Rođen je 11. maja 1904. godine u mestu Figeras, u Kataloniji. Njegov otac je bio javni beležnik i ateista, dok mu je majka bila katolikinja. Ime Salvador je nosio i njegov stariji brat koji je umro devet meseci pre umetnikovog rođenja.Sve do rođenja njegove sestre Ana Marije, Salvador je bio jedino dete u porodici. Zbog gradskog društva i vaspitanja koje je stekao od oca, uglednog notara, kod Dalija se javila želja za sigurnošću i disciplinom, što mu je kasnije bilo veoma važno u životu. Kada je imao pet godina, Dalija su roditelji odveli na grob brata i rekli su mu da je on njegova reinkarnacija, u šta je Dali ceo život verovao.

Godine 1921. Dalijeva majka umire od raka dojke, a njegov otac, nakon smrti supruge, ženi se njenom sestrom. Šesnaestogodišnji Dali nikada nije preboleo majčinu smrt, alinije imao ništa protiv očevog drugog braka, nasuprot mišljenu mnogih.

Već sa šesnaest godina, Dali je napisao u svom dnevniku: ,,Biću genije i ceo svet će mi se diviti. Možda ću biti precenjen i loše shvaćen, ali biću veličanstveni genije, u to sam siguran.”

Godine 1922. Dali se seli u Madrid, gde pohađa školu lepih umetnosti San Fernando. U to vreme Dali je već važio za ekscentrika, noseći dugu kosu i zulufe, kapute, čarape i pantalone po modi koja je bila aktuelna sto godina ranije! Ali, njegove slike, na kojima je eksperimentisao sa Kubizmom, na njega su skretale najviše pažnje.

Salvador Dali je imao izuzetno visoko mišljenje o sebi, zbog čega je bio izbačen sa Akademije 1926. Naime, Dali je podstakao studentske demonstracije protiv osrednjih profesora, kakvi su, prema njegovim rečima, bili profesori na Akademiji. Ovo se odigralo malo pre poslednjih ispita koje je odbio da polaže jer je smatrao da nijedan profesor nije bio kompetentan da ga ispita. Povukao se u Kodakueš, gde je dokazao svoju umetničku genijalnost slikom „Košara sa hlebom“, koja se smatra vrhuncem Dalijevog realizma. Tada je počeo da razvija sopstveni stil koji se odlikovao mnoštvom seksualnih simbola. Iako su dela zasnovana na ovoj tematici bila šokantna, neki bi rekli skandalozna, kritičari su njegov rad prihvatili sa oduševljenjem.

Među prvima je uveo holografiju u umetnost. Mnoga njegova dela sadrže optičke iluzije.

Godine 1925.Dali održava svoju prvu samostalnu izložbu u Barseloni.

Dali se 1926. godine seli u Pariz, gde je upoznao Pabla Pikasa. Pikaso je imao snažan uticaj na njegova dela, a vremenom je Dali razvio sopstveni stil. Tada je naslikao delo „Venera i kupidon“, koje pripada kubizmu. Pored kubizma, eksperimentisao je i sa impresionizmom, poentilizmom, futurizmom i fovizmom.

.

Imao je brkove po ugledu na španskog slikara Dijega Velaskeza. Daliju su brkovi služili kao antene za komunikaciju sa vanzemaljcima.

Sarađivao je sa Voltom Diznijem i sa legendarnim režiserom Alfredom Hičkokom na filmu „Začarana“. Sa prijateljem i rediteljem LuisomBunjuelom ostvario je uspešnu saradnju na avangardnim filmovima „Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“. Posebno je značajan „Andaluzijski pas“, u kome je Dali glumio. Film je podigao mnogo prašine zbog svoje ekstravagantnosti koja se ogledala, pre svega, u uvodnoj sceni filma. U njoj se vidi kako glumac mladoj devojci reže oko britvom. Ova scena jedna je od najšokantnijih u istoriji kinematografije. Bez obzira na sve, film je ostvario ogroman uspeh kod publike.

Najpoznatiju sliku „Upornost sećanja“ Dali je naslikao 1931.godine. Ova slika poznata je i pod imenom „Mekani satovi”. Prihvaćena interpretacija ovog dela je da satovi negiraju pretpostavku da je vreme fiksno i determinističko, što potvrđuju i prizori sa slike, kao što su mravi i muva koji izjedaju neke od satova. Ovaj period obeležila je velika uznemirenost nadrealista zbog Dalijevih izuma jer se on počeo smatrati pravim nadrealistom, a nadrealizam je počeo izjednačavati sa sobom, što je potvrdio izjavom: „Nadrealizam se već sada izjednačava sa Dalijem. Za sve se govori da je dalijevsko...mekoća, ukrasi koji se rasipaju, lepljivost, biološka razgradnja i truljenje, mistična svetlost koju je u slikarstvu otkrio La Nain – isto je dalijevska. Pariški hleb više nije pariški. Bio je to moj hleb, Dalijev hleb, Salvadorov hleb.“

Po dolasku Franciska Franka na vlast posle španskog građanskog rata , Salvador Dali biva izbačen iz nadrealističke grupe zbog pružanja podrške Hitlerovom fašističkom režimu. Na ovakav razvoj događaja Dali je imao šokantan odgovor: ,,Ja sam nadrealizam!"

Godine 1929. Dali je sreo svoju muzu, inspiraciju, i buduću ženu Galu, rođenu Helena Dmitrievna Deluvina Diakonova, Ruskinju, emigrantkinju, stariju od njega nekih desetak godina, koja je tada bila udata za nadrealističkog pesnika Pola Elijara. Upoznali su se kada je njemu bilo 26 godina. Ona je prepoznala njegov veliki talenat i osetila umetničku dušu, a zatim odlučila da da sve od sebe kako bi ostvarila potpuni potencijal tih dveju jednakosti.

Kada su se venčali Dali je bio samo još jedan siromašan i neznani umetnik. Slikao je i crtao po svemu što je video, a njegova umetnost bila je haotična. Tek po dolasku Gale u njegov život nastupila je disciplina i stremljenje ka stvarnom slikarstvu, ali i drugim oblicima prave umetnosti.

Godine 1939. oni odlaze u Ameriku, u potragu za slavom. Dali se odmah dopao Amerikancima. Bio je pravi šoumen. On i Gala bili su savršen par ekscentrika posmatran kroz prizmu šire publike. Priređivali su maskenbale koji su opčinjavali Holivud.

Njegove slike počinju da se prodaju tek 1943, kada su mu bogati bračni par iz Kolorada, Rejnold i ElenorMors, videvši na izložbi njegova dela, postali doživotni pokrovitelji. Od tada cene njegovih slika rastu. Salvador Dali penje se nasam vrh i njegovo ime uskoro postaje veće od svih njegovih savremenika. Gala je bila ključni element njegovog uspeha. Bila je vodilja, stub oslonac, a po Dalijevom mišljenju – njegova kraljica. Kako je i sama govorila, ona je vodila računa o životu, a on se starao o umetnosti. Prodavanje slika, računi, novac, ugovori, sve je ono što Dali nije umeo. To je radila Gala – pod stalnim pritiskom njegove slave živela je i brinula o svemu. On je bio potpuno nesposoban za stvarni svet, nije znao vrednost novca, i nije razlikovao valute. Jedna anegdota govori o tome kako je taksisti platio sto dolara umesto deset, ne znajući uopšte koliko je to.

Dali je Gali kupio zamak Pubol, u kom će kasnije biti sahranjena.

Kriza u braku nastaje kada Gala najednom u tamnoj senci svog muža stiče reputaciju žene sa kojom se ne treba šaliti, žene uvek spremne za sukob. Stara požuda prema mlađim muškarcima ponovo se javlja i ona započinje svoje afere, koje Daliju nisu smetale.Njihov odnos vrtoglavo se menja, i pod mračnom piramidom slave zajedno i bespovratno odlaze u pervertirane stvarnosti. Dali i Gala sa maskenbala prelaze na priređivanje orgija.

Vraćaju se u Španiju, pod izgovorom da je Dali izgubio inspiraciju, da ne može da stvara i da mu treba dom. U jednom selu kupuju malu kuću misleći kako će se povući od sveta i ponovo uspostaviti staru ljubav punu umetnosti i razumevanja. Međutim, to se pokazalo kao greška. Gala je želela samoću i mir, zadovoljstvo i užitak, a Dali pažnju i život u svetlu svoje slave.

Tokom jednog boravka u Parizu 1965. Godine, Salvador Dali se i sam upušta u aferu sa tada čuvenom manekenkom Amandom Lir, sa kojom provodi narednih petnaest godina života.Gala je prihvatila Amandu i jedno vreme njih troje putovali su zajedno i šokirali javnost svojom pojavom. Konačno, Gala tražiod Dalija da joj kupi obećanu vilu u Pubolu i da je ostavi na miru. On je održao reč i Gala zauvek odlazi.

Njen odlazak pogodio je Dalija više nego što je to isprva pokazao. Ostao je sa Amandom, ali je i dalje idealizovao svoju kraljicu. Ona je za njega uvek ostala nedostižna boginja, majka i vodilja, spas i utočište. Zabranila mu je posete i rekla da može da dolazi samo kada dobije pismeni poziv, na šta je on pristao. Jedini stub koji ga je držao najednom se izmakao.

Sa sedamdeset godina oboleva od Parkinsonove bolesti, koja utiče na njegovo slikanje. Kada je Gala to čula bila je ljuta. Govorila je za njega da je beskoristan, da ne treba da postoji ako ne slika. Postala je gramziva i uplašena za svoju budućnost i u Daliju, pored sve ljubavi koju su nekada delili, videla je izvor novca. Gala nekoliko godina kasnije umire i Dali se uskoro sasvim povlači u sebe i ne napušta tamne prostorije svog zamka. Odbijao je da pije vodu i time umalo dozvao smrt. Njegovo ponašanje protumačeno je kao pokušaj samoubistva i pojavile su se glasine da je već dva puta pokušao da se ubije. U dvorcu izbija požar i Dalija ponovo jedva spašavaju. Pet meseci ostaje u bolnici, a u posetu mu dolazi čak i španski kralj Huan Karlos.

Poslednje godine svog života Dali provodi u depresiji, u svom muzeju. Godine 1988. zbog naglog slabljenja srca ponovo se vraća u bolnicu. Umire 23. januara 1989. godine, a nakon smrti sva svoja dela i bogatstvo ostavio je Španiji. Sahranjen je u svom muzeju u Figerasu.