Početna > Izdanja > Broj 090 > Edukacija - Margita Bastinac

Nove tehnologije: pro et contra

Kada ste sam svoj majstor, onda vam je lako da sledite svoje ideje, pronalazite podršku, usvajate novotarije, pokušavate, prilagođavate se ili prilagođavate druge svojim potrebama. U većim sistemima tromost, krutost i otpori promenama svakako predstavljaju ogroman izazov rukovodiocima. Na kraju krajeva, sećam se koliko su često ljudi namerno kvarili bravu jer nisu hteli da nose ključeve kada smo u našoj zgradi uveli interfone – bez obzira na to što su finansijski učestvovali u popravci istih, stara navika ih je vukla u destruktivnost. Kad pogledate sa strane, ili kada sve prođe, možete se nasmejati, no, dok traje, nimalo nije zabavno.

Obezbediti apsolutnu saglasnost i prihvatanje novog takođe je teško ostvariti, ali je veoma važan korak u tome motivacija ljudi. Da bismo ih motivisali, moramo najpre mi sami da znamo zašto nešto menjamo i moramo im jasno predočiti korist koja će iz toga proizaći. Korist za sve. Ne samo za vlasnika, rukovodioca ili pojedince, već korist za ceo kolektiv i pojedinca koji treba da uloži napor i preusmeri se na nešto novo.

Novotarije i nove tehničke sprave oduvek su bile privlačnije mladima i radoznalima nego starijima. Korišćenjem kasetofona trakaša, gramofona, toki-vokija, moja generacija je počinjala da polako preskače i podučava generacije roditelja. Brže smo učili, usvajali, koristili. Današnja deca kao da su se rodila sa računarima, smartfonima i aplikacijama.

Kada sam se zaljubila u računare i objašnjavala ljudima iz okruženja kako su to zanimljive i korisne sprave, najpre sam im ukazivala na to da ne treba da se plaše da će nešto pokvariti. I dalje mi je žao kad vidim ljude iz mog okruženja da sa podozrenjem posmatraju ekrane, tastature ili svaki prozorčić koji iskoči i nešto hoće od njih.

Kad sam kod prozorčića, kada se priča o modernizaciji ili kada se spremam da nešto novo uvedem u svoj poslovni ili privatni život, iskoči mi jedna Lalićeva misao, kao pop-up u mom biokompjuteru. Ona glasi: „I sve što je staro neće da prizna da je staro dok se dobro ne osveti onome što na njegovo mesto dolazi.“ Znate za to kad vas vuku i ubeđuju, a sa posebnim zadovoljstvom naglašavaju da ćete se kajati i reći im da su bili u pravu.

Zato sve češće ćutim kada nešto planiram, samo sa nekolicinom živahnih i modernih drugara razmenim po koju misao i teram po svom. Mnogo puta su mi oni koji su u startu bivali protiv na kraju čestitali na izboru, odluci, istrajnosti i upornosti – koju su do juče zvali tvrdoglavost. Tako sam otkrila da je razlika između upornosti i tvrdoglavosti – u rezultatu. A njega često ne vidite dok do njega ne stignete. Stoga, uporni ili tvrdoglavi, ukoliko u nešto istinski verujete i u svojoj mašti sebe već vidite na cilju, ja sam uz vas, svim srcem. Rekla bih da je i sa modernizacijom, kao i sa gotovo svim pojavama i stvarima u životu, razlika u tome da li ste rob ili mudri upravnik. Ako ste u poziciji da vas trendovi, novotarije, moda i tehnologija kontrolišu, postajete njihov rob. Ukoliko ih koristite za olakšanje poslovanja, življenja, ukoliko vam donose istinsku radost, zabavu, štede vam vreme i napor – onda ste vi mudri upravnik. Gotovo je nemoguće zamisliti život i posao pojedinca bez računara i mobilnog telefona, a poslovanje firmi bez umreženosti, interneta, kompjuterizovanih sistema koji su zaduženi za mnoštvo radnji - od navodnjavanja u poljoprivredi, do skoro svih privrednih i proizvodnih delatnosti. No, da li moramo u tolikoj meri da zavisimo od njih ili još gore, da li moramo biti zavisnici?

Kada pogledate ljude na ulici, u parku, restoranu, na pešačkim prelazima, za volanima automobila, ali i autobusa, sigurno se zapitate ko koga kontroliše i koliko smo bezbedni u okruženju ljudi koji su se prepustili vlasti tehnologije. Sve više, ali i dalje nedovoljno, priča se o zavisnosti od kompjuterskih igrica, aktivnog učešća na društvenim mrežama, lajkova, poruka, interneta. Psihijatri se još uvek raspravljaju da li da ih nazovu poremećajima ili bolestima zavisnosti, no, svako od nas zna u kojoj meri je prinuđen da koristi te nove tehnologije i koliko ima koristi od njih, a gde počinje onaj obrnuti odnos – niti nam koristi, niti nam prija. Ako u krevet odlazite sa mobilnim telefonom i još jednom morate da proverite svoj nalog na društvenoj mreži, razmislite. Ukoliko pre poslušate preporuku sa tv ekrana kako da se obučete pred izlazak iz kuće nego što vam padne na pamet da otvorite prozor ili izađete na terasu, zastanite i razmislite. Ako...

Pročitala sam pre neki dan, na godišnjicu terorističkog napada u Njujorku, jedan veoma slikovit primer: gledajući sa svoje terase u taj zastrašujući prizor, jedan gospodin je utrčao u sobu i na tv ekranu potražio vesti i nastavio da gleda u ekran, ne verujući sopstvenim očima.

Svakako odvojte vreme i razmislite: koliko puta bez potrebe pogledate u svoj telefon, a da ne očekujete nikakav poziv ili poruku? Koliko puta ste prekinuli ručak da biste odgovorili na telefonski poziv, a da nije bilo ništa hitno ili važno što ne bi moglo da sačeka da vi u miru završite obrok? Da li ste u stanju da odete do prodavnice, da prošetate psa, da popijete piće sa dragom osobom, da odvojite vreme za sebe, za razmišljanje, relaksaciju ili odmor, a da ne ponesete mobilni telefon? Znam, imate mnoštvo odgovora zašto morate da ste dostupni deci, poslodavcu, partneru, klijentima. Ipak, da li je to istina? Da li uvek morate da ste dostupni, bez ikakvog prava na privatnost? Makar na trenutke, ako ne i sate ili dane privatnosti.

Znam i to da danas klijenti odmah zovu telefonom kad vam pošalju mejl, a vi im ne odgovorite za pola sata - sat, i često su ljuti, jer, zaboga, poslali su vam mejl pre sat vremena, a vi niste odgovorili. Niste, pa šta? Imali ste posla. Imali ste druga, najverovatnije važnija posla.

Niko osim vas ne može da odredi prioritete niti meru u kojoj ćete biti u ropstvu tehnologije. Sprave i instrumenti stvoreni da nam služe, olakšaju i ubrzaju funkcionisanje, sve češće su prepreka, ono što usporava i često onemogućava naš rad, ali i život. Nekada smo se smejali naučnofantastičnim filmovima koji su prikazivali pobunu kompjutera i njihovo preuzimanje vlasti nad ljudima, a danas im dobrovoljno i bez borbe prepuštamo kontrolu.

Jedna od definicija čoveka je da je on biće slobodne volje. Kako i da li je koristimo, određuje u velikoj meri da li ćemo sačuvati integritet, zdravlje i ljudske osobine – od kojih posebno izdvajam brižnost za sebe i za druge.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista