Tokom posete misije razmatrana su najnovija makroekonomska i fiskalna kretanja, realizacija obaveza predviđenih programom za prvo tromesečje 2016. godine, kao i mere ekonomske politike za naredni period. Posebna pažnja posvećena je sprovođenju strukturnih reformi koje treba da obezbede konkurentnost privrede, rast i zaposlenost.

Ključna pitanja prilikom ove posete bila su pored makroekonomske i fiskalne situacije, reforma javnog sektora, reforma javnih preduzeća i onih u restrukturiranju. Najvažnije su racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru, restrukturiranje velikih državnih preduzeća kao što su EPS, Srbijagas i Železnice Srbije, kao i završetak procesa privatizacije najvećih preduzeća u vlasništvu države među kojima su i RTB Bor, Resavica, Petrohemija, itd.

Posle završetka pregovora održana je zajednička konferencija za novinare. Srbija je dobila pohvale za stanje javnih finansija, ali je morala da obrazlaže zašto kasni otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje reorganizacije velikih javnih preduzeća.

Srbija je u februaru 2015. godine sa MMF-om zaključila trogodišnji stand-by aranžman vredan 1,2 milijarde evra, iz predostrožnosti, ali se vlada više puta izjasnila da je njeno opredeljenje da ne povlači taj novac. Do sada su tri revizije aranžmana zaključene s pozitivnom ocenom, a četvrta, koja je započeta uoči vanrednih parlamentarnih izbora, još nije zaključena. Iz MMF-a su tada objasnili da je to uobičajena praksa pred izbore, da ta institucija otvori, ali ne zaključi reviziju, objasnivši to time što vlada u tehničkom mandatu nema ovlašćenja da primenjuje dogovorene mere.

Tokom prethodnih razgovora, podsećaju iz NBS, iznete su ocene da je inflacija niska i stabilna, fiskalni deficit od 3,7% BDP-a u 2015. godini je na najnižem nivou od 2008, a da program reformi finansijskog sektora dobro napreduje.

Šef misije MMF-a za Srbiju, Džejms Ruf, izjavio je na početku najnovijih pregovora da povećanje plata i penzija u ovoj godini ne dolazi u obzir zbog kašnjenja racionalizacije javnog sektora, a kako je rekao, MMF ne vidi prostor za povećanje ni u 2017. godini. Ruf je rekao da svaki razgovor o platama u javnom sektoru i penzijama mora da krene od veoma teške demografske situacije. „Javni sektor zapošljava više ljudi nego privatni, a za isti posao isplaćuje veće zarade. Uz to, na svakog radnika koji uplaćuje doprinose u penzijski sistem dolazi penzioner. Zato se prvobitni program oslanjao ne samo na značajna smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, već i na potpuno zamrzavanje plata i penzija tokom tri godine”, objasnio je šef misije MMF-a.

Povećanje plata u javnom sektoru i penzija će morati da se sačeka šestu reviziju tekućeg aranžmana Srbije sa MMF-om, posle koje će se znati kakva će biti godina u celini.

Upitan da komentariše ocenu Fiskalnog saveta da je 75.000 ljudi koje bi trebalo otpustiti previše, Ruf odgovara da vlada još nije u poziciji da sa izvesnošću kaže koji treba da bude konačan broj otpuštenih. „Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Svetska banka i drugi obavljaju važne pripremne aktivnosti, ali će nova vlada, uključujući ključna ministarstva u smislu potrošnje –kao što su zdravstvo i obrazovanje –morati da to pretoči u jasne planove za oblasti u kojima može da se smanji broj zaposlenih, kao i oblasti u kojima je potrebno više zaposlenih. Od smanjenja ukupnog broja, objašnjava, još je važniji proces preraspodele resursa da bi se obezbedilo delotvornije pružanje javnih usluga u budućnosti, a zato se i govori, istakao je, o racionalizaciji umesto samo o otpuštanjima.

Na pitanje da li će MMF povodom završetka četvrte revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom, insistirati na povećanju cene struje, Ruf je podsetio da je predviđeno postepeno poskupljenje električne energije tokom nekoliko godina, kao jedan od elemenata restrukturiranja Elektroprivrede Srbije.

On je istakao da je budžetski deficit Srbije u 2015. godini bio znatno niži nego što je bilo projektovano i da se MMF nada da će i u 2016. godini biti niži od predviđenog. „Nerešavanje višegodišnjih strukturnih slabosti u srpskoj ekonomiji značilo bi sporiji rast, višu nezaposlenost i usporavanje približavanja zapadnoevropskim životnim standardima. To bi na kraju ugrozilo dosadašnje fiskalno poboljšanje i verovatno usporilo proces pristupanja EU“, rekao je Ruf.

MMF se saglasio da se podigne procena rasta BDP-a u Srbiji za 2016. godinu sa 1,8 na 2,5%. To će pomoći da se uklopimo u mere fiskalnog prilagođavanja, da ostanemo na putu održivog rasta u narednim godinama.

U tehničkom smislu, odbor direktora MMF-a ne može da odobri reviziju tehničkoj vladi. To u našem slučaju znači da je misija obavila tehnički deo posla, ali da će do zaključenja ovih revizija vlada morati da se formira. Do zasedanja odbora naša vlada će morati da ispuni i neke konkretne uslove. Neki od uslova biće vezani za racionalizaciju, odnosno za otpuštanje u javnom sektoru. Do zasedanja odbora direktora MMF-a, naša vlada će morati da dokaže da je broj ljudi u javnom sektoru manji za 14.500.

Na kraju posete, misija MMF-a je izdala sledeće saopštenje za štampu (Press Release, June 21, 2016). Stavovi izraženi u ovom saopštenju su stavovi tima MMF-a i ne moraju da predstavljaju odraz stavova Izvršnog odbora MMF-a (odnosno odbora direktora):

Misija MMF-a vodila je konstruktivne razgovore sa tehničkom vladom i postigla sporazum na nivou tima sa vlastima o politikama potrebnim da bi se okončale četvrta i peta revizija SBA. Sporazum podleže potvrdi od strane nove vlade, završetku aktivnosti koje se tiču ključnih strukturnih, fiskalnih i finansijskih mera, kao i odobrenju od strane rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje od strane Izvršnog odbora je okvirno zakazano za kraj avgusta. Okončanjem revizija će dodatnih 117 miliona SDR (oko 147 miliona EUR) biti stavljeno na raspolaganje Srbiji u okviru SBA, čime će ukupan raspoloživi iznos dostići 608 miliona SDR (762 miliona EUR). Vlasti Srbije su najavile da ne nameravaju da povlače sredstva raspoloživa u okviru aranžmana.

Dobri rezultati ekonomskog programa Srbije se nastavljaju. Ekonomski rast jača podržan značajnim investicijama i povećanjem neto izvoza. Inflacija je ostala na niskom i stabilnom nivou, mada ispod cilja, zbog uvoznih cena i cena prehrambenih proizvoda koje su bile niže od očekivanih. Eksterni deficit bilansa tekućih transakcija opada zahvaljujući značajnim izvoznim rezultatima. Sada očekujemo da će u 2016. godini realan rast BDP-a iznositi 2,5%, a inflacija 1,3%.

Srpske vlasti nastavljaju da postižu važan napredak u fiskalnoj konsolidaciji. Dobri fiskalni rezultati iz 2015. godine nastavljaju se i u 2016. godini i svi kvantitativni ciljevi izvršenja u okviru programa za kraj marta su realizovani, a većina u značajnoj meri i prebačena. Pod uslovom da se do kraja godine nastavi bolja naplata prihoda i racionalno izvršenje budžetskih rashoda, u 2016. godini deficit opšteg nivoa države bi trebalo da opadne na oko 2,5% BDP-a, u poređenju sa prvobitnim ciljem od 4% BDP-a, čime bi bila zabeležena još jedna godina fiskalnih rezultata koji su značajno bolji od projektovanih.

Međutim, i dalje postoje važni izazovi koje treba prevazići da bi se postiglo trajno poboljšanje fiskalne situacije i da bi Srbija beležila viši rast u srednjeročnom periodu. U fiskalnoj oblasti potrebni su dalji napori da bi visok javni dug Srbije počeo da beleži stabilan i održiv pad, uz stvaranje prostora za neophodne javne investicije i obezbeđenje rezervi za potencijalne fiskalne rizike. Odluka o racionalizaciji javnog sektora iz decembra 2015. godine je realizovana u skladu sa planom i vlada je opredeljena da nastavi sa reformom državne uprave na osnovu dubinskih funkcionalnih analiza koje se sprovode u saradnji sa Svetskom bankom. Ta reforma će unaprediti efikasnost javnog sektora i istovremeno doprineti potrebnom sniženju deficita. Neophodno je jačanje okvira za javne investicije, uključujući pažljivu analizu isplativosti svih projekata i integraciju sa nacionalnim razvojnim prioritetima da bi se obezbedilo efikasno korišćenje javnih resursa i obuzdali s tim povezani fiskalni rizici.

Potrebna je odlučnija reforma državnih preduzeća, uključujući velika javna i rudarska preduzeća. Tokom dužeg niza godina, propust da se neefikasna i neodrživa državna preduzeća restrukturiraju predstavljao je veliku prepreku rastu u kojem bi glavnu ulogu igrao privatni sektor, i dovodio je do čestog preuzimanja obaveza državnih preuzeća u javni dug. Ostvaren je važan napredak u stvaranju ravnopravnih uslova za poslovanje državnih i privatnih preduzeća i rešavanju pitanja nekih od strateški važnih državnih preduzeća koja su obuhvaćena programom. Međutim, realizacija značajnijih pozitivnih efekata zahteva odlučnije restrukturiranje velikih državnih preduzeća, uključujući EPS, RTB Bor i Resavicu. Jedini održiv način da se zaštite radna mesta u državnim preduzećima, a da se pritom ne poseže uvek iznova za sredstvima poreskih obveznika da bi se preduzeća spasavala, jeste njihovo restrukturiranje da bi se obezbedila njihova održivost na komercijalnim osnovama.

Misija MMF-a podržava oprezan stav NBS u relaksiranju monetarne politike. Prostor za dalja snižavanja kamatnih stopa će zavisiti od kretanja inflatornih očekivanja, daljeg razvoja situacije u pogledu neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima i daljeg unapređenja fiskalne pozicije.

Reforma finansijskog sektora dobro napreduje i doprineće življoj ekonomskoj aktivnosti putem unapređene finansijske stabilnosti i intermedijacije. Prošlogodišnje specijalne dijagnostičke studije kvaliteta aktive banaka potvrdile su dobro finansijsko stanje svih sistemski važnih banaka i banke primenjuju preporuke da bi se pozabavile bitnijim slabostima koje su studije identifikovale. Plan reformi u finansijskom sektoru za 2016. godinu fokusiran je na dve oblasti: 1. na reformu državnih finansijskih institucija i, 2. na punu implementaciju strategije za rešavanje problematičnih kredita – što već doprinosi smanjenju visokog nivoa problematične aktive u kreditnim portfeljima banaka, kaže se na kraju saopštenja misije MMF-a.

Iza pohvala MMF-a Srbiji kriju se i ozbiljni zahtevi za rezovima, koji se od Vlade očekuju u javnim preduzećima i redovima zaposlenih u državnoj upravi. To su bile ključne tačke sporenja tokom zvaničnih razgovora Vlade i MMF-a. Prve zvanične izjave sa obe strane bile su pune hvale i optimizma, ali u Vladi Srbije dobro znaju da će MMF biti uporan u svojim zahtevima, pre svega u pogledu otpuštanja i smanjenja troškova u javnim preduzećima.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES