Početna > Izdanja > Broj 091-092 > Saksobank - Dembik

Ekskluzivno za Profit biznis magazin, Kristofer Dembik, direktor makroanalize Sakso banke

Preveliko oslanjanje na Evropsku uniju bi bilo strateška greška

Balkan je perspektivan region za investitore, ali se suočava sa ogromnim izazovima koji bi mogli ozbiljno da ugroze privredni razvoj u narednim godinama. Kada je reč o životnom standardu, vrednost BDP-a na Balkanu kreće se oko polovine BDP-a u zemljama Centralne i Istočne Evrope i oko četvrtine u najbogatijim članicama EU u Zapadnoj Evropi, kao što su Francuska i Nemačka. Samo ovaj podatak ukazuje na značajan put koji predstoji kako bi se sustigle zemlje Centralne i Istočne Evrope u ne tako dalekoj budućnosti.

Značajni napori su već učinjeni kada je reč o stabilnosti deviznog kursa, boljeg funkcionisanja administracije, naplate poreza i političke stabilnosti. Međutim, moraju se sprovesti dalje reforme, naročito u tri ključne oblasti. Izdaci za istraživanje i razvoj i dalje su zanemarljivi, što će imati negativan uticaj na potencijalni rast BDP-a u dužem vremenskom periodu i uticaće na to da domaće kompanije zavise od konkurentnosti cena. Slab kvalitet infrastrukture ostaje gorući problem sa moje tačke gledišta. Kada kompanija proizvede robu i nije u mogućnosti da je blagovremeno i uz najmanji mogući trošak izveze u inostranstvo, to ograničava rast BDP-a. Kako bi se to rešilo, važno je da se privatni sektor više uključi i favorizuje javno-privatna partnerstva kada jer reč o sektoru puteva i železnica, kao što je to vrlo uspešno sprovedeno u većini zemalja Evropske unije. Konačno, vlade regiona moraju da učine sve kako bi privukle što više direktnih stranih investicija. U skladu sa tim, Srbija je verovatno primer koji treba pratiti, jer je rast ovih investicija u 2015. godini bio veći za 30%. Balkan je očigledno na pravom putu, ali vlade i građani ovog regiona ne bi trebalo da sprovode reforme samo zbog ulaska u Evropsku uniju i možda kasnije u evrozonu.

Pristupanje Evropskoj uniji će biti odloženo na neodređeno vreme

Lično verujem da je najveća greška Balkana to što se suviše oslanja na Evropsku uniju. Ovaj potez potpuno ima smisla zbog istorijskih, kulturnih i ekonomskih veza i zbog toga što balkanske zemlje svoju budućnost vide u okviru Evropske unije. Perspektiva članstva bila je ključni pokretač reformi u poslednjih nekoliko godina, naročito u Srbiji, kao i podsticanja učvršćivanja demokratije. Pre dve decenije niko ne bi poverovao da će region napraviti tako impresivan napredak. Međutim, realan je rizik da se proces reformi može značajno usporiti u narednim godinama jer mnoge zemlje uočavaju da njihov ulazak u Evropsku uniju postaje sve manje i manje verovatan. Zbog Bregzita zaista postoji velika verovatnoća da EU neće prihvatiti novu zemlju kao članicu u neko skorije vreme. Pregovori oko Bregzita će trajati najmanje tri godine i zato je sigurno da se navede da se proširenje Evropske unije neće dogoditi pre 2020. godine u najboljem mogućem slučaju. Štaviše, Bregzit bi mogao da utiče na to da EU razmotri dobre i loše strane procesa proširenja, što je dovelo do očiglednih problema u upravljanju i naglasilo nepoverenje Evropljana u institucije Evropske unije. Ako se ovo dogodi, Evropska unija bi mogla veoma brzo da zaključi da prioritet nije da se unija geografski proširi na Balkan, već da insistira na politici veće integracije, na primer u pogledu budžeta EU. U skladu sa tim, pristup zemalja Balkana Evropskoj uniji mogao bi da bude odložen na neodređeno vreme i tekući prepristupni proces bi mogao da potraje kao onaj između Turske i EU. Kao posledicu, neke zemlje bi mogle da osete zamor zbog oklevanja Evropske unije i da budu manje spremne na sprovođenje reformi koje od njih zahteva Evropska unija. Ovo bi predstavljalo korak unazad na štetu regiona.

Dalja regionalna integracija

Zbog toga je važno da zemlje Balkana istraže koje još opcije imaju. Pridruživanje EU nije kraj puta sam po sebi. Dok čekamo da saznamo šta će se desiti sa EU, Balkan bi učinio korisnu stvar za sebe da promoviše širu regionalnu integraciju. Projekat o pretvaranju regiona u zonu slobodne trgovine (gde bi se ukinule sve poreske barijere i olakšala trgovina i interakcija) koji je pre nekoliko meseci predstavila Albanija bez sumnje je korak u dobrom pravcu. To je odličan način da se ide dalje od CEFTA, koja je trenutna osnova i koja ne funkcioniše baš najbolje. Druga mogućnost bi mogla da bude ojačavanje saradnje između zemalja u regionu Dunava, što bi posebno pogodovalo Srbiji. Razvoj infrastrukturnih projekata oko Dunava bi mogli da budu ključni za podsticanje ekonomskih aktivnosti. To čak može dovesti do značajnih ekonomskih ušteda koje bi rezultirale visokom profitabilnošću i niskim troškovima rečnog transporta u pogledu smanjene potrošnje goriva. Ovo bi moglo da pomogne u osnaživanju trgovanja i lokalne industrije, posebno u Srbiji, gde industrijski sektor već predstavlja ključni resurs (ugrubo 25% bruto dodate vrednosti). Osim pozitivnog ekonomskog uticaja mogli bismo očekivati dalju regionalnu integraciju, a ona bi mogla i da predstavlja način da se okrene nova strana od devedesetih, perioda obeleženog ratom i sporim rastom, kao i da se nastavi rad na pomirenju.

Pazite se kineskog apetita

U isto vreme, region mora da traži način da proširi svoje izvore investicija. Trenutno, glavni investitori na Balkanu su, logično, evropske zemlje kao što je Austrija, ali i Rusija (naročito u Srbiji). Međutim, Kina sve više postaje bitan poslovni partner. Investicije Kine su uglavnom u razvoj infrastrukture i usmeravaju se preko različitih kineskih kreditnih agencija, uključujući novu razvojnu BRIKS banku. Takav rast injekcija investicionog kapitala iz Kine povezan je sa stvaranjem prilika u celom regionu, ali će takođe pokrenuti ključna pitanja u vezi sa očuvanjem strateških sektora i industrijskih grana od kineskog apetita. Bilo bi pametno da balkanske zemlje ne prodaju svoje vredne dragulje Kini. Ako to učine, moglo bi da im se obije o glavu kao što se desilo u nekim zemljama Centralne Evrope. Trebalo bi da otvore vrata investicijama iz Kine, ali ne bi trebalo da postanu suviše zavisni od njih. Zbog toga moraju da ojačaju svoje ekonomske veze sa ostalim delovima sveta, uključujući Bliski istok (po uzoru na Crnu Goru koja je nedavno otvorila agenciju za promociju stranih investicija u Amanu). Ekonomska budućnost Balkana će biti svetla pod uslovom da nastave sa reformama, posebno u vezi sa izazovima o kojima smo ovde govorili.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista