Početna > Izdanja > Broj 101 > Edukacija - Dejan Jovović

Tehnički pregovori Srbije i misije MMF-a o povećanju plata i penzija krajem oktobra

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodio Džejms Ruf, posetila je Beograd u periodu od 13. do 19. septembra 2017. godine, radi otpočinjanja razgovora o budžetu za 2018. godinu i diskusije o napretku u realizaciji strukturnih reformi.

Pitanje koje najviše interesuje javnost je mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru.

Za sada je izvesno da će povećanja plata i penzija biti u 2018. godini, ali ne i koliko, što su potvrdili i ministar finansija i MMF. „Izvesno je da će biti povećanja plata i penzija. Ali treba da vidimo koliki je prostor za to povećanje, da to ostane u gabaritima učešća u BDP-u, kako je i planirano, i da se time praktično krene u novi porast koji će biti veći od startne pozicije u oktobru 2014, kada smo krenuli u reforme“, rekao je ministar finansija. On je naglasio da je moguće da će penzionerima biti isplaćena jednokratna pomoć do kraja godine.

Kada je u pitanju MMF, šef Kancelarije Fonda u Beogradu, Sebastijan Sosa, rekao je da u budžetu Srbije, prema dosadašnjim rezultatima, ima prostora za porast plata i penzija. Sosa je dodao da još uvek nije poznato koliko. Prema njegovim rečima, eventualno povećanje penzija i plata u javnom sektoru tek će biti razmatrano u okviru predstojećih razgovora o budžetu za 2018. godinu, i da će se to znati tek ako finansijski rezultati do kraja godine budu kao do sada.

Pojedini ekonomski stručnjaci takođe smatraju da u budžetu ima novca za povećanje plata. Prema njihovom mišljenju, povišice ne treba da budu veće od pet do šest odsto. Povećanje od deset odsto bi bilo iznad ekonomskih mogućnosti zemlje. Takav rast plata značio bi da u budućnosti neće biti dovoljno novca za investicije, a investicije su osnovni pokretač rasta privrede. Znatno povećanje plata može da bude politički motivisano ili podstaknuto socijalnim razlozima, ali ne bi imalo snažniji uticaj na privredni rast.

Tačan iznos plata i penzija i njihovo povećanje u 2018. biće poznati kada MMF dođe u poslednju reviziju aranžmana sa Srbijom, a to je 26. oktobra ove godine. Do sada su obavljeni tehnički razgovori sa MMF-om u kojima se pretreslo stanje u budžetu i pravili planovi za sledeću godinu. Tek u oktobru radiće se na konačnoj verziji budžeta za 2018. godinu.

Iako nacrt državne blagajne još nije skrojen, resorni ministri već dele povišice zaposlenima u javnom sektoru, a obećano je i smanjenje poreza na zarade. Kako se saznaje, razmatra se mogućnost povećanja neoporezivog dela zarade. Trenutno, on iznosi 11.790 dinara, a još nije poznato koliko će ovaj „poreski cenzus“ iznositi posle povećanja.

Predstavnici MMF-a pohvalili su napredak u poslovanju Rudarsko topioničarskog basena Bor i dodali da će pomoći u pronalaženju strateškog partnera. Džejms Ruf je izrazio posebno zadovoljstvo činjenicom što je u prilici da govori o potencijalnom benefitu za RTB, a ne o njegovim troškovima.

Delegacija MMF-a traži da EPS izradi novu sistematizaciju radnih mesta, kojom će broj zaposlenih biti smanjen do 700. Ni „Srbijagas“ nije ispoštovao rokove za preuzete obaveze u vezi sa pojednostavljenjem organizacione strukture kompanije, niti sa smanjenjem troškova poslovanja. Zbog toga su to glavne teme koje iritiraju MMF. Stručnjaci MMF-a smatraju da su EPS i „Srbijagas“ najvažniji za reformu javnog sektora, čije kašnjenje može da ugrozi celokupnu finansijsku konsolidaciju države. Kada su u pitanju javna preduzeća, rezultati su samo delimično ostvareni u odnosu na ono što je bio dogovor sa MMF-om.

Na kraju posete, šef misije MMF-a Ruf, izdao je sledeće saopštenje za štampu (IMF Press release no. 17/358, September 19, 2017):

„Ekonomska aktivnost nastavlja da raste, bez obzira na privremeno usporavanje u prvoj polovini godine, što je uglavnom bila posledica poremećaja u proizvodnji električne energije i negativnog uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju. Domaća potražnja nastavlja da beleži značajan rast, uz dalji oporavak privatne potrošnje i značajne strane direktne investicije. Bitno je da su uslovi na tržištu rada nastavili da se poboljšavaju i da je oko 120.000 novih radnih mesta otvoreno u 12 meseci zaključno sa junom. U ovim uslovima, po projekcijama MMF-a privredni rast će iznositi 2,3 procenta u 2017. godini i dostići će 3,5 procenta u 2018. godini.

Ekonomske politike i dalje treba da se fokusiraju na unapređenje odgovora ekonomije na strani ponude, kroz realizaciju reformi u cilju jačanja aktivnosti u privatnom sektoru. One obuhvataju unapređenje poslovne i investicione klime, efikasniju državnu upravu i državna preduzeća, kao i povećanje kvaliteta i kvantiteta javne infrastrukture.

Misija je započela razgovore sa srpskim vlastima o fiskalnoj politici za preostali deo 2017. i ključnim parametrima budžeta za 2018. godinu, koji će se privesti kraju tokom revizije aranžmana u oktobru. U uslovima i dalje značajno boljih fiskalnih rezultata od projektovanih u prvih sedam meseci 2017. godine, razgovori su se vodili i o potencijalnim načinima da se upotrebi dodatni fiskalni prostor, uključujući dodatne investicije u prioritetnim oblastima, racionalna povećanja penzija i plata u javnom sektoru, (smanjenje poreza na rad) i brže smanjenje duga. Ovi razgovori će se nastaviti tokom narednih nedelja“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Kompletna misija povodom osme i konačne revizije trogodišnjeg stand-by aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija sklopila sa MMF-om u februaru 2015.godine, planirana je za kraj oktobra i početak novembra ove godine.

Kako su prenele neke novinske agencije, ministar finansija je krajem septembra izjavio da će povećanje plata i penzija biti „značajno“ i da će krajem oktobra biti objavljene i konkretne cifre. „To je najteže pitanje i ono je već dugo na dnevnom redu. Plate i penzije vrlo pažljivo analiziramo i skoro nedelju dana smo sa MMF proveli računajući i blizu smo utvrđivanja parametara i prostora, kako u ovoj godini za možda jednokratne isplate, tako i u 2018. Godini.“ rekao je ministar.

Naglasio je da očekuje da će povećanja biti značajna i dodao da ne može sada da precizira ni procenat ni način raspodele, pošto će to biti predmet dopunskih razgovora i usaglašavanja.

Suficit u državnoj kasi u prvih osam meseci ove godine iznosio je 650 miliona evra. Pitanje je samo na koji način će biti potrošen taj višak i da li će sve otići na veće plate i penzije.

Prema pisanju pojedinih beogradskih medija krajem septembra, a na osnovu informacija iz vlade Srbije, plate zaposlenih u javnom sektoru biće povećane od 1. januara 2018. godine za 10 odsto, a penzije za pet odsto.Pre toga će svi penzioneri, oko 1,7 miliona, u novembru ove godine, dobiti jednokratnu pomoć od po 5.000 dinara, u istom iznosu kao i krajem prošle godine. Za jednokratnu pomoć penzionerima, vlada će morati da obezbedi nešto više od 8,5 milijardi dinara. Prve računice pokazuju da će pet odsto veće penzije doneti godišnji trošak srpskom budžetu od oko 25 milijardi dinara, dok će za plate biti potrebno dodatnih oko 40 milijardi dinara tokom 2018. godine. Međutim, s obzirom na to da će porast plata da dovede i do porasta obaveznih doprinosa koji se uplaćuju u budžet, konačan trošak za državnu kasu, kada je reč o zaradama u javnom sektoru, biće takođe oko 25 milijardi dinara.

Mediji navode da u vladi Srbije naglašavaju da se merama fiskalne konsolidacije došlo do viška novca u budžetu Srbije. Taj novac će biti iskorišćen upravo da se pomogne penzionerima koji su do sada podneli najveći teret štednje. Za penzije se danas iz budžeta izdvaja 37 odsto, što je rezultat povećanja zaposlenosti, dok je u iste svrhe pre nekoliko godina iz državne kase stizalo oko 57 odsto.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije izjavio je krajem septembra da postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. godini i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a. Ocenio je da bi najbolje ekonomsko rešenje, što se tiče penzija, bilo da se svima poveća za 2,5 odsto, a da se ostatak koristi na delimično vraćanje penzija onima od kojih je uzeto na početku fiskalne konsolidacije pre tri godine. Najbolje rešenje za plate u javnom sektoru jeste linearno povećanje svima za pet odsto. Istakao je da bi bilo ekonomski štetno da plate i penzije rastu iznad rasta BDP-a, jer time ne bi bio postignut privredni rast.

Fiskalni savet procenjuje da je fiskalna konsolidacija u užem smislu okončana, da rezultati postignuti u 2017. otvaraju prostor za oko 800 miliona evra, koji mogu da se potroše u 2018. godini a da se održi deficit od 0,5 odsto BDP-a. Najmanje pola iznosa od 800 miliona evra treba iskoristiti za privredni rast u 2018. godini, odnosnopovećanje javnih investicija i smanjenje poreza na zarade. Drugu polovinu treba iskoristiti za povećanje potrošnje, odnosno plata i penzija. Povećanje plata i penzija je moguće, jer će se ove godine umesto budžetskog deficita od 75 milijardi dinara najverovatnije ostvariti suficit od 20 milijardi dinara.

Srpska premijerka izjavila je da je prostor za rast plata i penzija nešto veći nego što to procenjuje Fiskalni savet. Najavila je da će vlada povodom sto dana rada vlade objaviti više detalja o tome sredinom oktobra.

Sada se ne pominje vraćanje „privremeno“ oduzetih penzija na raniji nivo, odnosno vraćanje razlike umanjenih penzija od 2014. godine. Zakon o privremenom smanjenju penzija, u trajanju od tri godine, oročen je do decembra ove godine. S obzirom na to da nezakonito oduzete penzije nisu vraćene na prethodni nivo, razne sadašnje izjave ne znače nikakvo povećanje plata i penzija, već samo pokušaj njihovog delimičnog vraćanja na raniji nivo.

Od očekivanja penzionera da će vlada do kraja ove godine ukinuti Zakon o privremenom umanjenju penzije i od 2018. godine krenuti sa usklađivanjem primanja prema rastu inflacije i BDP-a, za sada, nema ništa.Ako je budžet sada u dobrom stanju, kako tvrdi vlada, zakonski treba rešiti privremeno smanjenje penzija, koje je uvedeno jer je državna kasa bila prazna. Sada bi bilo korektno da se pravno taj problem reši, što je i zakonska obaveza države, ali i pitanje lične imovine penzionera.

Rast plata mora da prati rast BDP, a penzije moraju da rastu manje od plata.Ako se uzmu u obzir realni ekonomski parametri i dosadašnji rezultati (rast BDP-a od samo 1,2 odsto u prvom polugodištu) kao i nepovoljni privredni ambijent, rast BDP-a bi ove godine mogao da bude od 1,5 odsto do 2 odsto.

Da u budžetu Srbije ima novca za veće plate u javnom sektoru i penzije saglasni su ministar finansija, MMF, Fiskalni savet i ekonomisti. Ono oko čega još nema saglasnosti je koliko će to povećanje iznositi, a to će se znati krajem oktobra, kada misija MMF dođe u Beograd na pregovore u okviru osme završne revizije kreditnog aranžmana.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik i redovni član NDES

Berza

investicioni fondovi

kursna lista