homepage_name! > Izdanja > Broj 1 > Bezbrižnija starost

Bezbrižnija starost

Piše: Darko Milosavljević

Uplaćivanje sredstava u Dobrovoljni penzijski fond postaje neophodnost, nikako luksuz. Imajući u vidu visinu prosečne penzije u Srbiji, bez dodatne štednje, nije moguće ostvariti pristojne prihode u ’’trećem dobu’’.

Penzioneri u Srbiji trenutno preživljavaju zahvaljujući državnom penzijskom osiguranju koje su uplaćivali svakog meseca, tokom gotovo četiri decenije. Kao i u svim ekonomijama u tranziciji, ovaj vid materijalnog osiguranja u starosti sve je slabiji. U razvijenim zemljama postoje još obavezni i dobrovoljni privatni penzijski fondovi. Prvi se u našoj zemlji pominju tek u dalekim planovima, a drugima su postavljeni temelji i očekuje se da će početi da nadoknađuju slabosti državnog penzijskog osiguranja.

Trenutno postoji sedam Dobrovoljnih penzijskih fondova. Ovi fondovi su neophodni zbog neodrživosti postojećeg penzijskog sistema, starenja stanovništva, mogućnosti ostvarivanja dodatnih prihoda u starosti, a sa druge strane, to je još jedan korak u razvoju tržišta kapitala. Većina penzionera je nezadovoljna svojim primanjima. I zato zaposleni, naročito mladi, moraju da štede za dodatna primanja, koja će im dopunjavati državnu penziju.
Nekada davno, kada je nezaposlenost bila duplo manja nego danas i kada je broj penzionera bio znatno manji od broja zaposlenih, penzije su bile jedva nešto niže od plata. Danas, je situacija znatno gora i državna penzija postaje, ako već nije, socijalna kategorija.


Svaki član Dobrovoljnog penzijskog fonda može dnevno da prati stanje na svom računu, zatim kako se kreće vrednost investicione jedinice i da prema sopstvenoj proceni povećava ili smanjuje uplate.


Ukoliko na vreme shvatite da je ovakav vid dugoročne štednje neophodnost, a ne luksuz, i da bez toga nije moguće ostvariti pristojne prihode u ’’trećem dobu’’ možete pristupiti izboru Dobrovoljnog penzijskog fonda. Potrebno je da se dobro raspitate o poslovanju i uslovima koje svaki fond nudi (kolika je naknada, koliki su prinosi fonda, kolika je imovina fonda, koliko dugo posluju, ko im je portfolio menadžer i slično). „Nakon što odabere Fond, član bira koliko novca i kojom dinamikom će uplaćivati. Ono što bih naglasila kao veliku prednost dobrovoljnih penzijskih fondova je potpuna fleksibilnost u pogledu visine doprinosa i dinamike uplaćivanja istih. Odluka koliko novca će uplaćivatiivati i kojom dinamikom će to činiti (mesečnom, polumesečnom ili višemesečnom) je u potpunosti na članu fonda, s tim što svaki fond određuje minimum za jednokratnu uplatu (uglavnom oko 1.000 dinara). Manji i češći dopinosi u dužem, višegodišnjem periodu su glavna zamisao dobrovoljnog penzijskog fonda, jer time pozitivni efekti prinosa na prinos dolaze najviše do izražaja“ - podseća Nataša Marjanović, direktor Delta Generali Dobrovoljnog penzijskog fonda.

Kontrola fondova

Ako član prestane da uplaćuje doprinose u dobrovoljni penzijski fond, članstvo ne prestaje i on će i u tom slučaju moći da nakon navršene 53 godine života raspolaže svojim akumuliranim sredstvima.

Da bi ulog bio što sigurniji, Zakon o penzijskim fondovima strogo propisuje kako se sredstva budućih penzionera mogu investirati. To su najčešće hartije od vrednosti prve kategorije sa najmanjim rizikom : obveznice koje emituje država i Narodna banka Srbije, hartije od vrednosti međunarodnih finansijskih organizacija. Kapital može da se uloži i u nekretnine, ali najviše 15%, akcije na berzi, novčane depozite itd. O investiranju odlučuje Društvo za upravljanje penzionim fondovima. Sve poteze Društva nadzire Narodna banka Srbije i “kastodi” banka kod koje fond ima račun. Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora Sektora za nadzor društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima (DUDPF) upozorava da Narodna Banka Srbije ne može da donosi odluke u ime menadžmenta DUDPF, i da garantuje da Dobrovoljni penzijski fond ili društvo koje njime upravlja neće propasti. „Da bi neko osnovao Društvo za upravljanje DPF mora da zadovolji stroge kriterijume. NBS takođe procenjuje kompetentnost rukovodstva: poslovni ugled (ne procenjuje se da li neko ima lošu reputaciju, nego je potrebno dokazati da to lice ima dobru poslovnu reputaciju), iskustvo na poslovima investiranja, na berzi, u brokersko - dilerskim društvima, u trgovanju hartijama od vrednosti i sl. NBS blagovremeno identifikuje i procenjuje rizike koje društvo preduzima. Ukoliko je potrebno, NBS blagovremeno identifikuje i procenjuje rizike koje društvo preuzima. Ukoliko je potrebno, NBS preduzima i određene mere : od konsultacija sa menadžmentom društva, preko nalaganja korektivnih mera, pa sve do oduzimanja dozvole za rad članu uprave ili društvu za upravljanje ukoliko neodgovorno i neadekvatno posluju“ - kaže Vukojičić.

RAČUNICA
Ukoliko bi neko uplaćivao 20 godina, svakog meseca po 3.000 dinara, pod uslovom da prinos na godišnjem nivou bude 8,50%, uz stopu ulazne naknade od 3%, on bi nakon navršenih 53 godine, narednih 20 godina mogao svakog meseca da dobija iznos od oko 15.000 dinara. Ukoliko bi pod istim uslovima prinos na godišnjem nivou bio 2%, u tom slučaju bi dodatna penzija mesečno iznosila oko 4.400 dinara.

Dosadašnja iskustva

Nestabilna politička situacija u Srbiji ne pogoduje gotovo nikome, pa ni tržištu kapitala, a samim tim ni dobrovoljnim penzijskim fondovima, ipak kako se štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima meri desetinama godina teško je očekivati da u tako dugom periodu ne dođe do određenih oscilacija koja ne idu na ruku poslovnoj klimi, ali time sigurnost ulaganja u penzijski fond nikako nije narušena. „Kada je reč o hartijama od vrednosti, trenutno se trguje obveznicama stare devizne štednje, zapisima trezora (koje nemaju atraktivne stope prinosa), kao i akcijama na Beogradskoj berzi. Ono što nedostaje tržištu kapitala u Srbiji jesu dužničke hartije od vrednosti. Mi možemo naravno, između ostalog, ulagati i do 10% kapitala u inostranstvu (samo u zemlje OECD-a i EU), ali strogi kriterijumi koje propisuje NBS za ulaganje u hartije izdavalaca iz inostranstva po pravilu znače da hartije tih izdavalaca nose manje prinose, dok sa druge strane, postoji i rizik promene kursa“ – kaže Nataša Marjanović.

Imajući u vidu sve poteškoće sa kojima se susreću Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji, za razliku od fondova u inostranstvu, situacija i nije toliko loša. „Generalno protekla godina je bila uspešna za Dobrovoljne penzijske fondove, ali u isto vreme i teška. Regulatorni okvir je kompletan, ojačane su infrastrukture fondova, međutim, kretanja na tržištu su jako nepovoljna: od maja 2007. godine berza je u konstantnom padu, pojavljuje se rizik za rizikom, prvenstveno neekonomski – izbori, politička situacija u zemlji. I pored loših faktora, dobro je da su neki građani i poslodavci prepoznali potrebu da štede za starost. Naravno, prinos penzijskog fonda treba razlikovati od prinosa svakog člana ponaosob. Koliko neko ima na individualnom računu zavisi najviše od toga kada je uplaćivao i koliko je uplaćivao“ – ocenjuje Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora Sektora za nadzor društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima NBS.

I pored rizika poslovanja koji postoji svuda u svetu, a naročito u Srbiji, Dobrovoljni penzijski fondovi su dosta dobro zaštićeni. Njihova imovina je odvojena od imovine društva koje upravlja tim fondom. Ukoliko se nad društvom za upravljanje pokrene stečajni postupak, imovina penzijskog fonda ne može postati predmet prinudnog izvršenja, niti zaloge. I na kraju, najvažnije je to što fondovi posluju na transparentan način, što je država omogućila poreske olakšice, a poslodavci uplate u fondove počinju da posmatraju kao komparativnu prednost na tržištu rada. U ovakvoj situaciji finansijska edukacija građana postaje ključni faktor stabilnog razvoja dobrovoljnih penzijskih fondova.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!