Početna > Izdanja > Broj 1 > Poslovna misao - Druker

Piter Druker - otac savremenog menadžmenta

Piše - Dejan Nikolić

Prihvaćen kako od aktivnih menadžera tako i od teoretičara širom sveta, Piter Druker se proslavio kao prvi guru menadžmenta, iako on nikada nije voleo taj naziv. Sebe prvenstveno smatra piscem. Ne tvrdi da je izumeo menadžment ali, dopušta da je otkrio menadžment kao način života centralan za dobrobit društva i ekonomije. Sa objavljenih više od 30 knjiga tokom sedam decenija aktivnog rada, Druker je opšte prihvaćen kao otac modernog menadžmenta.

Život i karijera

Piter Ferdinand Druker rođen je 1909. godine u Beču, u uglednoj porodici i u detinjstvu je bio okružen intelektualnom elitom tog doba. Studije je započeo na Univerzitetu u Hamburgu ali je ubrzo prešao u Frankfurt gde je 1931. godine doktorirao na međunarodnom pravu.

Još kao student, u Frankfurtu radio je za novine General Anzeiger i napredovao do pozicije urednika za finansije. Njegov talenat za pisanje su prepoznale nacističke vlasti i ponuđen mu je posao u Ministarstvu informisanja. Zbog teksta koji je napisao protiv nacizma, 1933. godine je morao da izbegne u Englesku. Četiri godine kasnije, odlazi u SAD odakle izveštava za Financial Times (tada Financial News).

Njegova prva knjiga, “Kraj ekonomskog čoveka” (The End of Economic Man), izdata je 1939. godine. Godinu dana kasnije, postaje konsultant vladi SAD i privatnom biznisu sa akcentom na nemačku ekonomiju i spoljnu politiku. Od 1940-1942. godine predaje na Sara Lorens koledžu.
Ubrzo biva pozvan od strane potpredsednika General Motors-a da istraži tkivo moderne organizacije poslovanja i ispita šta menadžeri koji je sprovode u stvari rade. Iako Druker nije imao veliko iskustvo u vođenju posla u to vreme, njegove analize dovele su do objavljivanja rada “Koncept korporacije” (The Concept of Corporation), koji je naišao na mlak doček kritike, ali ga je potvrdio kao pisca menadžmenta.
Period od 1950 – 1972. godine, kada je bio profesor na Njujorškoj poslovnoj školi, bio je bogat pisanim radovima, predavanjima i savetovanjima. Postaje profesor i na Univerzitetu u Klermontu (koji će kasnije nositi njegovo ime) i Harvardu.

Druker je dobio odlikovanja Austrije i Japana kao i 22 počasna doktorata sa univerziteta iz Belgije, Japana, Španije, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD-a. Do svoje smrti 2005. godine, u 96. godini, živeo je u Klermonu, gradiću 60 kilometara istočno od Los Anđelesa. Iza sebe je ostavio četvoro dece, šestoro unučadi i preko 30 knjiga.

Krajnji efekat „Koncepta korporacije” bio je uspostavljanje menadžmenta kao discipline ističući sledeće:

  • društvenu i ekološku odgovornost organizacije
  • odnos individue sa organizacijom
  • ulogu top menadžmenta i procesa donošenja odluka
  • potrebu kontinualne obuke menadžera sa fokusom na sopstvenoj odgovornosti za svoj napredak
  • prirodu radnih odnosa
  • imperativi zajednice i odnosa sa kupcima

Interesantno je da su ove poruke pre američkih poslušali japanski industrijalci čiji je bum nastao u sledećoj dekadi.

Ključni radovi

Drukerovi radovi o menadžmentu fascinantni su kako po spektru tema koje pokriva tako i po jednostavnosti i jasnoći kojom ih predstavlja. Njegova rana dela značajno su doprinela uspostavljanju menadžment prakse kakvu poznajemo danas. Kasniji radovi uključuju kompleksnosti i izazove post-industrijskog perioda.

Kraj ekonomskog čoveka ( The End of Economic Man) – 1939. godina

Knjiga “Kraj ekonomskog čoveka” fokusira se na ekonomiju 30-ih godina prošlog veka i na uspon nacizma u predratnoj Nemačkoj. Druker je jedan od prvih autora koji je upozorio na nadolazeći holokaust, a u istoj knjizi je i predvideo Hitlerovo savezništvo sa Staljinom. Ovo mu je bila prva samostalna knjiga na engleskom jeziku. Kritičari tog vremena pisali su da je ovo delo zrak svetlosti u dobu haosa i mraka.

Tri godine kasnije, objavio je knjigu “Budućnost industrijskog čoveka” (The Future of Industrial Man) koja je predvidela Hitlerov poraz i upozoravala na posleratne izazove i opasnosti od planiranja ekonomije zasnovanog na ograničavanju sloboda. Knjiga je privukla veliku pažnju kritičara koji su joj zamerali da meša ekonomiju i društvene nauke. U biti, to je bila prva knjiga koja je zagovarala tezu da je svaka organizacija u isto vreme i ekonomski i društveni organ. Druker je ovde postavio temelje svojim radovima o menadžemntu i kompaniji Dženeral Motors kao organizaciji.


Knjiga „Menadžment u praksi” takođe identifikuje sedam zadataka menadžera sutrašnjice. On ili ona mora da:

  • upravljaju ciljevima (MBO – manage by objectives)
  • preuzimaju rizike i dozvoljavaju donošenje rizičnih odluka na nižim nivoima
  • budu sposobni da donose strateške odluke
  • budu sposobni da izgrade integrisani tim čiji članovi mogu da mere sopstveni učinak i rezultate u odnosu na postavljene ciljeve
  • mogu da iskomuniciraju informacije brzo i jasno, i motivišu zaposlene na taj način ta steknu njihovu posvećenost i dobrovoljno učešće u zadacima
  • mogu da sagledaju biznis kao celinu i integrišu svoju funkciju u isti
  • mogu da izgrade odnos između proizvoda i okruženja, da spozna šta je važno i šta treba uzimati u obzir


Koncept korporacije (The Concept of the Corporation) – 1946. godina

Kada je Dženeral Motors (GM) pozvao Drukera da piše o toj kompaniji, očekivala se oda uspešnosti ovom gigantu i njegovom menadžmentu. Rezultat je bio sasvim drugačiji. GM je omogućio Drukeru da proveri svoje koncepte navedene u knjizi “Budućnost industrijskog čoveka”, na primer, to da je organizacija u suštini društveni sistem koliko i ekonomski. “Koncept korporacije” stavlja znak pitanja na tezu da će ono što je uspevalo u prošlosti, imati isti rezultat i u budućnosti, u okruženju globalne konkurencije. Istakao je da organizacija mora da raste u uslovima menjanja društvenih vrednosti, automatizacije, povećanjem kvaliteta i uspona radnika sa znanjem.

Prema Drukeru, proizvodna traka je povećavala neefikasnost kompanije jer se proizvodnja odvijala brzinom najsporijeg u lancu. Radnici su demotivisani jer većina ne vidi krajnji proizvod svog rada, dok je incijativa potisnuta nizom provera, pravila i kontrola. Nivoi birokratije usporavaju proces donošenja odluka, prave tenziju među radnicima i ne doprinose uspostavljanju “samoupravne fabričke zajednice” (ovu frazu Druker koristi za dodatno motivisanu radnu snagu i nema nikakvih dodirnih tačaka sa konceptom samoupravljanja koji se začeo, u isto vreme, u SFRJ). Drukerov izveštaj je ukazao na dobrobiti decentralizacije operacija, što su ubrzo prihvatili i kritičari i druge organizacije.

Fundamentalna razlika između GM-ovih i Drukerovih stavova bila je u tome što je GM radnike posmatrao kao trošak ugrađen u proizvodnju profita, dok je Druker video ljude kao resurs koji će biti više u stanju da zadovolji prohteve kupaca ako bi bili više uključeni u sopstveni posao i radili ga sa zadovoljstvom. Takođe je kritikovao Alfreda Slouna, generalnog direktora zaslužnog za veliki uspeh GM-a, kako je vođstvo zamenio knjigom pravila.

Menadžment u praksi (The Practice of Management) – 1954. godina

Druga po redu Drukerova knjiga o menadžmentu, postavila ga je na pijedestal ove oblasti. Knjiga je postavila trendove u menadžmentu za sledećih nekoliko decenija. I danas je mnogi smatraju knjigom koja definiše menadžment kao disciplinu.
Druker ovde iznosi tezu da biznis postoji radi ispunjavanja samo jednog cilja, kreiranja kupca. Unutrašnja struktura, kontrolni procesi, organizacija i procedure ne održavaju biznis u životu, već kupac koji plaća i odlučuje šta je važno a šta ne.

Piter Druker u perspektivi

Kao veliki kritičar poslovnog obrazovnog sistema, Druker je sebe uvek ostavljao van uhodanih tokova edukacije. Za sebe je jednom rekao: “Ja sam uvek bio usamljenik. Najbolje radim kad radim sa strane. Tu sam najefikasniji. Ja bih bio užasan menadžer. Najgori. Posao u nekoj kompaniji bi me smorio do smrti. Uživam u tome što sam van sistema.”

Možda je bio van sistema ali sistem je definitivno bio uz njega. Konstatno je bio opisivan kao džentlmen starog kova, skroman i šarmantan koji nikada nije kritikovao uz negativizam već učtivo i konstruktivno.
Drukerovi raniji radovi nemaju više isti efekat kao na generacije 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ali to upravo glorifikuje njegov rad. Njegov način raznišljanja počeo je da preovladava u filozofiji i praksi savremenog menadžmenta. Ono što ostavlja utisak na savemenog čitaoca je snaga njegovih reči i jasnoća izraza. Treba imati u vidu da je u doba izdavanja „Koncepta korporacije“ i „Menadžmenta u praksi“, postojalo vrlo malo „čitljivih” knjiga o menadžmentu.

Za mnoge poslovne ljude Piter Druker je ostao doajen teorije o savremenom menadžmentu, i to ne zato što je pronašao neki novi koncept poput poslovnog reinženjeringa ili TQM-a, već zbog njegove retke sposobnosti da primeni zdrav razum u analizi izazova koji stoje pred menadžmentom.

Drukerizmi

O vođstvu:
Ne postoji zamena za vođstvo. Ali menadžment ne može da kreira vođe. On samo može da stvori uslove u kojima potencijalno vođstvo dobija ili gubi na kvalitetu. (Menadžment u praksi)

O menadžmentu:
Edukativna funkcija je ona koja izdvaja menadžment iznad svih ostalih. Doprinos koji menadžer mora da ostvari u svojoj funkciji je da drugima prenese viziju i mogućnost za ostvarenje ciljeva. Vizija i moralna odgovornost na kraju krajeva, definišu menadžera. (Menadžment u praksi)

U svojim odlukama menadžeri ne treba da pokušavaju da nađu prave odgovore već prava pitanja. Jer nema mnogo opasnijih i beskorisnijih stvari u menadžmentu od pravih odgovora na pogrešna pitanja. (Menadžment u praksi)

Biografija:

1909. Rođen
1927. Upisuje studije na hamburškom Univerzitetu
1931. Doktorira međunarodno pravo na Univerzitetu u Frankfurtu
1933. Seli se u London gde radi kao investicioni bankar
1937. Dolazi u SAD gde postaje investicioni savetnik i dopisnik Financial News-a
1939. Izdaje "Kraj ekonomskog čoveka"
1940. Postaje profesor na Sara Lorens koledžu i Benington koledžu u Vermontu.
1943. Osamnaesrt meseci intervjuiše menadžment u Dženeral Motors-u što kao rezultat daje objavljivanje „Koncepta korporacije“
1950. Postaje profesor menadžmenta na Graduate School of Business njujorškog univerziteta
1969. Izdaje "Doba diskontinuiteta" (The Age of Discontinuity)
1971. Postaje profesor u poslovnoj školi u Klermontu
1974. Izdaje knjigu "Menadžment: zadaci, odgovornosti, prakse" (Management: Tasks, Responsibilities, Practices)
1975. Postaje kolumnista Wall Street Journal-a
1990. Osniva fondaciju za neprofitni menadžment
1999. Izdaje knjigu "Izazovi za menadžment 21. veka" (Management Challenges for the 21st Century)
2002. Izdaje "Upravljanje u sledećem veku" (Managing in the Next Century)
2005. Umire u 96. godini

Berza

investicioni fondovi

kursna lista