Početna > Izdanja > Broj 078 > Edukacija - Irina Radanović

Sindrom izgaranja (burnout sindrom)

Tokom prošlog veka ubrzani razvoj tehnologije naveo je stručnjake na bavljenje temom potencijalnog viška slobodnog vremena jer se očekivalo da će proces automatizacije dovesti do skraćenja radne nedelje i postavljalo se pitanje kako će i da li će dokolica imati negativne posledice po funkcionisanje pojedinca i njegovo mentalno zdravlje.

Nasuprot očekivanjima, iako je tehnološki napredak olakšao i ubrzao svakodnevne radne aktivnosti, iako se produktivnost povećala, radna nedelja se nije skratila, čak suprotno, broj radnih sati tokom nedelje je znatno povećan. Očekivalo bi se da su oni na najvišim pozicijama pošteđeni ovakvog tempa, da će im visoka pozicija i finansijska korist koja je prati obezbediti lagodnije funkcionisanje, međutim to se nije desilo; menadžeri, generalni menadžeri takođe provode sate i sate prekovremeno na poslu, vikende provode radeći, odustaju od godišnjih odmora jer se uvek pojavi neki novi bitan pojekat koji je potrebno uraditi, posao koji je potrebno dovršiti i tome slično. Analitičari ovakve promene, preokupiranost poslom, življenje na poslu i kroz posao, objašnjavaju na različite načine: visokom radnom etikom, definisanjem sebe kroz posao, tj. vrednovanjem sebe kroz uspeh i postignuće, potrošačkom svešću i drugim argumentima. Međutim, šta god bio povod i razlog, potrebno je obratiti pažnju na posledice, koje su, nažalost, negativne i po fizičko i po mentalno zdravlje pojedinca. Kad se na pomenuto nadovežu i socioekonomske promene sa kojima se poslednjih godina naše društvo suočava, prelazak kompanija iz društvenog u privatni sektor, promena dinamike rada, uvećanje obima posla, sve više odgovornosti koje posao nameće, a manje sigurnosti u radnu poziciju, nezadovoljstvo radnim mestom, zaradom na poslu, uopšte nesigurnost egzistencije, jasno je da se nezadovoljstvo i nivo stresa kod najvećeg procenta radno aktivnih osoba znatno povećava. Nezadovoljstvo i stres koji se prolongiraju i intenziviraju mogu dovesti do sindroma izgaranja, tj. burnout sindroma, pojma koji se sve češće pominje i u našoj sredini.

Šta je sindrom izgaranja?

Sindrom izgaranja je stanje mentalne, emocionalne i fizičke ispcrpljenosti koje je prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom. U tim trenucima osoba oseća da ne može da izađe na kraj sa konstantnim zahtevima koji joj se nameću. Burnout crpi energiju osobe i umanjuje njenu produktivnost, dovodi do osećanja bespomoćnosti, bezvoljnosti, ozlojeđenosti i na kraju, potpune iscrpljenosti. Naravno, svima se dešava da se ponekad ovako osećaju, ali kada se takvo stanje prolongira, verovatno je u pitanju burnout.

Kako prepoznati sindrom izgaranja?

Ukoliko mislite da je svaki dan loš dan, ako ste iscrpljeni najveći deo vremena, ukoliko brigu oko kuće ili posla doživljavate kao besmisleno raspinje energije, ako smatrate da najveći deo vremena provodite obavljajući aktivnosti koje su dosadne i opterećujuće, vrlo verovatno je da ste na putu ste ka izgaranju.

Treba razlikovati umor od sindrom izgaranja. Umor je prolazno, reverzibilno psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i/ili napornog rada. On može biti pretežno fizički ili intelektualni u zavisnosti od toga koju je aktivnost osoba obavljala. Nakon adekvatnog odmora umor nestaje, dok se kod sindroma izgaranja to ne dešava. Takođe je važno napraviti razliku između stresa i burnouta, iako sindrom izgaranja može biti posledica stresa, ne vodi svaka stresna reakcija u sindrom izgaranja. Stres nastaje kada se pojedinac suočava sa zahtevima sa kojima ne može ili ne ume da izađe na kraj u datom trenutku, međutim, ipak je vrlo angažovan da reši problematičnu situaciju, ima nadu da će se stvari promeniti nabolje i da će se bolje osećati, a kada uspostavi kontrolu nad onim što mu se aktuelno dešava, što ga u datom trenutku preplavljuje, osoba se stabilizuje. S druge strane, burnout podrazumeva da osoba ne vidi perspektivu da će se bilo šta nabolje promeniti, oseća se bespomoćno i odustaje od bilo kakvog angažovanja. Stres najčešće vodi u anksioznost, dok burnout može odvesti u depresiju. Još jedna značajna razlika je da pojedinac najčešće zna da je pod stresom, ali da vrlo često nije svestan da ide putem izgaranja.

Kako nastaje sindrom izgaranja?

Pomenuto je da sindrom izgaranja u najvećoj meri ima veze sa stresom koji osoba doživljava u odnosu na posao koji obavlja, bez obzira na to koji je posao u pitanju, bilo da provodi 10-12 sati u kancelariji ili da se bavi domaćinstvom, suština je u doživljenoj preplavljenošću poslom i doživljanjem besmisla u vezi sa njim. Takođe, treba imati u vidu da nisu samo obaveze u uskoj vezi sa sindromom izgaranja već i određene crte ličnosti (npr. perfekcionizam, pesimistički pogled na svet, izražen zahtev za kontrolom, kompetetivnost...).

Kako se sindrom izgaranja manifestuje?

Sindrom izgaranja se manifestuje na fizičkom, emotivnom planu i planu ponašanja. Najčešći fizički simptomi su hronični umor, iscrpljenost, problemi sa imunitetom, česte prehlade, glavobolje, bolovi u mišićima, problemi sa apetitom, problemi sa spavanjem itd. Emocionalni simptomi koji karakterišu sindrom izgaranja su samoobezvređivanje, osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti, gubitak interesovanja i motivacije, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, apatija, osećaj izolovanosti, anksioznost, osećaj tuge i bespomoćnosti... Na planu ponašanja se javlja povlačenje od drugih osoba, ulazak u konflikte sa njima, prokrastinacija, tj. konstantno odlaganje obaveza, zanemarivanje radnih obaveza, porodičniproblemi, problemi u vezi i slično.

Prevencija sindroma izgaranja:

– usporite, obezbedite sebi vreme za odmor;

– započnite dan sa relaksirajućim ritualima (polako popite čaj ili kafu, pročitajte nešto što vam prija, slušajte muziku, vežbajte...);

– razvijte zdrave navike u ishrani, bavite se fizičkim aktivnostima, vodite računa o higijeni spavanja;

– obogatite svoj emotivni i socijalni život, intenzivirajte odnose sa partnerom, porodicom i prijateljima;

– postavite granice, naučite da kažete ne, nemojte po svaku cenu, na svoju štetu, izlaziti drugima u susret;

– odustanite od definisanja sebe kroz posao, ne vrednujte se kroz novac i uspeh;

– napravite selekciju obaveza i listu prioriteta;

– odmorite se od tehnike (isključite mobilni telefon, ugasite laptop);

– odvojite vreme za sebe i bavljenje aktivnostima koje vam prijaju;

– ne odričite se slobodnih dana, vikenda, godišnjeg odmora;

– naučite i primenjujte tehnikestres menadžmenta;

– obratite se na vreme psihologu.

Imajte u vidu da je burnout znak da u vašem životu nešto pogrešno funkcioniše. Razmislite šta je u pitanju, preispitajte svoje ciljeve, zapitajte se šta je ono što vam nedostaje. Burnout može biti šansa da otkrijete nove oblike funkcionisanja koji će vaš život učiniti kvalitetnijim. Stoga, ukoliko primetite da izgarate, nemojte se snebivati, potražite psihologa koji će vam kroz savetodavni i psihoterapijski rad pomoćida na najefikasniji način izađete iz začaranog kruga u koji ste ušli.

Irina Radanović

Dipl. psiholog – psihoterapeut

Dom zdravlja „Dr Ristić”, članica MediGroupa


Berza

investicioni fondovi

kursna lista