Početna > Izdanja > Broj 091-092 > Edukacija - Dejan Jovović

Šesta revizija kreditnog aranžmana između Srbije i MMF-a

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa Džejmsom Rufom na čelu, pregovarala je iz predostrožnosti sa srpskom delegacijom od 20. oktobra do 1. novembra ove godine u Beogradu o šestoj reviziji-kontroli stend-baj aranžmana.

Misija je tokom posete ocenila fiskalne rezultate i razgovore o budžetu za 2017. godinu. U razgovorima sa srpskim zvaničnicima razmotren je napredak reformi u finansijskom sektoru, procenjeno napredovanje u sprovođenju ključnih strukturnih reformi, a bilo je reči i o novim strukturnim uslovima za 2017. Sve prethodne revizije MMF-a u Srbiji su uspešno završene.

Odbor izvršnih direktora MMF-a je u septembru ove godine, prilikom zaključivanja kombinovane četvrte i pete revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom, ocenio da je ekonomski oporavak Srbije prevazišao očekivanja i da u ekonomskom smislu naša zemlja jača, uz podršku investicija i rast neto izvoza.

Zamenik direktora MMF-a Tao Zeng tom prilikom je naveo da su do dobrih rezultata doveli napori da se osnaže javne finansije, unaprede strukturne reforme i da se poveća poverenje investitora. Dodao je, međutim, da pojedine slabosti i dalje ostaju, poput visokog nivoa javnog duga i izazova u pogledu dugoročnih strukturnih reformi u neizvesnom spoljnom okruženju.

MMF je u februaru 2015. iz predostrožnosti sa Srbijom zaključio trogodišnji stend-baj aranžman u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Aranžman se završava u februaru 2018. godine. Okončanjem šeste revizije, Srbiji će biti stavljeno na raspolaganje dodatnih 54,57 miliona specijalnih prava vučenja – SDR (68,53 miliona evra) u okviru stend-baj aranžmana, čime će ukupan raspoloživi iznos dostići 662,58 miliona SDR (832,14 miliona evra).

Racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru ovog puta nije najavljena kao prioritetna tema. Dogovoreno je da tokom trogodišnjeg aranžmana posao kod države napusti 25.000–30.000 zaposlenih, a da je do sada otišlo 19.000. Problem je što to smanjenje nije sistemsko, već javni sektor napuštaju produktivni kadrovi koji posao mogu da nađu u privatnom sektoru, a neproduktivni ostaju. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru verovatno će trajati do marta sledeće godine. Država neće biti spremna da pređe na savremeni metod zapošljavanja u javnom sektoru od 1. januara 2017. godine. Generalna odluka o zabrani zapošljavanja je na snazi, ali su postojali izuzeci na osnovu pojedinačnih situacija, što je komisija razmatrala. Stari sistem će funkcionisati dok novi ne zaživi.

Vlada Srbije po dogovoru sa MMF-om sprovodi mere štednje i reforme kojima se smanjuju budžetski deficit i javni dug i stvaraju povoljniji uslovi za rast privrede.

Zvaničnici Srbije pred MMF izlaze s dobrim rezultatima. Istaknuto je da je Srbija i dalje na dobrom putu stabilnih makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja. Ukratko, evidentan je privredni rast, a minus u državnoj kasi najmanji je u skorijoj istoriji i manji je i od onoga što je dogovoreno za ovu godinu sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

Postignuta je makroekonomska stabilnost, što znači da su kurs i cene umireni, a s duge strane rezultati fiskalne konsolidacije značajno su bolji od onoga što je predviđeno za 2016. godinu. Dodaje se da je aktuelni aranžman iz predostrožnosti jedan od uspešnijih programa koji je MMF uopšte realizovao.

Centralni razgovori su se vodili oko budžeta za 2017. godinu, koji treba da bude stabilizacioni. Ključno je da deficit nastavi da se smanjuje, kako održivi razvoj ne bi bio ugrožen. Održivost, što znači da trajno smanjimo minus u državnoj kasi na jedan odsto BDP-a, kao i javni dug, odnosno kako to postići, naš su najveći problem. Mi imamo i veće rashode od prihoda, a novo zaduženje kod Razvojnog fonda Abu Dabija od milijardu dolara je dobro, jer se radi o jeftinom izvoru zaduživanja u istoj valuti u kojoj su nam i dugovi, izneto je u NBS.

Predstavnici MMF-a pohvalili su i dobre rezultate koje je Srbija postigla i stanje u srpskom budžetu po pitanju boljih prihoda, bolje naplate poreza i manjih rashoda. Istaknuto je da je Srbija i dalje na dobrom putu stabilnih makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja.

Predstavnici misije MMF-a naglasili su da je Srbija ostvarila napredak u restrukturiranju EPS-a i Srbijagasa.

Vlada smatra da je zbog toga što je stanje u budžetu bolje nego što je bilo planirano moguće plate u javnom sektoru i penzije povećati za pet odsto. Plate i penzije veće od 25.000 dinara smanjene su krajem 2014. godine, uoči sklapanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om. Ta umanjena primanja povećana su januara ove godine, ali ne linerano. Najveće uvećanje, od četiri odsto, dobili su zaposleni u osnovnim, srednjim školama i ustanovama učeničkog standarda, plate u višem i visokom školstvu povećane su za dva odsto, dok je onima koji rade u socijalnoj zaštiti i zdravstvu, bez Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, povišica bila tri odsto. Primanja veća za dva odsto dobili su zaposleni u policiji i vojsci, a sve penzije su uvećane za neznatnih 1,25 procenata.

Iako MMF izriče samo pohvale za dosadašnji učinak fiskalne konsolidacije i ocenjuje da je ekonomski oporavak Srbije prevazišao očekivanja, tokom početnih razgovora u okviru šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti nije bio spreman da odobri povećanje plata i penzija. Oni su izričito bili protiv bilo kakvog povećanja penzija, a voljni su bili da dozvole samo jednokratnu isplatu, pred Novu godinu, korisnicima primanja do 23.000 dinara. Povećanje penzija, i to minimalno, moglo bi po MMF-u da usledi tek krajem 2017. godine.

Zbog štednje, penzije skoro dva miliona penzionera u Srbiji danas nisu više, nego su na nivou iz decembra 2014. godine. Od 2012, one se ne usklađuju sa rastom inflacije dva puta godišnje, kako predviđa Zakon o budžetu, a od 2014. smanjene su sve penzije veće do 25.000. Za to vreme penzije su umanjene od 10 do 25 procenata.

Što se tiče plata u javnom sektoru, MMF je na početku razgovora bio saglasan da se minimalno povećaju plate u prosveti i eventualno zdravstvu za oko dva odsto, dok su smatrali da činovnici, vojska i policija imaju solidne zarade i da su u nekim slučajevima i preplaćeni. Za njih je važno da pomenuto povećanje bude održivo i da u narednim godinama može da se isplaćuje uvećan iznos. Očigledno da se Džejms Ruf, šef misije za Srbiju, nije uzalud oglasio u junu ove godine u toku objedinjene šeste i pete revizije, kada povećanje još nije bilo toliko aktuelno, u intervjuu za nedeljnik „NIN”, kada je rekao da nema povećanja plata i penzija ni ove, ni naredne godine. To je obrazložio time što je od preko sedam miliona stanovnika samo 1,2 miliona zaposleno u privatnom sektoru koji državi donosi poreze, dok javni sektor izdržava 750.000 radnika i 1,7 miliona penzionera.

Brojni naši ekonomisti smatraju da bi plate i penzije mogle da rastu tri do četiri odsto, koliko su u zbiru privredni rast i inflacija.

Srbija se neće zaduživati kod MMF-a pošto za to nema potrebe, izjavio je srpski ministar finansija.

On je podsetio da je Srbija sa MMF-om sklopila trogodišnji stend-baj aranžman iz predostrožnosti, ističući da to znači da možemo da se zadužimo do 1,2 milijarde evra, ali da mi to ne moramo da koristimo.On je objasnio da za te tri godine imao kvartalne revizije, koje moramo da prođemo da bi mogli eventualno da povlačimo novac od MMF-a ako nam zatreba, za poboljšanje stanja platnog bilansa zemlje. MMF nam, pošto smo zemlja koja ima pristup finansijskim tržištima, ne daje pare za podršku budžetu, nego samo za platno-bilansnu poziciju, koja se kod nas popravlja. Imamo više tekućih investicija nego što je tekući deficit platnog bilansa, i zato nam nisu potrebna sredstva da to finansiramo.

Vodili smo duge i teške razgovore sa predstavnicima MMF-a, oni su uvek oprezni, a mi imamo još više od godinu dana aranžmana sa ovom institucijom. Dogovor prilikom zaključivanja aranžmana je bio da tri godine imamo zamrznute plate i penzije, a prošle godine smo krenuli u lagano povećavanje primanja.

Ministar finansija izjavio je da će budžet za 2017. godinu biti usvojen na vreme, sredinom decembra, a biće razvojni i oslikavaće do sada postignute dobre rezultate. Vlada je postigla zapažene rezultate, što je dovelo do toga da MMF, suprotno uobičajenoj praksi, popusti i dozvoli povećanje primanja dok traje program. Retko gde se dešavalo da MMF prizna napredak i da dozvoli da se bolji fiskalni rezultat, odnosno prihodi podele građanima. To je neuobičajen pristup, a mi smo već sada u okvirima strukturnog smanjenja skoro tamo gde bi trebalo da budemo u decembru 2017. godine, kada se približava kraj program sa MMF-om. Fiskalni rezultati nadmašuju očekivanja, a to je najvažnije.Bilans opšte države je uravnotežen i očekuje se da će do kraja godine deficit biti nešto preko 80 milijardi dinara, što je upola manje od prvobitno planiranog.

Cilj programa koji smo zaključili sa MMF-om je da se 2018. godine vratimo ne samo na prethodne plate, nego da imamo održivi i inkluzivni rast, koji će se odraziti pozitivno na sve, istakao je ministar finansija. Naša stopa rasta takođe je u porastu, a i prognoze se menjaju na više. Samo ove godine je MMF sa 1,75 odsto podigao prognozu rasta na 1,8 odsto, pa na 2,5 odsto. Mi očekujemo da će rast BDP-a biti 2,7-2,8 odsto, rekao je on, dodajući da u narednim godinama očekuje rast od najmanje tri odsto.

Misija MMF-a saopštila je 1. novembra na kraju razgovora da se složila s planom Vlade Srbije o jednokratnim rashodima, uključujući i isplatu penzionerima, kao i o povećanju plata i penzija i rešavanju starih dugova državnih preduzeća. U saopštenju posle šeste revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom, istaknuto je da je postignut i sporazum o ključnim parametrima za državni budžet Srbije za 2017. godinu i da je preporučeno ubrzanje strukturnih reformi.

Dobri rezultati ekonomskog programa Srbije se nastavljaju, smatra MMF. Ekonomski rast jača, a pokazatelji tržišta rada beleže primetno poboljšanje. MMF očekuje da će realni rast BDP-a iznositi 2,7 procenata u 2016. i tri procenta u 2017. godini. Inflacija je i dalje umerena uprkos ubrzanju rasta zarada u privatnom sektoru.

Misija podržava nameru NBS-a da snizi ciljanu inflaciju sa četiri na tri procenta, sa odstupanjem plus-minus 1,5 odsto. Ova promena je odraz značajnog poboljšanja osnovnih makroekonomskih pokazatelja i utiče na jačanje poverenja. Takođe, ta odluka će pomoći da se dodatno snize kamatne stope i podstakne korišćenje dinara u ekonomiji Srbije. Aktuelni oprezno relaksirani stav monetarne politike i dalje je usklađen sa novim ciljem, a očekivanja su da će inflacija postepeno početi da raste tokom 2017. godine, navodi MMF.

Na konferenciji za štampu, potvrđeno je da će od početka iduće godine, plate zaposlenima u zdravstvu, institucijama kulture, sudstvu, vojsci i policiji biti povećane za pet odsto, a penzionerima bi bonus (5.000 do 6.000 dinara)mogao biti isplaćen prvih dana decembra ove godine. Plate zaposlenima u osnovnim i srednjim školama biće povećane nešto više, odnosno šest odsto. Povećanje plata zaposlenih u visokoškolskim ustanovama će biti nešto manje, dok će penzije biti povećane za simboličnih 1,5 odsto (do maksimalno 1,7 odsto), pri čemu će bonus za penzionere biti linearan. Kao i ranije, i ovom prilikom su penzioneri, kao najosetljivija i najugroženija populacija najgore prošli.Povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru državu će koštati do 17,5 milijardi dinara, dok će se za porast penzija od 1,5 odsto iz budžeta izdvojiti još 8,59 milijardi dinara. Kada se na ovo doda još osam do 10 milijardi dinara za jednokratnu pomoć penzionerima, dobija se okvirni iznos od oko 34 do 36 milijardi dinara.Realizacija ovih povećanja zahteva i promenu određenih zakona.

Šef misije MMF-a Ruf naglasio je da se nastavljaju veoma dobri fiskalni rezultati, zahvaljujući prihodima koji su iznad očekivanog nivoa, dok su se rashodi zadržali u okviru programskih ciljeva. Deficit opšteg nivoa države je sada projektovan na nivou od 2,1 odsto BDP-a u 2016. godini, dok se pad javnog duga odvija godinu dana brže od plana i predviđa se da će do kraja godine biti na nivou ispod 74 odsto BDP-a. S obzirom na ove rezultate koji su, kako je ocenio, iznad očekivanja, misija MMF-a se složila sa planom vlasti Srbije da se u 2016. godini deo fiskalnog prostora upotrebi za pokrivanje određenih jednokratnih rashoda, uključujući isplatu penzionerima, kao i rešavanje starih dugova državnih preduzeća. Takođe, kako je naveo, postignut je i sporazum sa vlastima oko ključnih parametara za budžet za 2017. godinu. Prioritet je da se nastavi sa postepenom fiskalnom konsolidacijom i da se obezbedi stabilan silazni trend javnog duga, ukazao je Ruf. On je objasnio da je u tim okvirima, misija MMF-a postigla sporazum sa vlastima o targetiranom povećanju penzija i zarada u javnom sektoru. Očekuje se da će fiskalni deficit pasti na 1,7 odsto BDP-a u 2017. godini, uz dalji pad ukupnih masa penzija i zarada kao udela u BDP-u, koje će se približavati održivijim nivoima u srednjoročnom periodu, precizirao je Ruf. On je naveo da je radi obezbeđivanja trajnog poboljšanja fiskalne situacije i postizanja solidnog inkluzivnog rasta u srednjoročnom periodu, potrebno da se vlasti Srbije odlučno pozabave strukturnim izazovima.

Takođe, naglasio je da se reforme javnog sektora moraju ubrzati u cilju obezbeđivanja boljih javnih usluga, kao i doprinosa procesu fiskalne konsolidacije, uz napomenu da se posebno kasni sa reformama obrazovnog sistema.

Potrebne su i odlučne aktivnosti da bi javna komunalna i druga državna preduzeća prestala da predstavljaju opterećenje po javne resurse. U ovom kontekstu, program će zahtevati izradu jasnih planova za trajno rešenje ili restrukturiranje RTB Bora, Resavice, Petrohemije, Azotare i MSK. Veoma je bitno da prestane praksa finansiranja slabih javnih subjekata i preduzeća putem dugovanja prema Srbijagasu i EPS-u, upozorila je misija MMF-a.Što se tiče 17 strateških kompanija koje su imale zaštitu od stečaja, ostvaren je napredak, jer su neka od njih prodata ili otišla u stečaj.

Navedenojedastrategijarešavanjaproblematičnihkreditadajerezultate, alisupotrebneodlučnijeaktivnostiuciljusmanjenjanivoanenaplativihkredita, uključujućiioneudržavnimbankama.

RufjeukazaonatodajemisijaMMF-avodilakonstruktivnerazgovoresaVladomSrbijeipostiglasporazumnanivoutimasavlastima, opolitikamapotrebnimdabiseokončala šestarevizijastend-bajaranžmana. TajsporazumtrebadaodobrerukovodstvoiIzvršniodborMMF-anazasedanjuokvirnozakazanomzasredinudecembraovegodine. Jedan od glavnih zahteva da Odbor direktora MMF-a tada potvrdi šestu reviziju aranžmana jeste usvajanje budžeta za 2017. na osnovu dogovorenih parametara i da Vlada jasno precizira kako će se rešiti pitanja dugovanja kada se radi o energetici i rudarstvu.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik i redovni član NDES-a

Berza

investicioni fondovi

kursna lista