Početna > Izdanja > Broj 086 > Ambasador - Kanada

NJ. E. Filip Pinington, ambasador Kanade u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori

Kanada

Kanada je oduvek uživala veliku popularnost turističke destinacije. Svetski poznate prirodne lepote (Nijagarini vodopadi, impozantni planinski pejzaž u nacionalnim parkovima Banf (Banff) i Džasper (Jasper), itd), ali i gradovi bogati tradicijom, kao što su Kvebek (Quebec) i Montreal i živopisan razvoj gradova uključujući Toronto, Kalgari (Calgary), Edmonton i Vankuver (Vancouver) sa izuzetnim primerom moderne arhitekture, vredni su putovanja. Kanada ima po nešto za svakog turistu – za one koji uživaju u šetnji po centru grada, za ljubitelje prirode i divljih životinja ili za one koji traže avanturu. Kanada je druga po veličini zemlja na svetu i zauzima severni deo Severne Amerike. Prostire se od Atlantika do Pacifika i ima šest vremenskih zona. Kanada ima dve velike kulture i dva jezika, francuski i engleski. Spada u vodeće ekonomske nacije sveta. Ogromno bogatstvo minerala i biljnih resursa, plodno zemljište za poljoprivredu i šumarstvo, zajedno sa ogromnim potencijalom hidroelektrana doprineli su da Kanada postane jedna od vodećih svetskih ekonomskih sila. Praktično svi minerali od suštinskog značaja za modernu industriju mogu se izdvojiti u Kanadi. Glavni grad Kanade je Otava (Ottawa), a zvanična valuta je kanadski dolar.

Kanadu možete posetiti u bilo koje doba godine, ali većina ljudi dolazi leti kada su temperature prijatne i najveći deo aktivnosti se odvija napolju. Ono što predstavlja leto, varira u zavisnosti od regiona. U južnoj Kanadi, to se generalno odnosi na period od kraja maja do početka septembra. U severnom regionu, međutim leto počinje tek sredinom juna, a završava se, često naglo, sa prvim snegom početkom ili sredinom septembra. U većini oblasti, od marta do maja i od septembra do oktobra ima manje turista i često je vreme iznenađujuće prijatno. Jesen je sjajna prilika da posetite Kanadu, jer šume tada dobijaju spektakularni plašt različitih boja. Kanadske zime su duge, hladne i tamne. Većina atrakcija je zatvoreno, a vaše istraživanje je prilično ograničeno na skijališta i gradove. Kvebek Siti (Quebec City), Toronto i Vinipeg (Winnipeg) su među tim gradovima domaćini velikih zimskih karnevala.

Toronto Glavni grad kanadske provincije Ontario nalazi se na severozapadnoj obali jezera Ontario. Ovde ćete naći moderne oblakodere, najviši televizijski toranj na svetu i veliku sportsku halu poznatu kao Rodžers Centar ( Rogers Centre). Toronto je etnički vrlo raznolik grad; u njemu žive nacije Evrope, Latinske Amerike, Azije i Kariba. Jedan od dva građanina Toronta rođen je negde drugde. Toronto je književni, umetnički i muzički grad. U septembru se u Torontu održava Međunarodni filmski festival i tada crveni tepih, ulični festivali, rok koncerti, izložbe i ples stupaju na scenu. Kuhinja je multikulturna, kao i njeno stanovništvo; koreanska torta sa orasima, italijanski espreso, indijski kari.

Nijagarini vodopadi Nalaze se na krajnjem jugu pokrajine Ontario, gde voda jezera Iri pada skoro 60 metara u jezero Ontario. Nijagarini vodopadi su među najvećim, najlepšim i svakako najpoznatijim vodopadima na svetu. Predstavljaju državnu granicu između Amerike i Kanade. Vodopadi izgledaju i sa jedne i sa druge strane fantastično, mada kanadska strana pruža bolji pogled. Pri sunčanom danu možete videti dugu, koju stvaraju sami vodopadi. Danju ili noću i bez obzira na sezonu, vodopadi su uvek tu i lepi za gledanje. Godišnje 14 miliona posetilaca uživa u njima.

Vankuver (Vancouver) Komercijalni glavni grad Britanske Kolumbije, leži u krajnjem jugozapadnom uglu Kanade, samo 40km od granice sa SAD-om. Ima reputaciju jednog od najlepših gradova na svetu. Vankuver ima relativno ujednačenu i blagu klimu tokom cele godine i predivno okruženje, velike parkove, zelene površine i bogat kulturni život.

Montreal Drugi je po veličini grad u Kanadi, kao i drugi po veličini grad francuskog govornog područja na svetu i glavni grad provincije Kvebek (Quebec). Montreal se nalazi na najvećem od 234 ostrva koja čine arhipelag Hošelaga (Hochelaga) u reci Sen Loren (St Lawrence). Srce grada je Ile de Montreal, na ušću reka Otava (Ottawa) i Sen Loren, koji se nalazi na obroncima drevnog vulkana Mon Rojal (Mont-Royal). Zvanično osnovan 1642. godine, Montreal je jedan od najvažnijih gradova u Severnoj Americi. Gradovi kao što je Montreal ne dešavaju se često. Tokom dana sija evropskim šarmom, a uveče noćni život prosto okupira svojom kreativnošću. Možda najbolji način da istražite ovaj grad je da se ubacite u gužvu i pustite da vas vodi. Bez obzira šta radili, sigurno ćete do kraja vašeg boravka imati jednu neodoljivu želju, a to je da se vratite.

Imali smo čast da razgovaramo s Njegovom Ekselencijom g. Filipom Piningtonom, ambasadorom Kanade u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori.

1.Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji? Kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

S profesionalne tačke gledišta, Srbija je zanimljivo mesto za rad, jer je u toku veliki broj promena dok se zemlja približava Evropi. Posmatranje tih promena i nastojanje da se procene njihove posledice i njihov budući uticaj predstavljaju suštinu svakodnevice jednog diplomate. Moj utisak je da se zemlja uglavnom kreće napred. Naravno, jasno je da i dalje postoji veliki potencijal za napredak u budućnosti, u pogledu zemlje, ljudi i kulture; da bi se to uradilo potrebno je veoma pažljivo odgovoriti na domaće i međunarodne izazove. S lične strane, moja žena i ja uživamo u Beogradu i Srbiji – od samog početka nas prijatno iznenađuju skriveni dragulji koje konstantno otkrivamo u ovom gradu i zemlji i to će se bez sumnje nastaviti dok dalje istražujemo.

2.Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?

Pošto moja zemlja nije članica EU, mi nismo uključeni u formalni proces pristupanja, tako da o tome ne mogu kompetentno da govorim. Moja procena je da postoji napredak, bez obzira što je on naizgled spor. U toku su velike promene, a nove tek treba da uslede. Sve to zahteva vreme. Doduše kada se sve uzme u obzir, ekonomska situacija pokazuje znake stabilizacije pa čak i rasta. Međutim, najvažnija stvar jeste da transformaciju ekonomije i društva, kako bi oboje bili dovedeni na evropski nivo, a takođe i na kanadski nivo, treba posmatrati kao nešto samo po sebi dobro, bez obzira na rok prijema u članstvo u EU.

3. Kako vidite evrointegracije Srbije u budućnosti i da li će, nakon što se priključi Evropskoj uniji po Vašem mišljenju postati privlačna za investitore, ne samo iz Kanade već i iz drugih zemalja?

Srbija sada ima dobru poziciju u pogledu fizičkog i ljudskog kapitala i velikog broja trgovinskih odnosa koje ostvaruje, kao i u pogledu promena koje sprovodi kako bi bila još atraktivnije mesto za investicije. Članstvo u EU bi svakako učinilo Srbiju atraktivnijom jer bi postojalo veće poverenje da postoji poslovno okruženje, zakonodavstvo i propisi koji obezbeđuju stabilnost i koji grade sigurnost.

4. Kakva je trenutno diplomatska i ekonomska saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti, i šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi se ona poboljšala?

Diplomatski odnosi između Beograda i Otave postoje već 75 godina i najvećim delom tog vremena ti odnosi su bili produktivni.

5. Kakva je spoljno trgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Kanadu, a šta uvozi iz nje?

Nemamo visok nivo trgovinske razmene, ali je i u odnosu na nizak nivo ona značajno uvećana u prošlih 10 godina. U 2013. godini, osnovu kanadskog izvoza u Srbiju činile su električna oprema i mašine, a naši glavni uvozni proizvodi su bili motorna vozila i delovi. U 2015. godini, naši glavni izvozni proizvodi su proizvodi životinjskog porekla, osnovni metali, mašine i mehanički uređaji, hemijski proizvodi i optički i drugi instrumenti. Glavni proizvodi koje smo uvozili iz Srbije su bila vozila, bakarne cevi, proizvodi od voća i povrća, zatim proizvodi od plastike i gume, mašine i mehanički uređaji i optički i drugi instrumenti.

6. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Kanade vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije kanadske kompanije koje su ulagale kod nas? I kakvi su utisci kanadskih kompanija koje posluju u Srbiji?

Investicije su glavni pokretač naših ekonomskih odnosa. Kanadske kompanije su investirale u prehrambenu industriju i industriju pića, farmaciju, informacioni i tehnološki sektor i u proizvodnju. Rudarski sektor u Srbiji je predmet posebnog interesovanja kanadskih investitora i postoji više kompanija koje se bave geološkim istraživanjima i koje su aktivne u zemlji, a nekoliko njih je došlo do veoma obećavajućih rezultata. Investitori s kojima sam razgovarao su uglavnom zadovoljni svojim poslovanjem u Srbiji. Naravno, postoje manje svakodnevne smetnje, a povremeno dolazi i do većeg problema s nekom investicijom gde se trudimo da pomognemo, ali ukupno uzevši poruka je pozitivna. Kada se postavi pitanje o izazovima, većina kompanija tvrdi da su administrativne procedure naporne, previše komplikovane i nedosledne, što može da predstavlja izazov za predvidljivost i stabilnost koju oni očekuju od poslovnog okruženja.

7. Prošle godine, robna razmena između ove dve zemlje je bila približno 110 miliona američkih dolara. Da li se ovaj obim razmene može povećati?

Kratak odgovor je da. Geografska udaljenost i razumljiva privlačnost bližih tržišta za obe privrede, a to su EU za Srbiju i SAD za Kanadu, znači da često nijedna od njih nije prvi izbor za kompanije iz druge zemlje. Trgovinska statistika se može naglo povećati u određenim godinama i određenim sektorima, ali to je ponekad posledica samo jednog posla. Cilj ambasade je predstaviti mogućnosti za trgovinu i razviti stabilan nivo razmene između naše dve zemlje. Razvoj događaja u Kanadi je učinio naše proizvode konkurentnijim i kao rezultat mi očekujemo da vidimo povećano interesovanje za tržište Srbije .

8. Kanada je članica NATO-a, priznala je Kosovo. Da li se i pored toga može reći da se odnos sa Srbijom poboljšava?

Smatram da sa Vladom Srbije imamo srdačan odnos uz uzajamno poštovanje. Imamo različita gledišta po određenim pitanjima ali ne dozvoljavamo da ona budu prepreka u održavanju dobrih odnosa. Kao što sam već rekao, stvari se u Srbiji menjaju i ono što vidim kao najbolji način za generalno unapređenje odnosa jeste veće prisustvo kanadskih kompanija ovde ili povratak dijaspore u većem broju.

9. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Kanade na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Ovo je oblast koja bi se mogla više razvijati, ali nije uvek jasno na koji način. Najvažnija stvar je da u Kanadi odgovornost za obrazovanje leži na provincijama, tako da mi ni nemamo Saveznog ministra za obrazovanje. Kao posledica toga, shvatili smo da je najefikasniji način za izgradnju takvih odnosa kroz direktan kontakt između institucija, kontakti koji često proističu iz profesionalnog ili ličnog poznavanja ljudi i institucija. Nastojimo da pružimo pomoć u vezi s procesom obezbeđivanja informacija o institucijama i ljudima koji mogu biti zanimljivi. U pogledu kulturne razmene, imali smo veći broj posetilaca, autora, umetnika, plesača i drugih izvođača i nastavljamo da pružamo podršku kanadskoj kulturi. Naša nova vlada je zainteresovana za revitalizaciju naših međunarodnih programa za promociju kulture, tako da u toj oblasti možemo očekivati još dešavanja. Kanada ima jaku naučnu tradiciju, veća saradnja u ovoj oblasti predstavlja nešto što možemo razvijati.

10. U poslednjih nekoliko godina, postoji ubrzani program za dobijanje imigracionih dozvola za Kanadu. Koliko je građana Srbije izrazilo interesovanje za to?

Građani Srbije su i dalje zainteresovani za odlazak u Kanadu u cilju posete, studiranja, rada i boravka. Naša zemlja i dalje srdačno dočekuje imigrante, približno 230.000 godišnje u zadnjih 10 godina. To su ljudi koji su došli nezavisno, zatim oni koji dolaze da bi se pridružili svojim porodicama i oni koji dolaze kao izbeglice. Najnoviji program je program „Ekspresni ulazak“ kroz koji stručni imigranti s radnim iskustvom dolaze na osnovu svojih sposobnosti da se presele u Kanadu i učestvuju u našoj ekonomiji.

11. Postoji između 150 i 200 različitih zajednica dijaspore u Kanadi. Koliko je velika srpska dijaspora i na koji način su građani Srbije doprineli razvoju vaše zemlje?

Zaista, veoma smo ponosni na našu multikulturalnu strukturu i činjenicu da smo uspeli da izgradimo raznoliko, tolerantno društvo u kojem većina ljudi može da nađe mesto za sebe. Naravno, nije savršeno, ali smo puno toga postigli. Zvanična statistika s popisa iz 2011. pokazuje da je približno 80.000 ljudi navelo Srbiju kao svoju zemlju porekla, ali znamo da postoji puno više ljudi koji imaju srpsko poreklo. Ti ljudi i njihovi potomci su imali važnu ulogu u razvoju Kanade jer su doneli svoje veštine i iskustvo i svoju želju za uspehom, kako bi izgradili nešto bolje za sebe i svoje porodice. Upoznao sam mnoge građane Srbije koji su se preselili u Kanadu i mogu reći da su oni uključeni u sve oblasti ekonomije, od medicine do proizvodnje.

12. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Odmor u Kanadi može se provesti sto posto u divljini ili sto posto u gradu, ili pola - pola – i nijedan od njih ne bi bio dosadan. Kanada je ogromna zemlja s prelepom prirodom: tri okeana, planine koje mogu da stanu rame uz rame sa Alpima, bezbroj (ovo je činjenica, stvarno ne znamo koliko ih ima) jezera i reka, sever zemlje pod snegom i ledom, zapadna obala s pacifičkom klimom gde su sneg i led retkost i većina ostatka zemlje gde su oboje česti – ali u tim delovima takođe postoje i spektakularni meseci kada nije zima. Naši najveći gradovi su svetska klasa, živopisne, multikulturalne zajednice ljudi iz čitavog sveta. I kao što veliki broj međunarodnih anketa pokazuje, mismonajprijatnijiljudinasvetuistalnoseizvinjavamo, izvinite što smo bili toliko otvoreni o našoj ljubaznosti! Da li sam dovoljno rekao? Mogao bih još dugo da govorim na ovu temu...

13. Šta Vam se posebno dopada u Srbiji, a šta vam se ne dopada? I da li planirate da ostanete da živite ovde nakon isteka mandata?

Gostoljubivost ljudi u Srbiji me uvek obraduje, priroda je divna i raznovrsna, a hrana je odlična. Kao što sam rekao, Srbija ima veliki potencijal i zemlji je potrebna briga i pažnja kako bi realizovala taj potencijal. Nadam se da kraj mog angažmana neće značiti i kraj moje diplomatske karijere – za sada nema ozbiljnih znakova u tom smeru – tako da će na odluku gde ćemo se na kraju skrasiti svakako uticati mesto gde je naša porodica, ali ćemo ponovo posetiti Srbiju.

14. Kako provodite slobodno vreme i šta Vam je najdraža uspomena iz Srbije?

Moja žena provodi dosta našeg slobodnog vremena istražujući Beograd, njegovu kulturu i restorane. Već sada imamo jako, jako puno divnih uspomena, a siguran sam da će biti i novih tokom preostalog vremena. Uvek ću pamtiti trenutke kada smo bili na nekom društvenom ili kulturnom događaju i kada se pusti popularna muzika iz perioda poslednjih 40 godina – iz različitih delova bivše Jugoslavije - i kada svi zajedno počnu da pevaju pesme, zato što svi jako dobro znaju i reči i muziku.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista