i potrebno je vremena da se naše biće uveri da smo tu za sebe. Nekada je potrebno da samo 5 minuta posvetimo unutrašnjem dijalogu da bi naš um prihvatio ponudu da može i drugačije. Potpuno je u redu potražiti pomoć drugih, ali je važno znati šta nam je od njih potrebno. Ukoliko nam je potrebna pažnja, treba je zatražiti, a ne insistirati na njoj, jer će nas drugi odbiti i osećaćemo se još nesigurnije i slabije.

Budite nežni prema sebi i svom strahu. Kada ste sa voljenim osobama vreme nestaje jer ulazite u dubinu. Ako imate osećaj za lepo, dok gledate zalazak sunca ili slušate omiljenu muziku, sat odmah staje. Kazaljke se pomeraju, ali se vreme zaustavlja. Tajna nam je mnogo puta otkrivena. Život nam je otkriva. Život želi da uživamo, da volimo i učestvujemo u svemu što volimo. Tu nema mesta kajanju, jer što ste dublje sa onim što volite, sve ste dalje od površine. Setite se da je na površini strah. Sa dubinom i posvećenošću onom ili onome što volite, život postaje sve lepši i lepši. Uskladite se sa tim divnim iskustvom i neka ono postane vaše prebivalište. Strah se ne može savladati i ukloniti, već se može razumeti i prihvatiti.

Katarina Turčinović

Life & business coach


Berza

investicioni fondovi

kursna lista