Kada se suočavamo sa preprekama i izazovima, svi uvek dobijamo dobronamerni savet da je najvažnije „ostati pozitivan”. Ali što je veći izazov, više deluje nesavladivo. Teško je pronaći motivaciju da se fokusiramo na pozitivan ishod kada pozitivnost izgleda kao ništa više nego maštanje.

Prava prepreka pozitivnosti jeste naš mozak koji kroz nervni sistem traži pretnje i fokusira se na njih. Ovaj mehanizam preživljavanja je služio čovečanstvu u vremenima kada smo bili lovci i sakupljači, kada se svaki dan živelo sa veoma realnim pretnjama. To je bilo u eri pračoveka. Danas ovaj mehanizam rađa pesimizam i negativnost kroz mogućnosti, odnosno kroz sklonosti uma da luta dok se ne pronađe opasnost. Ove "„pretnje” uveličavaju percepciju, verovatnoću da stvari idu ili će ići teško. Kada je pretnja stvarna, ovaj mehanizam nam dobro služi. Kada je pretnja zamišljena i trošimo mesece strahujući da je projekat na kome radimo osuđen na propast, ovaj mehanizam nas ostavlja sa pogrešnim pogledom na realnost i može da donese pravu pustoš u našim životima.

Pesimizam je problem, jer je loš za naše zdravlje. Brojne studije su pokazale da su optimisti fizički i psihički zdraviji nego pesimisti.

Martin Seligman je na Univerzitetu u Pensilvaniji sproveo detaljno istraživanje na tu temu. Istraživanje je pokazalo mnogo veću stopu depresije kod ljudi koji pesimizam pripisuju svojim ličnim neuspesima i nedostacima. Optimisti, s druge strane, tretiraju neuspeh kao iskustvo, učenje i veruju da će u budućnosti uvek moći bolje.

Da bi ispitao fizičko zdravlje, Seligman je sa istraživačima sa Univerziteta u Mičigenu ispitivao osobe od 25 do 65 godina da bi procenio način na koji njihov nivo pesimizma ili optimizma utiče na njihovno zdravlje. Istraživanje je pokazalo da se kod pesimista zdravstveno stanje pogoršalo mnogo brže nego što bi se inače desilo sa godinama, tj. starenjem.

Na Klinici Mejo je ustanovljeno da optimisti imaju duži životni vek i manje šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti. Iako tačan mehanizam načina na koji pesimizam utiče na zdravlje nije identifikovan, istraživači na univerzitetu Jejl otkrili su da je pesimizam povezan sa oslabljenim imunitetom, te je odgovoran za tumore i infekcije. Optimisti su imali značajno jači imuni odgovor nego pesimisti.

Imati pozitivan stav nije dobro samo za vaše zdravlje, već se reflektuje i na poslovne rezultate. U jednoj studiji posebno je mereno da li su prodavci osiguranja bili optimistični ili pesimistični u svom radu. Optimistični prodavac je prodao 37 odsto više polisa nego pesimista.

Profesor Seligman je istraživao pozitivnost više od bilo koga i veruje u sposobnost da se pesimistične misli mogu izmeniti sa malo truda i znanja. Njegova istraživanja pokazuju da ljudi mogu da transformišu sklonost ka pesimističkom razmišljanju u pozitivno razmišljanje kroz jednostavne tehnike koje stvaraju trajne promene u ponašanju. Vašem mozgu samo treba malo pomoći da pobedi svoj negativni unutrašnji glas. Ovde su dva jednostavna koraka koje možete da koristite za treniranje vašeg mozga da se fokusira na pozitivno.

Prvi korak u učenju jeste da se fokusirate na pozitivne zahteve, da naučite da zaustavite negativne misli u razgovoru sa sobom, odnosno u svojim mislima. Što više negativnih misli imate, to im više snage dajete. Većina naših negativnih misli su upravo to — misli, a ne činjenice.

Kada dođete u situaciju da vam dođu negativne i pesimistične misli, vaš unutrašnji glas treba da ih zaustavi. Vreme je da ih zaustavite i zapišete. Bukvalno da prekinete ono što radite i zapišete šta mislite. Kada ste odvojili malo vremena i usporili negativan zamah svojih misli, postaćete racionalani i bistrog, svesnog uma ćete proceniti njihovu istinitost. Bićete šokirani koliku kontrolu možete da preuzmete nad svojim mislima i koliko su negativni stavovi uništavali vaš život.

Da li mislite da nikada nećete pronaći rešenje za svoj problem? Ako zaista dođete u takvu poziciju, možda samo imate otpor da tražite pomoć. Identifikacija i označavanje misli kao misli, razdvajanje od činjenica, pomoći će vam da pobegnete iz kruga negativnosti i da nesmetano krenete ka pozitivnom, ka novom izgledu svog života.

Kada uspete da dođete u fazu da znate da izađete iz samoporažavajućih, negativnih misli, vreme je da pomognete svom mozgu da nauči šta želite i da se fokusira na pozitivno.

Ovo će doći prirodno posle prakse. Svaka pozitivna misao pomoći će da se preusmeri pažnja vašeg mozga. Kada stvari idu dobro, kada je vaše raspoloženje dobro, to je relativno lako. Kada stvari idu loše, a vaš um je preplavljen negativnim mislima, to može biti izazov. U tim trenucima, razmišljajte o svom danu i identifikujte bar jednu pozitivnu stvar koja se dogodila, bez obzira na to koliko je mala. Ako ne možete da se setite nečega od tekućeg dana, fokusirajte se na događaj od prethodnog dana ili čak prethodne nedelje. Možda postoji uzbudljiv događaj koji uvek izaziva radost u vama.

Poenta je da morate da imate nešto pozitivno i da ste spremni da prebacite svoju pažnju na to kada se vaše misli okrenu ka negativnom. U prvom koraku, naučili ste kako da oduzmete moć od negativnih misli odvajanjem činjenice od fikcije. Drugi korak je da zamenite negativnu misao pozitivnom. Kada jednom identifikujete pozitivnu misao, skrenite pažnju na nju svaki put kada se nađete pred negativnom. Ako vam je to još uvek teško, možete da ponovite proces pisanja niza negativnih misli, čime diskreditujete njihovu validnost, a zatim dozvolite sebi da slobodno uživate u pozitivnim mislima.

Ova dva koraka vam možda zvuče neverovatno jednostavno, ali imaju ogromnu moć, jer uspevaju da preusmere mozak na pozitivan fokus. Ovi koraci lome stare navike samo ako se naterate da ih koristite.

„Moć pozitivnog razmišljanja” je popularan koncept i ponekad može da zvuči kao kliše, ali fizičke i mentalne prednosti pozitivnog razmišljanja pokazale su čak i naučne studije. Pozitivno razmišljanje može dati više samopouzdanja, poboljšati raspoloženje, pa čak i smanjiti verovatnoću stanja kao što su hipertenzija, depresija i drugi poremećaji povezani sa stresom.Možete definisati pozitivno razmišljanje kao pozitivne slike, pozitivne razgovore sa svojim unutrašnjim ja, ili kao opšti optimizam.

Počnite dan sa pozitivnim razmišljanjem, sa afirmacijama. Fokusirajte se na dobre stvari, koliko god da su male. Negujte humor, čak i u negativnim situacijama. Učite iz grešaka. Govorite pozitivno – ne postoji nemoguće. Fokusirajte se na sadašnjost. Družite se sa radosnim, pozitivnim ljudima.

Skoro svako u bilo kojoj situaciji u svom životu može primeniti ove lekcije i time povećati svoj pozitivan stav. Pozitivne misli predstavljaju alat za izgradnju pozitivnog karaktera. Kao i za mnoge važne stvari u životu, i za pozitivne misli potreban je svakodnevni trening. Shvatite to kao građenje kuće. Da bi kuća bila stabilna, potrebni su čvrsti i kvalitetni temelji, što bi u vašem slučaju predstavljalo iskrenu emociju.Trenirajući pozitivno razmišljanje bićete svedoci toga kako se vaš karakter i vaš život menjaju u pozitivnom smeru. Bićete srećniji i zadovoljniji.

“The time is now. Stop hitting the snooze button on your life.”

Ivana Borić