Iako vam semožda činidasu se pojavile prekojudeceniju, starkesunastale još previšeodjednogveka. MarkvisMilsKonvers, menadžerjednefabrikezaizraduobuće, odlučiojedapokrenesopstvenibiznisiotvorifabrikuuokviruistedelatnosti, te 1908. godineugraduMoldenuMasačusetsu (SAD) nastaje „ConverseRubberShoeCompany“. U početku se pravila samo gumena obuća, kaljače za sezonsku namenu koje su izvozili u Boston. Kako bi održali kontinuitet proizvodnje i zarade tokom cele godine, Markvis dobija ideju da se pozabavi sportskom obućom, pa 1915. godine pravi modele prilagođene teniserima. Već nakon dve-tri godine poslovanja, sa proizvodnih linija fabrike dnevno izlazi četiri hiljade pari obuće, što je za to vreme bio značajan broj.

Međutim, negde u to doba košarka počinje da osvaja i stari kontinent, pa se 1917. godine Markvis odlučuje na novi poslovni rizik. U želji da stvori kvalitetnu obuću za profesionalne igrače košarke, kompanija, nakon dužeg istraživanja, od gumenog đona i nešto crnog platna spravlja prvu liniju patika nazvanu „All Star“. Prvi modeli nastali te 1917. godine bili su smeđe boje sa crnim đonovima, da bi se početkom dvadesetih pravili i u potpunosti crni modeli, sa crnim đonom, od platna ili kože.

Ko je Chuck koji je potpisan na svakom paru patika?

Na svakom paru starki nalazi se ime Chuck Taylor (Čak Tejlor). Jeste li se ikada zapitali ko je on?

Čarls (Čak) Tejlor (1901–1969.), veliki zaljubljenik u košarku, u starkama je i trenirao i igrao za srednjoškolski tim. Svoju prvu profesionalnu utakmicu odigrao je kao sedamnaestogodišnjak, marta 1919. godine. U potrazi za poslom, 1921. godine postaje član čikaškog prodajnog lanca kompanije, a počinje da igra i za „Converse All-Stars“ tim fabrike. Verujući u njihov kvalitet, on putuje širom Amerike i prodaje „All Star“ patike, ne uzimajući za to nijedan procenat, niti naplaćujući troškove puta kompaniji. Tejlorova ideja bila je da obilazi manja mesta i otvara košarkaške ambulante, podučava mlade košarci i sklapa poslove sa prodavcima sportske opreme i obuće. Kako je bio vrlo harizmatičan, lako je zadobijao poverenje i naklonost trgovaca (ali i mnogobrojnih žena) gde god se pojavio u svom belom kadilaku. Prodaja patika je porasla upravo zahvaljujući njemu i njegovim mudrim marketinškim rešenjima, među kojima se posebno ističu „Converse“ košarkaški godišnjaci koji od 1922. godine slave sport, zdrave navike i ljubav prema košarci. Mnogobrojni saveti, ideje i zapažanja sa utakmica koje je Tejlor posećivao dok je putovao zemljom promenila su pravila igre i pogled na nju, ujedno promovišući timove, trenere, igrače i mlade nade sporta.

Na osnovu ličnog igračkog iskustva, Tejlor od samog početka proizvođače savetuje kako da poboljšaju dizajn, fleksibilnost i udobnost. Prema jednoj priči, zbog toga je i ušetao u „Converse“. Saradnja je bila toliko uspešna da je 1923. postao portparol kompanije, a njegovo ime zaštitni znak konversica upisano unutar amblema. Od tada patike postaju poznate kao „Chucks“ ili „Chuck Taylor“. Iste godine kompanija pravi patike za njujorške Rense („New York Renaissance”), afro-američki košarkaški tim i jedan od najuspešnijih u američkoj košarkaškoj istoriji. Tokom tridesetih godina starke dobijaju američku oznaku kvaliteta „E“ (excellence).

Nošene su i na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Košarka je tada po prvi put uvrštena među zvanične olimpijske sportove, a Sjedinjene Države su u njima osvojile zlato. Uz dodatna Tejlorova poboljšanja, sa ciljem da starke zablistaju na londonskoj Olimpijadi 1948. godine, 1947. se pojavljuje prvi model sa i dan danas prepoznatljivim belim gumenim branikom sa prednje strane, belim pertlama i đonovima. Tokom Drugog svetskog rata, Tejlor je služio vojsku kao kapetan ratnog vazduhoplovstva i sportski konsultant, istovremeno trenirajući i regionalne košarkaške timove. Kompanija je u to vreme proizvodila raznovrsnu odeću i obuću namenjenu pilotima i vojnicima, jakne i gumena zaštitna odela. Nakon rata američki vojnici nastavljaju da za vežbe koriste starke, a one postaju i zvanična obuća oružanih snaga. Posleratne „čaks“ patike bile su duboke i pravile su se u tri oblika: sa crnim gumenim đonom, od platna ili kože; i sa belim đonom, od platna, sa patriotskom plavom i crvenom linijom.

Kompanija Converse osnovana je 1908. godine. Pored osnivača, inovatora i vizionara, kompanija svoj uspeh, zapravo, duguje i uspehu jednog sporta – košarke. Shvativši koliko je snažan talas popularnosti igre pod obručima, u kompaniji su odlučili da proizvedu patiku koju bi nosili košarkaši.

Starke su brzo osvojile omladinu, kao nezaobilazan deo školske opreme za fizičko u srednjim školama i na koledžima. Popularnost košarke i stvaranje američke lige kroz Nacionalnu košarkašku asocijaciju (NBA) doprinelo je tome da postanu obuća bilo koga ko se iole ozbiljno bavi košarkom. Smatra se da je šezdesetih godina starke nosilo čak 90 odsto svih košarkaša, bilo da su igrali za koledž ili profesionalno. Godine 1962. započinje proizvodnja prvih plitkih patika, tzv. „oksfordskih“, koje zbog svoje praktičnosti brzo postaju vrlo popularne. Međutim, mnogi timovi se odlučuju da šarenim pertlama i bojenjem belog platna u druge boje istaknu timska obeležja. Stoga se 1966. godine „Converse“ odlučuje da uvrsti još šest boja (tada je činio 80% tržišta patika).

Čak Tejlor, poznat i kao „ambasador košarke“, 1968. godine biva upisan u Nejsmit košarkašku dvoranu slavnih u Springfildu, u Masačusetsu. Godinu dana kasnije je preminuo. U to doba se pojavljuju i drugi konkurentni proizvođači, daleko raznovrsniji po bojama, dizajnu, kvalitetu i udobnim vazdušnim jastucima, koji definitivno osvajaju sportiste. Modeli „One Star“ (1974.) i „Pro Leather / Dr. J“ (1976.) nisu uspeli da povrate „Converse“, koji je tržištem dominirao od dvadesetih do sedamdesetih godina. Ideje o progresu i inovativnosti primetne su kod nešto drugačijih modela „Star Chevron“ i “Weapon”.

Sedamdesetih godina je bilo očigledno da su udobne patike definitivno pobedile cipele. Starke su uveliko postale simbol i deo mnogih supkultura – grisera, rokera, pankera (a kasnije i skejtera i repera). Uz rokenrol, plave farmerke i kožnu jaknu kao da se protive uštogljenom svetu i sistemu. U filmskoj industriji, koja sve više baca oko na mlade i prikaz njihovog života, starke su se pojavile u preko četiri stotine filmskih ostvarenja (prema nekim podacima, to su u 66% slučajeva bile duboke crne, u 22% bele, a u 13% slučajeva starke crvene boje).

Ako je verovati istraživanjima, svake 43 sekunde u svetu se proda jedan par popularnih starki. Dok su nekada All Star Converse patike bile rezervisane za rokere ili metalce, danas ih nose ljudi svih uzrasta, bez obzira na stil ili vrstu muzike koju slušaju. Poslednjih nekoliko godina cene su im znatno skočile.

Osamdesetihgodinakupovinaparastarkidefinitivnojebilastvarizbora, kakosenatržištumoglonaćimnogoudobnijihitrajnijihpatika. Godine 1984. „Converse“ jebiozvanični sponzorletnjihOlimpijskihigarauLosAnđelesu, anjihovepatikenošenesutakousvimfinalnimutakmicamajoš od 1936. godine. Godine 1992. kompanijaproslavljacifruod 500 milionaprodatihpari.

Međutim, osamdesetih i devedesetih godina„Converse“ jeprolaziokrozbrojnekrize, stigavšidobankrota 2001. godine. Kompaniju 2003. godinepreuzima „Nike“, aproizvodnjaseizsevernoameričkihfabrikaizmeštauzemljejugoistočneAzije. Mnogidugogodišnjiobožavaociovihpatikaprotestujuzbogsvejeftinijih, čestosintetičkihmaterijala, lošelepljenihdelovai boja koje se ispiraju, patakokupovinapreostalih „MadeinUSA“ primerakapostajestvarprestiža. Kanadskaorganizacija „Adbusters“, oštriprotivnikkonzumerskogdruštva, počinjedaproizvodipatike „Blackspot“, prekrivajući „Converse“ logo crnombojom. Iako „Nike“ krozproizvodnjuireklamiranjedosadanijebitnoizmeniobrendstarki, onesu dodavanjem raznovrsnihprintovapostale daleko komercijalizovanijaobuća (istovremenoobožavanaod strane protivnikapotrošačkogdruštva) kojaprofitiraodidejeopojedincukojijekreativanijedinstven. Odneizostavneopremekošarkašapostalesutako „evergrinmast-hevkežualtike“ i „asesoarinasejlu“.

O svetskoj popularnosti brenda svedoči i podatak da je u jednom trenutku ovaj brend činio 80 odsto celokupne industrije patika u Americi. Međutim, u godinama koje su usledile, sa pojavom i jačanjem drugih proizvođača sportske obuće, Converse je tržišnu bitku izgubio početkom novog milenijuma. Od 2003. godine Converse je u vlasništvu kompanije Nike.