Početna > Izdanja > Broj 093 > Edukacija - Dejan Jovović

Ekonomska saradnja Srbije i Makedonije

Ekonomska saradnja između Republike Srbije i Republike Makedonije nedovoljno je razvijena, imajući u vidu mogućnosti kojima raspolažu dve privrede. Makedonija je 8. septembra 1991. godine organizovala referendum na kojem je više od 95 odsto glasalo za nezavisnost i otcepljenje od bivše SFRJ. Diplomatski odnosi su uspostavljeni u aprilu 1996. godine. Bilateralni odnosi su sprovedeni pod ustavnim imenom - Republika Makedonija, a ne pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Srbija je jedna od 131 zemlje u svetu koja priznaje Republiku Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.

Dve privrede su u velikoj meri komplementarne i to je prednost koju treba više koristiti. Potencijal za dalji razvoj bilateralne ekonomske saradnje postoji u mnogim oblastima, pre svega u infrastrukturi i enegetici, trgovini, turizmu i poljoprivredi.Zajednički interes Srbije i Makedonije je integracija u Evropsku uniju. S tim u vezi, 2013. godine je potpisan Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije u okviru procesa pristupanja EU.

Robna razmena je na zadovoljavajućem nivou, ali postoji potreba za njenim povećanjem i intenziviranjem privredne saradnje.Srbija je jedan od najvećih ekonomskih partnera Makedonije. U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2015. godini Makedonija je na 7. mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Makedonije 2015. godine stavlja ovu zemlju na 24. mesto.

Međusobna trgovina odvija se u skladu sa odredbama CEFTA sporazuma,prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Članice Sporazuma CEFTA su: Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Crna Gora i UMNIK Kosovo.Sporazum je proširen na mnoge oblasti, pregovara se o liberalizaciji trgovine uslugama, ali su necarinske barijere i dalje veliki izazov. Trgovina u CEFTA regionu potpuno je liberalizovana, kao i tržište javnih nabavki, dok se liberalizacija trgovine uslugama očekuje do sredine 2017. godine.

Ukupna robna razmena Srbije i Makedonije u 2015. godiniiznosila je 655 miliona evra i beleži povećanje od 1,7% u odnosu na 2014. godinu. Izvoz u Makedoniju iznosio je 472 miliona evra, a uvoz iz Makedonije 183 miliona evra. Suficit Srbije u robnoj razmeni iznosio je 289 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 259%.

Ukupna robna razmena Srbije i Makedonije uperiodu januar-jun2016. godineiznosila je 341 miliona evra i beleži povećanje od 13% u odnosu na isti period 2015. godine. Izvoz u Makedoniju iznosio je 253 miliona evra, a uvoz iz Makedonije 88 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni u korist Srbije iznosio je 166 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 289%.

U 2015. godini Srbija je u Makedoniju najviše izvezla valjane proizvode, neplatirane (5,3%), ulja od nafte i minerala (3,2%), pšenicu i napolicu u zrnu (2,8%), pigmente, lakove (2,6%), proizvode od žitarica, brašna, skroba (2,4%), jestive proizvode i prerađevine (2,4%), bezalkoholna pića (2,3%), električnu energiju (2,3%), čokoladu i ostale proizvode sa kakaom (2,1%), šećer, melase i med (2,1%).

U 2015. godini Srbija je iz Makedonije najviše uvezla valjane proizvode, platirane (7,6%), lekove (7,2%), cevi sa šupljim profilima (6,9%), alkoholna pića (6,9%), povrće – sveže, smrznuto ili prerađeno (6,0%), voće, sveže ili suvo (5,9%), valjane proizvode, neplatirane (5,4%), nerazvrstanu robu (4,2%), povrće, korenje, gomolje, prerađeno (3,5%), čvrste biljne masti, meka ulja (3,5%).

Trgovinu sa Makedonijom, koja je prema CEFTA sporazumu u potpunosti liberalizovana, otežavaju necarinske barijere, koje su karakteristične i za razmenu sa drugim zemljama u Regionu i evidentirane su na nivou CEFTA komiteta.

Neki od konkretnih primera necarinskih barijera koje se primenjuju u trgovini Srbije i Makedonije su: obavezno polaganje depozita od strane uvoznika voćnih sokova iz Srbije u Makedoniju za period u kom traje provera uverenja o poreklu (i do šest meseci), što nepovoljno utiče na srpski izvoz. Takođe, proizvođači voćnih sokova ukazuju na problem koji imaju na graničnim prelazima sa Makedonijom, gde carinici ove zemlje traže da se u proizvođačke specifikacije, koje spadaju u poslovnu tajnu, tačno unese normativ utroška materijala za ove proizvode.

Makedonski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i srpski ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija dogovorili su se da Vlada Makedonije ubuduće neće donositi nikakve uredbe kojima će biti zabranjivan i ograničavan uvoz brašna iz Srbije. Ministri su izrazili spremnost da se, u slučajevima eventualnog postojanja poremećaja u snabdevanju tržišta Srbije i Makedonije, prethodno konsultuju, pre nego što pristupe donošenju bilo kakvih restriktivnih mera. Na taj način bi bilo izbegnuto narušavanje principa slobode kretanja roba i usluga na tržištima dve zemlje, kao i kršenje načela CEFTA sporazuma. Međutim, ovaj dogovor Makedonija ne poštuje, već kratkoročno državnim merama ograničava uvoz brašna i pšenice u Makedoniju, uvodi kontrolne markice i dr, sve u cilju stopiranja uvoza brašna iz Srbije.

Treba nastojati da se otklone sve vancarinske barijere u trgovini sa Makedonijom, jer je ta zemlja, zajedno sa BiH i Crnom Gorom, jedna od tri najznačajnija partnera Srbije u okviru zemalja članica CEFTA sporazuma. Ramena Srbije sa članicama CEFTA iznosi 3,7 milijardi dolara.

Postoji velika nesrazmera u investicionim ulaganjima između dve zemlje. Srpske investicije u Makedoniji u poslednjih 15-ak godina iznose oko 80 miliona evra.

Srpske kompanije se sve više zanimaju za mogućnosti ulaganja na tržištu Makedonije. Do sada je ostvareno nekoliko ulaganja: SWISSLION TAKOVO, COMTRADE COMPUTERS, NELT, MATAIRWAYS-KONTIKI, VINO ŽUPA, VINARIJA ČOKA.

Makedonske investicije u Srbiji iznose oko 2 miliona evra.

Najveća ulaganja ima ALKALOID u oblasti farmaceutske industrije. Vrednost investicije je oko milion i dvesta hiljada evra.

Makedonska firma Pord Mašinoprojekt kupila je 2007. godine na aukciji preduzeće Miloš Dimanić, Vlasotince za 320 hiljada evra (proizvodnja mašina i odlivaka).

Firma Seavus group (iz Norveške) ima istraživačko-razvojni centar za softvere i druge IT proizvode u Nišu. Visina makedonske investicije je oko 280 hiljada evra.

Brako holding, Veles 2005. godine osniva firmu Brako wire products doo, Pančevo, za proizvodnju žičanih proizvoda (kupili su pogone Utve iz Pančeva). Blizina Luke Pančevo učiniće ih liderom na Balkanu u proizvodnji ovih proizvoda. Ulažu u modernizaciju tehnologije i zaštitu životne sredine.

Privredna komora Srbije i Privredna komora Makedonije imaju dobru bilateralnu saradnju. Privredna komora Srbije i Stopanska komora Makedonije formirale su Srpsko-makedonski poslovni savet. Članovi Poslovnog saveta su svi zainteresovani privredni subjekti sa jedne i druge strane. Poslovni savet ima svoje telo – Izvršni komitet. Privredne komore Srbije i Makedonije treba da nastave da podstiču razmenu poslovnih informacija, kontakte između poslovnih partnera, organizuju susrete privrednih delegacija, sajmove, izložbe i seminare, zajedničke nastupe na trećim tržištima, podsticanje zajedničkog kandidovanja mogućih projekata na prostoru Balkana, kao i druge manifestacije u dvema zemljama.Na marginama posete predsednika Republike Makedonije, u oktobru 2016. godine održan je i Poslovni forum Srbija-Makedonija,i potpisan Sporazum o saradnji dve privredne komore.

S obzirom na kretanje ponude i tražnje, šanse za povećanje plasmana na makedonskom tržištu u budućem periodu imaju srpske firme koje se bave proizvodnjom i distribucijom prehrambenih proizvoda (pre svega konditorska industrija, industrija mlečnih proizvoda, industrija šećera, mlinarska industrija), poljoprivrednih proizvoda (sveže meso, stočna hrana, žitarice, uljno seme), građevinskih materijala, medicinske opreme, električne energije, telekomunikacione opreme i hartije.

Srbija ima izuzetnu proizvođačku i sirovinsku bazu, pa bi srpske kompanije trebalo da razmotre povoljne okolnosti koje Makedonija pruža za ulaganja u baznu poljoprivredu (proizvodnju povrća i voća), otkupne centre, prehrambenu industriju (prerada voća i povrća), proizvodnju vina, cigareta, obradu čelika i metala, hemijsku industriju (bazna hemija, sintetička vlakna, polivinil i poliuretan) i industriju automobilskih komponenti. Značajan za nastup srpske privrede na ovom tržištu bio bi i dolazak trgovinskog lanca iz Srbije, jer makedonsko tržište maloprodaje još uvek nije dovoljno razvijeno. Primetno je odsustvo velikih stranih trgovinskih lanaca i nedovoljna konkurencija.

Postoje solidni kapaciteti makedonskih privrednika za saradnju sa srpskim partnerima u oblastima tekstilne industrije, građevinskih materijala, autodelova, hemijske industrije, putne infrastrukture, gasovodne mreže, izgradnje mini hidrocentrala i vetroparkova.

Mogućnosti privredne saradnje postoje u definisanju i realizaciji zajedničkih projekata, koji se finansiraju sredstvima fondova EU, kao i u zajedničkom nastupu na trećim tržištima (na granskom nivou). Takođe, mogućnosti za zajednička ulaganja i proizvodnu kooperaciju postoje u oblastima tekstilne industrije, građevinskih materijala, autodelova, hemijske industrije, putne infrastrukture, gasovodne mreže i izgradnje mini hidrocentrala.

U okviru regionalne saradnje posebno se ističe dogovor o unapređenju saradnje na granskom nivoumetalskog i elektrosektora i sektora građevinarstva formiranjem konzorcijuma i drugih oblika udruživanja, sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu Regiona i trećim tržištima. Razgovara se i o zajedničkoj turističkoj ponudi za treća tržišta, posebno posle izgradnje deonice autoputa Beograd-Preševo.

Sporazum o ekonomskoj saradnji Srbije i Makedonije potpisan je u Skoplju, 16. februara 2015. godine. Članom 4 Sporazuma, Ugovorne strane osnivaju Mešovitu komisiju za ekonomsku saradnju sačinjenu od predstavnika nadležnih organa. Komisija će se sastajati najmanje jednom godišnje, naizmenično u i Srbiji i Makedoniji sa sledećim zadacima: razmatranje pitanja razvoja bilateralnih ekonomskih odnosa; iznalaženje novih mogućnosti za razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa; identifikovanje problema koji ograničavaju razvoj ekonomske saradnje i predlaganje odgovarajućih mera u cilju njihovog otklanjanja; razrada predloga za poboljšanje uslova za ekonomsku saradnju između organizacija i institucija iz država Ugovornih strana; podnošenje predloga u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma.

Dve vlade su ocenile da je politički dijalog intenziviran i da se beleži rast trgovinske i ekonomske saradnje. Prioriteti u ekonomskoj saradnji su bolje infrastrukturno povezivanje(pre svega na saobraćajnom Koridoru 10), utvrđivanje zajedničkih interesa u oblasti energetike, telekomunikacija, poljoprivrede, građevinarstva, veće korišćenje prednosti koje nude sporazumi o slobodnoj trgovini, regionalna saradnja i projekti.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a

Berza

investicioni fondovi

kursna lista