Početna > Izdanja > Broj 101 > Edukacija - Margita Baštinac

Ko mi krade vreme?

Tema za razmišljanje (i delanje, svakako), koja mi se mesecima nameće, je gubljenje vremena. Iako sam za sebe odavno odabrala put stalnog učenja i poboljšavanja, bolje produktivnosti, efikasnosti i kao najvrednije – korisnosti za sebe i druge – uvek se pojavi još neki dobar autor ili anegdota koji me poteraju na novu analizu i nove promene.

Ovoga puta, to su bili Brajan Trejsi i Maršal Goldsmit koji su, zahvaljujući BBEE Forumu organizovanom u maju ove godine, bili u Beogradu. Iako su to dvojica najznačajnijih predavača iz oblasti biznisa i marketinga, zapravo su se sve vreme bavili ličnim razvojem pojedinca.

Podsetili su me na šalu koja me uvek uozbilji, a to je priča o drvoseči koji je krenuo u šumu da seče drva. Svojom sekirom prvog dana je isekao dvadeset stabala. Drugoga dana, žureći i još uvek pun snage, isekao je šesnaest stabala. Trećega dana, jedva deset. Četvrtog dana, umoran, sa istupelom sekirom, mučio se već oko drugog. Naišao je prijatelj i rekao mu da stane i da naoštri sekiru, a on mu je odbrusio kako nema vremena, jer mora da seče drva. Ljudi se često, oni koji vole da rade, ili oni koji misle da nešto moraju da rade, toliko zanesu da im se upravo ono što je najvažnije, učini da je gubljenje vremena. Odmor, na primer. Predah, zabava, druženje, šetnja, pa čak i podešavanje sopstvene opreme. I oštrenje sekire.

Postoje mnoga, zaista ozbiljna gubljenja vremena koja sebi ne bismo trebali da dozvolimo. Maršal Goldsmit, naučnički posvećeno, uradio je analizu na uzorku od 100.000 ljudi i utvrdio da 65% svog dragocenog života trošimo na dve stvari – na priču o tome koliko smo mi pametni i priču koliko su neki drugi ljudi glupi. Zastrašujuća brojka. Dve trećine svog vremena! Ograničenog vremena sopstvenih života.

Drugo njegovo istraživanje je takođe pokazalo zabrinjavajuć podatak – ogromno vreme trošimo na menjanje drugih ljudi, partnera, braće, sestara, roditelja, prijatelja. U finalu, to se uvek pokaže bezuspešnim poslom, te ako se nađete u toj situaciji, prisetite se da ne volite da gubite i radite jalove stvari. Iako znate, podsetiću vas da jedina osoba koju možemo da promenimo smo mi sami. Naravno, ako to želimo i na tome radimo.

Treći moćan kradljivac našeg vremena (i energije, svakako) jesu mediji, u prvom redu televizija i njihovi zabavni programi. Uspešni ljudi, prema istraživanju, gledaju tv manje od jednog sata dnevno, ciljano i informativno, dok je prosek gledanja raznih televizijskih programa čak šest sati dnevno. Slede ih društvene mreže, internet, komentari, prepucavanja... Kratkotrajna zadovoljenja što smo pametniji, finiji, vaspitaniji, jednom rečju bolji od drugih.

Ako, pak, želimo zaista da budemo vrhunski u onome što radimo, i naravno, tako i plaćeni, Trejsi nam savetuje da analiziramo svoj posao i da od svih poslova koje radimo, utvrdimo koji su oni koji nam donose najbolju zaradu, a ostale prepustimo drugima. Za njega je i to gubljenje vremena, a meni to predstavlja veliki izazov, jer često radim ono što se uopšte ne plaća i to mi donosi veliko zadovoljstvo. To doživljavam kao neku sekundarnu zaradu, ili zaradu na duge staze. Znam, nije popularno u današnje brzo vreme i za mnoge predstavlja luksuz.

Voren Bafet, jedan od tri najbogatija čoveka na svetu, kaže da za uspeh i veću produktivnost postoji jednostavno rešenje: „Naučite da kažete NE. I ponavljajte ne, ne, ne, što više puta dnevno.“ Po njegovom iskustvu, treba da kažemo NE svemu onome što nas odvraća od posla, od naših planova, ciljeva i želja, od naših stvarnih životnih prioriteta. Reći NE svemu onome što krade naše vreme i energiju i ometa nas. To mogu biti i naše misli i naše slabosti, unutrašnji dijalozi, svađe ili sanjarenja.

Svi, baš svi autori, predavači, uspešni poslovni ljudi, vrhunski motivatori, svi se slažu u jednom – nikada ne smemo prestati da učimo i da se menjamo, da budemo bolji. I ne samo bolji u poslu koji radimo, već bolji u svakom segmentu života. Ako zanemarimo zdravlje, odnose sa bližnjima, odnose sa svim ljudima koje srećemo, svoje mentalno zdravlje ili emotivno ispunjenje – ni najveći uspeh na poslu nam to neće nadoknaditi.

Ne postoji brži i bolji put od toga da odvojite vreme, sa papirom i olovkom i zapišete šta je vama najvažnije u vašem životu, ili u ovom periodu života, koji su vaši ciljevi i razmislite kako se oni uklapaju sa vašim uobičajenim, dosadašnjim ponašanjima. Šta treba da uradite, promenite, poboljšate? Kojih navika da se oslobodite, a koje da usvojite? Koje knjige da pročitate i koje autore da poslušate?

Pre dvadeset i pet godina, čitajući jednu knjigu Hozea Silve po šesti put, već sam se ljutila na njega jer insistira da tog trenutka dok čitam, ostavim knjigu, uzmem papir i olovku i zapišem svoje želje, a potom ih oročim i pretvorim u ciljeve. I konačno, poslušam ga. Uzela sam papir i olovku i zapisala želje, iznenadivši se jednom koja je izletela iz mene, koju nisam imala hrabrosti do tog trenutka ni sebi naglas da izgovorim. Toliko je ona bila velika i tada za mene nedostižna. I za manje od pet godina – ostvarena!

Ako želimo sebi dobro, onda moramo odvojiti vreme da naoštrimo sekiru.

Margita Baštinac

Silva metod

Berza

investicioni fondovi

kursna lista