Markus Bakingam, kog mnogi smatraju jednim od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti produktivnosti zaposlenih i rešenja u sferi vođenja i upravljanja, godinama je intervjuisao hiljade zaposlenih u svim fazama karijere. On tvrdi da kompanije koje prvenstveno rade na razvijanju aduta zaposlenih, umesto na čistom poboljšanju onoga u čemu su slabi, mogu značajno povećati efikasnost, istovremeno ostavljajući prostora za maksimalan lični razvoj i uspeh. Bakingam svoja mišljenja iznosi u četiri bestselera: First, Break All the Rules (Za početak, odbacite sva pravila) (koautor Kurt Kofman, Simon & Schuster, 1999); Now, Discover Your Strengths (A sada, otkrijte svoje adute) (koautor Donald O. Klifton, The Free Press, 2001); The One Thing You Need to Know (Jedna stvar koju morate znati) (The Free Press, 2005) i Go Put Your Strengths To Work (Iskoristite svoje adute) (The Free Press, 2007).

Ova knjiga je pokrenula konsultantsku praksu odeljenja ljudskih resursa kompanije Gallup. Uvođenjem njihovih centralnih organizacionih veština sprovođenja anketa i analize podataka na radna mesta, nastala je knjiga o poslovanju koja nudi značajan uvid u različite vrste ljudi. Kompanija Gallup anketirala je milione radnika, definisala uspeh poslovnih jedinica na osnovu merljivih rezultata, a zatim obavila kvalitativne intervjue kako bi dodatno utvrdila šta najbolji menadžeri rade drugačije. Ako ste menadžer, razumevanjem rezultata ovih ispitivanja postaćete bolji u svom poslu; ako ste direktor, umećete bolje da izaberete menadžere; ukoliko ste radnik, bićete zadovoljniji jer ćete znati kakvog menadžera treba da tražite. Prema tome, ovo je knjiga za sve one koji rade s ljudima.

Kad smo bili deca, učili su nas da ćemo biti uspešniji ako radimo na onome što nam ne ide dobro. Međutim, kroz obimne ankete i detaljne intervjue sa najboljim menadžerima, Bakingam tvrdi da ćemo više postići ukoliko se usredsredimo na svoje adute.

Rečima „odbacite sva pravila“ iz naslova knjige autori se bave u uvodnom poglavlju: „Najbolji menadžeri na svetu nemaju mnogo toga zajedničkog. Oni su različitog pola, rase i uzrasta. Njihovi stilovi upravljanja veoma su različiti i imaju različite ciljeve. Međutim, uprkos razlikama, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu: pre nego što bilo šta urade, oni odbace sva konvencionalna pravila. Oni ne veruju da osoba može postići sve što poželi. Ne pokušavaju da pomognu osobi da prevaziđe svoje slabosti. Neprestano zanemaruju takozvano „zlatno pravilo“. A desi se i da među zaposlenima imaju miljenike.“

U drugom poglavlju, autor navodi dvanaest pitanja koje smatra „merilima prednosti na radnom mestu“, i ona glase: 1. Da li znam šta se od mene očekuje na poslu? 2. Da li su mi dostupni materijali i oprema potrebni za pravilno obavljanje posla? 3. Da li na poslu svakodnevno imam priliku da radim ono u čemu sam najbolji? 4. Da li sam u poslednjih sedam dana dobio pohvalu ili priznanje za dobro obavljen posao? 5. Da li je mom nadređenom ili nekome od kolega stalo do mene kao osobe? 6. Da li neko na poslu podstiče moj razvoj? 7. Da li se na poslu moje mišljenje uzima u obzir? 8. Da li misija/svrha kompanije u kojoj radim čine da se osećam kao da je moj posao važan? 9. Da li je mojim kolegama stalo do kvaliteta pri obavljanju posla? 10. Da li na poslu imam najboljeg prijatelja? 11. Da li je u poslednjih šest meseci neko na poslu razgovarao sa mnom o mom napretku? 12. Da li sam protekle godine na poslu imao prilike da učim i da se razvijam?

Od ovih 12, najbolji menadžeri usredsređeni su na prvih šest pitanja. Ova pitanja usko su povezana sa poslovnim rezultatima kompanije, poslovne jedinice, kao i pojedinca. U drugom poglavlju autor takođe navodi četiri ključne osobine odličnih menadžera: 1. Kada biraju zaposlene, to rade na osnovu talenta, a ne samo iskustva, inteligencije ili odlučnosti. 2. Kada postavljaju očekivanja, definišu željene ciljeve, a ne željene korake. 3. Kada nekoga motivišu, usredsređeni su na njihove adute, a ne slabosti. 4. Kada nekome pomažu u razvoju, trude se da pronađu pravo mesto za njega, umesto da ga samo pomere za jedan korak na lestvici.

Kroz čitavu knjigu akcenat se stavlja na činjenicu da zaposleni ne ostavljaju kompanije, već menadžere. Takođe se često naglašava stav da su odlični rezultati i neuspeh iznenađujuće slični. Prosek je, u stvari, nepravilnost. Postizanje odličnih rezultata nije obrnuto srazmerno neuspehu. Izvrsnost i neuspeh razlikuju se prema tome kako se upotrebljavaju urođeni talenti, a ti talenti neretko su veoma slični.

„Talenat je množilac. Što više energije i pažnje uložite, to će rezultati biti bolji. Vreme provedeno sa najboljima jednostavno je najproduktivnije utrošeno vreme.“

„Odlični menadžeri imaju miljenike i najviše vremena provode sa najproduktivnijim zaposlenima. Ne zato što diskriminišu, već zbog toga što takvi zaposleni zaslužuju pažnju i imaju čemu da ih nauče.“

„Talentovan radnik može odlučiti da se pridruži kompaniji zbog harizmatičnih rukovodilaca, izdašnih beneficija ili prvoklasnih programa obuke. Koliko dugo će ostati u kompaniji i koliko će u njoj biti produktivan, međutim, zavisi od njegovog odnosa sa neposrednim nadređenim.“

„Moć veština i znanja je u tome što se mogu preneti s osobe na osobu. Ograničava ih to što su uglavnom vezani za određene situacije — u nepredviđenoj situaciji, njihov značaj opada. Sa druge strane, moć talenta je u tome što se prenosi iz situacije u situaciju.“

Markus Bakingam (rođen 11. januara 1966. godine) je britanski pisac, motivacioni govornik i poslovni konsultant. Njegova dela zasnovana su pretežno na iscrpnim podacima dobijenim na osnovu anketa i intervjua sa radnicima širom sveta i u njima promoviše ideju da se najbolji rezultati postižu kada se ljudi usredsrede na svoje adute umesto da troše vreme na slabosti i pretpostavljene nedostatke. Bakingam je obrazovanje stekao na Pembruk koledžu, koji je deo Univerziteta u Kembridžu, gde je diplomirao na odseku za društvene i političke nauke 1987. godine.

Koliko je nas koji, u poodmaklom stadijumu karijere, još uvek smatramo da je suština naših aktivnosti u tome da radimo na svojim slabostima i nekako ih pretvorimo u prednosti? Aduti, prirodne sklonosti, a neretko i aktivnosti koje doprinose našem blagostanju gotovo da su zanemarene, i to samo zato što nam previše energije odlazi na prevazilaženje slabosti. Jednostavno rečeno, ne treba da nas iznenadi količina ljudi koji su nezadovoljni svojim poslom. Uz pomoć Bakingamove lako razumljive teorije možemo iz korena promeniti svoj poslovni i lični život.

Zahvaljujući organizaciji Gallup, više od dva miliona uspešnih ljudi iz različitih oblasti, od prodaje do tehnologije, podelili su sa nama tajnu svog uspeha. Kompanija Gallup prikupila je ove podatke i sprovela sistematično istraživanje odličnih rezultata u trajanju od 30 godina. U procesu ekstrahovanja podataka, istraživači su primetili da se formira obrazac od 34 mentalna aduta. „Ovo su 34 dominantne teme kada govorimo o talentu...Talenat predstavlja svaki obrazac razmišljanja, osećanja ili ponašanja koji se ponavlja, a koji je moguće primeniti na produktivan način. Dakle, ako ste po prirodi znatiželjni, to je talenat. Ako imate takmičarski duh, to je talenat. Ako ste šarmantni, to je talenat. Ako ste uporni, to je talenat. Ako ste odgovorni, to je talenat. Svaki obrazac razmišljanja, osećanja ili ponašanja koji se ponavlja predstavlja talenat ukoliko ga je moguće primeniti na produktivan način. U knjizi se primenjuje onlajn test ličnosti StrengthsFinder (takođe korišten u drugim knjigama o poslovanju) pomoću kog možete odrediti 5 najzastupljenijih „tema“ svoje ličnosti, kao što su harmonija, empatija, aktivator, ili razvoj.

Vaš zadatak je da ponovo otkrijete svoje adute koji su sastavni deo vaše ličnosti, a Bakingam adutima smatra ne samo ono u čemu ste odlični, već i ono što vas ispunjava i čini srećnim. Šefovi moraju biti svesni urođenih aduta svojih zaposlenih i pronaći način da ih iskoriste umesto što redovno planiraju programe obuke sa ciljem da pronađu njihove slabosti na kojima zatim treba raditi kako bi se one preobrazile u prednosti — što ničemu ne vodi. Rad na slabostima oduzima mnogo više energije i truda nego rad na unapređenju jačih strana.

Jedan od najinteresantnijih delova knjige bavi se slabostima. Opšte mišljenje je da je dobar zaposleni dobar u svemu, pa zato treba raditi na njegovim slabostima. Autori ove knjige se ne slažu — adute treba dovesti do savršenstva, a slabosti ostaviti po strani. Nemojte gubiti vreme pokušavajući da poboljšate nešto što vam nikada neće biti jača strana.

Iako knjiga ne obiluje detaljnim informacijama o svakom adutu, u njoj su veoma jasno prikazane razlike između dominantnog talenta, sklopa veština i znanja. Na primer, iako nije lako odrediti tačnu kombinaciju talenta, veština i znanja koja za rezultat ima izvanredan učinak, nedostatak talenta predstavlja faktor zbog kog dolazi do nezadovoljavajućeg učinka visoko kvalifikovane i stručne osobe. Talenat ne možemo proizvesti; možemo jedino stvoriti najpogodnije okruženje za njegov razvoj.

„Tridesetih godina prošlog veka, Karl Jung, čuveni mislilac i psiholog, rekao je da kritika ima pozitivan uticaj kada nešto treba uništiti, okončati ili smanjiti, a u slučaju da nešto treba izgraditi, kritika može jedino da naškodi.“

„S ove tačke gledišta, zanemarivanje aduta i fokusiranje na slabosti nije znak marljive skromnosti, već je takvo ponašanje neodgovorno. Nasuprot tome, najodgovorniji, najizazovniji, a, ukoliko želite da ostanete dosledni sebi, i najčasniji potez jeste suočavanje sa potencijalnim adutima koji se kriju u vašim talentima i pronalaženje načina da taj potencijal ostvarite.“

„Postoji jedan zagarantovan način na koji možete otkriti svoj najveći potencijal: Posmatrajte sami sebe neko vreme sa odstojanja. Pokušajte s nekom aktivnošću i vidite koliko će vam vremena trebati da počnete, koliko brzo ćete početi da preskačete korake u učenju i početi da dodajete sopstvene začkoljice i prečice kojima vas još niko nije naučio. Procenite da li vas aktivnost okupira toliko da izgubite pojam o vremenu. Ako se posle par meseci ništa od ovoga ne dogodi, pokušajte s nekom drugom aktivnošću i posmatrajte; pa opet. Vremenom će vaši dominantni talenti doći do izražaja, pa ćete moći da počnete da ih preoblikujete u moćan adut.“

„Velikih pet dimenzija ličnosti su neuroticizam (koji oslikava emotivnu stabilnost), ekstraverzija (potreba za društvom), otvorenost (zainteresovanost za nova iskustva, ideje, i tome slično), prijatnost (dopadljivost, uravnoteženost) i savesnost (pridržavanje pravila, disciplina, integritet).“

Da bi započeli revoluciju aduta, Bakingam i kompanija Gallup razvili su test StrengthsFinder (StrengthsFinder.com) koji otkriva glavne teme pomoću kojih zaposleni mogu da odrede svoje lične adute na radnom mestu i kod kuće. Od pojave testa StrengthsFinder 2001. godine, preko milion ljudi prepoznalo je svoje adute uz pomoć ovog korisnog i značajnog alata.