1. Gospodine Bogunoviću, Vi ste najmlađi predsednik Jevrejske opštine Beograd u njenoj istoriji, ali Vi niste čovek bez iskustva. Šta ste u prethodnih par godina radili, koliko ste i na koji način doprinosili zajednici Jevreja u Srbiji?

To je tačna konstatacija. U novijoj istoriji ja sam najmlađi predsednik Jevrejske opštine. Pre i posle Drugog svetskog rata karakteristika je bila da predsednici opština budu stariji ljudi. U pitanju je jedna vrlo ugledna i počasna funkcija, te su predsednici bili ugledni doktori, profesori, inženjeri, pisci itd. Ako nisu bili u penziji, pored svoje redovne profesije oni su bili i predsednici Jevrejske opštine. Dakle funkcija predsednika JOB je bila volonterska i počasna. Takav model vođenja zajednice je bio moguć pre više decenija, a danas na čelu opštine mora da se nalazi osoba koja je 100% fokusirana na vođenje zajednice. Jedna ozbiljna verska institucija kakva je JOB ne može valjano da se vodi ako tu niste prisutni svaki radni dan bar 8 sati, a često mora i vikendom da se radi. Trenutno imamo 9 stalno zaposlenih, Veće od 11 članova, Izvršni odbor od 4 člana, članstvo od oko 1600 ljudi, a tu su još i različite komisije, sekcije i druga tela. Sve ove delove naše organizacije treba voditi i koordinirati. JOB mora da se vodi kao uspešna firma, a na čelu te firme treba da bude dobar menadžer. Vreme velikih počasnih predsednika je prošlo, a dolazi vreme ljudi koji će morati debelo da zasuču rukave i da se hvataju u koštac sa gotovo svim vrstama problema.

Po godinama sam možda za neke mlad, imam 32 godine, ali što se tiče iskustva, iza mene je preko deset godina napornog rada u jevrejskoj zajednici u Srbiji. Pre funkcije predsednika JOB bio sam potpredsednik JOB tri godine, član Veća JOB u tri saziva, predsednik Jevrejske omladine Srbije četiri godine, predsednik Jevrejske omladine Beograda dve godine, koordinator za studentske programe u Centru za neformalnu jevrejsku edukaciju četiri godine, predsednik Makabi sportskog saveza Srbije tri godine. Sve navedene funkcije pružile su mi mogućnost da jako dobro upoznam svaki segment naše zajednice i da organizujem puno različitih događaja i aktivnosti. Ono na šta sam najviše ponosan dok sam bio na liderskim funkcijama u omladini, jeste da smo u tom periodu od jevrejske omladine u Srbiji napravili jednu od najaktivnijih omladina u regionu. Iza svih aktivnosti, događaja i seminara koje sam organizovao, ostale su predivne slike, a na tim slikama se može videti koliko je puno omladinaca prisustvovalo tim aktivnostima. Kao što sam uspeo našu omladinu da dignem na noge, tako mi je trenutno cilj i da celu jevrejsku zajednicu u Beogradu dignem na noge, ponovo vratim pozitivno razmišljanje i veru da JOB ima budućnost.

2. Za jevrejsku zajednicu je doskora bila karakteristična određena zatvorenost. Da li je to posledica strašnih događaja u vašoj još uvek ne tako dalekoj prošlosti i da li je došlo vreme da se to menja? Ko je su novine koje karakterišu rad jevrejske zajednice u poslednje vreme?

Tokom Drugog svetskog rata strašna tragedija je zadesila našu državu. Beograd je bio direktno pod nemačkom okupacijom što je uticalo da već 1942. godine Beograd bude očišćen od jevrejske populacije. Skoro 90% Jevreja, građana Beograda je pobijeno. Tih 10% najviše je preživelo tako što su bežali u šume ili tako što su u potpunosti menjali identitet i prelazili u drugu veru. Taj pokušaj potpunog uništenja jevrejskog naroda ostavio je dubok trag na ljude koji su preživeli Holokaust. Nakon Drugog svetskog rata članovi naše zajednice od straha nisu želeli previše da se eksponiraju i to je uticalo da zajednica dosta bude zatvorena prema okruženju. Sa dolaskom novih i mlađih generacija takva situacija je počela da se menja. Smatramo da smo sastavni deo grada Beograda i države Srbije i da imamo puno toga pozitivnog da ponudimo i da pružimo našem okruženju.

Novine u radu JOB se ogledaju pre svega u otvaranju naše zajednice prema svom okruženju. Simbole tog otvaranja predstavljaju: osnivanje Izraelske privredne asocijacije gde konkretno pokušavamo da pomognemo privredni razvoj naše zemlje, Makabi klub gde često organizujemo događaje na kojima okupljamo ljude koji nisu članovi naše zajednice, organizacija kreativnih kulturnih događaja gde predstavljamo jevrejsku kulturu i tradiciju našim sugrađanima, itd. Nabrojao sam samo mali segment onoga što radimo.

3. Kakvu saradnju imate sa gradom Beogradom i Republikom Srbijom? Kako planirate da obeležite Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu 10. maja i gde će događaj biti organizovan?

U poslednje vreme imamo sve bolju saradnju i sa Republikom Srbijom i sa gradom Beogradom. Neki gorući problemi koji su decenijama stavljani pod tepih sada se sa sve većim razumevanjem od strane naše države rešavaju. Što se tiče državnih organa, posebno bih istakao saradnju sa Agencijom za restituciju koja je u poslednjih 8 meseci uradila veliki posao po pitanju restitucije imovine Jevrejske opštine Beograd, kao i po pitanju pripreme zakona o imovini bez naslednika za lica stradala u Holokaustu. Takođe, tu je i odlična saradnja sa potpredsednikom Narodne skupštine Republike Srbije i predsednikom Ekonomskog kokusa NSRS gospodinom Vladom Marinkovićem sa kojim smo imali nekoliko uspešnih sastanaka po pitanju razvoja privrednog odnosa između Srbije i Izraela.

Sa gradom Beogradom odnosi idu uzlaznom putanjom. U februaru prošle godine, par meseci od kako sam postao predsednik JOB, održali smo sastanak sa delegacijom grada Beograda u sastavu: Goran Vesić, gradski menadžer, Nikola Nikodijević, predsednik skupštine i Nela Micović, direktorka zavoda za zaštitu spomenika. Tu je uspostavljena odlična saradnja koja je rezultirala zajedničkom organizacijom svečane akademije povodom 10. maja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Inače 10. maj Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu ustanovljen je pre 3 godine. Ovaj datum je odabran zato što je 10. maja 1942. godine završeno uništavanje Jevreja u Beogradu, kako su to Nemci nazvali, Beograd je bio „Judenfrei“. I za ovu godinu u planu je da 10. maja Svečanu akademiju organizujemo u saradnji sa gradom Beogradom i ovoga puta u Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu. Inače, zgrada Spasićevog paviljona u kojoj se danas nalazi fitnes centar, tokom rada logora je bila bolnica. Svrha Svečane akademije mora da bude da ovaj događaj što jače odjekne u našoj javnosti kako bi što više ljudi čulo šta se događalo u našem gradu tokom Drugog svetskog rata, a krajnji cilj je da u što skorijem periodu izgradimo memorijalni centar na Starom sajmištu jer makar toliko dugujemo srpskim, romskim i jevrejskim žrtvama ubijenim tokom Drugog svetskog rata.

4. Koliko Jevrejska opština Beograd, i vi na njenom čelu, radite na ojačavanju veza sa stručnjacima iz sveta biznisa i naših privrednika, na koji način predstavljate Beograd i Srbiju kao privlačnu destinaciju za izraelske kompanije, kao i jevrejske kompanije iz drugih zemalja sveta? Koliko su izraelske kompanije zainteresovane za investiranje u Srbiju?

U skladu sa promenama u okruženju, Jevrejska opština Beograd mora da se modernizuje i prilagođava tim promenama. U sklopu toga je nastala inicijativa za osnivanje Izraelske privredne asocijacije. Smatramo da država Srbija ima izuzetan privredni potencijal koji itekako može da postane privlačan za izraelske, kao i druge kompanije iz inostranstva. Treba napomenuti da uspešnih jevrejskih biznismena ima širom sveta. Izraelske i jevrejske kompanije traže mogućnost za pokretanje poslova po stranim zemljama, a mi tu vidimo šansu i za našu zemlju. U poređenju sa drugim zemljama u našem okruženju i Evropi, kod nas posluje relativno malo izraelskih firmi i zadatak IPA je da pokuša da privuče još izraelskih i jevrejskih kompanija. Odnosi Srbije i Izraela su prijateljski, imamo puno sličnih istorijskih momenata koji su se dešavali srpskom i jevrejskom narodu. U Srbiji nema puno antisemitizma. U poređenju sa drugim evropskim zemljama gde je antisemitizam u ogromnom porastu, kod nas su ljudi prijateljski nastrojeni prema Izraelcima i Jevrejima. Svi ovi pokazatelji koje sam naveo su velika šansa za Srbiju.

5. U junu 2015. godine počela je sa radom Izraelska privredna asocijacija (IPA), zvanično udruženje jevrejske zajednice koju podržava Ambasada Izraela. Koji su zadaci asocijacije i šta su tačno aktivnosti kojima će se asocijacija baviti u budućem periodu?

Pre samog osnivanja Izraelske privredne asocijacije, na polju privredne saradnje između Srbije i Izraela značajan posao su uradile Ambasada Izraela u Beogradu, Ambasada Srbije u Tel Avivu, kao i pojedinci iz Srbije i Izraela. IPA je osnovana kako bi pružila pomoć organima države Srbije i izraelskoj ambasadi u Beogradu u razvoju privrednih odnosa između Srbije i Izraela. Jevrejska opština Beograd je osnovala Izraelsku privrednu asocijaciju, a za predsednika je izabran gospodin Zoran Stojković – Izvršni direktor beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“. U Upravnom odboru asocijacije se nalaze vrlo operativni ljudi sa iskustvom u različitim privrednim sektorima. U okviru asocijacije funkcionišu i različiti odbori kao što su privredni odbor, odbor za turizam, za IT sektor, za finansije itd. Ideja sa odborima je da se kroz te odbore aktiviraju i uključe članovi naše zajednice, ali i ljudi koji nisu članovi. U toku je pravljenje kvalitetnog sajta koji će biti na srpskom, engleskom i hebrejskom jeziku, na kojem će ljudi iz sveta privrede u Izraelu i inostranstvu moći da vide šta država Srbija ima da ponudi. Da li je to mogućnost za investiciju, pokretanje posla, uvoz robe, medicinski turizam, itd. Tu je i značajan broj ljudi iz Srbije koji žive i rade u Izraelu. Na njih računamo jer će jedan deo posla morati da se radi na terenu, a sa poznavanjem hebrejskog jezika i kontaktima koje imaju, ti ljudi su idealni za promovisanje srpske privrede u Izraelu. Što se aktivnosti IPA tiče, u prethodnom periodu održali smo niz sastanaka sa stranim i domaćim privrednicima. Sa izraelskom ambasadom imamo izvanrednu saradnju. Njegova ekselencija, ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi, zamenik ambasadora g. Itaj Milner, kao i ostali zaposleni u izraelskoj ambasadi rade sjajan posao po pitanju razvoja odnosa između Srbije i Izraela. Sa strane države Srbije, partner nam je g. Vlada Marinković – potpredsednik NSRS i predsednik Ekonomskog kokusa NSRS. Svi imamo zajednički cilj, a to je da podržimo državu Srbiju i njene institucije u nameri da poprave ekonomsku situaciju u našoj državi. U tome značajan doprinos mogu da žrtvama ubijenim tokom Drugog svetskog rata.

6. Recite nam koliko ima jevrejskih opština u Srbiji. Kako i na koji način građani Beograda mogu da se bliže upoznaju sa jevrejskom kulturom i tradicijom? Od kada datiraju prvi dokazi o Jevrejima na području Beograda?

U Srbija trenutno ima deset jevrejskih opština. Savez jevrejskih opština Srbije je krovna organizacija za sve opštine. U Beogradu u ulici Kralja Petra 71a nalazi se Jevrejski istorijski muzej, tu se naši sugrađani mogu upoznati sa bogatom istorijom i kulturom Jevreja u Beogradu i na prostoru bivše Jugoslavije. Ulaz je besplatan. Kad smo kod jevrejske kulture, u okviru Jevrejske opštine Beograd rade i najstariji jevrejski hor na svetu – srpsko-jevrejsko pevačko društvo hor „Braća Baruh“, jevrejsko amatersko pozorište „Kralj David“, plesna grupa za izraelske i jevrejske izvorne plesove „Nahar HaEš“. Sve ove sekcije su otvorene za naše sugrađane i oni mogu da budu njihovi članovi. Često organizujemo i različite kulturne manifestacije gde predstavljamo istoriju i kulturu Jevreja, poput otvaranja jevrejskog Sefardskog groblja u okviru manifestacije „Noć muzeja“, zatim koncerta jevrejske muzike na Kalemegdanu itd. Prvi pisani dokazi o naseljavanju Jevreja u Beogradu su iz XVI veka, mada mnogi istraživači veruju da su bili prisutni još u Rimsko doba.