Početna > Izdanja > Broj 090 > Edukacija - Dejan Jovović

Ekonomski odnosi Srbije i Crne Gore

Ekonomska saradnja između Srbije i Crne Gore je na visokom nivou. Prisutan je stalni uspon bilateralnih odnosa, ali treba još više pažnje posvetiti privrednoj saradnji u obostranom interesu. Srbija je glavni partner i u izvozu i u uvozu, a i Srbiji je Crna Gora po izvozu svojih proizvoda među najznačajnijim partnerima. Robna razmena između Srbije i Crne Gore je slobodna, bez plaćanja carina na proizvode sa poreklom iz ovih zemalja.

Da bi saradnja bila još uspešnija, potrebno je bolje povezivanje Srbije i Crne Gore. Auto i železničkim saobraćajem značajno bi se pospešila i turistička, privredna i svaka druga saradnja.U okviru CEFTA sporazuma, Crna Gora je drugi po značaju ekonomski partner Srbije, posle Bosne i Hercegovine.

Ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore u2014. godiniiznosila je 923 miliona američkih dolara.Izvoz u Crnu Goru iznosio je 756 miliona dolara. Uvoz iz Crne Gore bioje 67miliona dolara. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 689 milionadolara.

U 2015. godini ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore iznosila je 588 miliona evra. Izvoz je bio na nivou od 518 miliona evra, a uvoz 70 miliona evra. Suficit u korist Srbije bio je 448 miliona evra.

Funkcionisanje robne razmene između Srbije i Crne Gore je zadovoljavajuće, zahvaljujući,pre svega,potpisanim bilateralnim Sporazumima Ministarstava poljoprivrede dveju zemalja, 2012. godine (bilateralnihSporazumao saradnji u oblastima zdravstvene zaštite bilja i veterine,kao i Sporazuma o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog/kombinovanog porekla). Privredi probleme stvara neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU i STO. U prometu robeprivrednici izobe zemlje nailaze na uska grla na carinskim prelazima, kao i komplikovanu i skupu proceduru kod protoka robe između Srbije i Crne Gore.

Privrednici iz obe zemlje ističuda značajan problem u njihovoj saradnji predstavlja nepostojanje direktnog platnog prometa. Između Srbije i Crne Gore platni promet se i dalje obavlja preko inokorespondentskih stranih banaka, što povećava troškove poslovanja.Tehničko rešenje za ostvarenje direktnog platnog prometa je izvodljivo, i ono podrazumeva da dve banke u Srbiji i Crnoj Gori zaključe bilateralni ugovor o otvaranju računa i da preko njih obavljaju plaćanje za svoje klijente. Komercijalne banke iz Beograda i Budve rade na uvođenju direktnog platnog prometa. Pripremljena je zakonska infrastruktura u cilju mogućegrešavanja problema.

Privrednici se žale i na administrativne barijere i uska grla na graničnim prelazima, te se nastoji da se ti problemi brzo rešavaju, kako ne bi predstavljali prepreku u ekonomskoj saradnji.

Najzastupljenije strane investicije u Crnoj Gori su u turizmu i ugostiteljstvu, energetici i uslugama. Ukupne strane investicije u Crnoj Gori u 2014. godini iznosile su 609 miliona dolara.

Nakonizdvajanja Crne Gore iz državne zajedniceSrbijeiCrne Gore, srpske investicije dostigle su značajan iznos. Treba imati u vidu da su privredni subjekti iz Srbije vlasnici zajedničkih kapaciteta, pre svega u oblasti uslužnih delatnosti (turizma i trgovine), koji datiraju iz perioda kada se živelo u zajedničkoj državi.

Ukupne investicije iz Srbije u Crnu Goru su u periodu od 2003.do 2010. godine iznosile preko 230 miliona evra.

·Telekom Srbija ADje 2007. godine dobio licencu na 15 godina i postao treći operater mobilne telefonije u Crnoj Gori, uz obavezu da investira120 miliona evra, a polovina tog iznosa uložena je u razvoj mreže mobilne telefonije i internet tehnologije.

·Delta Holding izBeograda jeinvestirala 172 miliona evra i zaposlila 2.200 ljudi.Prva dva „Maksi“ supermarketa u Podgorici i Baruotvorila je 2007.godine.Tržni centar „Delta Siti“ u Podgorici otvoren je 2008. godine. Vrednost ove investicije iznosi 60 miliona evra. U Igalu je 2010. godine otvoren prvi Maksisupermarket u čije je opremanje i enterijer uloženo više od 3 miliona evra.

·Tempo je u Nikšiću otvorio objekat vredan 3,5 miliona evra.

·Kompanije Knjaz Miloš i Imlek otvorile su 2011. godine poslovno – distributivni centar u industrijskoj zoni u GrbljuuKotoru. Objekat je izgrađen na površini od 6.800 m2 i vredan je 4,5 miliona evra.

·Simpo izVranjaotvorio jeposlovnu zgradu i distributivni centar u Podgorici i prodajne objekte u Igalu u vrednosti od 5 miliona evra, površine tri hiljade kvadrata.

U Crnoj Gori je registrovano preko 1.500 firmi čiji su osnivači pravna ili fizička lica iz Srbije.

Do sada nisuzvanično zabeležena ulaganja Crne Gore u Srbiji.

Postoje realne mogućnosti za povećanje privredne saradnje između Republike Srbije i Crne Gore,zasnovane na tržišnim principima i ekonomskim interesima privrednih subjekata. Potencijali za povećanje izvoza iz Srbijena tržište Crne Gore leže u oblastima u kojima su srpski proizvodi konkurentni: hrana, mineralna voda, električna energija, lekovi, cement, nameštaj, gvožđe i čelik, tekstil, keramički proizvodi.

Potencijalno intresantne i strateški važne investicije za Srbiju i srpske kompanije u Crnoj Gori su: Luka Bar-Kontejnerski terminali i generalni tereti, rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, izgradnja Koridora 11, Montenegro Airlines, Institut Simo Milošević u Igalu (25,95% akcija Instituta je u vlasništvu Srbije), Plantaže 13. jul, izgradnja autoputa Bar-Boljare (mogućnosti za građevinske firme iz Srbije da učestvuju u izvođenju radova), izgradnja ili proširenje turističkih kapaciteta (firme iz Srbije mogu učestvovati u izgradnji i opremanju hotela koji su u vlasništvu ili suvlasništvu Republike Srbije),Ineks Zlatna obala, Rekreaturs, Epsturs, Institut za rehabilitaciju Vrmac i hotel Beograd, putni pravci koji prolaze kroz obe zemlje, zajednički projekti u oblasti elektroprivrede. Oni su od obostranog interesa i treba da budu predmet daljih razmatranja.

Privredna komora Srbije i Privredna komora Crne Gore potpisale su Sporazum o poslovnoj saradnji 2005. godine. Na osnovu Sporazuma kao zajedničko telo formiran je Savet dve Komore.

U Podgorici je 2011. godine održana osnivačka skupština Srpsko-crnogorskog poslovnog kluba kojiokuplja oko 100 preduzeća. Ciljnjegove aktivnosti je poboljšanje saradnje ministarstava, komora i relevantnih institucija dveju država,zaštitainteresa srpskih preduzeća i proizvoda ipovećanje investicija i spoljnotrgovinske razmene.

Srbija raspolaže sa preko 5.000 ležaja u hotelima na crnogorskom primorju. Takođe, preko 30.000 vikendica na crnogorskom primorju čiji su vlasnici državljani Srbije predstavljaju dodatni izvor prihoda za Crnu Goru, i po osnovu ostvarenog turističkog prometa i po osnovu prihoda bueta. Neplanski izgrađena naselja na crnogorskom primorju, čiji su vlasnici najvećim delom iz Srbije, kao i prevođenje vlasništva imovine na državljane Srbije izuzetno je značajan posao i za državu Crnu Goru i za vlasnike vikendica. Time bi se omogućilo obezbeđenje osnovnih komunalnih uslova za život građana (vode, komunalnog otpada i sl.), a sa druge strane legalizacijom bi Crna Gora imala veći turistički priliv kao i prihode bueta.

Crna Gora ima konstantan deficit u proizvodnji električne energije od skoro 40% koji se pokriva uvozom, čime se znatno uvećava spoljnotrgovinski deficit.Zato su potrebni novi izvori električne energije.Crna Gora ima velik hidroenergetski potencijal, ali trenutna iskorišćenostje svega 20% kapaciteta.Planirana je izgradnja oko 30 malih hidroelektrana.U najavi je i izgradnja nove hidroelektrane na Morači, u koju bi mogli da se uključe i srpski investitori.

Između vlada dveju zemaljapostoji Mešoviti komitet za ekonomsku saradnju. Tokom zasedanja Komiteta analizirana je trgovinska i privredna saradnja Srbije i Crne Gore, s posebnim naglaskomna aktivnosti koje vode ka unapređenju ekonomskih odnosa dvejuzemaljau narednom periodu.

Ekonomski odnosi Srbije i Crne Gore su u stalnom usponu. Postoje značajni resursi za unapređenje ekonomske saradnje koje u predstojećem periodu treba iskoristiti.Potrebnajeboljasaobraćajnaienergetskapovezanostdvejuzemaljakrozzajedničkeinfrastrukturneprojekte, štobidoprinelonjihovomekonomskomnapretku.Napoljuekonomskesaradnjetrebazajedničkiraditinaunapređenjurazvojamalihisrednjihpreduzeća.

Sve potencijale blizine naših tržišta i regionalne saradnje, kao i dobrih političkih odnosa, treba iskoristiti i učiniti ceo balkanski region konkurentnijim i spremnijim za uključenje u zajednicu razvijenih evropskih zemalja. Saradnja Srbije i Crne Gore na putu evrointegracija veoma je dobra, odnosi dve države su u uzlaznoj putanji i mogu biti primer u našem regionu, a za obe države ulazak u EU predstavlja spoljnopolitički prioritet.

OdnosiizmeđuSrbijeiCrneGorekrećuseuzlaznomputanjom, alibi štopretrebalorešitiinekaotvorenabilateralnapitanja, kao štosudvojnodržavljanstvo, pitanjemanjinaigranica.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES


Berza

investicioni fondovi

kursna lista