Početna > Izdanja > Broj 090 > Intervju - Marinos Vathis

Marinos Vathis, Predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke

Odgovorno u biznisu i društvu

Vojvođanska banka je među deset najvećih banaka u Srbiji po veličini aktive i ima status sistemski značajne banke. S četvrtom najvećom mrežom u Srbiji, četiri regionalna biznis centra i sa više od milion klijenata, banka pokriva celu teritoriju zemlje. Već četvrtu godinu zaredom,Vojvođanska banka je proglašena za najbolju banku u pružanju kastodi usluga u Srbiji prema prestižnom časopisu Global Custodian Magazine, i predstavlja jednu od najboljih transakcionih banaka na tržištu uz tradiciju dugu 146 godina. Od 2006. godine banka posluje u sastavu jedne od vodećih međunarodnih bankarskih grupacija – Nacionalne banke Grčke (National Bank of Greece).

a magazin PROFIT govori gdin Marinos Vathis, Predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke.

1. Gospodine Vathis, gde ste rođeni, školovali se…? Kako je tekao put Vaše karijere pre nego što ste postali predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke?

Rodio sam se i odrastao u Atini u Grčkoj. Proveo sam nekoliko godina u Ujedinjenom Kraljevstvu gde sam studirao, prvenstveno ekonomiju na Londonskom politehničkom univerzitetu (City of London Polytechnic), a potom sam završio dva postdiplomska programa iz monetarne ekonomije i međunarodnog poslovanja i finansija na univerzitetima u Kentu odnosno Redingu (Reading). Tokom svoje karijere izgradio sam visoku stručnost u kreditiranju, vođenju projekata restrukturiranja i bio uključen u bankarske preokrete tokom izazovnih finansijskih situacija u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i regionu jugoistočne Evrope. Imenovan sam za predsednika Izvršnog odbora Vojvođanske banke u 2010. godini. Na tu poziciju sam došao sa mesta Direktora Međunarodnih poslova sa privredom u NBG. Tokom svoje profesionalne karijere, bio sam na poziciji Generalnog Direktora NBG u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Francuskoj. Svoju karijeru sam počeo 1986. godine u banci MidlandBank koju je preuzela HSBC neposredno nakon toga. Nakon 12 godina u HSBC, jednoj od najvećih međunarodnih bankarskih organizacija, sa sigurnošću mogu da kažem da sam imao veliku privilegiju da pratim jednu od najboljih škola u poslovnom bankarstvu. Od tada sam bio na nekoliko direktorskih pozicija od kojih 13 godina na međunarodnim CEO pozicijama.

2. U Srbiju, na čelo Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, ste stigli u julu 2010. godine. Kakva su Vam bila očekivanja i da li su se i koliko razlikovala od realnog stanja koje ste zatekli u banci?

NBG je preuzeo Vojvođansku banku tri godine pre mog dolaska, tako da je proces spajanja dve banke uveliko bio počeo uz velika unapređenja. S obzirom na to da sve podružnice redovno izveštavaju Grupu, imao sam većinu relevantnih informacija već na samom početku mog dolaska, te sam znao da u tržišnim uslovima koji su tada vladali, nije bilo puno toga što je moglo da se učini kako bi se preokrenula situacija u Banci. Pogrešio sam. Imao sam odličan tim koji mi je verovao i delio sa mnom moju viziju. Nakon tri godine napornog rada i potpune posvećenosti, zajedno smo uspeli da od Vojvođanske banke napravimo profitabilnu organizaciju. Međutim, najveće iznenađenje bili su sama zemlja i narod. Nisam se nadao da ću se tako brzo osećati kao kod kuće, a ovo je sve zahvaljujući ovoj lepoj zemlji i divnom narodu.

3. Vojvođanska banka ima dugu tradiciju u Srbiji. Kada i na koji način je pridružena Nacionalnoj Banci Grčke?

Sa tradicijom dugom 146 godina, Vojvođanska banka predstavlja jedan od najprepoznatljivijih domaćih brendova u zemlji. Od trenutka preuzimanja, prošli smo veliko restrukturiranje što je za rezultat imalo značajno povećanje efikasnosti, i otuda naši današnji rezultati. Uveli smo inovacije i poboljšali proizvode i usluge našim klijentima. Zahvaljujući ovim opipljivim unapređenjima, ponosno kažemo da je Vojvođanska banka ponovo u vrhu bankarskog sektora i banka izbora naših klijenata .

4. Po Vašem mišljenju, kako trenutno funkcioniše bankarsko tržište u Srbiji u poređenju sa zemljama u okruženju?

S obzirom na veličinu bankarskog sektora, može se tvrditi da je broj banaka koje posluju prevelik. Ipak, tržište uvek odlučuje šta je potrebno, a šta ne, tako da ako je broj velik, tržište će napraviti balans bilo konsolidacijom bilo izlaskom sa tržišta.Banke su u Srbiji, kao rezultat kreiranja sektora od strane regulatora, izuzetno dobro kapitalizovane. Ako uzmemo u obzir da prvoklasne evropske banke imaju pokazatelj adekvatnosti kapitala između 8% i 10%, a da je prosek ovde približno 22%, to je indikacija koliko su srpske banke zaista dobro kapitalizovane, ali to je takođe pokazatelj zašto banke ovde ne beleže velike profite. Pored toga, ono što smo videli je da banke u Srbiji, mada su nekih 80% njih članice velikih evropskih grupacija, nude poprilično jednostavne proizvode koji su svake godine sve bolje i bolje upakovani. Međutim, to su ipak jednostavni proizvodi. Stoga verujemo da ima prostora za značajna unapređenja ka višem nivou prefinjenosti. Rekavši ovo, mora se priznati da je sektor stabilan i zdrav bez značajnijih turbulencija što bi trebalo da pruži veliku utehu građanima.

5. Gde Vi vidite potencijal za rast na srpskom tržištu, kako kada je u pitanju Vaša banka, tako i kada je reč o poslovanju u zemlji?

Definitivno mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu svake tržišno orijentisane ekonomije, i tako je i u Srbiji i kao takvi predstavljaju jedan od najznačajnijih sektora za sve banke. Mali poslovni klijenti dobijaju sve više naše pažnje, pogotovo sa novim talasom preduzetništva čiji smo svedoci u Srbiji. U Vojvođanskoj banci imamo posebno namenjene timove koji su u svakodnevnom kontaktu sa ovim tipovima klijenata i koji pokušavaju da im pomognu i pruže najbolju moguću uslugu. U narednom periodu ostajemo posvećeni povećanju kreditiranja atraktivnih domaćih poslovnih segmenata, praćenju tehnoloških promena i rastućih zahteva klijenata. Takođe ćemo nastaviti sa inovacijama kako bi klijenti ostali motivisani da sarađuju sa našom bankom.

6.Prethodna godina je za Vojvođansku banku bila godina sa pozitivnim rezultatima u svim poslovnim segmentima. Na šta ste posebno bili fokusirani u prošloj godini i kakve rezultate beležite u prvoj polovini 2016. godine a kakvi su Vam planovi za naredni period?

U 2015. godinibankajenastaviladabeležipozitivnerezultateusvimposlovnimsegmentima, ostvarivšiposlovnirezultatod 11,8 milionaevra, 62% višenego 2014. godine. Trend uspešnog poslovanja se nastavio i u 2016. godini.Tokom prvih šest meseci 2016. godine, banka je ostvarila dobit nakon oporezivanja od 365 miliona dinara. Banka je takođe od decembra 2015. godine uspela da uveća aktivu za 4 milijarde dinara i trenutno ima više od 124 milijardi dinara. Kao samofinansirajuća banka uz pokazatelj adekvatnosti kapitala sa sigurnošću iznad regulatornog praga, banka se fokusirala na kreditiranje malih i srednjih preduzeća i na poslovanje sa stanovništvom. Potvrda naše jake likvidnosti je još jednom dokazana jakom bazom depozita. Naši ukupni depoziti uvećali su se za 3,3 milijarde dinara od decembra 2015. godine, i time nam je omogućeno da negujemo rast bančinih budućih plasmana klijentima. Obim kreditiranja je nastavio da raste uz zadržano tržišno učešće od skoro pet procenata kada su u pitanju krediti stanovništvu, uz očekivanja daljeg rasta u ovoj godini. Fokusiraćemo se na fizička lica koja su dugo vreme bila lišena nekih želja i snova.Sada možemo da im pomognemo da sve to i ostvare pružajući im bolji pristup finansiranju. Takođe, posebnu pažnju posvetićemo preduzetnicima koji razvijaju inovativne ideje i pomažu oporavak srpske privrede. Kao banka koja je tradicionalno u svojoj istoriji orijentisana ka Vojvodini, ponudićemo poljoprivrednim kompanijama u Srbiji nove poljoprivredne proizvode, skrojene po meri. Mladi klijenti su nam postavili izazov da damo najbolje što imamo i prevaziđemo sebe, te sam veoma zadovoljan zbog ovog novog segmenta koji smo nedavno počeli da pružamo mladim ljudima u ovoj zemlji.

7. Tokom 2015. godine nastavili ste da beležite pozitivne rezultate u svim segmentima poslovanja, koliku ste neto dobit ostvarili?

U 2015. godini, Vojvođanska banka je nastavila da beleži pozitivne rezultate u svim poslovnim segmentima, ostvarivši profit of 34,5 miliona dinara. Trend uspešnog poslovanja nastavio se i u 2016. godini.Tokom prvih šest meseci 2016. godine, banka je ostvarila dobit nakon oporezivanja od 365 miliona dinara.

8. U poređenju sa prethodnom godinom, da li su stvoreni bolji uslovi za kreditiranje kako za stanovništvo, tako i za privredu?

Zbog finansijske krize tokom poslednjih godina, sve banke su postale opreznije prilikom odobravanja kreditnih plasmana, što je usporilo brzinu kreditne ekspanzije. Ovo je dovelo do viška likvidnosti što ima dve posledice: značajno smanjenje kamatnih stopa i, iz budžetskih razloga, postepenu relaksaciju kreditne procene. Međutim, stvari su počele da se menjaju početkom 2015. godine pošto smo bili svedoci pozitivnih faktora poput rasta BDP-a, stabilnog kreditnog rejtinga zemlje, smanjenja referentne kamatne stope kako od strane Narodne banke Srbije tako i Evropske centralne banke na evropskom tržištu, uz dodatno smanjenje EURIBOR-a i LIBOR-a na međubankarskom tržištu. Sve ovo doprinelo je povoljnijoj kreditnoj sredini za klijente. Uprkos ovome, nastavljamo da pratimo našu obazrivu kreditnu politiku koja je podržala naše finansijsko zdravlje tokom kriznih godina. Naš cilj je da i dalje rastemo ali ne po cenu našeg kreditnog kvaliteta, već unapređenjem naših proizvoda i usluga koji formiraju osnovu da budemo u mogućnosti da zadovoljimo našu bazu od preko milion klijenata.

9. Vaša banka je poznata po stalnim inovacijama u poslovanju. Koji su najnoviji proizvodi koje imate u ponudi klijentima?

Vojvođanska banka je uvela nekoliko inovativnih proizvoda u svim poslovnim segmentima, stoga ću navesti one najskorije: potrošački krediti za stanovništvo (keš kredit sa bonusom za lojalne klijente, kratkoročni kredit sa fiksnom kamatnom stopom), kartice (pripejd kartice za segment mladih, samouslužno elektronsko plaćanje računa na bankomatima), hipotekarni krediti (obezbeđen potrošački kredit, novi stambeni kredit), depoziti (paketi, bonus oročeni depoziti), promotivno dozvoljeno prekoračenje i niz depozitnih proizvoda za segment malih poslovnih klijenata, i konačno osiguravajući proizvodi za privatna lica.

10.Vojvođanska banka je zadržala visok nivo likvidnosti u otežanim ekonomskim uslovima. Da li ste održali odnos kredita i depozita i u kolikom procentu?

Mi smo samofinansirajuća banka sa viškom likvidnosti, koja se isključivo finansira iz depozita svojih klijenata. Naš odnos kredita i depozita je na stabilnih 80%. Konstantno imamo za cilj da ostvarimo i zadržimo zdravu ravnotežu između korišćenja naših depozita i kapitala kako bismo imali najveći mogući povraćaj, bez ugrožavanja naših klijenata i akcionara.

11. Tokom 2015. godine NBS je sprovela Posebna dijagnostička ispitivanja (PDS) kako bi utvrdila stanje bankarskog sistema u Srbiji. Koju poziciju Vaša banka zauzima na tržištu po proceni NBS-a?

Narodna banka Srbije je sprovela ove testove kako bi proverila zdravlje bankarskog sistema i ocenila adekvatnost bankarskih računovodstvenih politika i rezervacija. Vojvođanska banka je bila jedan od najboljih aktera na tržištu i veoma sam ponosan na ovu činjenicu.

12. Već nekoliko godina, nenaplativi krediti predstavljaju veliki problem za lokalno tržište. Kakva je situacija u Vašoj banci, kada je u pitanju nivo problematičnih kredita?

Ukupan nivo problematičnih kredita u Srbiji je ostao visok, uz ukupne bruto problematične kredite od 3,3 milijarde evra i NPL pokazateljem od 20,2% u bankarskom sektoru u prvoj polovini 2016. godine. Ipak, pokazatelj problematičnih kredita u Vojvođanskoj banci je daleko ispod tržišnog proseka, dok je pokriće rezervacijama dostiglo 74% krajem juna 2016. godine. Uspeli smo da ga održimo stabilnim usled činjenice da imamo strogu kreditnu politiku kao i jak tim koji analizira i razume poslovanje naših različitih klijenata, kako bi se izbegli problemi ili kako se ne bi opteretili klijenti zbog nemogućnosti da servisiraju svoje kredite. Optimističan sam u vezi s činjenicom da će se nivo problematičnih kredita smanjiti, ako se prati nova strategija formirana od strane Vlade i Narodne banke Srbije. Ovo će osloboditi likvidnost bankama koje će ga zauzvrat ponovo usmeriti ka zdravom delu realne ekonomije.

13. Vojvođanska banka je zvanična banka OKS već 16 godina. Iza nas su Olimpijske igre u Riju,da li su naši Olimpijci ispunili Vaša očekivanja?

Apsolutno. Ponosni smo što smo četvrti olimpijski ciklus zaredom zvanična banka olimpijskog tima Srbije. Banka aktivno podržava istinske vrednosti, olimpijski duh i profesionalni sport. Početkom godine odlučili smo da dodatno podržimo pet olimpijaca kako bi se na najbolji mogući način pripremili za Olimpijske igre u Riju. Naročito smo ponosni na Andreu Arsović, reprezentativku u streljaštvu, kajakaše Marka Novakovića i Nebojšu Grujića, Anju Crevar, reprezentativku u plivanju i Slobodana Nikića, vaterpolistu.Važnost saradnje sa OKS-om za nas može da se vidi u specijalno kreiranom proizvodu Banke. Pored opšte podrške, imamo donatorsku olimpijsku kreditnu karticu od koje se deo sredstava odvaja za olimpijski tim.

14. Koliku poslovnu mrežu ima Vojvođanska banka, od koliko se regiona sastoji i koliko imate ekspozitura u celoj zemlji? Kakvi su Vam planovi za otvaranje novih ekspozitura u narednom periodu?

Imamo četvrtu najveću mrežu u Srbiji koja pokriva celu teritoriju zemlje sa 106 filijala u pet regiona: Beograd, Centralna i Južna Srbija, Severna i Južna Vojvodina. Takođe imamo četiri glavne kontakt tačke za naše korporativne klijente, regionalne poslovne centre u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Subotici. Baza klijenata u Vojvođanskoj banci je poput porodične tradicije. Iz tog razloga smo zadržali naše obeležje. Naša veličina u smislu aktive ne mora da objašnjava zašto imamo četvrtu najveću mrežu. Zadržali smo je pošto je to tradicija i želimo da budemo tu kako bismo služili naše stare klijente i buduće generacije. Za nas je ljudska veza najvažnija i stoga je usluga za nas presudna. Ovo pokušavamo da uradimo, da održimo našu uslugu u vremenu u kojem se stvari menjaju uz automatizaciju ili nedostatak ljudskih veza. Odlučili smo da ponudimo našim klijentima da komuniciraju direktno sa predstavnikom, ako to žele.

15. U Vašoj banci posebnu pažnju posvećujete aktivnostima društveno odgovornog poslovanja. Vaša banka je prva kompanija u Srbiji čiji su zaposleni uspešno završili dobrovoljni program obuke za srpski znakovni jezik. Recite nam nešto više o tome kao i o ostalim projektima koje ste radili i koje imate u planu za budući period?

Čvrsto verujemo da društvu treba da vratimo deo onoga što nam je dalo. Uvek smo podržavali projekte od značaja za zajednicu. Vojvođanska banka kontinuirano podržava socijalnu inkluziju mladih bez roditeljskog staranja, i u 2016. godini im pružamo još jaču i direktniju pomoć i podršku sa ciljem da ostvarimo opipljivije rezultate za ove mlade ljude bez roditeljskog staranja. Postali smo generalni donator projekta „Budi svoj“ koji sprovodi fondacija „Uključi se", dok je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja strateški partner projekta. Ministarstvo omladine i sporta je takođe pružilo podršku. Kao što ste i pomenuli, banka je za svoje zaposlene inicirala projekat dobrovoljnih kurseva za učenje srpskog znakovnog jezika. Naši trenutni rezultati su sledeći: više od 70 zaposlenih je dobrovoljno završilo kurs, 17 filijala u 12 gradova je označeno posebno kreiranim nalepnicama koje pokazuju da je komunikacija prilagođena gluvim i nagluvim osobama.

16. Nedavno ste potpisali ugovor o poslovnoj saradnji sa galerijom Matice srpske. Od kakvog je značaja potpisivanje ovog ugovora za Vojvođansku banku i za Maticu srpsku?

U našoj strategiji društveno odgovornog poslovanja imamo tri stuba. Pružanje podrške kulturi je jedan od njih a naš doprinos se odražava u saradnji sa Galerijom Matice srpske. Obezbedili smo značajne finansijske resurse namenjene drugoj fazi renoviranja fasade koja obuhvata kompletnu rekonstrukciju ulaza, dok stručni tim Galerije vrši procenu kolekcije umetničkih dela u vlasništvu Vojvođanske banke. Ponosni smo vlasnici izuzetnih slika uključujući nekoliko dela srpskog kulturnog nasleđa. Mogu ekskluzivno da najavim otvaranje naše izložbe 21. oktobra u Galeriji Matice srpske gde će odabran broj slika biti izložen deset dana i biće dostupni javnosti uz besplatan ulaz.

17. Kako provodite svoje slobodno vreme, na koji način uspevate da se oslobodite od svakodnevnog stresa? Kada biste bili u mogućnosti, da li biste nešto promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Ne bih promenio ništa u svojoj karijeri. Volim to što sam kroz svoj posao imao priliku da živim u različitim zemljama, upoznam interesantne ljude, da naučim kako se proizvode različite vrste proizvoda, kao i da naučim šta to znači biti finansijski jak ili slab. Ovo drugo je za mene bila velika socijalna lekcija.

U svoje slobodne vreme kombinujem hodanje, vožnju bicikla i vožnju kako bih otkrio skrivene dragulje gradova i prirode u Srbiji.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista