Početna > Izdanja > Broj 101 > Ekskluzivno - Saxobank 101

Prošlost je nepredvidiva

Nedavno me je put odveo do jednog od meni omiljenih mesta za poslovanje: Rusije. Rusija je uvek bila srdačna prema Sakso banci i prema meni. Međutim, ovog puta sam osetio intenzivniji i značajniji osećaj tuge ili neverice nego inače.

To je bilo malo čudno, jer se ekonomski podaci u Rusiji poboljšavaju; rublja i tržište fiksnih prihoda u Rusiji su, zapravo, tokom poslednjih 18 meseci imali vrhunske rezultate.

Igor, moj kolega, bio je dovoljno ljubazan da mi kaže da jednostavno želim previše toga da shvatim. Međutim ne mogu da se otrgnem utisku da Rusiju posmatram kao enigmu: zemlja sa neverovatnim potencijalom i istorijom prepunom velikih umetnika, pisaca i naučnika, ali i zemlja izgrađena na močvarnom tlu korupcije.

Petar Veliki je uspeo da pretvori močvaru, na kojoj se Sankt Peterburg sada nalazi, u carstvo pomoću kombinacije reformi i tehnologije (brodarstva). Bio sam u potrazi za sličnim setom reformi tokom svake od mojih poseta Rusiji za poslednjih 10 godina.

Na kraju krajeva, i dalje sam fan, ali mislim da su tuga i apatija koje sam ovoga puta osetio, ukazale na moje snažno uverenje da će 2018. godina biti ili veliki uspeh ili propast i za Rusiju i za svetsku ekonomiju u celini.

Tehnologija će dovesti do promene paradigme ka elektrifikaciji, centralne banke će morati da napuste ciljane inflacije, a globalno tržište će najverovatnije biti pogođeno recesijom koju monetarna politika neće moći da razreši samo prostim štampanjem novca.

Recesija će doći kao iznenađenje, jer je opšta saglasnost i dalje da će doći do scenarija nazvanog „Zlatokosa“ (po kojem se ne naginje ekstremima).

U suštini, ulazimo u fazu u kojoj će povećani geopolitički rizici biti u vezi sa političkim greškama – kako u pogledu monetarne politike tako i u pogledu politike uopšte – što će nas dovesti do sveta potpuno nepripremljenog za promenu tehnološke paradigme. Efekti ove promene, i pozitivni i negativni, bitno će uticati ne samo na način kako živimo, već i na način kako analiziramo i razmišljamo o ekonomiji, podacima i nama samima.

Makroekonomski scenario i trgovanje

Globalna makroekonomska slika, izgleda, nije u mogućnosti da napusti dogmatski fokus ka inflaciji uprkos jasnim dokazima o revoluciji u uticaju tehnologije na smer inflacije (plus demografija, dug, regulativa i slično).

Sve ovo stvara velike greške u politici, kao što su kamatne stope u ekonomskom modelu skoro u potpunosti zasnovane na dugu i obnavljanju toka dugovanja...

Ovaj tok dugovanja sada opada, i to značajno. Da, sada moramo ponovo da se vratimo našem/mom omiljenom indikatoru: kreditnom impulsu.

Kreditni impuls ide ispred ekonomije za 9 do 12 meseci. Ovo je moguće videti na grafikonu posle prvog kvartala 2016. godine kada su se centralne banke u svetu uspaničile i podigle kreditni impuls sa minus 10 na plus 10. To je bio vetar u leđa koji smo doživeli u prvom i drugom kvartalu ove godine. Međutim, impuls je doživeo maksimum u prvom i drugom kvartalu 2017. godine, što znači da za 9 do 12 meseci kasnije možemo očekivati da će rast dostići najniži nivo, dakle u prvom ili drugom kvartalu 2018. godine.

U međuvremenu je najavljen pad kredita u opticaju putem kvantitativnog zaoštravanja.

Finansijski bilans Federalnih rezervi od 4 milijardi dolara će prestati da se širi, uz rezultat od 60% šanse za recesiju u narednih 12-18 meseci.

Kina menja ekonomski fokus: kvalitet pre kvantiteta i brzo okretanje električnim automobilima

Od 18. do 20. oktobra 2017. godine, u Pekingu će se održati 19. Nacionalni kongres Komunističke partije Kine. Ovo je pojedinačno najveći makroekonomski događaj ove godine, s obzirom na to da Kina ima direktan uticaj na svetsku ekonomiju 31% (Međunarodni monetarni fond) i indirektno predstavlja više od 50% investicionog i kreditnog impulsa.

Fokus kineskog ekonomskog plana biće više na kvalitetu nego na kvantitetu, a najvažnije društveno pitanje u Kini je zagađenje. Mislimo da je nedavni pritisak ka elektrifikaciji jedna od najvećih promena impulsa ka „zelenoj energiji“ koja je ikada napravljena.

Naredba o „manje zagađivanja“ na najvećem svetskom tržištu automobila stvoriće pustoš u automobilskoj industriji. To će takođe značajno uticati na potražnju nafte, gde transport predstavlja 56% ukupne potrošnje nafte.

Sve ovo direktno vodi do moje nove dugoročne prognoze: cene energije će biti smanjene na pola u narednih pet godina i verovatno tokom narednih 12 meseci – kada će na tržištima konačno doći do ovog masovnog makroekonomskog impulsa promene i njenog posledičnog uticaja na tražnju za naftom.

Sada procenjujem cenu na 20-25 USD/barel za WTI sirovu naftu. Da, ali to je do 2030. Ipak, verujte mi: sledeća godina je godina kada će se uticaj osetiti, posle IPO (inicijalne javne ponude) kompanije Saudi Aramco (koja, po mom mišljenju, održava gornju granicu proizvodnje na Bliskom istoku za sada).

Elektrifikacija automobila do 2020/2030. godine nije samo prečica za sređivanje posla oko zagađenja, nego se takođe poklapa sa pobudom Kine da bude svetski lider po pitanju tehnologije.

Predsednik Si Đinping će prihvatiti sporiji rast u zamenu za transformaciju od najvećeg svetskog tržišta rada do najvećeg svetskog tehnološkog pokretača u vreme najveće potražnje (Kina ima 1,2 milijarde potrošača i ima ukupno 4 milijardi ljudi unutar inicijative Jedan pojas, jedan put).

Zaključci

Primećujem da tržišta trenutno testiraju scenario u očekivanju pada dolara i predosećaju da je oktobar mesec sa najvećim rizikom za geopolitička pitanja. Međutim, ipak verujem da se tržište zanelo i po pitanju procene vrednosti i implicitne nestabilnosti tržišta.

Očekujem da će se podaci pogoršati, kao što kineski podaci to već pokazuju:

Po mom mišljenju, tržište je samo po sebi najveći rizik. Bilo koji jednodnevni skok koji prelazi 5-6%, pokrenuće sve algoritme za zaštitu tržišta koje je nemoguće zaštititi zbog nepostojanja održavalaca tržišta, percepcije o inteligenciji mašina koja nadmašuje ljudsku i lošeg razumevanja nizova distribucije verovatnoće koji ukazuju na visok nivo rizika.

Na kraju, posmatrajte smer zlata prema USD i globalnom riziku. Kao što je moj prijatelj Jesper Kristiansen nedavno istakao da grafikon zlata ukazuje na uspeh ili propast.

Za monetarnu politiku 2018. godina će predstavljati veliku promenu, jer funkcioniše bez resursa. Možda bi centralne banke u svetu morale da uzmu u obzir staru rusku poslovicu koja kaže da je prošlost nepredvidiva kako bi objasnile koliko su pogrešili prateći inflaciju umesto produktivnosti.

Autor: glavni ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Stin Jakobsen (Steen Jakobsen)

Berza

investicioni fondovi

kursna lista