Početna > Izdanja > Broj 082 > Edukacija - Dejan Jovović

Devizni kurs dinara Aktuelna problematika i kretanje kursa u 2016. godini

Poslednjih petnaestak godina kod nas se vodi politika tzv. „rukovođeno fleksibilnog“ kursa dinara (managed floating), koju sprovode mnoge zemlje u tranziciji, umesto ranijeg fiksnog kursa vezanog za nemačku marku. Ovakav režim koji je kompromis između fiksnih i fluktuirajućih kurseva, kojeg neki ekonomisti nazivaju „prljavo plivajućim“, trebalo bi da uzme u obzir dobre strane obe varijante kursa: prednosti discipline fiksnog kursa i veće delovanje tržišta kod fluktuirajućeg kursa.

NBS određuje kurs na osnovu ponude i potražnje, a interveniše na deviznom tržištu samo u slučaju sprečavanja velikih dnevnih oscilacija kursa, kako navodi, bez usmeravanja kursa u određenom pravcu.

Rast domaćih cena proteklih godina bio je znatno veći od promene kursa dinara prema najvažnijim svetskim valutama. Ovo je, između ostalog, dovelo do ogromnog spoljnotrgovinskog deficita, sve većeg zaduživanja građana, privrede i države, a imalo je pokriće u privatizaciji, inostranom zaduženju, stranim investicijama, prilivu doznaka, donacija i sl. Devizni kurs je ogledalo privrede i nemoguće je imati jak dinar u slaboj privredi sa malim izvozom, koji učestvuje sa svega oko 20% u BDP-u. Za dugoročni održivi razvoj izvoz treba da iznosi preko 50% BDP-a.

Dinar se našao u paradoksalnoj situaciji jer je jačao u godinama izrazito niske konkurentnosti privrede i nedovoljne proizvodne aktivnosti u industriji, sa nelikvidnim realnim sektorom i zastarelom privrednom strukturom. Stalno je rastao uvoz i spoljnotrgovinski deficit, a ogromna devizna sredstva trošila su se na uvoz robe široke potrošnje, a u skromnom izvozu oko dve trećine su činili proizvodi niske faze obrade, odnosno sirovine i repromaterijal (gvožđe i čelik, odeća, žitarice, voće i povrće, obojeni metali). Znači, imali smo kontinuiranu apresijaciju domaće valute bez realnog pokrića, umesto da je dinar depresirao i logički imao nižu vrednost.

Adekvatno vođenje kursa dinara trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju, da vodi ka većoj stabilnosti tržišnog kursa dinara i utiče na eliminisanje „sive“ ekonomije (koja učestvuje u BDP-u preko 30% ili sa preko 10 milijardi evra) i raznih monopolističkih uvozničkih lobija, gde prvenstveno veliki uvoznici manje plaćaju robu u inostranstvu zbog precenjenog dinara, a na domaćem tržištu je skuplje prodaju. Budući da je kurs odraz stanja u srpskoj privredi, postojaće manje potrebe za prilagođavanjem deviznog kursa ukoliko strukturne reforme budu bolje i uspešnije.

Snaga domaće valute pre svega zavisi od izvozne snage naše privrede i priliva inostranog kapitala, posebno investicija. Dinar će jačati ako rastu naš izvoz i strane direktne investicije, i obrnuto – slabiti, ako nam je slab izvoz i nedovoljan priliv investicija.

Privredi ne odgovara nestabilan kurs i velike oscilacije, jer on povećava devizni rizik i inflaciona očekivanja. Privrednici smatraju da je osnovno da imaju predvidiv i stabilan kurs dinara na osnovu kojeg mogu da planiraju poslovne aktivnosti. Jačanjem evra dobija se na izvozu, ali privrednicima pogoduje stabilan kurs, posebno onima koji se bave dugoročnom proizvodnjom u Srbiji.

Budući da je kurs odraz stanja u srpskoj privredi, postojaće manje potrebe za prilagođavanjem deviznog kursa ukoliko strukturne reforme budu bolje i uspešnije. Realni i uravnoteženi kurs dinara, kao presek stanja platnog bilansa, treba da bude trajno opredeljenje domaće monetarne politike. On mora biti u funkciji povećanja proizvodnje, broja zaposlenih, naše konkurentnosti na svetskom tržištu i smanjenja enormnog deficita spoljnotrgovinske razmene. Nerealni devizni kurs vodi ka neekonomskoj alokaciji nacionalnih resursa i raspodeli nacionalnog dohotka. Nasuprot njemu, realni kurs podstiče konkurentsku sposobnost izvoznika i omogućava razvoj novih industrija, koje u uslovima precenjene domaće valute nisu imale svoju ekonomsku opravdanost.

U našoj situaciji izrazite nekonkurentnosti i nedovoljno osposobljene, tehnološki zastarele i slabo organizovane privrede za izvoz režim kontrolisano fleksibilnog kursa dinara sa redovnim prilagođavanjem NBS-a kretanjima na deviznom tržištu, koji omogućava amortizaciju spoljnih ekonomskih udara, za sada je, ipak, najbolja opcija za Srbiju. Ovaj devizni režim kursa je adekvatan, odnosno najmanje loš u odnosu na moguće alternative. On odražava strukturu srpske privrede i izazove i rizike koji pred njom stoje.

U svakom slučaju, fleksibilan devizni kurs predstavlja manje loše rešenje od fiksnog kursa ili uvođenja evra u monetarni sistem zemlje. Blagi trend deprecijacije kod fleksibilnog kursa treba da približi dinar njegovoj održivoj vrednosti i delotvorno deluje u pravcu poboljšanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede. Rast izvoza zemlje i veći devizni priliv jedini su trajni izvori za stabilizaciju deviznog kursa dinara, zbog čega podsticanje izvoza mora biti prioritet vladine ekonomske politike.

Najjače svetske valute čeka turbulentna 2016. godina, kojom će dominirati odnos američke i evropske valute i proboj kineskog juana, dok će srpska moneta ostati u okviru 120-121 dinara za evro, uz blago slabljenje sredinom godine, koje ne bi trebalo da pređe prošlogodišnjih 123 dinara za evro, prognoziraju pojedini stručnjaci. U slučaju dinara domaći ekonomisti i bankari veruju da će manje - više ostati u sadašnjim okvirima i pored ozbiljnih troškova i rata spoljnog duga, koje tokom ove godine stižu na naplatu. Ove godine dinar će u odnosu na evro malo izgubiti, slično kao i prošle godine. Ova projekcija je očekivana, imajući u vidu to što je srpska inflacija veća nego u EU i to što Srbija ima trgovinski i budžetski deficit.

Dok su stranci unosili u zemlju devize da bi uz visoke kamate kreditirali državu, dinar je bio stabilan. Međutim, u decembru prošle godine, posle više meseci stabilnosti kursa na nivou od oko 120 dinara za jedan evro, dinar je izgubio određenu vrednost, tako da je na primer NBS za samo dve nedelje u decembru prodala duplo više deviza nego za 11 meseci prošle godine. U poređenju sa 2008., 2010. ili 2012. godinom prošle godine dinar je plivao dosta stabilno u nemirnim vodama, pa je naglo pomeranje kursa krajem prošle godine u relativno kratkom periodu podgrejalo nervozu građana i privrednika sa kreditima vezanim za neku jaku valutu. Spoljni dug Srbije je oko 26 milijardi evra, pa svaki procenat slabljenja domaće valute za dužnike, prema proceni, predstavlja dodatni trošak od oko 32 milijarde dinara, što je oko 1% BDP-a.

Građani ne treba da brinu zbog pomeranja kursa, jer je „kratkog daha“ i NBS i bankarski analitičari u ovoj godini očekuju da će domaća valuta ostati stabilna, pre svega, zahvaljujućim merama centralne banke. Ovo je zajednička ocena NBS-a i bankarskih stručnjaka, koji ukazuju da je „centralna banka spremna da odgovori i predupredi eventualne talase nestabilnosti na tržištu“.

Dinar je u veoma turbulentnim okolnostima tokom prošle godine oslabio svega 0,8 odsto, a da bi predupredila veće skokove NBS interveniše u proseku sa po 10 miliona evra dnevno, ali u nekim danima proda i po 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Kako bi ublažila kolebanje vrednosti dinara u odnosu na evro, centralna banka je ove godine na međubankarskom deviznom tržištu (do 20. januara) prodala 120 miliona evra.U toj odbrani vrednosti domaće valute u trezorima centralne banke završili smo prošlu godinu sa preko pola milijarde evra više, odnosno u 2015. godini NBS je prodala 450 miliona evra, a kupila 970 miliona evra. To znači da su tokom prošle godine, do kraja novembra, bili jači pritisci na jačanje dinara prema evru, zbog čega je NBS više kupovala evre, nego što ih je prodavala. Ovome treba dodati da smo od avgusta 2012. godine kupili 3,3 tone zlata, u ovoj godini preko pola tone zlata i da raspolažemo sa 18,3 tone zlata u trezorima NBS-a.

Prošle godine najniža vrednost dinara prema evru bila je 29. januara i iznosila je 123,57 dinara, a najviša je bila 1. oktobra 119,71 dinara za jedan evro. Dana 4. januara 2016. bila je prva intervencija NBS-a od početka ove godine na međubankarskom deviznom tržištu i ona je tada prodala deset miliona evra da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Na stabilnost kursa uticalo je i potpisivanje kreditnog sporazuma sa MMF-om. Manji budžetski deficit, nastavak ekonomskih reformi i olakšica u evrozoni predstavljaju pozitivne faktore, koji bi trebalo da osiguraju stabilnost domaće valute. Očekujemo da će se poverenje investitora nastaviti, što će pozitivno uticati na rast, ocena je bankarskih analitičara.

Na stabilnost dinara pozitivan efekat imaće i atraktivnost dužničkih hartija od vrednosti za strane investitore, relativno liberalna domaća monetarna politika, kao i nastavak olakšica i politika niskih kamata u evrozoni, koji će nadoknaditi negativne efekte viših kamatnih stopa u SAD-u.

NBS saopštila je da najava vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji nije imala bilo kakav negativan uticaj na kretanja kursa dinara na deviznom tržištu. Takođe, povoljni domaći ekonomski pokazatelji su priznati i od strane međunarodnih agencija „Standard and Purs” i „Fitch”, kroz povećanje rejtinga zemlje. One daju pozitivne signale međunarodnim investitorima da i fiskalna i monetarna politika idu u dobrom smeru, ka poboljšanju makroekonomskih performansi. Dinar je u januaru 2016. godine oslabio prema evru za 1,1%, što je, uglavnom, posledica sezonskih faktora. Deprecijacijski pritisci su karakteristični za početak godine usled sezonski pojačane tražnje za devizama od strane domaćih preduzeća, uvoznika energenata. Ove godine to je delimično potpomognuto i turbulencijama na svetskim finansijskim tržištima, pre svega, na berzama u Aziji, navedeno je u saopštenju.

Postoje i neke pesimističke prognoze, koje govore da će vlast iskoristiti sve adute, a ponajviše devizne rezerve centralne banke, kako bi devizni kurs održali stabilnim barem do predstojećih izbora. Ova veštačka odbrana dinara će se, kako se upozorava, građanima obiti o glavu odmah posle izbora i formiranja nove vlade na šta upućuje i praksa iz ranijih izbornih ciklusa. Tako se navodi da je 2012. posle izbora u maju dinar ojačao 2,5% (za 1,8 dinara) do kraja te godine, dok je 2014. posle glasanja u martu evro ojačao čak 4% (za pet dinara) do kraja te godine. Iz ovog proizlazi da će posle izbora ove godine (bili oni u aprilu ili maju), evropska valuta započeti trend rasta, pa bi do kraja godine, kako se navodi u ovoj prognozi, evro mogao da skoči na 125 ili čak 127 dinara!

Dugoročno gledano sadašnja politika kursa je ipak neodrživa, ali bi već tokom ove, kao i tokom narednih godina trebalo preduzimati odlučne mere kako bi se postepeno išlo na politiku realnog kursa domaće valute, odnosno programirane deprecijacije, pošto je, kako pokazuju pojedina istraživanja, dinar precenjena valuta.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik, redovni član NDES-a


Berza

investicioni fondovi

kursna lista