GaudijerođenugradićuReus, u provincijiTaragonau Španiji, 1852. godine. Oko njegovog tačnog mesta rođenja takmiče se gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Potiče iz porodice kazandžija i kotlara. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran. Kao dečak, bio je bolešljiv. Reumatizam ga je sprečavao da se igra sa vršnjacima iz ulice, pa je zato često ostajao kod kuće. Ponekad su čak morali da ga nose na magarcu. Ova bolest mučila ga je čitavog života, te je do same smrti bio izložen povremenim napadima reumatizma. Njegov lekar mu je naložio strogu vegetarijansku ishranu i redovne, ali umerene vežbe, čiji su deo činile i njegove uobičajene šetnje do crkve San Felipe Neri. Gaudi je kao mlad voleo duge šetnje, što se u njegovo vreme smatralo neuobičajenom razonodom.

Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi arhitekture u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner nameštaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga unajmljuju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj.

Diplomira 1878, kada dobija i prvi posao, i to za gradsku rasvetu Barselone. Prvo veliko Gaudijevo delo jeste kuća proizvođača opeka Manuela Visensa.

Antoni Gaudi je ceo život posvetio svojoj profesiji i nikada se nije ženio. Imao je nordijske crte lica i plave oči. Kao mladić se oblačio u skupa odela, jeo samo u najboljim restoranima, a bio je i čest gost u pozorištima i operama širom Barselone. Mnogi su za njega govorili da je nedruštven, neprijatan i arogantan. Sam Gaudi je priznao da ima plahovitu narav i da je to jedina stvar u životu koju nije naučio da kontroliše. Međutim, oni koji su mu bili najbliži govorili su da je veran prijatelj, dobar sagovornik i prijatan čovek. Zalagao se za nezavisnost Katalonije, ali nikada nije želeo da se politički angažuje.

Preokret u njegovom životu desio se kada je njegova vitrina, koju je dizajnirao za fabriku rukavica [BK1]u Barseloni, bila izabrana za izložbu u Parizu. InačeGaudi za života nije dobijao mnogo nagrada. Jedinu nagradu dobio je za Kuću Kalvet. Međutim, iako nije dobijao javna priznanja, uvek su postojali privatni naručioci koji su cenili njegovu genijalnost. Po završetku svojih prvih projekata, bio je preplavljen raznolikim porudžbinama. Zanimljivo je da je svoju najveću porudžbinu dobio onda kada još uvek nije bio poznat. Tada mu je bilo povereno da radi na jednom od najambicioznijih arhitektonskih poduhvata u Barseloni – pokajničkom hramu posvećenom svetoj porodici poznatom kao Sagrada Familija. Dizajnirao je i nameštaj u svom stilu.

Jedan od najvažnijih ljudi u Gaudijevoj karijeri i životu bio je Eusebi Gvelj. Gvelj je postao glavni klijent i mecena Antonija Gaudija. Antonijeva arhitektonska imaginacija bila je okrenuta već pomenutoj katedrali Sagrada Familija, koja nije bila završena do njegove smrti. Gaudi je bio svestan značaja onoga što je ovom građevinom želeo da postigne. Sebe je doživljavao kao nastavljača velike tradicije graditeljstva srednjovekovnih katedrala.

Nažalost, svoje najveće delo nije završio jer je 10. juna 1926. godine tragično izgubio život. Tokom jedne predvečernje šetnje, u koju je išao svakoga dana nakon posla, na putu ka crkvi San Felipe Neri (gde je išao na molitvu) udario ga je tramvaj. Onesvešćen, pao je na ulicu, i niko ga nije prepoznao, kako zbog stare i pocepane odeće koju je ovaj skroman arhitekta nosio, tako i zbog Gaudijevog retkog pojavljivanja u javnosti. Taksisti su odbili da voze otrcano odevenog starca u bolnicu, zbog čega su kasnije bili strogo kažnjeni. Prolaznici su se naposletku ipak sažalili nad teško povređenim čovekom i pobrinuli se za njega. Vlada je naložila da bude sahranjen u kripti još nezavisne crkve Sagrada Familija. I sam papa je za to dao svoje odobrenje. Tako je Gaudi sahranjen u građevini kojoj je posvetio poslednje 43 godine svoga života. Poslednjih dvanaest godina jedino je na ovom objektu i radio.

Sagrada Familija

Sagrada Familija, rimokatolička crkva u Barseloni, svakako je najznačajnije Gaudijevo ostvarenje koje godišnje poseti oko 3,2 miliona turista, što je čini najvećom turističkom atrakcijom u Španiji. Dok je radio na crkvi, Gaudi je postao izuzetno religiozan, tako da je zapostavio sve druge poslove i u potpunosti se posvetio izgradnji.

GaudijevazamisaobilajedaseSagradaFamilijasastojiodosamnaestkulakojebipredstavljaledvanaestApostola, DevicuMariju, četvoricujevanđelista, anajvišaIsusaHrista.

Trebalo je da se sastoji iz tri fasade: fasada Rođenja, fasada Slave i fasada Strasti.

Tokom Gaudijevog života izgrađen je veliki deo fasade Rođenja koja je posvećena Isusovom rođenju. Fasada je ukrašena motivima koji predstavljaju elemente života kao i skulpturama koje obiluju simbolima prirode.

FasadaStrastiposvećenajeHristovojpatnji, akulesudovršene 1976. godinepouzorunaGaudijevecrtežeiinstrukcije. Njegovanamerabilajedaovafasadaizazivastrahkodposmatrača. Želeojeda „lomi“ lukovekakobi štoslikovitijeprikazaobrutalnostHristove žrtve.

NajvećainajupadljivijafasadabićefasadaSlave, čijajeizgradnjapočela 2002. godine. PosvećenajeHristovojzemaljskojslaviipredstavljaputkaBogu. Kakojebiosvestandamoždanećepoživetidadovršiovufasadu, Gaudijenapraviomodelkojijena žalostuništen 1936. godine.

Izgradnja crkve Sagrada Familija tekla je veoma sporo s obzirom da je velikim delom zavisila od privatnih donacija. Ubrzo je usledio i Španski građanski rat koji prekida izgradnju. Nakon Gaudijeve smrti 1926. godine izgradnja je nastavljena, a 2010. godine završena je unutrašnjost crkve. Predviđeno je da bude u potpunosti završena 2026. godine, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti. Zajedno sa ostalim Gaudijevim građevinama, Sagrada Familija se nalazi na listi svetskih kulturnih baština.

Park Gvelj (Park Güell)

ParkGveljjejoš jedanpoznatiGaudijev kompleks, u kom je on iproveo poslednjih 20 godinasvog života. Park je prvo bio deo komercijalne neuspešne stambene zone, a kasnije je pretvoren u gradski vrt.

Talasasti oblici, slični lavi, koji pomalo liče na drveće, ili su u obliku dorskih stubova ili stalaktita, ponegde su izdašno ukrašeni mozaicima od polomljenih keramičkih pločica, što je posebna tehnika korišćena prevashodno u katalonskom modernizmu koja se zove trenkadis. Predeo parka je usaglašen sa prirodnim terenom; strme padine i grebeni su ostali, s krivudavim puteljcima, usecima i pećinama koje su dodate prirodnom ambijentu. Gaudijeva višebojna mozaična fontana u obliku salamandera, koju nazivaju zmaj, nalazi se na glavnom ulazu.

Iako zvuči neobično, park je vešto projektovan tako da omogući mir i spokoj koji se od parka očekuje. Zgrade, iako vrlo originalne i upečatljive, relativno su neupadljive, kada se uzmu u obzir druge građevine koje je Gaudi projektovao. Imaju krovove fantastičnih oblika s neobičnim vrhovima. Ključno mesto u parku je glavna terasa, okružena dugom klupom u obliku morske zmije. Gaudi je upotrebio nagog čoveka, koji sedi u glini, da bi projektovao klupu. Krivine stvaraju veći broj enklava, koje doprinose društvenoj atmosferi.

Kuća Mila (Casa Milà )

Kuća Mila (koja se još naziva i La Pedrera – što u prevodu znači kamenolom) izgrađena je između 1906. i 1912. godine u stilu katalonskog modernizma, a nalazi se u samom centru Barselone. Izgrađena je po narudžbini bračnog para Mila, u tipičnom Gaudijevom stilu, sa veoma malo pravih linija i površina, i sa mnogo oblina i krivina, koje odaju utisak morskih talasa. Cela fasada je urađena u prirodnom kamenu, osim krova koji je pokriven belim keramičkim pločicama. Na krovu se nalze stepenišni izlazi i dimnjaci koji su prekriveni staklom razbijenih flaša i liče na glave ratnika pod šlemovima.

Po lepoti se posebno ističe kovano gvožđe na balkonima koje ima oblik morskih algi. Kuća ima pet spratova. Danas je ova kuća vlasništvo jedne banke, koja je u više navrata izvela radove konzervacije i restauracije. U njoj se održavaju kulturne manifestacije, povremeno izložbe i konferencije. Na nekim spratovima se nalaze kancelarije, ili u njima još uvek žive stare katalonske porodice. Godine 1984. UNESKO je Pedreru proglasio svetskom kulturnom baštinom.

Među Gaudijevim najznačajnijim građevinama su i Kuća Kalvet, Kuća Batljo, Palata Gvelj, Kolonija Gvelj, Gvelj paviljoni (Finca Güell), Kuća Visens, fontana u parku Citadela.

Ukoliko se nekada zadesite u Barseloni, nemojte propustiti priliku da uživate u umetničkim delima poznatog španskog arhitekte Antonija Gaudija.