Gospodine Stojkoviću, gde ste rođeni, odrasli i školovali se?

Kako je tekao put vaše karijere do sada?

Rođen sam i odrastao na Dorćolu, u Beogradu, u Jevrejskoj ulici. Tamo sam završio osnovnu školu Braća Baruh i gimnaziju Moša Pijade, a kasnije i pravni fakultet.

Karijeru sam započeo pre mnogo godina kao pravni referent u građevinskom gigantu 80-tih GP Rad. Kasnije sam prešao u GSP Beograd, gde sam prvo obavljao dužnost sekretara, zatim direktora saobraćajnog pogona, direktora RJ Zajednički poslovi, a onda izvršnog direktora RJ za investicije i komercijalne poslove cele kompanije. Neko vreme sam radio i kao konsultant u privatnom sektoru, a danas obavljam funkciju izvršnog direktora AD Aerodrom Nikola Tesla.

Pored profesionalnog angažmana, moglo bi se reći i da sam društveno aktivan. Bio sam najmlađi odbornik opštine Novi Beograd, član Odbora za Opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu Skupštine grada Beograda, član Političkog aktiva opštine Stari grad, član Saveta za bezbednost saobraćaja Skupštine grada... Imam iskustva i sa radom u međunarodnim organizacijama, na primer u Međunarodnom udruženju za javni prevoz (UITP), organizaciji koja okuplja eksperte za najveće saobraćajne sisteme na svetu, a sedeo sam i u Ekonomskoj komisiji.

Danas svoje znanje, iskustvo i mrežu kontakata koristim za razvoj srpsko-izraelskih društveno-ekonomskih veza kao predsednik Izraelske privredne asocijacije (IPA).

U junu 2015. godine počela je sa radom Izraelska privredna asocijacija

(IPA), čiji ste predsednik, i koja je zvanično udruženje jevrejske zajednice koje podržava Ambasada Izraela. Koji su zadaci asocijacije, i šta su tačno aktivnosti kojim će se asocijacija baviti u budućem periodu?

Da bismo govorili o programskim ciljevima i aktivnostima IPA, moramo prvo razumeti jedan vrlo važan, moglo bi se čak reći istorijski, momenat za Srbiju. Naime, nakon strašnih događaja kroz koje je prošla u ne tako davnoj istoriji, jevrejska zajednica naše zemlje počela je u poslednjih godinu dana značajno da se otvara prema svom okruženju. Osim organizovanja niza kulturnih i društvenih događaja, to je sa sobom donelo i osnivanje IPA kao zvaničnog poslovnog foruma jevrejske zajednice u Srbiji koji podržava i Ambasada Izraela. Na taj način, zajednica želi da pruži pomoć Srbiji i Izraelu u razvoju boljih privrednih odnosa.

Kao nevladina organizacija, IPA je prvenstveno vođena izraelskim poslovnim vrednostima konkurentnosti, transparentnosti, inovativnosti i preduzetništva. Kao takva, ona u Srbiji predstavlja glas izraelskog načina poslovanja. Kroz proaktivni dijalog, kao i otvoreno partnerstvo sa Vladom, poslovnim i drugim akterima, mi želimo da doprinesemo unapređenju regulatornog i poslovnog okruženja i povežemo sve zainteresovane strane u oblasti u kojoj delujemo.

U skladu sa tim, u narednom periodu dobar deo naših aktivnosti će biti fokusiran na misiju prezentacije neiskorišćenih poslovnih potencijala Srbije u Izraelu. Naš prijatelj Nj.E. Ambasador Izraela u Srbiji Josef Lev je rekao da je Srbiji potrebno „ekonomsko čudo“- isto ono čudo koje je Izrael doživeo 1985. godine. Njihova ekonomija je tada bila u jako lošem stanju, a stopa inflacije premašila je 480%, što je u tom trenutku bio svetski rekord. Vlada Šimona Peresa je odlučno pristupila hitnom projektu modernizacije zemlje, stvorivši prvenstveno uslove za razvoj tehnološke industrije, što je presudno uticalo na dalji razvoj ekonomije zemlje. Za manje od 10 godina, Izrael je u potpunosti promenio profil svoje privrede i transformisao se u 25. najmoćniju ekonomiju sveta. Danas ima preko 600 milijardi dolara izvoza, od čega polovinu čine visoke tehnologije, kao i više kompanija izlistanih na njujorškoj berzi od bilo koje druge zemlje na svetu osim SAD i Kine.

Dakle, prepoznavanje i komercijalizacija neiskorišćenih domaćih resursa- bez obzira da li je reč o IT industriji, poljoprivredi, građevinskoj industriji, turizmu ili nečem drugom – za Srbiju predstavlja misiju najvišeg prioriteta. Možemo li da zamislimo kako bi, na primer, Niš izgledao kada bi tamošnjih 112 IT firmi umesto prodaje „outsourcing“ usluga bile fokusirane na razvoj tehnoloških proizvoda za izvoz? Niš bi bio jako bogat grad, drastičan rast životnog standarda i poslovnog ambijenta bi bio vidljiv u celom tom delu zemlje, a država bi, naravno, od toga imala nova radna mesta i mnogo naplaćenog poreza.

Privredna delegacija, koju čine predstavnici Izraelske privredne asocijacije u Srbiji, boravila je u poseti Izraelu, radi pospešivanja poslovne saradnje dve zemlje. Možete li nam reći kakav je ishod posete, i da li je nešto konkretno dogovoreno po pitanju saradnje dveju zemalja?

Svakako. Privredna delegacija IPA boravila je u poseti Izraelu u periodu od 12. do 16.02.2016. godine. Tri glavna cilja posete bila su upoznavanje sa izraelskim preduzetnicima i investitorima zainteresovanim za ulaganje u našu zemlju, evaluacija toga koje potrebe izraelskog tržišta bi se mogle namiriti izvozom iz Srbije, kao i prezentacija ponude srpskih kompanija.

Naš domaćin i moderator većine susreta bio je gospodin Josef Žamboki, uspešni preduzetnik iz Izraela, uz asistenciju Bojana Ratkovića, izvršnog direktora IPA. Poseta je otpočela prijemom u Ambasadi Srbije u Tel Avivu, gde nas je dočekao ambasador Milutin Stanojević sa svojim saradnicima. Ambasadora i njegove saradnike smo upoznali sa programom posete naše delegacije, nakon čega su nam predstavljene mogućnosti za iniciranje poslovne saradnje i učvršćivanja postojećih kontakata.

Sledeća stanica bila je poseta Izraelskoj privrednoj komori, gde nas je ugostio gospodin Ze’ev Lavie, direktor njene internacionalne divizije, koji nas je detaljno upoznao sa trenutnim poslovnim ambijentom u zemlji i njenim potrebama. Naravno, našem domaćinu i rukovodstvu Izraelske privredne komore uzvratili smo poziv za posetu Srbiji.

Jedna konstatacija koju smo puno puta imali prilike da čujemo na tom, ali i na drugim sastancima , bila je da Srbija trenutno nema adekvatnu komunikacionu strategiju. Pod tim se, prvenstveno, misli na malu sposobnost promocije, prisustva i prepoznatljivosti brenda „Made in Serbia“. Jednostavno rečeno, brend naše zemlje ne privlači pažnju. To se najbolje ogleda u sledećem podatku. Iako su Izraelci jedni od najvećih i najaktivnijih investitora u Srbiji, robna razmena između naše dve zemlje iznosi samo 50 miliona dolara godišnje.

Tokom ostatka posete, imali smo brojne sastanke sa predstavnicima izraelskih kompanija iz oblasti građevinske industrije, poljoprivrede, turizma, bezbednosti i IT industrije i razgovarali o mogućim okvirima za saradnju njih i izvozno orijentisanih srpskih kompanija. Dragoceni podaci koje smo prikupili omogućiće nam da dovršimo započeti projekat baze prilika za nastup određenih grana srpske privrede na izraelskom tržištu.

S obzirom da ste Vi na čelu IPA asocijacije, kakvu saradnju imate sa gradom Beogradom, Republikom Srbijom i drugim asocijacijama i ličnostima?

U ovih nepunih godinu dana od osnivanja IPA, uspostavljen je odličan odnos sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije i predsednikom Ekonomskog kokusa gospodinom dr Vladanom Marinkovićem, sa kojim smo imali više uspešnih sastanaka.

Takođe, gospodin Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, Goran Vesić, gradski menadžer i Milutin Folić, gradski arhitekta, pružili su značajnu podršku IPA. U narednom periodu, planiramo i značajno intenziviranje saradnje sa resornim ministarstvima i PKS.

Pored državnih organa i lokalnih samouprava, istakao bih izvanrednu saradnju sa izraelskim ambasadorom Nj. E. Josefom Levijem i njegovim saradnicima.

Izuzetno dobra saradnja uspostavljena je i sa gospodinom Nemanjom Milutinovićem, predsednikom Mađarske trgovinske kuće, sa kojom trenutno pripremamo zajedničke projekte, kao i sa Aleksandrom Jakovljevićem, predsednikom Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) sa kojom radimo na programu priprema paket ponuda investitorima, gde bi pored samog projekta ponudili i menadžment sa svetskim iskustvom za njegovo sprovođenje.

S obzirom na to da veliku ulogu pridajemo informisanju javnosti o našem radu, zahvaljujemo se magazinu Profit i gospođi Nataši Stojković.

Kakvi su dalji planovi u razvoju i radu asocijacije ?

Naš prioritet u narednom periodu biće finalizacija prve faze prikupljanja relevantnih poslovnih informacija i izgradnje odnosa sa partnerima koji imaju interes da srpska privreda uspešno iskorači na izraelsko tržište. Ovi podaci su prosto neophodni za bilo kakav ozbiljan nastup. Daću vam samo jedan primer. Zbog nepostojanja bilo kakvih kvalitetnih informacija o dijaspori, Srbija ne zna čak ni koliko ima svojih ljudi u Izraelu, na čemu oni rade i kako bi srpska ekonomija mogla da im pomogne u ostvarenju poslovnih ciljeva. Kako ostvariti sinergiju sa nekim ako ne znaš da taj neko postoji?