Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom Ekselencijom g. Pertijem Ikonenom, ambasadorom Finske u Srbiji.

1.Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Srbija je sjajna zemlja po mnogo čemu. Zauzima centralno mesto na Balkanu i ima bogatu istoriju i kulturu. Osećam se privilegovano što služim svojoj zemlji u Beogradu.

2.Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

U Beogradu sam tačno 10 meseci. Pre nego što sam došao ovde, bio sam zadužen za aktivnosti u vezi s finskim Akcionim planom pomoći za trgovinu i Informacionim društvom. Pre toga sam radio kao Savetnik ministra u Ambasadi Finske u Danskoj. Pre nego što sam napustio Kopenhagen, bio sam Direktor Sektora za nevladine organizacije pri Ministarstvu spoljnih poslova.

3.Kakva je trenutno diplomatska i ekonomska saradnja naših dveju zemalja a kakva je bila u prošlosti, i šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi se ona unapredila?

Uopšteno govoreći, odnosi između Finske i Srbije su veoma dobri. Na političkom nivou, imamo redovne posete na visokom nivou i kontakti između naših administracija i institucija se pojačavaju.

Ekonomski odnosi između naših zemalja su i dalje na niskom nivou, ali srećom vidljiv je pozitivan trend. Tokom proteklih godina, nekoliko novih finskih kompanija je ušlo na srpsko tržište bilo kao investitori ili kompanije koje obezbeđuju tehnologijeili pružaju usluge. Takođe postoji pozitivan trend među finskim kompanijama koje pokazuju interesovanje za ulaz na srpsko tržište. Jedan od glavnih razloga zbog kojih interesovanje brzo raste jeste sve veće poverenje u stabilnost srpskog tržišta, kao i mogućnost za rast koju Srbija poseduje zbog svojih stalnih reformi i procesa integracije sa EU.

Želeo bih da naglasim koliko je važno da mala i srednja preduzeća u Srbiji i Finskoj pronađu partnere i pokrenu trgovinsku saradnju. Investitori često prvo trguju s nekom zemljom pre nego što donesu odluku o ulaganju. Kada uspemo da aktiviramo kontakte između kompanija, povećaće se i uvoz i izvoz.

4.Vaša ekselencijo, Vaša zemlja je prošle godine, zajedno sa Austrijom i Švedskom, proslavila 20 godina od ulaska u EU. S obzirom na to da ste bili deo pregovaračkog tima kada je Finska pre 20 godina pristupala EU, možete li nam reći kako su tekli pregovori, na kakve ste probleme nailazili, da li je bilo negodovanja i na kakve ste kompromise pristajali kao zemlja?

Najteže pitanje za Finsku bile su subvencije za poljoprivredu. Imamo oštru klimu i usevi su manji nego u većini zemalja članica EU. Poljoprivrednici su se plašili da nakon pristupanja poljoprivreda više neće biti profitabilna jer državne subvencije neće biti dozvoljene. Kao rezultat pregovora o članstvu između Finske i Evropske komisije, Finskoj je dozvoljeno da nastavi da odobrava državne subvencije poljoprivrednicima nakon pridruživanja EU.

Na konsultativnom referendumu 1994. godine, 56,9% Finaca je glasalo za članstvo, tako da je jasna većina podržala članstvo, ali, naravno, bilo je i protivnika.

Nakon pridruživanja bilo kojoj uniji ili zajednici, ne može se zauzeti stav da se od članstva mogu ostvariti samo pogodnosti i dobici. Ključno je znati svoje prioritete, snažno težiti njihovom ostvarenju, konstruktivno i pragmatično, a istovremeno pružati podršku problemima koji možda nisu toliko važni ili od koristi Vama, već drugima. To je jedini način da se od drugih dobije podrška kada je to potrebno.

5.Po Vašem mišljenju, u ovom trenutku, posle 20 godina od ulaska u EU, koje su pozitivne a koje negativne strane članstva u EU? Da li je članstvo u EU ispunilo očekivanja Vaših građana? I koje su oblasti u kojima još uvek postoji prostor za poboljšanje i promene na bolje?

Prema poslednjim anketama, većina Finaca i dalje podržava članstvo u EU. Naglasio bih tri stvari koje nam je EU donela: 1) mir i stabilnost. Živimo u stabilnom društvu, što je od suštinskog značaja za ekonomski rast i dobrobit građana; 2) rast i razvoj. Kada je Finska podnela zahtev za članstvo u EU 1992. godine, bili smo u velikoj krizi, a dve decenije kasnije rangirani smo kao najkonkurentnija zemlja na svetu. Naše kompanije su poznate širom sveta kao proizvođači visokokvalitetnih proizvoda i pružaoci visokokvalitetnih usluga; 3) sloboda i prilike. Sloboda kretanja, robe i kapitala predstavlja srž EU. Možemo slobodno da putujemo, radimo i studiramo u bilo kojoj zemlji članici EU. To je sjajna prilika za građane.

Najveće promene koje je članstvo u EU donelo Finskoj jesu strukturalne promene u poljoprivredi, kao i promene radnog okruženja, što znači da je u privatnom sektoru konkurencija jača nego ranije i da radni vek može da bude veoma nestabilan. Članstvo u EU je poslovni život učinilo internacionalnijim, ali istovremeno ga je učinilo i nestabilnijim. Međutim, može se reći da bi globalizacija u svakom slučaju donela izazove u privatnom sektoru, a svojim opstankom u borbi s konkurencijom u EU naše kompanije su se probile na globalna tržišta gde je konkurencija još jača.

EU je ogromna prilika za male zemlje kao što je Finska jer veličina ne definiše nivo uticaja u procesu donošenja odluka u EU. Finskoj je članstvo u EU omogućilo jači uticaj na evropska pitanja, a kao članica EU takođe imamo veći globalni uticaj. EU je najmoćniji alat za kontrolu globalizacije.

Kada razmišljam o Finskoj pre 21 godinu, mogu da vidim kako se celokupno društvo promenilo, postalo razvijenije, internacionalnije, otvorenije i svesnije toga šta se događa izvan granica Finske. Naročito sam srećan što vidim mlade ljude koji govore strane jezike, imaju priliku da putuju i studiraju u inostranstvu i upoznaju nove ljude i kulture.

6.Srbija je danas zemlja sa statusom zemlje kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine.Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?

Mislim da nije korisno, možda čak ni moguće, meriti koliko su pregovori napredovali. Svaka zemlja ima sopstveni put i vreme koje joj je potrebno. Po mom mišljenju, što je zemlja spremnija na pridruživanje, to će jača zemlja članica biti, što ima povoljan utican na obe strane, na samu zemlju i na EU. Uopšteno govoreći, pregovarački proces predstavlja ogroman napor za bilo koju zemlju i ne smemo zaboraviti da je u vreme kada je, na primer, Finska pristupila EU pre 21 godinu postojalo mnogo manje zakona i propisa nego danas, te se današnji pregovori mnogo razlikuju od pregovora pre 20 godina.

Za svaku zemlju u pregovaračkom procesu od ključnog je značaja da bude istrajna i strpljiva i da koristi najbolje stručnjake koje ima da ispuni kriterijume za članstvo. Međutim, rekao bih da se Srbija reformiše, prvenstveno radi sebe i svojih građana, a ne radi nekoga drugog, što mislim da je veoma jasno u Srbiji.

7.Kako vidite evrointegracije Srbije u budućnosti i da li će, nakon što se priključi Evropskoj uniji po Vašem mišljenju postati privlačna za investitore, ne samo iz Finske već i iz drugih zemalja?

Već smo videli da se povećava interesovanje finskih kompanija za Srbiju nakon što su započeti pregovori o članstvu sa EU. Status zemlje kandidata šalje pozitivan signal kompanijama. Status zemlje članice EU znači da tamo važe ista pravila kao u matičnoj zemlji kompanije, što olakšava poslovanje.

Svakako vidim Srbiju kao zemlju članicu EU u budućnosti. Srbija je ostvarila veliki napredak tokom proteklih godina po pitanju transformacije svog društva. Naravno, još uvek ima mnogo posla da se uradi i Srbija mora da ispuni kriterijume za članstvo u EU.

Finska snažno podržava evrointegracije Srbije. Mnogo finskih stručnjaka, na primer u sektorima transporta i obrazovanja, pomoglo je Srbima u njihovim evrointegracijama i spremni smo da i u budućnosti stavimo svoju stručnost na raspolaganje.

8.Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Finsku, a šta uvozi iz nje?

Prema finskoj carinskoj statistici, vrednost trgovine između Finske i Srbije dostigla je 43,2 miliona evra u 2015. godini. Od toga, izvoz iz Finske dostigao je vrednost od 26,5 miliona evra, što je smanjenje od 24% u odnosu na 2014. godinu. Uvoz u Finsku dostigao je vrednost od 16,7 miliona evra, što je povećanje od 23% u odnosu na 2014. godinu.

Najveći deo robe koja se izvozi iz Finske predstavljaju papir i srodni proizvodi, električni uređaji i delovi, gvožđe i čelik, kancelarijski i drugi uređaji, plastika u primarnom obliku, industrijske mašine i razni instrumenti. Najveći deo robe koja se uvozi u Finsku predstavljaju električni uređaji i delovi, obuća, proizvodi od papira, hrana za životinje, povrće i voće, plastika u neprimarnom obliku, proizvodi od gume i odevni predmeti i dodaci.

Finska industrija papira ima snažan uticaj na srpsko tržište jer proizvodi iz ove privredne grane čine 18,3% ukupnog izvoza iz Finske u Srbiju. Električni uređaji i delovi čine 16%. Električni uređaji, obuća i proizvodi od papira proizvedeni u Srbiji jednako su važni, ukoliko se posmatra uvoz Finske. Ove tri privredne grane čine 45,3% ukupnog uvoza Finske iz Srbije.

Automobilski, tekstilni, metalurški sektori, kao i sektor prerade hrane predstavljaju privredne grane s najvećim potencijalom u Srbiji. Za druge sektore, kao što su energetika i zaštita životne sredine, veoma su zainteresovane finske kompanije koje traže priliku za poslovanje na srpskom tržištu.

9. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Finske vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije finske kompanije koje su ulagale kod nas?

Prva investicija u Srbiji iz Finske došla je od kompanije Tikkurila, proizvođača boja i premaza, koja je preuzela lokalnu kompaniju Zorka Colors. Nedugo nakon ulaganja od strane kompanije Tikkurila, usledile su i druge investicije iz Finske. Osim već spomenute kompanije Tikkurila, spomenuo bih Nokia Networks, Lindstrom, Kone i PKC Group, među poznatim i globalno priznatim finskim kompanijama koje posluju u Srbiji. Postoje brojne prilike za finske kompanije i interesovanje finskih kompanija za srpsko tržište u poslednje vreme raste. Stoga sam uveren da će ih sve više dolaziti u Srbiju u budućnosti. Međutim, osim investicija, naglasio bih veoma važnu poslovnu saradnju, razmenu znanja i iskustava. Proces integracija sa EU pomaže Srbiji da postane privlačnija, ne samo finskim, nego i drugim kompanijama koje traže stabilno tržište i stabilno poslovno okruženje. Ambasada Finske podržava integraciju Srbije sa EU i dalja unapređenja vladavine prava i drugih relevantnih aspekata, što je važno za celokupno poslovanje u Srbiji.

10. Finska kompanija PKC Group posluje u Srbiji od prošle godine i njihov proizvodni pogon smešten je u Smederevu. Koliko zaposlenih tamo trenutno ima i kakvi su planovi povodom otvaranja novih radnih mesta?

PKC Group je najveća finska kompanija koja posluje u Srbiji, sudeći po broju zaposlenih. Trenutno u fabrici u Smederevu ima oko 1500 zaposlenih. Ne mogu da odgovorim na pitanje o planovima kompanije PKC Group o otvaranju novih radnih mesta, jer je to isključivo odluka svake kompanije ponaosob. Međutim, mogu da kažem da su zadovoljni svojim poslovanjem u Srbiji, naročito kvalitetom i produktivnošću zaposlenih. Važno je spomenuti da kompanija PKC Group izvozi 100% svojih proizvoda iz fabrike u Smederevu i da tu investiciju Vlada Republike Srbije veoma ceni.

11. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Finske na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Na polju kulture imamo veoma aktivan odnos. Svake godine nekoliko finskih umetnika i pisaca poseti Srbiju. Svake druge godine u Beogradu se održava Nedelja finskog filma i finski filmovi se prikazuju na mnogim važnim filmskim festivalima u Srbiji. Organizuje se razmena studenata između srpskih i finskih univerziteta i ima nekoliko studenata iz Srbije na finskim univerzitetima. S vremena na vreme, naša ambasada prima grupe studenata iz Finske koji su na obrazovnom putovanju u Srbiji. Smatram da je to izrazito dobar način upoznavanja zemlje.

12. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Prirodne lepote Finske su izvanredne i jedinstvene. Jezera i šume čine veći deo zemlje. Imamo četiri veoma različita godišnja doba, od ponoćnog sunca leti, do tamnih i hladnih zimskih dana. Izdvojio bih naš arhipelag i Laponiju, koji turistima pružaju jedinstveno iskustvo u gotovo netaknutoj prirodi, miru, tišini i na čistom vazduhu.

Leti se može pešačiti u nekom od naših 39 nacionalnih parkova, a zimi skijati na zaleđenom moru ili jezerima. Finska ima mnogo lica s različitim godišnjim dobima, tako da bi je trebalo posetiti više puta. A poseta sauni je obavezna. Kultura posećivanja saune je sastavni deo života u Finskoj i pri poseti zaista ne treba propustiti to iskustvo.

13. Šta Vam se posebno dopada u Srbiji, a šta vam se ne dopada? I da li planirate da ostanete da živite ovde nakon isteka mandata?

Osim u svojoj rodnoj zemlji, živeo sam u Švedskoj, Danskoj, Estoniji i Venecueli. Detinjstvo sam proveo u letnjim kampovima u Engleskoj i u Sjedinjenim Državama. Zbog mog iskustva, dopadaju mi se svakakve stvari. U Srbiji mi se naročito dopada stav „iskoristi dan“ koji Srbi imaju. Ljudi uživaju u životu, ovde i sada.

Nakon završetka mandata, verovatno ću neko vreme nastaviti da radim u finskoj diplomatskoj službi. Zatim ću se vratiti u svoj rodni grad, Espo, najzeleniji grad u Evropi. U Espu su moja kuća i moja sauna smešteni uz prelepo nezagađeno jezero.

14. Kako provodite slobodno vreme i šta Vam je, do sada, najdraža uspomena iz Srbije?

Moje slobodno vreme je vrlo ograničeno, ali volim sport. Zimski sportovi su mi veoma važni. Ne mogu da zamislim život bez alpskog skijanja, nordijskog skijanja i hokeja na ledu. Hokej na ledu igram u klubu DN (Drvene Nogice) u Beogradu.

Najdraža uspomena iz Srbije, do sada, mi je putovanje na Staru planinu, gde sam imao priliku da vozim zavejanim i vijugavim putevima i da skijam sa članovima gorske službe spasavanja.