Početna > Izdanja > Broj 094 > Edukacija - Ivana Borić

Društvene mreže kao najvažniji deo političke kampanje

Ili jesi ili nisi bot

Upotreba odnosa s javnošću, u politici je, kroz istoriju, uvek postojala. U staroj Grčkoj javni govor je postao obeležje političkog života. U Rimu su osvajači koristili retoriku inspirativnih govornika da bi dobijali ratove. U Francuskoj su revolucionari koristili moć da utiču na javnost da „odbaci“ monarhiju.

Čak i u Engleskoj kraljevi i kraljice su unajmljivali dramske pisce da pišu komade koji ihprikazuju javnosti onako kako oni žele da ih drugi dožive.

Danas je PR strategija odlučujući faktor u političkoj borbi. Na primer, u prethodnoj predsedničkoj kampanji u SAD-u, tadašnji aktuelni predsednik Obama i prva dama provodili su prilično vremena radeći s popularnim medijima da bi ostali u kontaktu s milionima koji ih podržavaju. Njihova popularnost i uticaj proširili su se i van granica Sjedinjenih država. Posledice gubitka izbora su i dalje aktuelne, kao i protesti koji se gotovo svakodnevno dešavaju na ulicama Amerike. Korišćenjem poznatih i uticajnih osoba pokušavaju da diskredituju nedavno izabranog Trampa. Političari i političke stranke zapošljavaju stručnjake i specijalizovane marketinške agencije u ovoj oblasti da im vode kampanje i upravljaju njihovom reputacijom.

Istorijski gledano, većina lidera poseduje visok nivo harizme. Mnogi lideri dobri i loši poznati su po svojoj harizmatičnoj prirodi, uključujući Adolfa Hitlera, Fidela Kastra, Džona Kenedija, Josipa Broza Tita, Vladimira Putina, Baraka Obamu. Međutim, harizma ne daje liderima punu moć da vladaju. Današnji izbor predsednika postao je birokratski proces o kom odlučuju birači, odnosno građani. Demokratske zemlje moraju da uzmu u obzir mišljenje javnosti, a potencijalni lideri bi trebalo da rade u cilju ubeđivanja javnosti da podrži njihovu politiku. Kao rezultat toga, političarima je neophodna dodatna pomoć stručnjaka koji im pomažu da ostvare svoje ciljeve. Društvene mreže i internet predstavljaju novo poglavlje u političkim kampanjama, a digitalni prostor je od ključnog značaja za PR strategiju. Današnji mediji omogućavaju da se svaka poruka distribuira milionima ljudi samo jednim klikom na dugme. Marketinški i PR magovi su svojim internet trikovima doveli Donalda Trampa na čelo Amerike.

Efekti internet kampanje su prisutni i u Srbiji. I prethodnih godina političke partije su aktivno vodile paralelne kampanje – predstavljanjem svojih programa putem medija, organizovanjem skupova, kampanja od vrata do vrata, prikupljanjem sigurnih glasova, ali najveća borba se vodila upravo na Twitter-u ili na web portalima. Izraz „bot“ je postao sinonim za aktivistu koji je angažovan da spinuje i komentariše određeni tekst o kampanji, a sve u cilju promovisanja lidera te stranke. Prepucavanja i uvrede su neizbežni deo ovih aktivnosti.

I da, sve je to već unapred osmišljen PR. Internet timovi funkcionišu kao vojska. Prema PR stručnjacima, njihova uloga u okviru izborne kampanje je presudna. Budžeti političkih partija za online medije su višestruko veći nego što su bili 2012. godine.

Barak Obama je naime prvi pokrenuo trend kampanje putem društvenih mreža. Danas se ne može zamisliti ozbiljan politički kandidat bez Facebook stranice, Instagram profila i Twitter naloga. I naravno, bez uspešno mobilisanih glasača koji donose mandate. Te 2008. godine su iz Bele kuće poručili da bez uspešne online kampanje nema uspešnih izbora.

Srbija, 2017. godina. Društvene mreže su ključne za glasove mlađih ljudi, čija se politička svest formira isključivo na osnovu pročitanog na internetu. Iz tog razloga najveći deo budžeta ide na online oglašavanje.

Čuveno spinovanje se danas dešava uživo“ na portalima i u njemu svi učestvuju. Nekadašnje spinovanje je podrazumevalo kreiranje priča koje se onda prosleđuju medijima. Danas je to neupotrebljivo. Spinuje se online.

Tradicionalni štampani mediji pomno prate svaki twit i status na Facebook-u. Svaki napad i komentar ima potencijalnu šansu da osvane na naslovnoj strani novina. Time se postiže željeno – status s društvenih mreža dospeo je u sve medije i o tome svi pričaju. Naravno Twitter je najvažniji jer se dinamična komunikacija odvija u samo 140 znakova. Značajan je iz razloga jer Twitter prate pre svega, novinari, političari i stručnjaci iz raznih oblasti.

Društvene mreže služe kao sjajanPR kanal. U realnom vremenu može da se reaguje na objave medija i u kratkom roku da se napiše saopštenje koje će se plasirati na društvene mreže. Većina medija danas plasira i preuzima sadržaje u sadašnjem trenutku. I same informacije se velikom brzinom menjaju. Zato je poseban akcenat na aktivistima od kojih se očekuje da reaguju brzo i koordinirano. Uprkos tome što se dosta polaže na internet kampanju, ona može u mnogome i da „zavara“. Broj lajkova na Facebook stranama političkih partija nije uvek recipročan broju glasača koji podržavaju određenu opciju. Da je do broja Facebook fanova, određeni političari bi zasigurno ušli u parlament. Međutim, njihov rezultat nakon izbora je bio poražavajući. Cenzus koji su prešli na internetu nije bio dovoljan za cenzus u stvarnosti.

Međutim, i dalje se najviše polaže u ovaj vid kampanje jer građani koji su direktni učesnici komunikacije sebe doživljavaju kao učesnike u političkom procesu, komunicirajući sa istomišljenicima, odnosno žustro braneći svoje kandidate od suprotnog tabora.

Činjenica je da internet PR strategija u Srbiji ne donosi uvek sigurne glasove. Pokušavajući da „kopiraju zapadne političare, ovdašnji kandidati zaboravljaju da je strategiju potrebno prilagoditi srpskom glasaču. Prema statistikama, pravo glasa u Srbiji ima preko 6,5 miliona građana. Svoje glasačko pravo na poslednjim izborima iskoristilo je oko 29%. Kao ono najvažnije ističe se sticanje poverenja glasačkog tela, što bi trebalo da je posledica kvalitetnog političkog programa, a ne virtuelne kampanje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista